:: |
Autor |
Poruka |
Manhattan Psycho Killer
|
Godine: 47
Datum registracije: 15 Jul 2004 Poruke: 4031 Mesto: ...where the wild roses grow!
|
|
Sada malo poezije na britanski i američki način: Po, Vitman, Dikens, Platova, Miler, Bajron....priložite dela anglo-američkih autora koje volite (prevod ili originali)....
Tatica - Silvija Plat (zbirka pesama Arijel)
Ne valjaš ti, ne valjaš ti
više, cipelo crne masti
u kojoj sam živela poput stopala
trideset leta, sirota i bela,
jedva se usudjujući da udahnem il' učinim apći.
Tatice, morala sam te ubiti.
Ti umro si pre no što sam imala vremena...
Težak poput mramora, torba puna Boga
sablasni kip s jednim nožnim palcem
veliko k'o foka iz Friska
I glavom u ćudljivom Atlantiku
gde se zeleno preko plavog preliva
u vodama divnog Nosita.
Molila sam da te vratim tu.
Ach, du.
Na nemačkom jeziku, u poljskom gradu
što sravnjen je valjkom
ratova, ratova, ratova.
Al' ime je gradu obično.
Moj prijatelj Poljak
Kaže da ih je tuce il' dva-tri,
pa nikad nisam mogla reći gde si ti
kročio, koren pustio.
Nikad nisam mogla s tobom govoriti,
jezik mi se zaglavio u vilici.
Zaglavio se u zamci, bodljikavoj žici.
Ich, Ich, Ich, Ich.
Jedva da govorih.
Od svakog sam Nemca mislila da si ti.
I ta bestidna jezičina
Mašinerija, mašinerija
što me grubo gura k'o da sam Juda.
Juda za Dahau, Aušvic, Belsen.
Počela sam da govorim k'o Juda.
Mislim da možda i jesam Juda.
Snegovi Tirola, svetlo bečko pivo
nisu odveć čisti ni istinski.
S mojim ciganskim pretkom i srećom hudom
i mojim tarok-špilom i mojim tarok-špilom
mogla bih pomalo i Juda biti.
Uvek si me platio ti,
s tvojom Luftwaffe, tvojim ćurli-ćurli,
i tvojim urednim brkom
i okom arijevskim, što plavo sjakti.
Panzer-man, panzer-man, o, ti....
Ne bog nego svastika
toliko crna da se nijedno nebo ne može provući.
Svaka žena obožava fašistu,
čizma u lice, zversko
zversko srce zveri k'o ti.
Ti stojiš pred školskom tablom, tatice,
na slici koju imam o tebi,
razrez ti na bradi umesto na nozi
al' manji djavozato nisi, niti si
išta manje onaj čovek crni
Što uspe moje lepo crveno srce na dvoje pregristi.
Deset mi je leta bilo kad su te sahranili.
Sa dvadeset sam pokušala da umrem.
I da se vratim, vratim, vratim tebi.
Mislila sam i kosti će hteti.
Al' iz vreće su me izvukli
i lepkom spojili,
i tad sam znala šta mi je činiti.
Napravila sam model po tebi.
Čoveka u crnom s Meinkamph izgledom
I sklonošću da muči i tlači.
I rekla sam: postojati, postojati.
Zato sam, tatice, najzad na slobodi.
Crni telefon je iz korena isključen,
glasovi kroz njega ne mogu gmizati.
Ako sam morala jednog, morala sam dvojicu ubiti.
Vampira koji je tvrdio da je ti
i celo jedno leto krv mi pio,
sedam leta, ako baš hoćeš da znaš.
Tatice, sad možeš opet da počivaš.
Kolac je u tvom debelom crnom srcu
a seljaci te nikad nisu voleli.
Igraju oni sad i gaze po tebi.
Uvek su znali da si to ti.
Tatice, tatice, skote, ja sam na slobodi.
|
|
|
|
|
|
Manhattan Psycho Killer
|
Godine: 47
Datum registracije: 15 Jul 2004 Poruke: 4031 Mesto: ...where the wild roses grow!
|
|
Ti si - Silvija Plat (zbirka pesama Arijel)
Na klovna nalik, najsrećniji na svojim rukama,
stopala do zvezda i mesečeva lobanja,
sa škrgama k'o riba. Zdrav razum
zgrčenih palčeva na način dodoa.
Smotan u tebi poput kotura,
lovi svoju tamu k'o što sove rade.
Mutav k'o repa od četvrtog
jula do Dana svih budala,
o, ti visokonarastajući, moj hlepčiću.
Mutan k'o magla i iščekivan k'o pošta.
Dalja od Australije.
Atlas svinutih ledja, naš putujući račić.
Umotan k'o pupoljak a kod kuće
k'o sladjica u vrču salamure.
Vrša puta jegulja, bockavih.
Skakutav k'o meksički grah.
Ispravan k'o dobro izveden zbir.
Čist dosije, s tvojim sopstvenim likom.
|
|
|
|
|
|
Manhattan Psycho Killer
|
Godine: 47
Datum registracije: 15 Jul 2004 Poruke: 4031 Mesto: ...where the wild roses grow!
|
|
Groznica 41 - Silvija Plat (zbirka pesama Arijel)
Čisto? Šta je to?
Jezici pakla su
mlitavi, mlitavi k'o trostruki
Jezici mlitavog, debelog Kerbera
što na ulazu dahće. Nemoćan
lizanjem da očisti
Grozničavu tetivu, greh, greh.
Zapomaže fitilj.
Neuništivi vonj
Ugašene sveće!
Ljubav, ljubav, niski pramenovi dima se viju
oko mene k'o Isidorini šalovi, bojim se
Zakačiće se jedan i u tačku zaglaviti.
Takvi sumorno žuti pramenovi dima
sopstveni element tvore. Neće se razići,
Već će oko Zemlje kružiti
gušeći staro i nejako,
bolešljivo
U kolevci odojče nežno,
grozna orhideja
viseći svoj vrt u zraku veša,
Djavolji leopard!
Izbeli njega radijacija
i ubija začas.
Tela preljubnika pomazujući
k'o pepeo Hirošimu i razjedajući.
Greh. Greh.
Dragi, svu noć
gasih se i palih, gasih se i palih.
Preteški postaju čaršavi k'o bludnikov poljubac.
Tri dana. Tri noći.
Limunova voda, pileća
voda, gadi mi se voda.
Prečista sam za tebe il' bilo koga.
Telo me tvoje
ranjava kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam -
Moja glava mesec
od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža
beskrajno fina i beskrajno skupa.
Zar te ne užasava moja vrelina? I moja svetlost.
Celom sobom kamelija sam neizmerna
što žari se i ljeska, blesak do bleska.
Mislim da se dižem,
mislim da ću se uzneti...
Late brojanice od vrelog metala, i ja, ljubavi ja
Čista sam acetilenska
Devica,
opervažena ružama
Poljupcima, kerubinima,
svim onim što te ružičaste trice znače.
Ni tebi, ni njemu
Ni njemu, ni njemu
(moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje) -
Raju.
|
|
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Charles Mackay (1814-1889)
Danas i sutra
Kad nam se ljupko nasmeši sreća
I putem cveće procveta za nas,
Kad ćemo stati i cveće brati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam lice od briga klone
I počnu da sviću žalosna jutra,
Kad ćemo dati srcu da pati?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Kad ljubazno od nas oproštaj traže
Oni što nevolju svališe na nas,
Kada ih čuti, oproštaj im dati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam pravda brz ukor traži
I grdnju da bude za nauk žustra,
Kad ćemo krivog da ukorimo?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Kada zajmodavcu nanesemo štetu
Ne vratimo zajam koji dade za nas,
Kad zajam vratiti i dug otplatiti?
O, danas, prijatelju, danas.
Ali kad nama siroti dužnik
Ne vrati zajam rečenog jutra,
Kad ćemo merit' pogažene reči?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Jer vrla dela, bezazlena radost,
Ni trenutak jedan ne čekaju na nas,
Pa nadjimo vremena za susret s njima
Još danas, prijatelju, danas.
A brige, uvrede, ljutite reči
I brižna, tužna, žalosna jutra
Prebrzo stignu iako dodju,
O, sutra, prijatelju, sutra.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Michael Drayton (1563 - 1631)
Rastanak od voljene
Sad kad kraj je svemu, poljubac zadnji daj -
Ljubav je prošla, bit' neću više tvoj;
Srećan sam što je najzad došao čas taj
Da postanem opet slobodan čovek svoj.
Daj ruku zadnji put, sruši zakletve nam sve,
Pa kad te sretnem k'o zna kako kasno
Nek bude nam oboma pod obrve dve
Žar ljubavi prošle nestao i zgasn'o.
Al' dok ljubav naša zadnjim dahom ječi,
Malaksava joj srce, strast se nemo slegla,
Dok joj vernost slaba pored odra kleči,
I nevinost skoro smrti je podlegla -
Sad dok ljubav mre nam, ti kad bi htela,
Ti bi je i mrtvu opet oživela.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Anna Letitia Barbauld
Živote, ja ne znam ko si mi ti
Živote, ja ne znam ko si mi ti,
Alse mi moramo rastati;
A kada, kako i gde sam te srela -
To je skriveno ispod tajnog vela.
Dugo smo zajedno bili, živote,
U vremena teška i puna lepote;
Prijatelj'ma starim teško se rastati,
Uzdha il' suze to će možda stati.
Zato se iskradi i tiho isteci,
Iz'beri svoje čase;
'Laku noć' ne kaži, no kad zora sja se
'Dobro jutro' reci.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Ralph Waldo Emerson (1803-1882)
Sve za ljubav
Ljubavi sve daj
I srce poslušaj:
Prijatelje, dane,
Rodbinu, imanje,
Planove, poštenje
I poverenje -
Sve joj žrtvuj, sve joj daj,
Ništa joj ne odbijaj.
Ljubav je gospodar
Silan; daj joj maha,
Sledi joj svim bićem
Do poslednjeg daha,
Nadaj se i čekaj:
Sve više uzleće
Vrhuncu svog sjaja
Dok je snaga njena
Još ne potrošena,
Ne rečen joj cilj.
Kao bog je ona -
Sve puteve znade
I prolaze tajne
Gde nebo imade.
Za podlace nije,
Jer upornost traži
I dušu bez sumnji
Što klonuti neće:
Nju će da nagradi -
Da večito pada
I večno uzleće.
Rad' ljubavi te,
Ostavi sve!
Al' ipak me poslušaj:
Nek je jače srce tvoje,
Pa ćeš biti već od danas,
I kroz ceo život svoj,
Slobodan k'o Arap što je
Od voljene svoje.
Životom svim njoj pripadaj,
Al' kad dođe iznenađenje
I najmanje prvo podozrenje
Da ona u svojim grudima
Sanja o sreći s drugim ljudima -
Slobodu ljubavi joj daj,
Ništa njeno ne zadržavaj,
Ni bledu ružu zbacila što je
Sa lepe letnje dijademe svoje.
Pa ma je k'o samog sebe voleo,
K'o najbolji deo sebe sama;
Ma te njen odlazak tako zaboleo
Da na sunčan dan ti s njim padne tama
I radosti života sasvim te prodju -
Veselog srca znaj:
Kad ode polubog taj
Tad pravi bogovi dodju.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
John Skelton (1460-1529)
Margareti Hasej
Lepa Margareta -
K'o cvet zrelog leta;
Umilna k'o soko
Što leti visoko.
Utešna i radosna,
Šaljiva i zanosna,
Bez poroka, mana,
Od dobra sazdana.
Tako je nestašno,
Devojački obesno
I nežno ženstveno
Ponašanje njeno.
U svem' je odmakla
Od ostalog sveta
Da opisat' ne znam
Nit' izreći mogu
Šta je Margareta,
Taj cvet zrelog leta,
Umilna k'o soko
Što leti visoko.
Mira i strpljenja
Puna duša njena.
K'o lepa Hipsipila
Dobrodušna, mila;
K'o miris koriandra,
Kao slast pomandra,
K'o dobra Kasandra.
Pri reči ostaje
I sva zanosna je,
Tako skladnog tela,
Tako ljupka cela
Da još nadaleko
Jedva ima neko
Ljubazan i mio
Kao Margareta -
Taj cvet zrelog leta,
Umilna k'o soko
Što leti visoko.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Anonimus
Gospa jedna ima
Gospa jedna ima, ljubazna i mila -
Druga mi se nikad mi tako dopala bila.
Samo je jednom kad prodje uspeh ugledati,
Al' ljubav će moja za nju večno cvati.
Njen izgled, njen osmeh i pokret njen,
Njen vedri duh, njen glas - ja opčinjen,
Očaranog srca. Zašto? Ne mogu znati,
Al' ljubav će moja za nju večno cvati.
Vragolasta sva je, omamljuje, pali
Da i učen čovek svoje knjige spali -
Ni tak'o je nisam, avaj, nikada,
Al' moja joj ljubav večno pripada.
Ah, u moje ruke samo da je došla!
Vi već znate kako u njima bi prošla.
Da je grubo zgrabim - to ja ne bih znao,
Jer za ceo život ljubav sam joj dao.
Kupid ima krila, svud' stigne u letu,
I gospa ova tako putuje po svetu;
Ali neka zemlju, nek' nebo promeni -
Za nju ljubav večno cvetaće u meni.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
SeRbIaN_GiRl Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 35
Datum registracije: 12 Feb 2005 Poruke: 57 Mesto: Beograd
|
|
Christina Rossetti (1830-1894)
Kad budem mrtva
Kad budem mrtva, ljubavi moja,
Ti tužne pesme mi ne poj,
Ni ruže ni senovito kipar drvo
Više glave saditi mi nemoj.
Nek' se trava nada mnom zeleni,
Mokra od kapi rose i kiše;
Ako hoćš, ti misli o meni;
Ako nećeš, ne sećaj se više.
Hlad od kipra neću tad osećati,
Za kišu i ruže tada neću znati,
Ni poj slavuja na kiprovoj grani
Čut' neću tužni k'o da i on pati.
Samo dok sanjam u večnoj tami,
U kojoj se jutra nikad ne zlate,
Možda ću te rado zaboravu dati,
A možda ću rado misliti na te.
|
_________________ UZIVAJ,ZIVOT JE IPAK KRATAK!!! |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Poshto je u pitanju angloamerichka poezija, evo svega ovoga u originalnoj, engleskoj verziji
Daddy
by Sylvia Plath
You do not do, you do not do
Any more, black shoe
In which I have lived like a foot
For thirty years, poor and white,
Barely daring to breathe or Achoo.
Daddy, I have had to kill you.
You died before I had time--
Marble-heavy, a bag full of God,
Ghastly statue with one gray toe
Big as a Frisco seal
And a head in the freakish Atlantic
Where it pours bean green over blue
In the waters off beautiful Nauset.
I used to pray to recover you.
Ach, du.
In the German tongue, in the Polish town
Scraped flat by the roller
Of wars, wars, wars.
But the name of the town is common.
My Polack friend
Says there are a dozen or two.
So I never could tell where you
Put your foot, your root,
I never could talk to you.
The tongue stuck in my jaw.
It stuck in a barb wire snare.
Ich, ich, ich, ich,
I could hardly speak.
I thought every German was you.
And the language obscene
An engine, an engine
Chuffing me off like a Jew.
A Jew to Dachau, Auschwitz, Belsen.
I began to talk like a Jew.
I think I may well be a Jew.
The snows of the Tyrol, the clear beer of Vienna
Are not very pure or true.
With my gipsy ancestress and my weird luck
And my Taroc pack and my Taroc pack
I may be a bit of a Jew.
I have always been scared of you,
With your Luftwaffe, your gobbledygoo.
And your neat mustache
And your Aryan eye, bright blue.
Panzer-man, panzer-man, O You--
Not God but a swastika
So black no sky could squeak through.
Every woman adores a Fascist,
The boot in the face, the brute
Brute heart of a brute like you.
You stand at the blackboard, daddy,
In the picture I have of you,
A cleft in your chin instead of your foot
But no less a devil for that, no not
Any less the black man who
Bit my pretty red heart in two.
I was ten when they buried you.
At twenty I tried to die
And get back, back, back to you.
I thought even the bones would do.
But they pulled me out of the sack,
And they stuck me together with glue.
And then I knew what to do.
I made a model of you,
A man in black with a Meinkampf look
And a love of the rack and the screw.
And I said I do, I do.
So daddy, I'm finally through.
The black telephone's off at the root,
The voices just can't worm through.
If I've killed one man, I've killed two--
The vampire who said he was you
And drank my blood for a year,
Seven years, if you want to know.
Daddy, you can lie back now.
There's a stake in your fat black heart
And the villagers never liked you.
They are dancing and stamping on you.
They always knew it was you.
Daddy, daddy, you bastard, I'm through.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
You're
by Sylvia Plath
Clownlike, happiest on your hands,
Feet to the stars, and moon-skulled,
Gilled like a fish. A common-sense
Thumbs-down on the dodo's mode.
Wrapped up in yourself like a spool,
Trawling your dark as owls do.
Mute as a turnip from the Fourth
Of July to All Fool's Day,
O high-riser, my little loaf.
Vague as fog and looked for like mail.
Farther off than Australia.
Bent-backed Atlas, our travelled prawn.
Snug as a bud and at home
Like a sprat in a pickle jug.
A creel of eels, all ripples.
Jumpy as a Mexican bean.
Right, like a well-done sum.
A clean slate, with your own face on.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|