Sergej Jesenjin

lovegoddess · Veštica

SERGEJ JESENJIN

Rodjen je septembra 1895. godine u selu Konstantinovu, u Rusiji. Kako je sam govorio, detinjstvo mu je proteklo: 'Kao i kod svih seoskih derana". Zaista, detinjstvo je proveo na selu, uz stari ruski sat, i blistavi samovar u "niskom domu sa plavim oknima". Za njegov dalji rad najzasluznije je skolovanje na univerzitetu gde je upoznao mnoge pesnike koji ce kasnije uticati na njega. Uvek je govorio da njegovim pesmama ne treba predgovor, jer posle citanja svaki ce citalac vec sam sve shvatiti, mada su se mnogi trudili da ga proprate kritikom. Sergej nikoga nije ostavljao ravnodusnim. Ljudi su ga ili voleli ili mrzeli. Cesto je sedeo sam i zamisljen, uz casu zestokog pica i "safo" cigaretu, pa su ga mnogi proglasaval cudakom ili cak alkoholicarem. Neki su cak i zazirali od njega jer je bio prilicno preke naravi. Neshvacen i progonjen sa mnogih strana, nemogavsi vise da se bori, i ne videvsi izlaza iz otuzne svakodnevice, Sergej Aleksandrovic Jesenjin, izvrsio je samoubistvo 28. decembra 1925. godine u hotelu "Angleterre" u Lenjingradu. Pred samoubistvo, sopstvenom je krvlju napisao jednu od svojih najlepsih pesama:Dovidjenja druze moj.Sergej Aleksandrovic Jesenjin je inace jedan od mojih omiljnih pesnika...

DOVIDJENJA DRUZE MOJ

Do vidjenja,dragi,do vidjenja;

Ti mi prijatelju jednom bese sve.

Urecen rastanak bez naseg htenja

Obecava I sastanak,zar ne?

Do vidjenja,dragi,bez ruke,bez slova

Nemoj da ti bol obrve povije-

Umreti nije nista na ovom svetu nova,

Al' ni ziveti bas nije najnovije

lovegoddess · Veštica

RASTANAK

Vece crne obrve natuce
Usnule ptice pred kanonom stoje
Da nisam mladost popio juce
Da se juce nismo rastali nas dvoje

Zaboravi mracne sile
Sto me bez milosti kidale i klale
Lik tvoj njezni i oci tvoje mile
U dusi su mi jedino ostale

Pa i ako se zaljubim u drugu
I s njom ljubljenom, shvati
Pricacu o tebi svoju tugu
I kao nekad opet drugom zvati

Pricacu joj o nama koje kuda
I o zivotu sve sto bude htela
Glavo moja neizmerno luda
Do cega si ti mene dovela

Eladan · Odomaćeni član

Osećam

Osećam, draga, osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.

Jesenjih se noći sećam
dok senke breza kruže.
Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
"Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu."

I danas lipa cveta
i osećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati.

lovegoddess · Veštica

TI NE VOLIŠ I NE ŽALIŠ MENE

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuci u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smešak ti je mio, ti si mlada,
reci moje ni nežne, ni grube.
Koliko si ih volela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su k'o sena kraj tvog tela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na kolena sela,
sada sediš na nogama mojim.

Oci su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
al' ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita beše ljubav vruca-
i k'o što smo slucajno se sreli,
rastanak ce biti bez ganuca.

Ti ceš proci putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noci
u ljubavi, stojeci na cesti,
možda i ja onuda cu proci
i ponovo mi ce mo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleci
ti ceš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro vece" tiho ceš mi reci.
"Dobro vece, miss" i ja cu tako.

I ništa nam srca nece ganuti,
duše bit ce smirene posvema-
ko izgori, taj ne može planuti,
ko ljubljaše, taj ljubavi nema.

Eladan · Odomaćeni član

ZVEZDE

Zvezdice jasne, zvezdice visoke!
Kakvom ste to tajnom bremenite?
Zvezde što tajite misli duboke,
Kakvom nam snagom dušu plenite?

Zvezdice brojne, zvezdice prečeste!
Šta vas čini lepim, silnim od postanja?
Čime zanosite, o, zvezde nebeske,
Veliku silu gorućega znanja?

I zašto tako, zvezdice, dok sijate,
Mamite k nebu, u prostore široke?
Zašto pogled nežno na dušu nam svijate,
O, zvezde nebeske, zvezdice daleke!

Eladan · Odomaćeni član

* * *

Već je veče. Rosa
blješti na koprivi.
Pored puta ja stojim
prisloniv se k ivi.

Moćan mesečev sjaj -
pravo po krovlju našem.
Peva slavuj, čujem,
tamo negde, dalje.

Lepo je i toplo
k'o kraj peći zimi.
Stoje breze nalik
svećama velikim.

Daleko za rekom
vidi se, za rubom,
sanjiv čuvar lupa
klepetušom mrtvom.

1910.

lovegoddess · Veštica

PISMO MAJCI

Jesi li ziva, staricice moja?
Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje.
Nek uvecer nad kolibom tvojom
ona cudna svetlost sja i dalje.

Pisu mi da vidjaju te cesto
zbog mene veoma zabrinutu
i da ides svaki cas na cestu
u svom trosnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te cesto
uvek isto prividjenje muci:
kako su u krcmi finski noz
u srce mi zaboli u tuci.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne videvsi tebe.

Kao nekad, i sada sam nezan,
i srce mi zivi samo snom,
da sto prije pobegnem od jada
i vratim se u nas niski dom.
Vratit cu se kad u nasem vrtu
rasire se grane pune cveta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budis me ko pre osam leta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono cega ne bi:
odvec rano zamoren zivotom,
samo cemer osecam u sebi.

I ne uci da se molim. Pusti!
Nema vise vracanja ka starom.
Ti jedina uteha si moja,
svetlo sto mi sija istim zarom.

Umiri se! Nemoj da te cesto
vidjaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki cas na cestu
u svom trosnom starinskom kaputu.

lovegoddess · Veštica

PESMA O KUJI

Jutros je kuja pri stali,
gde rogoz se zlati pod gredom,
ostenila sedmoro mladih,
ridjih stenadi redom.

I jezikom, sve do tmine,
mati ih cesljala nezna;
od trbuha njene topline
voda se topila snezna.

A uvece, kao i vazda,
kad koke na legala krecu,
tmuran je stigao gazda
i strpao stenad u vrecu.

Trcati snegom je stala
sledec mu tragove hoda
i dugo uz val do vala
hladna se mreskala voda.

A kad se od trcanja vruca
i znojna probi kroz sene,
njoj se mesec vrh kuca
ko njeno pricini stene.

U plavet je zurila jasnu
i cvilela nasred druma,
a mesec na putu kasnu
sakri se iza huma.

I tiho, kao kad s brega
za bacenim kamenom krece,
ko zlatne zvezde sred snega
kotrljahu oci se psece.

lovegoddess · Veštica

KACALOVLJEVOM PSU

Daj, Dzim, za srecu meni sapu tu.
Takve sape vise nitko nema.
Ded, lajat cemo skupa na tisinu,
kad noc se spusti mesecina i nema,
Daj, Dzim, za srecu meni sapu tu.

Oprosti, dragi, nemoj da me lizes.
Bar ono sto je najprostije shvati.
Ta ti i ne znas sto to znaci zivot,
i kako se na svetu kadsto pati.

Gospodar tvoj i slavan je i drag,
i kuca mu je cesto puta puna,
i svaki gost podragao bi rado
tu tvoju dlaku meksu od barsuna.

Na psecu ti si bas djavolski lep.
Poverljivo u susret svakom hrlis
i nikoga ne pitajuci nista
ko pijani drug i ljubis ga i grlis.

Moj mili Dzim, znam, kod tebe je bilo
gostiju kojekakvih sva sila,
al ona sto je tuznija od sviju
nije li ona ovdje bila?

Ona ce doci, ja ti jamcim to.
I kad upres u nju pogled svoj,
za sve sto sam kriv i za sto nisam,
umesto mene lizni ruku njoj.

Eladan · Odomaćeni član

PODRAŽAVANJE PESMI

Pojila si konja iz dlana u hodu,
A breze su smerno gledale u vodu.

Vrebao sam tajno povezaču štavu,
Uvojcima crnim lokrivenu glavu.

I želeo strasno uz šapat brzaka
Da poljubac otmem sa usne od maka.

Al nestašno ti si, mahnuvši mi rukom,
Nestala uz zveku potkovica trkom.

Nepovratno dani odoše u roju...
Video sam tako i sahranu tvoju.

I uz plač opela, uz pojanja jeku,
Kao da sam čuo potkovica zveku

lovegoddess · Veštica

O GLUPO SRCE

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi seća...
O,glupo srce, ne tuci!

Meseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava deca,
i plač i smeh odjednom:
dok neki večito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovde, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.

lovegoddess · Veštica

NE SMEŠI SE TAKO

Ne smeši se tako, srce me ne zebe.
jer ja ljubim drugu,a ne više tebe.

Znadeš ti i sama, slučajno sam prošo
i ne gledam tebe, nisam tebi došo.

Prošao sam tuda, srcu je svejedno-
virnuo sam, usput, kroz okance jedno.