Gibanica nacionalni brend?

Lemi · Odomaćeni član

Domaći eksperti u potrazi za nacionalnim brendom

Ono po čemu su nas na Zapadu prepoznavali, očigledno će iskoristiti neko drugi. Hrvati su prisvojili šljivovicu, a Slovenci ajvar. I jedni i drugi te proizvode prodaju na svetskom tržištu kao nacionalni brend. Srbija je, dakle, još jednom izgubila, ali ovaj put bitku oko brenda koji bi nosio oznaku proizvedeno u Srbiji.

Hrvatska štampa o svemu jednostavno kaže da je reč o udarcu „srpskom gospodarstvu koji ono što ima ne zna progurati u svijet ili ga barem adekvatno zaštiti“. U Srbiji je ta hrvatsko-slovenačka snalažljivost i agilnost protumačena kao „još jedna nepravda ili krađa“, ali, kako ocenjuju ekonomski stručnjaci, reč je samo o brzini, koja je, uz kvalitet i bezbednost, ključna poluga za funkcionisanje na svetskom tržištu.

U Srbiji je u marta 2002. godine pokrenut nacionalni program kako bi se došlo do spiska proizvoda koji ispunjavaju uslove da postanu nacionalni brend po kojem će se Srbija prepoznavati u svetu. Mada je predviđeno da cela akcija traje do marta 2005. godine, već sada se izdvojilo najmanje desetak finalnih proizvoda koji bi mogli dobiti etiketu nacionalnog brenda. Na spisku se nalaze zamrznuta gibanica, delimično pečena zamrznuta proja, slatki draže-proizvodi od jezgra suncokreta, suvi crveni paradajz, surutka, sušeni crni luk, sušena malina, i mnogi drugi proizvodi koji na tržištu mogu da se plasiraju kao autentični srpski proizvod. Na ovom projektu vrednom 450 miliona dinara, radilo je 920 istraživača i 32 naučnoistraživačke organizacije iz Srbije, dok je 110 firmi bilo uključeno u proizvodnju finalnih proizvoda. Projekat su organizovala ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

- Cilj ovog projekta je povećanje broja robnih proizvođača osposobljenih da kvalitetnom proizvodnjom i kvalitetnim i prepoznatljivim proizvodima budu konkurentni na domaćem i svetskom tržištu - kaže

Branka Lazić, direktor razvojnog programa za unapređenje proizvodnje prerade povrća krompira i cveća.

Akademik Dragan Škorić, direktor Instituta za ratarstvo i povrtlarstvo iz Novog Sada kaže da će ovaj program obezbediti kontrolu proizvoda od njive do trpeze.

- Najveću šansu za proboj na strano tržište kao brend Srbije imaju hladno ceđeno ulje, zamrznuta gibanica, zamrznute knedle, futoški kiseli kupus, mlevena paprika, specijalni ajvar, pršute, sirevi, sušeno voće... Šansu ima i sjenički sir, koji je specifičan po svom kvalitetu. On će biti veoma interesantan za arapski bogati svet. Iz planinskih je krajeva i obrađen je tehnologijom na koju su navikli arapski narodi - kaže akademik Škorić i dodaje da je pre svega potrebno obezbediti međunarodnu priznatu sertifikaciju.

- Svetsko tržište još zahteva i da proizvodi budu u prodavnicama tokom svih 12 meseci. Za sve to treba još dosta raditi. Tek nas očekuje donošenje zakona, izbor kuće koja će raditi sertifikaciju po međunarodnim standardima... - zaključuje akademik Škorić.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odlučilo je da se u akciju stvaranja nacionalnog brenda uključi i dodatnom finansijskom injekcijom. Iz agrarnog budžeta za 2005. godinu biće izdvojeno 200 miliona dinara za podsticanje primene međunarodnih standarda, sistema kontrole kvaliteta i promociju izvoza kroz nastup na svetskim sajmovima. Država bi prema planu ministarstva u poslovima sertifikacije učestvovala i do 60 odsto u zavisnosti od serije standarda. Takođe, planirano je da se srpski proizvođači koji nameravaju da se predstave na svetskim sajmovima pomognu tako što bi država sa 50 odsto učestvovala u ceni prezentacije i nastupa na međunarodnim sajmovima.

Dakle priča sa šljivovicom i ajvarom je završena. Kako stvari stoje sa gibanicom? Čija je? Ako Srbi smatraju da polažu pravo na nju, mogu da izgube još jedan brend. Dovoljno je reći da je reč gibanica egipatskog porekla jer upravo na egipatskom arapskom sir se kaže giban.

Gibanicu nam još niko nije preoteo, ali to ne znači da neće, ukoliko se još jednom faktor brzina izgubi iz našeg vida. U tom slučaju ona se neće naći na listi proizvoda koji će imati oznaku nacionalnog brenda, a Srbija će ostati bez još jednog proizvoda koji bi mogao doneti značajnu zaradu na svetskom tržištu.