Zlatibor -Jedno zlatno mesto

vecadok · Prijatelj foruma

Na 238 km od Beograda, u jugozapadnom delu Srbije, nalazi se planina blago zaobljenih visova, sa najvišim vrhom Tornik (1496 metara) nalazi se jedno rajsko mesto, moje najdraže mesto na svetu, planina Zlatibor
Do Zlatibora se može doći:
- asfaltnim putem - nalazi se na magistralnom putu koji vodi od Beograda - preko Podgorice ka Jadranskom moru
- železnicom - železnicka stanica Užice (24 km) od Zlatibora na pruzi Beograd - Bar;
- avionom - aerodrom Beograd (230 km) i Ponikve (42 km).

O postanku imena današnjeg Zlatibora postoje tri legende:

Po prvoj se misli da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora.Od tih borova ostao je samo jedan primerak (u selu Negbini) kome je dato naučno ime Pinus silvestris variegata Zlatiborica, po inženjeru Omanoviću koji je vršio promatranje ovih četinara.

Po drugoj legendi se kaže da je Zlatibor dobio ime po bogatstvu borove šume, kojom su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine, hvalili: "Zlatan je to bor!".

Treća legenda kaže da je svoje ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata.

Koja je od ovih legendi istinita procenite sami, ili dođite na Zlatibor.

Možda ćete u pesmi borova čuti neku novu priču......

Car Dusan-Silni · Administrator i domaćin

Toliko lepih mesta kod nas ima koje bih voleo da vidim, a medju njima je i taj cuveni Zlatibor Confused

Nadam se da cu imati jednom u zivotu priliku da se prosetam sa familijom i do tog mesta.
Kad sam mogo u Australiju da stignem dva puta zasto nebih mogo i do Zlatibora Smile

vecadok · Prijatelj foruma

Prvi stanovnici zlatiborskog kraja bili su Iliri, naime njihovo pleme Partini. Ostaci njihove kulture - ornamentalne keramike - sreću se u pećinama i na strmim visovima gde su oni živeli.Danas se ta mesta nazivaju "gradine" i na Zlatiboru ih ima tri (čajetinska, krivorečka i šljivovačka).U muzejskoj zbirci biblioteke u Čajetini mogu se videti neke fragmente grnčarije sa karakterističnim šarama utisnutim u glinu pomoću nokta.Kultura i život Ilira proučavani su isključivo iz "tumulusa" (grobnica), kojih je na Zlatiboru pronađeno mnogo na raznim lokacijama (Krivorečka gradina, mesto Viševina), Kremna, širi teren od Ljubiša do Musveta, Braneško polje).
Početkom naše ere u tom regionu dominiraju Rimljani sa svojom kulturom na mnogo višem nivou nego sto je bila predhodna.Grade nova utvrđenja, mrežu novih puteva (Mačkat - Čajetinska gradina - reka Uvac).Rimski nadgrobni spomenici datiraju iz II i III veka naše ere. Većina ih je u Kremnima, a tu su i reljefi inspirisani motivima iz prirode i ponekad božanstvom Atisom - u liku lepog mladića.
Posle IX veka ovi krajevi bivaju naseljeni Slovenima, koji takođe grade utvrđenja i obnavljaju gradine.Na Gradcu u Dobroselici postoji veoma interesantno utvrđenje, gde možemo videti ostatke bedema.Postoje ostaci kamenog postolja u vidu klupice, koja je verovatno služila za osmatranje.U temelju su nađene uzidane životinjske kosti (verovatno iz religioznih pobuda) i ima mnogo srednjevekovnog materijala pronađenog na toj lokaciji (vrh koplja, nožić, bakarni obruč...).
Oko 1180 godine Stefan Nemanja prikljucuje Zlatibor i Užice samostalnoj Srpskoj državi.
U XVI veku kulturni i prosvetni centar tadašnje župe Rujno bio je manastir Rujno (na žalost nije sačuvan), u kome je radila i jedna od prvih srpskih štamparija.
Nedavno je u Stublu na Uvcu otkriveno mesto nekadašnjeg manastira Uvac,a možda i crkve Janje, o kojoj se peva u narodnim pesmama. Manastir Uvac je po predanju ta crkva Janja, kojoj po bogatstvu nije bilo ravne.Iznad kotline na Orliću i Orahovici manastir je posedovao bujne pašnjake na kojima su pasla manastirska stada.Odatle je mleko čunovima prenošeno u manastir, a kanali u kojima su čunovi bili smešteni još uvek se raspoznaju.Zahvaljujući istraživanjima i radu Narodnog muzeja iz Užica vaspostavljen je manastir Uvac i sagrađeni su i osveštani crkva i konak.

vecadok · Prijatelj foruma

"... Zlatibor kao geografska celina obuhvata prostor između reka Sušice i Uvac i istočnih padina Tare i zapadnih Murtenice.Na severozapadu mu pripadaju sela Kremna i Mokra Gora, a na jugoistoku planina Murtenica, zlatiborska podgorja koja čine prelaz prema susednoj Tari, odnosno sandžačkim planinama.
Pod turističkim pojmom Zlatibora podrazumeva se prostrana visoravan duga tridesetak i široka dvanaest kilometara, sa pravcem prostiranja severozapad-jugoistok, oivičena planinskim visovima Gradinom, Crnim vrhom, Čigotom, Murtenicom, Tornikom, Čavlovcem, Vijogorom i gornjim tokom reke Sušice. Na tom prostoru krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka počinju da se razvijaju turistička naselja: Ribnica, Kraljeva Voda, Palisad, Oko i Čajetina. ..."

"Zlatibor iz starog albuma" - Snežana Denić Ajdanić

vecadok · Prijatelj foruma

"...Ostavljajući na stranu one spletove planinskih povijaraca i visova, nama će odmah pasti u oči, kako se u samome vrhu Zlatibora, u Dobroselici, ponosno diže Tornik, okićen gustom šumom četinara.Na severu je Šargan, preko koga vodi put iz Užica za Bosnu i Hercegovinu, i na kome i danas stoje ostaci turskog pomosta.Na jugoistoku je, u obimu od še'set kilometara, čuvena i šumom najbogatija planina Murtenica.Ona ima mnogo delova sa naročitim imenima i obrasla je šumom: jelovom, borovom i, po okrajcima, leskovom...
Na severozapadnoj strani zlatiborskog visoravna uzdiže se Gruda, koja samo još na severnoj strani ima kržljavu šumu, cerovu, rastovu, i grabovu, a više Čajetine je Gradina, takoder dosta veliko brdo u ovom srezu.Sa Grude je također divan pregled Zlatibora, koji izlazi sav pred vas.
Kako je vazduh čist kao kristal, to naš pogled, upravljen jugozapadu, prelazi sadašnje međe Srbije i ustavlja se istom na veličanstvenom vrhu Durmitora.Južno su nam Komovi, a jugoistočno plavi se silueta Šar planine.
Okrenimo se sada severoistoku.
Pred nama je Ovčar i Kablar i čine ti se tako blizu, da bi se do njih mogao kamenom dobaciti.U desno od njih odvaja s Rudnika povelika kosa, u kojoj se uzdižu Bukulja, Kosmaj i Avala. ..."

Opis zlatiborskih vrhova iz knjige "Na mirisnome Zlatiboru"
Srete A. Popovića izdate u Beogradu 1908. godine

vecadok · Prijatelj foruma

vecadok · Prijatelj foruma

a možda nekom zatreba i ovo....

vecadok · Prijatelj foruma

Z l a t i b o r c i

"....Zlatiborci su ljudi dobro izrasli, krepki i snažni, odlikuju se neobičnom gipkošću duha, što se već svuda pročulo.Uzevši uopšte, među užičkim gorštacima retkost je naći blesasta i tupa čoveka.Skoro svaki je pun bistrine i prirodne dosetljivosti.U govoru je razborit i otresit, u mišljenju i suđenju trezven i bistar, sa praktičnim pogledom na sve.Misli svoje iskazuje jasno, u lepom, zbijenom obliku.Rođen je besednik i milina je slušati njegov tečan i pravilan govor, čistim južnim narečjem, koji odjekuje kao pesma.Prema nepoznatom je nepoverljiv.U šalu rado pristaje i rado zbori poslovički.Pored te razboritosti svoje, odlikuje se još i dobrim srcem.Načelo narodnosti i ljubav prema domovini neobično su čvrsto usađeni u njegovom srcu i ništa na svetu ne može utuliti te varnice njegove ljubavi prema svome krševitome zavičaju, koga on miluje nadasve...."

Z l a t i b o r k e

"....Zlatiborka, kao i Užičanka uopšte, odlikuje se krepkom građom i dosta dobrim izgledom.I ona se odlikuje velikom razboritošću i zdravim shvatanjem.Ona je stub kuće i duša svakom poslu.Ne samo što vrši i sređuje sve mnogobrojne kućne poslove, u koje naročito dolazi: nadgledanje i muža stoke, kupljenje mrsa, kuvanje i nošenje ručka radnicima, već u slobodnome vremenu radi još, uporedo s ljudima i sve težačke poslove, osim oranja i kosidbe.
Od lana i konoplje ona tka lepo platno.Od vune plete čarape i rukavice, izrađuje ponjave, ćilime, gubere, razno sukno i ostala tkiva.Boju, koju vešto ume da podesi, spravlja sama od raznog bilja...Vreteno i preslicu skoro nigda iz ruku ne ispušta.U pletenju i tkivu stvara divno smišljene kompozicije, koje se mogu takmičiti sa sličnim radovima ne samo u zemlji, vec i sa onima, što dolaze sa strane...."

Izvodi iz knjige "Na mirisnome Zlatiboru"
Sreta A. Popovića Beograd, 1908.god

vecadok · Prijatelj foruma

Muzej "Staro selo" Sirogojno

Muzej pod otvorenim nebom "Staro selo" Sirogojno, muzej narodnog graditeljstva, vraća nas u doba XIX veka.
1979. godine su Republicki Zavod za zaštitu spomenika kulture i tadašnje preduzeće "Sirogojno" na 4,5 hektara zemlje oživeli zlatiborsku okućnicu sa svim njenim elementima: kućom, vajatom, mlekarom, pekarom, stajom, salašem, ambarom, kučerom...
U programima muzeja posebna pažnja se poklanja očuvanju i oživljavanju tradicionalnih zanata.U radionicama muzeja izrađuju se kopije muzejskih eksponata i prikazuju veštine grnčarskog, kačarskog, tesarskog, tkačkog i drugih zanata.
Tokom sezone organizuju se likovni, književni, muzički i drugi susreti, izložbe, predavanja i letnje škole.Projektovana je stoga i prilagođena muzejskom prostoru scena sa gledalištem, prodavnica proizvoda starih zanata i muzejskih kopija, biljna apoteka...
U jednoj od nekadačnjih kuća uređena je krčma, a više manjih kuća uređeno je za stanovanje.
Muzej je postao nezaobilazno mesto svih izletničkih tura na Zlatiboru.

vecadok · Prijatelj foruma

Hoteli Zlatibora

Na jednom od delova zlatiborske visoravni, 1965. godine izgrađen je hotel "Palisad".Nalazi se u samom centru, nedaleko od jezera, okružen borovom šumom.
Danas je to moderan hotel koji nudi vrhunsku uslugu, kvalitetan smeštaj, ishranu i veliki izbor sadržaja za odmor i rekreaciju.

Svoj ekskluzivni hotelski objekat na Zlatiboru ima Pošta, to je hotel "Zelenkada". Kapacitet je 45 dvokrevetnih soba, 4 luksuzna apartmana i rezidencija.Sobe imaju kablovsku TV, telefone, mini barove. Svoje četiri zvezdice "Zelenkada" opravdava uslugom i ambijentom u restoranu, barovima i letnjoj bašti.

vecadok · Prijatelj foruma

Hotel "Dunav"

Nalazi se u samom srcu Zlatibora, i okružen je borovom šumom, ima 35 soba, 7 apartmana, kongresnu salu sa 140 mesta, konferencijsku salu sa 25 mesta, TV salu sa satelitskim programom i hol za odmor gostiju.
U sastavu hotela je i restoran sa letnjom baštom koji gostima nudi nadaleko čuvene specijalitete domaće kuhinje.
Osim za odmor i rekreaciju, hotel je veoma pogodan za boravak i pripreme sportista.
U neposrednoj blizini nalazi se ski-lift i skijaški tereni, a šume su ispresecane trim stazama.
Ispred hotela se nalazi savremeni tržni centar sa buticima,
kafićima, pijacom i diskotekom.
Hotel "Dunav" na Zlatiboru je otvoren cele godine.

Hotel "Jugopetrol"
Ukrašen je sa zaslužene 4* izgrađen na nadmorskoj visini od 1007 metara.Hotel raspolaže sa 40 soba, 12 apartmana i 4 rezidencije, restoranom koji radi po principu švedskog stola, American barom, bečkom poslastičarnicom, frizerskim salonom, prodavnicom, salom za sastanke.Svaka soba ima satelitsku TV, telefon, kupatilo, a apartmani su na dva nivoa i imaju čajnu kuhinju.

PS. lična impresija o "Jugopetrolu":
u januaru 2004. godine tamo sam provela 14 dana...nikada se nigde, kao tada tamo, nisam osećala...kao prava snežna kraljica!!!Uživanjac prve vrste!!!

vecadok · Prijatelj foruma

Još po nešto o ovom rajskom mestu

Zahvaljujući specifičnoj klimi i karakterističnim vazdušnim strujanjima, kontinentalnim i mediteranskim, koji se mogu naći samo ovde, harmoničnom odnosu između pošumljenih predela jela, bora i smrče i prostranih livada, prekrivenih živopisnim biljem, rekama i potocima, nezagađenom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana u godini, srdačnosti domaćina, prelepim skijaškim terenima, Zlatibor se razvio u čuveni letnji i zimski turistički centar, sa najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji.Za zvanični početak turizma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovića na Kulaševac 1893.godine, kada je kraj i dobio ime - "Kraljeve vode".
Zlatibor je ispresecan rekama (Crni Rzav, Veliki Rzav, Sušica) i potocima, koji su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkušom, pastrmkom, mladicom i lipljanom.Na Zlatiboru postoje dva veštačka jezera, veće jezero je u Ribnici, na reci Crni Rzav, a u samom centru turističkog naselja Zlatibor nalazi se manje jezero, napravljeno za turističke potrebe.Okruženo je prijatnim stazama za šetanje, klupicama za odmor gostiju, koji leti mogu da se kupaju, sunčaju, a zimi da se klizaju po zaleđenoj površini jezera.
Zlatibor je poznat kao smučarski centar.Skijaši početnici i deca uživaće na blagim padinama Obudovice (manji ski lift dužine 250 m), a bolji skijaši će se odlučiti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza.Sportski centar „Tornik" nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110 - 1.490 m, 9 km od turističkog centra.Staze, kojih ima četiri (Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac), pogodne su za takmičenja u slalomu, veleslalomu i superveleslalomu.Povezuju ih tri ski-lifta.U centralnom delu Zlatibora nalaze se uređene staze za smučarsko trčanje i biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i konfiguracije terena, ubrajaju među najlepše u Evropi.
Tokom cele godine Zlatibor za pripreme biraju mnogi vrhunski sportski klubovi, kao i pojedinci, organizuju se košarkaški kampovi, škole paraglajdinga, tenisa, skijanja, plivanja....
Zlatibor je jedan od naših najvećih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa seminara i simpozijuma održava se ovde tokom cele godine.
Jedan od najzastupljenijih vidova turizma na Zlatiboru svakako je rekreativni.Na Zlatiboru ćete često videti šetače koji se kreću nekom od šetačkih staza (do Čigote, kanjona Rzava, Gradine, Oka, Crnog vrha, Ribničkog jezera) ili koji na neki drugi način istražuju lepote Zlatibora.
Medicinska istraživanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lečenje različitih plućnih bolesti, anemije, manjih poremećaja srca i krvnih sudova, a naročito poremećaja rada i oboljenja štitaste žlezde, koji se leči u Insitutu "Čigota".