:: |
Autor |
Poruka |
anabela Iskusni član
|
Godine: 39
Datum registracije: 04 Feb 2006 Poruke: 860
|
|
Kako se osjećate kad vam ugine kućni ljubimac? Nabavite li odmah novog ili tugujete za starim? Meni je prije mjesec dana auto pregazilo mačka kraj kuće i još ga nisam prebolila imam novu macu, ali to nije to
|
|
|
|
|
|
mate0906 Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 31
Datum registracije: 28 Sep 2006 Poruke: 5
|
|
Zamisli da je to ona stara
|
|
|
|
|
|
Francuskinja ♦Un Mal pour un Bien♦
|
Godine: 41
Datum registracije: 07 Apr 2005 Poruke: 16007 Mesto: 83700 ST RAPHAEL
|
|
Mogu te razumeti kako se osecas...ja sam imala jednu lesiku pa mi je umrla pa posle mesec dana smo kupili zlatnog retrievera mada smo imali jos jedan stariji pticar...i kada je i on nazalost umro u junu,posle odmora smo kupili ovaj cavalier k charles...nekako i za onoga da ima drustvo a i zbog nas da ne osetimo prazninu a i zato sto volimo pse,jeste nece ti nikad zameniti one starije...meni prvi pas ostace u secanju i uvek u srcu ali sta da radis zivot ide dalje...Budi hrabra...Bice sve u redu...
|
|
|
|
|
|
Vilenjakinja Sašina Kumica
|
Datum registracije: 28 Mar 2006 Poruke: 120889
|
|
Naravno da boli kad izgubiš svog kučnog ljubimca., to je grozan osičaj, jednostavno ti fali. Ja san izgubila svog perziskog mačka ima 2 godine, još ga ne mogu prežalit a drugog si nisan tila.
|
|
|
|
|
|
tomislavjancic Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 24 Jul 2005 Poruke: 170 Mesto: Pod sjajem ruzicastih zvezda...
|
|
Naravno da boli, ne znam meni kada je ugunuo kucni ljubimac nikada nisam pozeleo da imam drugog...
|
_________________ Sustina Ljubavi nije pronaci savrsenu osobu, vec voleti nesavrsenu osobu savrseno. Prava ljubav nema srecan zavrsetak, ona jednostavno nikada i ne prestaje... |
|
|
|
|
tasevska Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 44
Datum registracije: 22 Jul 2006 Poruke: 57 Mesto: Bitola
|
|
puno boli isto je custvo kao da si izgubio clan porodice.
|
|
|
|
|
|
jovanica1711 Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 19 Avg 2006 Poruke: 29
|
|
Ja sam izgubila psa, razboleo se i nista nisu mogli da urade da mu pomognu. A ziveo je sa nama dve godine. I jako smo tesko svi to podneli.
Zaboravila sam da napomenem da smo novog kucnog ljubimca nabavili tek posle 3 godine
|
|
|
|
|
|
alexandra_calmic Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 42
Datum registracije: 15 Sep 2006 Poruke: 47
|
|
Jako tesko mi pada kada se desi nasto mom kucnom ljubimcu jer sam jako vezana za njega...
|
|
|
|
|
|
dameski Prijatelj foruma
|
Godine: 43
Datum registracije: 19 Dec 2004 Poruke: 43130
|
|
moj pas je morao biti uspavan pre par dana.....
imala sam je 13 godina i nikom ne ih pozelela ono sto sam prezivela, bol zbog njene patnje, vise to nije bio samo pas vec clan porodice........i uzasno sam prazna sad.......
o drugom ljubimcu ni ne razmisljam.........
|
_________________ "You'll remember me, for the rest of your life"
" I know the way to fuck them all...." |
|
|
|
|
jovanica1711 Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 19 Avg 2006 Poruke: 29
|
|
Dameski, jako mi je zao
|
|
|
|
|
|
MISS_J ELeCTRiC_ChiCK
|
Datum registracije: 16 Mar 2006 Poruke: 3261
|
|
Ja sam chuvala staforda 13 godina...Bukvalno je bio sa mnom od mog i njegovog rodjenja...
Uginuo je od starosti...To je bilo pre par godina,ali meni i dan danas nedostaje i plachem kad god vidim njegove slike.Nazalost,nijedna zivotinja koju sam chuvala posle nije mogla da ga zameni ni da me uteshi... Toliko sam volela tog psa.Bio je kao chlan porodice.Kad sam,kao mala,imala problema,razgovarala bih s njim i on bi,ako mi verujete,plakao zajedno sa mnom!
A pre 2-3 godine mi je uginuo papagaj kog sam chuvala 7 godina...Svaki put kad udjem u sobu ochekujem njegovo veselo pevkanje...
Oboje mi puuuno nedostaju!!!
Dameski,potpuno te razumem!!!
|
|
|
|
|
|
Crno i zlatno Banovan! Šetaj svoju štiklu
|
Godine: 42
Datum registracije: 18 Okt 2006 Poruke: 2778
|
|
brza111 je napisao/la sledeće: | Kako se osjećate kad vam ugine kućni ljubimac? Nabavite li odmah novog ili tugujete za starim? Meni je prije mjesec dana auto pregazilo mačka kraj kuće i još ga nisam prebolila imam novu macu, ali to nije to |
Ja sam imala macu 14 godina i umrla je od starosti. Bila je lijepa, neobičnih boja i okotila bi po pet mačića. Krasna je to maca bila. Još mi suze dolaze na oči dok ovo pišem...strašno je kako se čovjek može naučiti na životinju i zavoliti je. A kad je izgubi osjeća neopisivu tugu...kao da je izgubio člana obitelji. Nakon nje nisam imala hrabrosti uzeti novu macu jer me svaka podsjećala na nju i stvarala još više tuge. Bilo mi je teško kad bi pogledala košaru u kojoj je ona spavala, tanjurić iz kojeg je ona jela...ali znala sam da će umrijeti. bila je jako stara, već je počela gubiti vid i sluh i nije mogla jesti. A onda je jednog dana samo sklopila oči...
|
|
|
|
|
|
|