Vojnicki Voz

esc · Upućeni član

Vojnickih dana se secam kao da je to juce bilo, iako sam vojsku odsluzio pre 12 godina, davno 1988. godine. Ovo sto cu vam sada opisati je moj istinit ljubavni dozivljaj koji mi se dogodio kada sam dolazio na odsustvo vozom iz Leskovca za Beograd.

Tada mi je bilo tek 18 godina, pun snage, energije i lepote. Momak stasit kakav se samo pozeleti moze.
Kao primeran vojnik dobio sam nagradno odsustvo u trajanju od deset dana. No nije mi toliko do tog nagradnog odsustva koliko do dogadjaja koji se zbio u vozu za Beograd.

Bilo je prohladno aprilsko vece, kada sam usao u voz u Leskovcu i nasao svoj kupe.

Sticajem okolnosti guzve uopste nije ni bilo, tako da sam dosta vremena bio sam u vagonu. Misli su mi lutale malo na drustvo i kasarnu, malo na kucu i devojcicu koju cu iznenaditi mojim dolaskom, jer joj nisam javio da cu doci.

Voz kao voz, klacka polagano, u kupeu je toplo, tako da sam posle izvesnog vremena, opruzivsi se po sedistu, i zaspao.

Nizale su se stanice, putnici izlaze i ulaze, a ja sam bio odsutan od svega. Moja glava je naslonjena na naslonjac sedista pokraj prozora. Ljuskao sam se u ritmu voza koji je vec uveliko tutnjao kroz noc.

Na stanici u Nisu, u voz udje jedna predivna lepotica, duge crne kose, pale do pola ledja i plavih ociju boje duge. Odmah sam je primetio i pozeleo da dodje kod mene u kupe, nekoliko puta je prosla hodnikom gore - dole dok nije snimila da sam ja sam u kupeu i videla da sam vojnik, posto sam bio u uniformi. Pravio sam se da spavam kada je usla u kupe, a tajno sam ckiljio ocima posto je svetlo bilo ugaseno u kupeu.

Kada se lepotica uverila da ja spavam, skinula je sal sa glave, skinula kaput i smestila se kako je njoj najvise odgovaralo. Toplina kupea brzo je uspavala ocne kapke njenih plavih ociju, nakon toga se ona opruzi po sedistu naspram mene, utonu u duboki san. Zmureci poluotvorenih ociju, dugo sam razmisljao sta dalje uraditi.

Mlad i neiskusan, a pomalo i opsednut time da nista nisam BiiiiP citav vojni rok, buzdovan od BiiiiP mi se poce uveliko buditi i dizati tako silno, cvrsto i snazno, da mi se ucinilo da su mi gace postale pretesne i da pucaju polako po savu.

Da bi proverio da je zaista tako otkopcao sam slic vojnickih pantalona i imao sta videti - moj BiiiiP od nekih dvadoset tri santimetra, stajao je pravo kao senski kolac pobijen u polju.
Lepotica je bezbrizno spavala ne pomerajuci ni jedan prst na ruci, a ja se uznemirio. Sta da radim? Da je probudim, razmiisljao sam, ali sta ako bude samo cutala i pravila se da spava!
U podsvesti mi dodje, kad sam vec izvadio moga buzdovana iz vojnickih pantalona - zasto ga malo ne podrkati? Ruka je sama krenula dole - gore, po sve crvenijem mom koplju. U jednom trenutku lepotica se pomeri, okrene se na bok, tako da mi se jos bolje namestila.

Kurcina mi je uveliko bila u punoj snazi, i da je samo neko provirio u kupe imao bi sta i da vidi. Bludnu radnju zagerolog vojnika. No, kako ni o cemu nisam ni razmisljao, ja sam BiiiiP jos snaznije i jace svoju nabreklu kost uz potajno drhtanje mog tela od uzbudjenja. Lepotica otvori oci, ali se naravno, ne pomera, samo osluskuje gde to sta jeca, samo po zenskom instiktu naslucivala je da se radi o nekom ljubavnom zanosu. Za sekund sam pokrio vojnickom bluzom moju karu i umirio se za nekoliko trenutaka. Lepotica se za trenutak okrete ka meni i primeti da mi je crvenilo udarilo u lice.

- Oprostite ako sam vas probudila, spavali ste kad sam usla u kupe, nisam htela da vas budim.

- Ja sam Marija!

- Ja sam Zica!

- Dokle putujete? - upitala me tihim glasom i diskretno zagledala, kao da je primetila da mi je kurcina podigla vojnicku bluzu od krila, za dvadesetak santimetara.

- Dokle? Daleko - kazem ja - idem do Beograda, a posle do Valjeva ... Idem na odsustvo iz vojske.

- A tako. Iz vojske ides na odsustvo ...

- I vi ste spavali - zeleo sam da nastavim razgovor - Pa. jeste li se naspavali?

Lepotica klimnu glavom, ali ne kaza nista. Ispitivackim pogledom je upravo gledala u moju bluzu na mom krilu. Kao da je slutila da tamo lezi nabrekli djoka na jajima. Voz siba dalje. Niko ne ulazi u nas kupe. Cak nema ni prolaznika kroz hodnik. Gluvo je doba noci, negde oko ponoci.
Kada je Marija shvatila o cemu se radi, sa osmehom mi dobaci:

- I nista nisi citav vojni rok, - cudi se Marija - E, jebi ga ...

- Sta tebi fali - dodao sam sa nestrpljenjem - Dobra si, lepa. Nista ti Bog nije ostao duzan, sem mene! Vidim da imas dobru guzu, a bogami i sise. Vidis kako su ti se napele kao dve bombe!

Kroz razgovor joj vec prilazim i hvatam je za sise. Marija se toboze brani:

- Ej, nemoj. Ti si vojnik. Zagoreo si i ne znam da li smem da ti se predam.

- Zasto da ne, - dodao sam - ako je suditi po onoj staroj poslovici "Nema jebacine bez vojnicine", onda nema razloga za strah. Zasto se u to ne uveriti.

Nisam to ni izgovorio, a Marijina ruka je vec skinula bluzu sa mog djoke,

- Oh, koliki ti je - zaprepasti se Marija i uze ga u ruku. - Jesu li svi vojnici ovako kurati?

- Ne pitaj, vec daj! - uzviknuh.

Marija je klekla i uzela moju kurcinu u svoja usta. Prosto nisam mogao da poverujem svojim ocima.

- Sta ces to Marija?

- Zar ti ga nijedna nije pusila do sada? - jebozovno izusti Marija i pohlepno ga usisa.

Istini za volju, to mi je bilo prvi put da mi je neka devojka pusila BiiiiP. No, prevalio sam nekako glavu preko sedista i dozvolio joj da cini sta je naumila. Mislio sam na sve drugo, samo ne na ovo: da mi ovako divna devojka sisa BiiiiP. Jednog momenta sam pomislio: svrsicu odmah! Ne. Ne smem svrsiti tako brzo. Zelim ga zabiti u vrelu Marijinu pickicu.

-Zelim ga, - kaze Marija.

- Dobro, evo ti ga ... - promumlah.

Nabijao sam na mog buzdovana Mariju tako manito i brzo, onako pod vojnicki. Tucao sam je manijacki, onako sa izivljavanjem. Cini mi se da kurcina prodire do Marijinog grla. I njoj je bilo lepo pa je jecala od zadovoljstva. Skidala je graske znoja sa cela. Obilata moja kurcina rovarila je po neznonj i malenoj Marijinoj pickici. Vrhunac se primicao. Izvadio sam BiiiiP i rasuo vrelu spermu po Marijinom licu i sisama. Sa odusevljenjem je pokupila svaku kap sperme.
Na rastanku u Beogradu mi rece:

- Bio si u pravu, nema jebacine bez vojnicine.