Poštapalice

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveprisutne i često iritirajuće, i ne primetite ih dok Vam neko ne skrene pažnju, siromaše naš rečnik...Da li ih i Vi koristite? Koje?

Ja još od srednje škole 'vučem' znači Rolling Eyes

Hvala Bogu, sada je koristim u manjoj meri, i dalje se trudim da je iskorenim Wink

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Egon Fekete

Poštapalice — elementi jezičkog šunda

Tu nedavno jedan naš sagovornik upitao je, više u šali nego ozbiljno — postoji li i u jeziku šund, jezički šund.

Ako pođemo od samog značenja po kome, inače, nemačka reč „šund”, označava — 'robu bez vrednosti, proizvodno smeće i otpad', a u preoblikovanom i u druge sfere prenesenom značenju — 'delo, obično umetničko, bez ikakve (dakle umetničke, literarne ili druge kakve) vrednosti', onda bi i jezički šund morao značiti reči ili izraze koji, sa jezičkog, dakle informativno-komunikacijskog stanovišta (jer jezik je pre svega informativno sredstvo opštenja) nemaju nikakvu izražajnu vrednost, već predstavljaju isprazni, bezvredni jezički materijal otpadnog karaktera, dakle, reči koje ništa ne znače, ništa ne kazuju i, samim tim, predstavljaju jezičku natruhu kojoj u valjanom jezičkom izrazu nema mesta.

Imamo li, dakle, takvih reči i izraza koji jesu jezički šund? Ako obratimo pažnju na način na koji mnogi govornici iskazuju svoje misli, neće biti teško zapaziti takve jezičke elemente.

Iz škole su nam poznate reči koje teorija naziva 'pleonazmima', takve kao mala bebica, spustiti se dole, imati svoj vlastiti dom, gde su reči nepotrebno navedene jer se ili podrazumevaju ('mala bebica', 'spustiti se dole') ili su istog značenja sa navedenima ('svoj' i 'vlastiti') i sl. Mi, međutim, imamo reči koje ponekad, iako suvišne, mogu imati opravdanja, recimo kada se njima želi nešto naročito da naglasi, a što može imati i izvesno stilsko obeležje (kao npr. u izrazima beo belcat, go golcat, sam samcat ili sl.).

Kao jezički šund mogli bismo pre označiti psovke i opscene reči, pogotovo one koje se u jeziku našega sveta veoma olako i, često, bez ikakve motivacije i povoda izgovaraju gotovo u svakoj rečenici i u najbezazlenijim saopštenjima, kao mahinalne uzrečice, što je tipično, istina, za one ljude koji imaju teškoća u izražavanju, pa im takve reči služe kao narativna pomagala u kazivanju.

Ovom prilikom, kad govorimo o jezičkom šundu, mi imamo na umu nešto drugo. Ne ono što je izražajni pleonazam niti ono što spada u psovački repertoar kolokvijalnog izraza, već ono što bismo mogli nazvati 'jezičke poštapalice'.

Odmah da kažemo da je manir upotrebe jezičkih poštapalica netipičan za pisani jezik, ali zato veoma uočljiv u govornom jezičkom iskazu, posebno onda kada lice koje govori svoje kazivanje realizuje u neposrednom, improvizovanom izlaganju ili razgovoru. Veštom i dobrom govorniku, onom koji vlada kulturom usmenog jezičkog saopštavanja, teško će se omaći kakva suvišna reč, ali se zato većina govornika takvom kulturom govora ne može uvek pohvaliti.

O kakvim je, dakle, pojavama reč?

Dovoljno je, recimo, pratiti razgovore, intervjue ili druga improvizovana, unapred nepripremljena usmena kazivanja govornika na radiju ili na televiziji i otkriti raznovrsne, ponekad i zanimljive tipove i oblike jezičkih poštapalica.

Načinili smo, za ovu priliku, izbor takvih reči, bez namere da iscrpnije prikažemo sve mogućnosti „poštapanja”, a u želji da na ovu jezičku pojavu, kao manir, izričitije ukažemo.

Zanimljiv je, recimo, veoma rasprostranjen, i po svoj prilici nesvestan mahinalan manir mnogih sagovornika da kada treba da odgovore na neko postavljeno pitanje, svoj odgovor kao po pravilu započinju rečcom „pa” Ova rečca, naravno, nema nikakvu značenjsku funkciju: govornik je najčešće izgovara kao nesvesnu reč-pauzu, verovatno iz potrebe da njome dobije u vremenu, služi se njome da zadobije tzv. psihičku sekundu pre započinjanja odgovora.

Nesigurniji govornik ili sagovornik da bi, valjda, dobio više vremena od psihološke sekunde, postupiće lukavije i oveštaloj rečci „pa” dodaće i druge poštapajuće segmente. Pokazaćemo to na nekoliko zabeleženih primera.

Na pitanje:

— Kakva su vaša iskustva sa putovanja po Bugarskoj? — sagovornik odgovara:

— Pa, šta ja znam, dobra su…

Odgovori mogu biti, dakako, i drugačije koncipirani radi dobijanja u vremenu za koncentraciju:

— Pa, da vam kažem nešto, dobro je bilo;

— Pa, evo, da kažem, u poslednje vreme nešto je više prelazaka granice naših vozača;

— Ja bih bio srećan kada bismo, da kažem, mogli da uspostavimo saradnju sa susedima;

— To je, da kažem, program koji je vlada prihvatila;

— Svi organi su se, da kažem, tome posvetili;

— I rezultati su, da kažem, sada vrlo dobri;

— Čujte, da vam kažem, ja nisam protiv Vuka Draškovića;

— Tako da, hoću da kažem, sve je ipak tu.

Ima, dakako, i drugačijih poštapalica. Na pitanje, recimo:

— Kako se vrši naknada štete? — odgovor je glasio:

— Pa, ovako, mi imamo primanja iz republičkog budžeta, ali oni kasne;

— Pa, čujte, ovaj, to pitanje nije sasvim razjašnjeno.

Ovde se susrećemo sa kombinovanom poštapalicom nadopunjenom i klasičnom i veoma rasprostranjenom uzrečicom ovaj, tipičnom za sve one koji zamuckuju, imaju potrebe da zastajkuju u govoru, pogotovo kad ne znaju kako da nastave iskaz ili misao.

Vrlo je rasprostranjen i ovakav početak odgovora na pitanje:

— Pa, znate kako… ja se najbolje osećam kad je pun Mesec.

Slični su po tipu i odgovori kao:

— Pa, znate šta, o tome bi se moglo mnogo govoriti;

— Znate šta, kod nas je došlo do opstrukcije intenziteta saobraćaja;

— Prema tome, znate, ovaj, mi smo smatrali da je razgovor završen i sl.;

a u racionalnijoj verziji poštapalice pa, znate šta i slične najčešće su ograničene samo na ono znate, tj. na poštapalicu koja se može smatrati „klasičnom”, tj. ve-oma uhodanom, kao u primerima:

— Znate, kad pacijent dođe u komi onda se ne pita o zračenju;

— To je jedan od onih zahteva, znate, koji se često postavljaju;

— Ja se, znate, u tome ne snalazim baš najbolje;

— U nekim zemljama, znate, postoji numerus clausus;

— Ali znate, politika i svet, pa i mi se menjamo;

— Mi smo veoma kontinuirano, znate, radili na tome;

— Ali, znate, procesi su neki nezaustavljivi ako ih ne usmerite na pravi način.

Ima, dakako, i drugačijih „rešenja”, takvih koja se u obliku kvazipitanja udevaju bilo gde u rečenici:

— To je, je l' tako, jedan veliki problem koji moramo da savladamo;

— Mandati u Skupštini su podeljeni, je l' tako, među stranačkim poslanicima…

— A moje mišljenje bi bilo slobodnije i bilo bi, ako smijem tako reći, potpunije ako bi bilo više kandidata;

— Naša dužnost sada je da sagledamo stvar veoma, veoma, veoma ozbiljno i potpuno, ako tako mogu da kažem, da to znači…

— Verujem takođe, je li, da će takvo naše iskustvo biti sve manje pogrešno shvaćeno —
pa izgleda kao da govornik pita ili od sagovornika traži potvrdu za ono što, u stvari, sagovorniku daje kao odgovor.

Neke druge poštapalice čak same sobom izražavaju nemoć govornikovu da u trenutku saopštavanja nađe pravu reč ili izraz, pa u želji da dobije u vremenu veli:

— Vi ste pitanje, kako da kažem, vrlo suzili;

— Studenti su sedeli, kako bih rekao, onako gandijevski, napola goli —
što govornika, u neku ruku, degradira i samo po sebi deluje neugodno.

Varijeteti za odugovlačenje ponekad glase i drugačije, na primer:

— E, sad, ljudi su naučeni da ih niko ne pita kako žive;

— Ta stvar je, rekli bismo, odavno rešena pa se moraju preduzeti nove mere.

Ovim, dakako, nije prikazan sav repertoar mogućih kombinacija koji se, kao što se vidi, kreće od gotovo neartikulisanih glasova, počev od onih najneugodnijih tipa a-a-a, o-o-o koja se ponekad otegnu i na nekoliko sekundi (dok čovek razmišlja) do onih koje se realizuju kao rečce tipa pa, do potpunih reči, kao ovaj, znate, ono i sl. i čitavih sintagmatskih ili rečeničnih konstrukcija kao: rekli bismo, znate šta, kako da kažem, kako bih rekao, ako tako mogu da kažem, je l' te itd.

Odgovor na pitanje zašto se ovakve poštapalice upotrebljavaju stvar je psihološko-lingvističke analize, koju mi ovom prilikom ne činimo. Ukazujemo na ovu pojavu više sa estetsko-pragmatičnog polazišta, u želji da govornicima — naročito onima koji se oglašavaju nastupima na javnim medijima, takvima kao što su radio i televizija — skrenemo pažnju na ovu pojavu, koje možda nisu ni sami svesni dok govore, s napomenom da govor začinjen nesuvislim, nepotrebnim i nesmislenim rečima ne može biti odlika dobrog govorenja, te da bi svako ko drži do svog govornog nivoa morao svesno nastojati da svoje izlaganje oslobodi takvih reči, koje se s manje ili više prava odista mogu svrstati u jezički šund.

Uostalom, ne samo uklanjanje poštapalica već i opšta briga za vlastiti jezički izraz, bili bi vredan doprinos kulturi govorenja, a time i lepoti našeg jezika uopšte, čemu se do sada jedva poklanjala potrebna pažnja.

Najzad, možemo se upitati — ima li lepšeg zadovoljstva nego slušati govornika čija rečenica teče lepo, ritmično, stilski kultivisano, i bez jezičkih natruha, poštapalica i rogobatnosti, i obrnuto — ima li neprijatnijeg dojma nego slušati govor natrunjen mucanjem, akanjem, neprirodnim natezanjem, suvišnim i nesmislenim rečima kojima se ponekad služe, istini za volju, čak i poneki mudri govornici i visoki intelektualci.

(preuzeto iz časopisa Jezik danas)

Rakelly · Upućeni član

"Pa ovaj, mislim da su postapalice ruzna stvar". Salu na stranu. Zaista su ruzne, ali veoma ukorenjene i nesto za cim posezemo ne razmisljajuci, uglavnom da bi sebi dali malo vremena da razmislimo, o nastavku recenice. Mnogima bi pokusaj da postapalici daju lepsi "izgled", jos vise produzio vreme za izrazavanje osnovne misli, pa rado koriste uobicajene. Licno se trudim da ih eliminisem iz govora, ali ne uspeva mi bas uvek.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Mislim da ne vredi izbacivati postapalice. Ako jednu iskorenimo iz svog razgovora - pojavice se druga.
Postapalicama dajemo sebi vremena da nakratko razmislimo o recenici koja sledi. Zamislite one gornje recenice sa pauzama umesto postapalica. Wink

Inace, najvise me nervira postapalica "vidis"... Vidim, nisam corav!

PS: Svi ce se sloziti sa mnom da je nasa najpoznatija postapalica - "Bre".

baabica · Početnik Domaćeg.de

ma ja ih imam na tisuće... tj, hocu reci, isuse...itd

wisdomseeker · Početnik Domaćeg.de

Ало, Брате, Бре... Никад краја. Укорениле су се, и сада ће бити тешко да их се отарасимо. Ко зна зашто је то добро?!

srna2422 · Odomaćeni član

dakle i bona ponajvise

_GentlemaN_ · ~~Real_ToxiC~~

Imam obicaj da kad pisem poruku ovdje na forumu tu poruku pocinjem sa: "pa" ili "ma" dok u privatnom zivotu, svakodnevnom razgovoru uopce ne koristim postapalice....

Znam da je cudno, ali tako je Mr. Green

EGO! · Stojke's bitch!

Poštapalica koristim više nego što imam kose. Stalno ih koristim i nemam ništa protiv toga.... Very Happy