Termopilska bitka

Reponja · Upućeni član

Термопилска битка
Битка у Термпилском кланцу је једна од најчувенијих битака историје. Постала је синоним за јунаштво, вољу и решеност да се брани светиња по сваку цену, без обзира на последице и јачину непријатеља. То је прва забележена и највеличанственија у веома кратком списку оваквих битака кроз историју (Косово, Стаљинград). Да .видимо како се она одиграла.

ТОПОГРАФИЈА ТЕРЕНА
Термопиле (Θερμοπύλες) је бања на улазу из северне у централну Грчку. Име (Топле капије) је добила по термалним изворима и кланцу који представља једини уређенији пролаз у средњу Грчку. На северу од кланца, који се простире у потези исток-запад по дужини, се простиру литице о које удара Малејски залив. Са јужне стране се налазе Трахињанске литице и планина Калидром. На западу је Трахињанска низија из које су надирали Персијанци. На истоку се налази покрајина Локрида. На средини кланца се налазио стари фокиђански зид који је био урушен кад је савезничка војска запосела положаје, те се морао изнова градити.

ОДНОС СНАГА ПРЕД БИТКУ
Персијанци
Персијски цар Ксеркс је подигао до тада невиђено бројну војску. Херодот помиње 1700000 војника у копненој војсци и преко 500000 морнара, међутим он ту вишеструко претерује. Анализирајући тадашњу демографску ситуацију, друге изворе и здрав разум, Ксерксова армада није могла да има више од 500000 њуди укупно. Процењује се да је било око 300000 војника у копненој војсци. Ако је судити по Херодоту, персијска колона би почињала пред Термопилима, а завршавала би се у Кападокији, ако се узму у обзир и пропалитети који редовно прате сваку војску и којих нема мање него самих војника. У Персијској војсци су се налазилчи следећи народи које Херодот подробно описује у погледу њихове опреме и начина ратовања: Персијанци, Међани, Асирци, Бактријанци, Индуси, Аријевци, скитско племе Сакијци, Парћани, Хоразмијци, Согди, Гандријанци, Дадике, Каспијци, Саранги, Пактијци, Утијци, Мики, Париканијци, Арапи, Етиопљани, Либијци, Пафлагонци, Лигијци, Матинејци, Маријандини, Сирци, Фрижани, Јермени, Лиђани, Мизијци, Трачани, Киличани, Ласоњани, Мосхи, Макрони, Мосинчани, Мари, Колхиђани, Египћани, Феничани, малоазијски Грци, као и Тесалци који су се придружили Ксерксу кад је упао у њихову земљу.
Грчки савезници
За Грке се са сигурношћу може одредити отприлике тачан број војника. Савезничке снаге је чинило: 300 Спартанаца (само они племенити Спартијати који су имали мушког наследника) и са њима још око 500 хелота, по 500 Мантинејаца и Тегеаћана, 120 Орхомењана, 1000 осталих Аркађана, 400 Коринћана, 200 Флијунћана, 80 Микењана, 700 Теспијаца, 400 Тебанаца, неколико стотина Опунћана и 1000 Фокиђана., све укупно око 6000 војника. Како су Фокиђани бранили тајни пролаз којим се кланбац обилазио с југа на кланцу је било око 5000 Грка. Њима је командовао спартански краљ Леонида.

КРЕТАЊА ВОЈСКИ ПРЕД БИТКУ
Кад је дошла вест да се Ксеркс налази са војском у Сарду где зимује, Грци су кренули да се припремају за одбрану. У време док је Ксеркс прелазио Хелеспонт (Дарданеле), око 10000 савезничких војника је запосело кланац Темпе на улазу у Тесалију. Међутим због немогућности да се тај положај ефикасно брани, савезници су се повукли, а Тесалци су прешли Персијанцима. Нови положај је заузела копнена војска у Термопилима, а морнарица код рта Артемисион, штитећи тако једни друге. Грци су направили бивак иза зида 4. августа 480. године пре н.е. после два дана су видели Персијску војску како се престројава. 9. августа је битка почела.

ПРВА ФАЗА БИТКЕ
У првој фази битке, која се одиграла 9. и 10. авуста, Грци су одолевали Персијским нападима. Бојно поље се налазило на пољани испред зида. Грци су одлучили да направе неколико таласа и пређу у тактичку офанзиву. У првом таласу су били Теспијци. Њима су се супротставили Међани. Када су се теспијци буквално до умирања исцрпли од убијања, наступили су Спартанци, Микењани и Флијунћани. После ових су надирали Тегеаћани и Опунћани. Таквих ротација код Грка је било безброј док су Ксерксови војници само надирали, свежи и одморни. После Међана наступише Киличани, па Сакијци. Последњи тог дана су били Ксерксови Персијанци, и то 10000 ''Бесмртних''. Међутим, и они су били одбијени. Другог дана десила се слична прича. Међутим Грци су били толико исцрпљени да су Персијанци заузимали корак по корак земљишта. Од лешеве, пре свега оних из Ксерксове војске није могло да се хода. Грци су испред фокиђанског зида направили још један од међанских лешева. У оваквим топографским условима, грчка фаланга је однела превагу над лако наоуржаним азијатским формацијама.

ИЗДАЈА. ПОГИБИЈА СПАРТАНАЦА И ТЕСПИЈАЦА
Видевши да ово може да иде у бескрај, Ксеркс је одлучио да потражи неки други пролаз, макар и козју стазу, да би заобишао и уништио савезничке снаге. Некакав Трахињанин, Ефијалт је Персијанцима рекао за пролаз преко Калидрома, којим је кренуло 10000 ''Бесмртних'' (названи тако јер су се приликом погибије неког од њих одмах попуњавали). Они су кренули преко ноћи 10/11. августа преко те стазе кроз густу храстову шуму. Рано ујутру, Фокиђани их спазише, чувши шуштање лишћа. Они помислише да су Персијанци кренули на њих, те се повуку на планину да би се лакше бранили. Међутим, Персијанци их само заобиђоше. Чувши то, Леонида нареди изнуреним савезницима да се одмах повуку, што ови и учинише, док им је он са својих још око стотинак преосталих Спартанаца држао одступницу. Са Спартанцима је остало још неколико десетина хелота, као и око 200 преживелих и бојно способних Теспијаца под Демофилом, који су одбили да се повуку. Херодот наводи и да су остали неки Тебанци као таоци, мада се нигде другде на помињу. Тада су, по ко зна који пут дошли персијски поклисари. Пренели су Ксерксову поруку Леониди:''Не желим ваше животе, веч оружје.'' Леонида је кратко, лаконски одговорио:''Μολών λαβέ!'' (molon labe), што значи:''Дођи и узми га!''. Спартанци и Теспијци су се збили у фалангу и одолевали персијским снагама. Кад су изломили копља, узели су кратке мачеве, хифосе и њима се боли. Тада је погинуо Леонида и била се тешка битка око његовог тела. У међувремену стигли су са друге стране и ''Бесмртни''. Грци су се повукли на неку стену у најужем делу кланца. Када су изломили и мачеве тукли су се рукама и клали зубима као звери. Последње преживеле је засула киша стрела. Тако је битка окончана. Ксеркс се, у бесу, оглушио о старе персијске обичаје и наредио да се Леонидино тело расћерећи, а глава да се набије на коље.

ПОСЛЕ БИТКЕ
Губици су били следећи: Грци око 4000 избачених из строја, од ојих 1500 мртвих; Персијанци су имали 10000-30000 мртвих. Након коначног пораза Персијанаца код Платеје годину дана касније, на месту битке је постављен споменик Леониди и његовим борцима са натписом:
´Ω ξεíν´, ´αγγέλλειν Λακεδαιμονíοις ´οτι τηδε
κείμεθα τοîς κείνων ρήμασι πειθόμενοι.
(O xein', angellein Lakedaimoniois hoti täde
keimetha tois keinon rhämasi peithomenoi)
Што на српском значи:
Путниче, кад дођеш Лакедемоњанима
Јави да смо пали покоравајући се њиховим законима.

ЗНАЧАЈ БИТКЕ
Битке је, не само пример јунаштва и решености да се брани своје, већ и солидарности и свести да се некад мора жртвовати све да би се касније успело. Такође је показано да у оваквим топографским условима, на уском војишту, европски начин ратовања, са тешко наоружаном пешадијом и уопште војском, често збијеном у фалангу, односи превагу над азијским начином који карактеришу лако наоружане и покретљиве јединице, које би у некој равници сигурно без проблема сатрле Грке.