:: |
Autor |
Poruka |
foryou10 Iskusni član
|
Godine: 63
Datum registracije: 13 Jan 2006 Poruke: 903
|
|
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Parmenid (5.st. p.n.e.) je bio antički grčki filozof rođen u Eleji, grčkom gradu na jugu Italije. On je jedan od najznačajnijih predsokratovskih filozofa. On je govorio da je svakodnevno shvatanje realnosti fizičkog svijeta greška; i da je relanost svijeta Jedno Biće: nemjenjajuća i neuništiva cjelina. Biće je jedinstvena, puna materijalna lopta koje se ne kreće. Biće nije nastalo, niti će nestati. Ono oduvjek postoji i vječno je (metafizički materijalizam).
On je osnivač Elejske škole, u kojoj su, pored njega, bili i Zenon i Melisus.
Njegovo djelo "O prirodi" je preostalo samo u fragmentima i sastavljeno je od dva djela i predgovora. U dijelu knjige Put istine on govori o tome šta je realnost, a u Varljivom putu šta je iluzija. Govorio je da je kretanje nemoguće jer ono zahtjeva pomjeranje u prazninu, a prazninu je definisao kao ništavilo, što prema definiciji ne može postojati. Za njega sve što je mnoštveno, što je isprekidano ne postoji, to je privid- ne biće.
U gnoseologiji Parmenid je racionalista. Biće se jedino može shvatiti razumom. Čulima spoznajemo nebiće a to nije istina- to je privid.
Dok sam išao u Gimnaziju(četvrti razred) zbog ovog filozofa sam dobio jednog velikog keca,mada sam znao sva ostala pitanja koje mi je profesor postavio.Njegovo učenje o biću sam morao naučiti napamet.Ni danas ovo ne razumijem.Molim da mi neko objasni što je on u stvari želio dokazati.Postojanost ili nepostojanost bića i kako?
|
_________________ Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo. |
|
|
|
|
zombie noise Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 12 Dec 2006 Poruke: 41
|
|
Prema Parmenidovom mišljenju bitak (totalitet stvarnosti) je jedinstven i nepromenljiv, i može se spoznati samo mišljenjem. S druge strane, svet kako nam ga prikazuju čula promenljiv je i varljiv, što ne ispunjava kriterijume o bitku kao večnom. Stoga je mišljenje identično sa bitkom i samo bitak može biti predmet mišljenja, dok ono što nije (nebitak) nije moguće sadržajno misliti. Toje predmet mnenja, privida. Mišljenje povezuje bitak u celinu (jer bitak je jedinstven) dok čula u to nerazdvojno jedinstvo unose razlike i odnose se samo prema mnoštvu. Mi se i ponašamo na način čula, jer stalno egzistiramo u tim razlikama (sada je nešto takvo, a sutra već može biti i drugačije). No mišljenje apstrahuje od te raznolikosti i traži u svemu baš to što ostaje, odnosno biće, ono po čemu je nešto upravo to što jeste, odnosno, iz beskonačnog mnoštva shvaćeno kao jedinstveno, dakle kao biće (bitak). Za Parmenida bitak nije transcendencija kao pojam, ideja, predmet, već totalitet i sveopšte jeste, koje odredjuje način postojanja bića (svake pojedinačnosti, odnosno kako ono što postoji - postoji. Tako su istina i bitak izjednačeni sa svetlom, a obmana i nebitak sa tamom. Parmenid izražava stav da samo mišljenje spoznaje bitak, jer čula sude pogrešno o svetu. Pravo biće (postojeće) je nepostalo i nerazorivo, ono je jedinstvena cjelina, nepokretno i večno, bezvremeno i postoji kao kontinuum. Nadalje, bitak ne može imati svoj protivrečan pojam koji bi ga negirao, jer nebitak nema karakter stvarnog postojanja.
Budući da je Parmenidovo osnovno odredjenje da je biće po bitku to što jeste, jasno je da se u empirijskom smislu (čulnom, iskustvenom) bitak ne može percipirati (kao totalitet) i do tog pojma se može doći samo mišljenjem.
Inače, u svakoj filozofiji predmet istraživanja je bitak i taj deo nazivamo ontologijom. Da bi Parmenidovo učenje bilo jasnije potrebno je razlučiti pojmove bitka i bića. Termin bitak je filozofska kategorija kojom se označava postojanje uopšte, dakle samo "jeste" bez ikakve druge oznake. To je najviši i najoštiji pojam, koji se ne može svesti na neki drugi pojam. Bitak je osnovni pojam filozofije i ono što je odredjeno na bilo koji način bitkom, tj. sa "jeste" zove se biće. U ontologiji bitak označava egzistiranje uopšte, odredjuje ono suštinu stvarnosti, njenu osnovu temelj i uzrok, za razliku od pojedinačnog, konkretnog postojanja (bića). Taj odnos se može interpretirati i kao odnos opšteg, posebnog i pojedinačnog, u kojem je baš pojedinačno nosilac (subjekt) svojih posebnih i opštih oznaka po kojima pripada u odredjene vrste i rodove. Prvo sistematsko izlaganje učenja o bitku i biću imamo upravo u Parmenidovoj filozofiji.
(literatura: Branko Bošnjak: Uvod u filozofsko misljenje i rječnik)
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|