Chik-lit

genius25 · Iskusni član

šta mislite o sveopćoj zarazi za žene koja se zove chik-lit? Dnevnik Brideget jones je poharao planetu i donio jednu novu vrstu književnosti pa me zanima mišljenje ljubitelja čitanja i knjiga

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Američki bestseleri ili 'Chick Lit '

Amerika je poznata po količini objavljenih knjiga svake godine: biti pisac u Americi podrazumeva knjige koje su na tržištu; pisac čije knjige nisu za prodaju je bivši ili propali pisac. Mnogo ih je, i knjiga i pisaca, a najviše žena pisaca. Najtiražniji romani zovu se chick lit , književnost riba: pežorativna reč za žene koje te knjige pišu, za kvalitet rukopisa i predmet velike zavisti i muškaraca i žena koji nikad nisu uspeli takav tržišni zahvat da ostvare. Jer danas, bestseleri ovde nisu ni pornografija, ni detektivske priče ni horor, već ljubići iz ženskog ugla. Te knjige izdržavaju nobelovce, srednje tiražne pisce, pesnike i filozofe. U svakoj knjižari njihovo mesto je izdvojeno, boje su živahne od roza do grimizne, naslovi otvoreno zahtevni: Put do oltara, Klub prljavih devojaka . Uzimam jednu po jednu knjigu u ruke; na poslednjoj strani uglavnom stoji fotografija autorke, mahom debelih običnih nasmejanih žena iz manjih gradova Amerike, s puno dece, mačaka. Neke su pod pseudonimom, pomišljam da nisu možda muškarci u pitanju: pod uslovom da zaista umeju tako nešto da proizvedu što se smatra autentičnim ženskim postmodernim i multikulturnim kičom. Upoznajem jednu autorku slučajno: na javnom čitanju prilazi mi stidljivo, kaže piše roman s junakinjom mog imena i tu je negde iz bivše Jugoslavije. Moli me da joj pomognem da ne bi ispala glupa. Mlada je, inteligentna velika polumeksikanka s upadljivim jenki akcentom i neverovatno šarenom tesnom odećom. Pitam je koliki joj je tiraž, kaže pola miliona, pitam je koliko dugo piše jedan roman, kaže 15 do mesec dana, pitam je koliko ih je napisala, kaže 3. Obećavam joj pomoć pod uslovom da ona mene nauči svom zanatu. Pitam ljude oko sebe, kakve su to knjige; nisu glupe, često su duhovite, dosta pismene i ispunjavaju tajne želje.

Odlazim na sajt koji se zove tajna priznanja; dok surfujem po pričama u prvom licu o zabranjenim ljubavima, bolestima i ludilu, shvatam da su to i dalje tabu teme u mejnstrimu; ljubav, kašalj i siromaštvo se ne mogu sakriti, zato o njima pišu žene. Shvatam da ljubići ne bi ni postojali kad bi svi imali kompjuter u spavaćoj sobi i pristup internetu.

Anonimna masovna kultura short circuit of desire , kako kaže Marsel Dišan.

Čitam takozvane pristojne ženske mejnstrim pisce, En Tejlor, Nadin Gordimer; elegantne vešto napisane priče koje kao da ne znaju koliko život može zaista da boli i da bude lep. Kao kad slušaš Mariju Kalas u odnosu na Dženis Džoplin. Studentkinje na čuvenoj umetničkoj akademiji prave radionicu s naslovom: žene. Primetile su da ih je jako malo, da ih je jako malo u istoriji i objašnjavaju mi, osećaju se odgovorne kao žene zato što su tu. Nemaju pojma šta će dalje: jednoj je nastavnica rekla, ti si feministkinja tvoji likovi uvek kritikuju muškarce a drugoj je dečko ispisao poruku u radnom notesu: radi sta hoćeš na akademiji samo ostani ista u krevetu. Ne zna da li da se ljuti ili ne. Ne znam ni ja. Ne znam ni da li da pišem više knjige o ženama ili da počnem sve da čitam po vertikali, od vrha pa do dna ili obratno.

Jasmina Tešanović

(preuzeto sa www.yellowcab.co.yu)

poison · **~Chase The Sun~**

ne volim takvu knjizevnost.kad god sam uzela citat nesto takvo ubila sma se od dosade Rolling Eyes

jeftina neka knjizevnost Rolling Eyes

bezveze i tipicne glupe zenske teme, naglasak je na glupe