Junaci antickih mitova

Yasmin · Prijatelj foruma

Kralj Egej

Egejsko more dobilo je naziv prema starogrčkom kralju Egeju. Prema antičkoj legendi, u Atini je vladao stari kralj Egej koji je svake osme godine morao da šalje lađom sedam atinskih devojaka i sedam mladića na Krit kao danak svirepom kralju Minosu. Minos je u svojoj palati od hiljadu soba međusobno povezanih u nepregledni lavirint držao čudovište Minotaura, pola čoveka, a pola bika, koji je proždirao mlade Grke. Egejev sin Tezej odlučio je da ubije Minotaura i tada saopšti ocu da će ako pobedi, po povratku kući na brodu istaći belo, a ako pogine, njegova posada će istaći crno jedro. Kada je doplovio na Krit, Minosova kći Arijadna pomogla je Tezeju da se snađe u palati sa lavirintom i ubije Minotaura. Nakon ubistva Minotaura, Tezej je otplovio lađom i poveo Arijadnu, ali mu ju je oduzeo Dionis na ostrvu Naksosu uz koje je njegova lađa pristala. U gorkoj tuzi za devojkom Tezej je zaboravio na obećanje dato ocu i isplovio je sa razvijenim crnim jedrom. Stari kralj Egej ugledao je sa visoke litice da se izdaleka približava Tezejev brod sa crnim jedrom i u očaju se bacio u more. Od tada se, po legendi, ono zove Egejsko more.

Yasmin · Prijatelj foruma

Pegaz i Belerofont

Mit koji je bio veoma omiljen u antičkim vremenima danas je manje poznat po junaku Belerofontu, a više po njegovom konju Pegazu. Belerofont je bio unuk čuvenog Sizifa i sin korintskog kralja Glauka. Svojom lepotom, snagom i odvažnošću bio je sličan bogovima. Nesrećnim slučajem je počinio ubistvo, pa je bio izgnan iz Korinta i utočište je pronašao kod Proita, kralja Tirinta. Njegova žena se zaljubila u naočitog mladića koji ju je odbio, pa je ona osvetu zatražila od svog muža koji je mladića poslao svome tastu, kralju Likije. Kralj Jobat je priredio gozbu koja je trajala 9 dana, a kada je saznao da na kraju treba da svog gosta ubije, nije se usuđivao da to učini, već je odlučio da mladića pošalje na nemogući zadatak. Naložio mu je da ubije čudovište Himeru, zastrašujuće biće koje je bilo spoj lava, divokoze i zmije i koje je bljuvalo vatru iz vulkana Kulehimera. Belerofont se obratio proroku za savet, a on je glasio da Himeru može ubiti samo ako prethodno sebi pribavi Pegaza, božanskog besmrtnog konja koji leti brzinom vetra. Pegaz je izleteo iz odsečene glave Gorgone Meduze i živeo je na gori Helikonu, ali je često dolazio da pije vodu na korintskom akropolju. Kada je Belerefont prespavao u hramu Palade Atine, boginja mu je u snu poklonila zlatnu uzdu kojom će moći da obuzda i pripitomi Pegaza. Belerofontu je to i pošlo za rukom i leteći na Pegazu napao je Himeru strelama iz vazduha i napokon je ubio. Kasnije je Belerofont sa Pegazom odlazio i pobeđivao u najneverovatnijim poduhvatima sve dok nije poželeo da se sa njim popne na Olimp. Zevs je ovaj pokušaj smatrao najvećom drskošću i poslao je obada da ugrize Pegaza. Konj se trgao i zbacio Belerofonta koji je udario glavom o zemlju i izgubio razum.

Perseus on Pegasus Hastening to the Rescue of Andromeda

Yasmin · Prijatelj foruma

Plejade

(Grč. Pleiades, lat. Pleiades ili Vergiliae - kćeri titana Atlasa i okeanide Pleone)

Bilo ih je sedam: Maja, Meropa, Elektra, Tajgeta, Alkiona, Kelena i Steropa. Kad su njihove posestrime Hijade umrle od tuge za svojim mrtvim bratom Hijantom, oduzele su sebi život od žalosti, i najviši bog Zevs ih je pretvorio u sazvežde.

U mitovima su značajnu ulogu imale prve tri: Maja je postala majka boga Hermesa, Meropa - žena korintskog kralja Sizifa, a Elektra - majka kralja Dardana, praoca Ila, osnivača Troje. Prema ranim verzijama mitova, Tajgeta je postala majka Lakedemona, prvog spartanskog kralja. Jedna od njih je na nebu teško vidljiva, a druga se vidi tek povremeno: to su Meropa, koja se stidi što se udala za smrtnika, i Elektra, koja je nakon pada Troje raspustila kosu i luta nebom kao kometa.

Plejade, umetnička predstava

Yasmin · Prijatelj foruma

Helios

Kao blistavi bog sa zlatnom kosom i krunom od sunčevih zraka, Helios je bio dostojno otelotvorenje Sunca. Prema legendi, stanovao je na istočnoj obali Okeana, u zlatnoj palati, iz koje je svakog jutra izlazio u zlatnim kolima u koja su bila upregnuta četiri krilata konja, i u njima je putovao preko nebeskog svoda. Obasjavao je zemlju zracima koji su joj darovali svetlost, toplotu i život. Uveče je na zapadu opet silazio u vode Okeana. Tamo ga je čekala zlatna lađa kojom se vraćao u svoju palatu, a sledećeg dana bi ponavljao putovanje. Helios je sve mogao da vidi i čuje i bio je bistro oko olimpskog Zevsa. Voleli su ga bogovi, ljudi, životinje i biljke. Jedino u podzemnom Hadovom carstvu nije bio dobrodošao gost. Sam mu se, međutim, uklanjao po sopstvenoj volji.

Heliosova žena bila je okeanida Perza. Na istoku je s njom imao sina Ejeta, koji je postao kralj u Kolhidi, a na zapadu kćer Kirku, moćnu čarobnicu. S Perzinom sestrom Klimenom imao je sina Faetona, poznatog po nesrećnoj vožnji nebeskim kolima, i nekoliko kćeri. Osim njih imao je još dve kćeri s nimfom Neerom. Zvale su se Faetusa i Lampetija, a čuvale su mu stada stoke na ostrvu Trinakiji, današnjoj Siciliji. Tu je bilo sedam stada krava i sedam stada jaganjaca, svako od po pedeset komada. Bila su simbol trista pedeset dana i trista pedeset noći (mesečeva godina kod Grka je imala pedeset nedelja po sedam dana). Prema nekim mitovima, Helios je osim Perze (pre ili posle nje) imao ženu Rodu, kćer boga mora Posejdona. Po njoj je nazvao ostrvo Rodos, koje je izvukao iz morskih dubina, jer na svetu za njega ništa nije ostalo kada su bogovi delili vlast i imanja. Zbog toga su ga stanovnici Rodosa posebno poštovali, kao i svi Grci, a posle njih i Rimljani, iako kod njih kult Heliosa nikada nije imao takvo značenje kao kult sunca i bogova sunca u Egiptu ili u zemljama Bliskog istoka.

Statua boga Heliosa

Yasmin · Prijatelj foruma

Prometejev poduhvat

Prometejev poduhvat, nama poznat iz grčke mitologije, postao je simbol neprestane borbe protiv sile i nepravde. Prometej, što u prevodu znači "promišljen", bio je sin jednog od Titana, prvobitnih grčkih božanstava, i nimfe. Njegov brat je bio džinovski Atlant koji je vladao tajanstvenim potonulim kontinentom Atlantidom, i danas zanimljivim za avanturiste i naučnike. U borbi Zevsovog oca Krona zajedno sa Titanima, a protiv olimpijskih bogova koje je predvodio Zevs, Atlant je stao na stranu svojih predaka. Pošto je Zevs odneo pobedu, osudio ga je da zauvek podupire nebesa svojim plećima.

Međutim, Prometej je bio mudriji od svog brata. On je predvideo ishod ove borbe i stao na stranu pobednika. Pošto je pomogao pri rađanju Atine, boginje mudrosti, ona ga je naučila raznim veštinama: astronomiji, arhitekturi, matematici, medicini, metalurgiji, koje je on prenosio čoveku - svojoj tvorevini. Jer, prema jednom grčkom predanju, upravo je Prometej od gline i vode stvorio smrtne ljude kojima je Atina udahnula život. Kao njihov tvorac, zaštitnik i dobročinitelj, nastavio je da ih usavršava, podučavajući ih svemu onom čemu je njega učila mudra boginja. Međutim, to je izazvalo Zevsov gnev, jer je shvatio da se na ovaj način snaga i sposobnost ljudi stalno uvećavaju.

Naljutivši se jednom prilikom na Prometeja koji ga je lukavstvom nasamario, a potom mu se i podsmevao iza leđa, Zevs je odlučio da ga kazni time što je ljudima oduzeo preko potrebnu vatru. Ali mudri Prometej se nije pomirio sa ovom odlukom. Sporednim ulazom je dospeo na Olimp, zapalio je baklju o usijane sunčeve kočije i razbio je na nekoliko ugaraka koje je sakrio. Potom se iskrao sa Olimpa i ljudima odneo vatru. Zevsa je ovaj postupak toliko razljutio da je odlučio da kazni i vinovnika krađe i sve smrtnike. I dok je ljudima poslao prelepu Pandoru sa kovčegom punim zala i nesreća, Prometeja je okovao za stub na Kavkazu gde mu je orlušina celog dana kidala telo. Bolu nije bilo kraja, jer bi se tokom noći njegovo telo obnavljalo. Ovaj mit postao je inspiracija mnogim umetnicima koji su stvorili brojna značajna literarna i muzička dela.

Okovani Prometej, umetnička predstava

Yasmin · Prijatelj foruma

Pandora

(Grč. Pandora. lat. Pandora - žena titana Epimeteja, koja je na svet donela zlo i patnju)

Kad je titan Prometej, prijatelj i zaštitnik čovečanstva, naučio ljude da koriste vatru, služe se spravama, obrađuju polja, grade kuće, leče bolesne, zatim da čitaju, pišu i računaju, ljudima je svanula zora srećnog života. Postali su razumniji i toliko moćni da su prestali da se boje bogova. To se, naravno, nije svidelo najvišem bogu Zevsu. Uništiti čovečanstvo nije mogao, kako je to najpre nameravao, pa je odlučio da na ljude pošalje zlo i bar tako im zagorča život. Naredio je bogu Hefestu da od zemlje i vode napravi predivnu devojku, a kad je Hefest to učinio, udahnuo joj je život i zamolio sve bogove da je bogato daruju.

Bogovi su bili široke ruke pa su joj osim dobrih darova dali i takve kojih su sami hteli da se reše. Zevs je devojci dao ime Pandora ("Svedajuća") i zapovedio bogu Hermesu da je sa svim tim darovima, zatvorenim u čvrstoj škrinji, odvede na svet Prometejevom bratu Epimeteju. Zevsova namera se ostvarila: Epimetej se u Pandoru zaljubio i, uprkos Prometejevim opomenama, njome se oženio.

Pandorina sudbonosna kutija nije bila dugo pod ključem. O tome kako je došlo do njenog otvaranja postoje dve verzije: prema jednoj, Pandoru je na to nagovorio Epimetej, a prema drugoj, Pandora je sama podigla poklopac i u taj čas su iz kutije izletele sve nevolje, sva zla, bolesti, muke i stradanja i razleteli se po čitavom svetu. Pandora je poklopac brzo zatvorila, ali u kutiji je ostalo još samo ono što su beda i patnja potisnuli na samo dno: nada.

Pandora otvara kutiju, umetnička predstava

Yasmin · Prijatelj foruma

Minotaur

Minotaur (grčki Minotauros, latinski Minotaurus) poznata je mitološka ličnost - čudovište iz knososkog Lavirinta, koje je imalo ljudsko telo i glavu bika. Njegova majka je bila Pasifaja, žena kritskog kralja Minosa, a otac - sveti beli bik u koga se Pasifaja zaljubila u Minosovom odsustvu. Da bi sakrio rođeno čudovište, kralj Minos je naložio slavnom atinskom graditelju i umetniku Dedalu da sagradi Lavirint u koji je zatim zatvorio Minotaura. Minos je u Lavirint bacao mladiće i devojke iz Atine, koje je na Krit svakih devet godina morao da šalje atinski kralj Egej kao iskupljenje, pošto je na Olimpijskim igrama u Atini ubio Minosovog sina Androgeja. Od tog danka u krvi Atinu je spasio Egejev sin Tezej, koji se dobrovoljno javio da bude poslat u Lavirint zajedno sa drugim žrtvovanim mladićima i koji je tamo, uz pomoć Minosove kćeri Arijadne, u teškoj borbi ubio Minotaura.

Tezej ubija Minotaura, detalj sa starogrčke amfore

Yasmin · Prijatelj foruma

"Sizifov posao"

Kada za nešto kažemo da je "Sizifov posao", mislimo na neki težak, uzaludan i često besmislen posao. Po grčkoj mitologiji, Sizif je bio kralj jednog starogrčkog grada i najlukaviji i najmudriji čovek na svetu, koji je nekoliko puta nadmudrio i same bogove.

Jednom prilikom, kralj Sizif se bio popeo na vrh Akrokorinta i video kako je Zevs, u obličju orla, ugrabio kćer rečnog boga Asopa. Zevs je mislio da je njegova otmica prošla neopaženo, ali je shvatio da nije tako kada je Asop, nakon dugotrajnog uzaludnog traženja, ipak saznao istinu od Sizifa. Zevs se strahovito naljutio zbog izdajstva ovog smrtnika i rešio je da Sizifa kazni poslavši po njega Tanatosa, boga smrti, da ga odvede u Had, odnosno pakao. Međutim, lukavi Sizif izigrao je i ovo božanstvo. Okovao ga je, strpao u gvozdeno bure i bacio u najdublji podrum svoje palate. Tada je Zevs poslao Aresa, boga rata, da oslobodi Tanatosa iz zatočeništva, pa je ovaj, čim se oslobodio, zgrabio Sizifovu dušu i odneo je u Had. Međutim, znajući šta mu se sprema, Sizif je pre toga rekao svojoj ženi da u slučaju njegove smrti ne prinosi nikakve žrtve bogovima. Tako su Pluton i njegova žena Persefona, vladari podzemnog carstva Hada, uzalud iščekivali darove. Kada su zatražili objašnjenje, Sizif im, praveći se veoma tužan i nesrećan, reče da je njegova žena postala bezbožna i bogohulna i da bi bilo najbolje da ga oni puste iz Hada i vrate na Zemlju kako bi je opomenuo. Tako je Sizif još jednom nasamario bogove i vratio se među žive.

Kralj je nakon toga još dugo poživeo i kada je u dubokoj starosti umro i dospeo u carstvo mrtvih, Zevs se setio svih njegovih prevara i lukavstava kojima je pokazao svoje bezbožništvo i bogohulu, pa je odlučio da ga surovo i zauvek kazni. Tako je Sizif dobio zadatak da odgura ogromnu stenu na vrh jedne planine, ali tako da taj zadatak nikada ne može ispuniti - svaki put kada bi stenu dogurao do vrha, ona bi se otkotrljala niz drugu stranu planine, pa Sizif stalno iznova započinje svoj mukotrpni i uzaludni posao.

Yasmin · Prijatelj foruma

"Tantalove muke"

"Tantalovim mukama" nazivamo najteže moguće patnje na koje čovek može biti osuđen. Izraz potiče iz grčke mitologije i odnosi se na sudbinu Tantala, razmaženog sina ljubimca vrhovnog boga Zevsa. On je, naime, na surov način kaznio svog sina koji je prezreo očevu ljubav i sve bogove.

Tantal je bio bogat i moćan kralj grada Sipila u Lidiji na maloazijskoj obali Egejskog mora. Zahvaljujući naporima oca da ga zaštiti od svake nevolje, živeo je u stalnoj sreći i bogatstvu i nije poznavao nijednu brigu ovoga sveta. Razmaženi kralj, koji je često uživao sa besmrtnim bogovima u najlepšim gozbama na Olimpu, počeo je sebe da smatra nadčovekom, a zatim i ravnim svom ocu Zevsu. Postao je obestan, ohol, uobražen i sujetan - odavao je tajne bogova koje bio čuo na Olimpu i krišom donosio i delio prijateljima ambroziju i nektar, božanske hranu i piće koji čine smrtnike besmrtnima. Iako ga je Zevs opominjao, Tantal nije shvatao očeve pretnje ozbiljno, pa je postao još drskiji. Ubio je svog sina Peloposa, ne bi li proverio da li će bogovi otkriti da je za trpezom posluženo ljudsko meso. Bogovi su Peloposa ponovo oživeli, ali je ovaj postupak Zevs smatrao dovoljnim da svog sina surovo kazni. Zevs je Tantala osudio na trostruke muke - da večno bude u samrtnom strahu, večno gladan i večno žedan. Bacio ga je u Had, podzemni svet, i osudio ga da stoji u bistroj vodi do vrata koja bi se povlačila kada bi pokušao da je pije, a da mu nad glavom vise grane pune najlepših plodova voća koje bi se podizale kada bi on pokušao da ih ubere.

Yasmin · Prijatelj foruma

"Jabuka razdora "

Izraz "Jabuka razdora" sinonim je za uzrok nekakvog sukoba. Potiče iz legende o venčanju Peleja i Tetide na koje jedino boginja Erida nije bila pozvana, s obzirom da je uvek izazivala borbe i sukobe gde god se pojavi, širila glasine i ljubomoru i raspirivala svađu. Međutim, Erida se dosetila kako da nasamari i ujedno se osveti bogovima sa Olimpa. Otišla je nepozvana na veselje i pred noge Here, Atine i Afrodite spustila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "Najlepšoj". Sujetnim boginjama to je bilo dovoljno da zapodenu prepirku o tome kojoj boginji zapravo treba da pripadne zlatna jabuka.

Svemoćni Zevs nije hteo da učestvuje u raspravi, pa naredi Hermesu da povede boginje njegovom lepom i pametnom sinu Parisu i da on odluči koja je od njih najlepša. Paris najpre odluči da jabuku podeli na tri dela i tako ne uvredi ni jednu boginju, ali to nije bilo moguće, pa reši da nasamo sasluša svaku boginju, a zatim odluči kojoj će zlatna jabuka pripasti. Najpre sasluša Heru koja mu obeća da će ga učiniti gospodarom Azije i najbogatijim čovekom na svetu ako izabere baš nju. Atina, boginja mudrosti, ponudila mu je da bude pobednik u svim bitkama i najlepši i najpametniji čovek na svetu. Afrodita, boginja lepote i ljubavi, obasu ga komplimentima govoreći da mu priliči da se oženi ženom božanstvene lepote, pa poče da mu opisuje lepotu Helene iz Sparte, prelepe Zevsove i Ledine kći koja se izlegla iz labudovog jajeta i koja je bila udata za princa Menelaja, najbogatijeg Ahajca. Međutim, to nije bila prepreka da Afrodita Parisu obeća da će učiniti da se Helena smrtno zaljubi u njega i pobegne sa njim iz Sparte ukoliko joj Paris da zlatnu jabuku.

Tako je i bilo. Svojom odlukom Paris je navukao strašan bes Here i Atine koje su potom počele da smišljaju kako da razore Troju. Tako je zlatna "jabuka razdora" dovela prelepu Helenu Parisu, ali i izazvala Trojanski rat.

"Paris daje zlatnu jabuku Afroditi" - slika Franca Florisa (1519-1570) - sa desne strane su Hera (stoji) i Atina (sedi). Iza njih se nalazi Hermes.

Yasmin · Prijatelj foruma

Lakonski govor

Spartanci, stanovnici Lakonije na Sparti u staroj Grčkoj i čuveni ratnici, ostali su u istoriji poznati po čeličnoj disciplini i oštrim vaspitnim merama, ali i po - škrtosti na rečima. Otuda danas izraz "lakonski govor" ili "govoriti lakonski" znači sasvim kratak govor, odnosno govoriti vrlo kratko i sažeto.

Jedna od legendi o Spartancima kaže da su jednom prilikom dobili od Atinjana, svojih najvećih neprijatelja, oštru, preteću poruku koja je glasila:

"Ukoliko ne učinite ono što zahtevamo, povešćemo vojsku na vas i ako vas pobedimo, opljačkaćemo vam sva imanja, sravniti vaše gradove sa zemljom, a decu i žene porobiti."

Hrabri Spartanski ratnici, poznati po svojim uspešnim vojevanjima, odgovorili su na poruku samo jednom rečju: "Ako..."

Statua spartanskog ratnika

Yasmin · Prijatelj foruma

Heleni

Grci, nekada nazivani Heleni (sami sebe i dalje tako nazivaju na grčkom jeziku, a od tog naziva sačinjene su i izvedenice - naziv za grčku državu i sve što je grčko) čini glavni deo stanovništva današnje, ali i drevne Grčke. Ime Heleni potiče od Rimljana, tačnije rimskog naziva za jedno od grčkih plemena kolonizovanih u južnoj Italiji.

Grčka zajednica naroda počela je da se formira još od 12. veka pre nove ere mešanjem starog, predgrčkog (pelazgijskog) stanovništva sa doseljenicima iz Male Azije i plemena iz severozapadnih delova Balkanskog poluostrva. Grci su osnivali mnoge kolonije po Sredozemlju i na obalama Crnog mora tokom vekova svoje superiornosti.

Odisej - lik starogrčke mitologije