prezimena

slatka_sanerka · **Anđeo s greškom**

Kada su nastala prezimena?
Znam da su ih davali po zanimanju,nekakvom zemljopisnom području i sl. ali ne i kada.

MIXREKOK · Početnik Domaćeg.de

moje prezime je nastalo pre oko 400 godina, mada je vecina danasnjih prezimena stara oko300 ili 250 godina

mada licna imena se sastoje od dve ili cak tri rijeci (kako je bilo u starom rimu) obicno se druga rec naziva prezimenom
a prezimena neka vode poreklo od imena oca (pretka) najcesce

Gertie · **◊Poker Face◊**

Čovek od kada postoji, imao je svoje ime. Prezime je dobio mnogo kasnije.
U prvobitnom društvu , čovek je smatrao svoje ime za veoma važan deo svoje ličnosti. I mislio je da mu se zlonamernom upotrebom imena može naneti šteta. To mišljenje se održalo dugo, u nekim krajevima sve do današnjih dana. Posledica ovog verovanja proizvela su mnoga čudna pravila u skrivanju i menjanju imena.

Negde, kao nekad u Indiji, dete je dobijalo dva imena; jedno za svakodnevnu upotrebu a drugo, tajno - upotrebljavalo se samo prilikom nekih značajnih obreda kao što je, naprimer, venčanje.

Pripadnici crnačkih plemena koji žive u gornjem toku reke Kongo kad love ribu oslovljavaju jedni druge lažnim imenima. Ovo čine zbog toga što veruju da je reka puna zlih duhova koji bi, kada bi znali njihova prava imena, rasterivali ribe od njihovih čunova i mreža.

Neki Eskimi kad ostare uzimaju nova imena jer veruju da će tako produžiti život. Nekada davno postojalo je samo ime a od imena su nastala i prezimena. Menjanje imena mogla su sprovoditi samo društva čiji je broj članova mali. Kada su ljudi počeli da žive i rade u većim skupinama, plemenima, selima i gradovim, tada je nastala potreba za novim rešenjima. Broj ličnih imena je ograničen? Stari Rimljani imali su samo 18 ličnih imena. Ali pre Rimljana, starih, naravno, živeli su Grci. Oni su uz ime dodavali nadimak poznatijim ljudima, mudracima, vojskovođama i olimpijskim pobednicima. Uz ime su dodavali i ime grada u kom je rođen. Tako su odmah svi znali da je Tales iz Mileta mudrac kojeg treba poštovati i da se grad u kom je rođen ponosi njim a da je Tales brzopleti neka beznačajna osoba.

Stari Rimljani su imali 3 imena. Prvo im je bilo lično - jedno od onih 18, drugo očevo a treće dedino ili nekog starijeg pretka. Do skoro se i kod nas između imena i prezimena pisalo i srednje slovo, početna slova imena oca. Predpostavlja se da je taj običaj poreklo iz rimljanskih vremena jer su stari Rimljani prvi počeli da upotrebljavaju ime i prezime. NOM - ime i KOGNOMEN – prezime, kako su govorili. I to više od 2000 godina.

Naša prezimena odnosno prezimena današnjih ljudi u čitavom svetu, nastala su u Srednjem veku. Na nekoliko načina. Najpre su plemići, uz ime glave porodice, dodavali imena poseda kojim su vladali. Njihovim primerom krenule su i zanatlije koje su svom ličnom imenu počeli da dodaju zanimanje. Kako se tada nasleđivalo i zanimanje sa oca na sina, tako je i prezime postalo nasledno.

Na primer, prezime Kovačević. To je jedno od najčešćih prezimena na svetu. U Engleskoj i Severnoj Americi Smit je najčesce prezime. U prevodu - Kovačević. U Španiji Kovačević znači Herera, u Italiji Fabri, kod Portugalaca Fereira, LaForž kod Francuza, Smit u Nemaca. Kod Rusa Kuznecev. Kasnije su ljudi počeli da prave prezime od imena nekog po nečemu znamenitog pretka, po pravilu muškog. Kod našeg prezimena to je jasno. Od nekog znamenitog Jovana, nastalo je prezime Jovanović, Jovanić ili Jovanov.

Kod nas postoje i prezimena u kojima je osnova žensko ime, kao Marić, Jelić, Višnjić. Prezimena izvedena od ženskih imena su ređa kod nas a nastala su kad je neka žena ostala glava porodice ili je ostala udovica ili ako je muž došao u njenu kuću, na njeno imanje.

Kod drugih naroda je slično. Kod Germana prezime je najčešće nastajalo kad se uz očevo ime dodavalo -zon ili -son ili -sen što znači sin. I zbog toga su Švedska i Danska prepuna Johansona, Karlsona i Andersona odnosno u Danskoj Johansena, Karlsena i Andersena. Ono -ez kod Španaca znači isto. Uz ime Domingo, dodato je -ez i tako je nastalo prezime Domingez.

Kod Iraca i Škota ono čuveno Mec označava početak prezimena a znači sin. Mac Gregori znači Gregorijev sin. Ono „O” u njihovim prezimenima znači da su potomci O Rurkov ili nekog Rurkija itd.

Kako su nastala prezimena kao Gazibara, Dronjak, Guska, Zec i druga?

Veliki broj prezimena kod nas nastao je prema nadimcima predaka. Jedan deo prema osobinama predaka kao i prema načinu života neke porodice. To znači da su možda Gazibarići bili odeljeni nekom močvarom od ostalih ljudi pa su morali da gaze po vodi da bi stigli do sela ili nekog mesta? Međutim, ne sme se brzati sa tumačenjem. Prezime Zec ne znači da je znameniti predak bio plašljiv kao zec već da je bio brz kao zec. Prezimena prema nadimcima su nastala prema nekoj dobroj ili rđavoj osobini predaka ali to ne znači da su svi Dobrići dobri i svi Dronjci siromašni.

Kada se u našoj zemlji otvori telefonski imenik, očigledno je da su najmnogobrojniji prema prezimenima Petrovići i Jovanovići.

Reponja · Upućeni član

Moje prezime Nosovic je sigurno postojalo u istocnoj Hercegovini oko sela Korita u XVII veku, jer ser tako prezivao cuveni harambasa Limo Barjaktar. Medjutim, Jefto Dedijer u svojim istrazivanjima pominje Nosovice kao "starijence", sto znaci da su tamo jos od pre Kosova. Medjutim, postoje dve legende kako je nastalo prezime:

1. Da smo nastali od nekakvih Vujovica koji su svi izginuli u boju s Turcima. Od zivih ostala samo jedna trudna zena i cobanin koji je znao stolarski zanat. Od zeninog detata su Nosovic, koji dobise ime po trudnoci, tj. od glagola nosati. Od cobanina su nastali Stolice, po njegovom zanatu.
2. Jos odranije bili nekakvi Petrovici tamo i jedan se zamerio Turcima i tako promenio prezime da ga ne bi skontali. Promenio je prezime u Nosovic jer je imao veliki nos. Mr. Green

Bice da je, ako nije prva legenda u potpunosti tacna, al' ono prihvatljivija jer se prezime izgovara sa dugouzlaznim akcentom kao i rec nosati, a ne dugosilaznim kao nos.
Deo Nosovica je iz postojbine otisao u Macvu sredinom XIX veka i onu su srbijanska grana, dok su ostali hercegovacka grana. Hercegovacka grana je rasprostranjena, osim u Hercegovini i u Bosni, Panoniji i Beogradu, kao i po belom sveti. Takodje ima i u Rusiji prezime Nosovich, mada ne znam da li je povezano sa nama u Srbiji.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

"Mac" je clan u prezimenima Skotske i Irske, a "O'" Irske.
Rec "o" u nekim keltskim jezicima znaci "od" [ili "of" na engleskom ako vam je tako lakse].

Nasa prezimena su vecinom nastala po ovom pravilu:
Dragoje -> Dragojev [sin] -> Dragojevic [kao nadimak koji ce kasnije postati prezime]
Nikola -> Nikolin -> Nikolic [N postaje Ć]
A zenska prezimena:
Mara -> Marin -> Maric [opet kao nadimak, i opet prelazak N u C]

Skandinavski clan je "son" ili "sen". Olafson je "Olafov sin", Sigurdson je "Sigurdov sin", a Pedersen... [postoji to prezime Laughing

]

vmirko · Upućeni član

Verovatno su nastala kao nadimci, pa su ih posle uveli u standradnu upotrebu.

Baraba · Džentlmen

Zanimljivo je da su se u Turskoj prezimena javila tek posle uspostavljanja republike pod Atatuerkom. Donet je zakon da svaki zitelj Turske mora da ima prezime. Svako je sebi mogao da odredi prezime. Tako da su nastala razna prezimena pocevsi od Guel -->> Djul -->> Ruzha, do -->> Arslan -->> Lav i sl.
A samo je Atatuerku bilo dozvoljeno da nosi prezime Atatuerk -->> Otac Turaka.
Nadam se da ne pomesah loncice. Very Happy

Reponja · Upućeni član

U Mongoliji su uvedena prezimena tek sad posle raspada SSSR-a.

HAMI_LOLIC · Odomaćeni član

znam da smo dobijali prezimena u fazonu ti si od petra pa si petrovic ti od nikole pa si nikolic i slicno mada samo se tako prica ne bih znao istinu Very Happy

Ok_cura · Početnik Domaćeg.de

pojma nemam, mislim da su se prezimena dobijala po nekim zanatima i tim glupostima, naprimjer moj pra pra pradjed je bio loncar Smile

zamisli sad moje prezime... Loncarevic Very Happy

cool ha??

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

držte lopova · Zna tudju muku

Prezimena su nastala i po dedovima, pradedovima, nadimcima...Po nekom dogadjaju.Da i po tome.
Npr. Jovan Cvijić je od Pivljanja i pravo prezime mu je Spasojević, a Cvijić je uzeto po pradedi Cviji Vrelu, čuvenom hajdučkom harambaši iz lozničkog kraja.Njegovi su uzeli to prezime da bi tako sačuvali uspomenu na ovoga junaka.

Primer 2, čuvena familija Koprivice iz Nikšića je ime dobila po jednom dogadjaju koji se stalno prepričavao kad se pomenu članovi toga bratstva. Neka devojka je našla dete pored kopriva, uzela ga i odgajila. To dete je kasnije postalo rodonačelnik ovoga čuvenoga bratstva.Koprivice smatraju da je Miloš Obrenović njihov bratstvenik i tvrde( a to se i pominje u nekim knjigama) da je pre toga nosio prezime Oputović po jednom pretku , koji je ubio nekog Turčina , a zatim od njega napravio opute.

Primer 3, malopre pomenuto ime Njegoš...Potomci slavnog vladike su negde iz Bosne došli u nikšićku oblast i tu se zaustavili. Da bi mogli da borave tu, tražili su dozvolu od starosedeoca i dobili je. Skrasili su se na Njegoš -planini, i svi ostali su ih tako zvali " oni Njegoši". Dakle, postoji reč Njeguši( bratstvo kod Cetinja) ali ne i Njegoš. Vladika Rade je uzeo taj nadimak uz svoje ime i kad god je sretao Miljaniće(to je bratstvo koje mu je njegovim precima dozvolilo da bude u Banjanima, na Njegoš planini) uvek ih je toplo dočekivao i spominjao taj detalj.

Prezime Krivokapić( bratstvo Cuce) je ime dobilo po nekom bratstveniku koji je često išao da trguje i iz jedne trgovine se vratio sa kapom koju je nosio nakrivo. Od tada ga prozvaše Krivokapa.

Prezime Kilibarda... Čovek od koga potiču sve Kilibarde je kao mlad bio bucmast tj. kilo, kilav. Kasnije je izrastao u lepog i kršnog momka.