Uticaj ishrane i higijena

nmilic · Početnik Domaćeg.de

UTICAJ ISHRANE
Ishrana je, bez svake sumnje, cinilac koji najvise utice na zdravlje, jer se cin unosenja hrane konstantno ponavlja tokom celog naseg zivota. Dr Osler, slavni kanadski lekar, govorio je da je 90% bolesti, izuzev infekcija i nesreca, usko vezano sa ishranom.
Ishrana je povezana sa voljnim i svesnim cinom. Ona zavisi od slobodne volje pojedinca. Zbog toga je neophodno duboko uinutrasnje ubedjenje da bi se lose navike u ishrani zamenile zdravijim. Varenje je, za razliku od unosenja hrane, nesvestan cin. Ono podrazumeva sve procese koji se odigravaju sa hranom u nasem organizmu, do njene potpune asimilacije. U normalnim uslovima, u odsustvu patoloskih poremecaja, kvalitetna ishrana omogucuje i pravilan rad nasih organa za varenje.
Tokom poslednjih decenija, nutricionisti su posebnu paznju obratili na nekoliko kljucnih aspekata hrane:
HIGIJENA
Higijena je odsustvo patogenih klica koje izazivaju infektivne bolesti. Ona je osnovno polje rada nutricionista i sanitetskih strucnjaka. Salmoneloza je ozbiljan oblik gastritisa i enterokolitisa, prouzrokovanog bakterijama tipa salmonele. Botulizam je trovanje prouzrokovano upotrebom pokvarenih konzervisanih proizvoda. Ono se pojavljuje delovanjem mikroorganizma Clostridium botulinum. Leti su poremecaji naseg aparata za varenje uzrokovani namirnicama zarazenim stafilokokama. Iako se teska trovanja pokvarenim namirnicama i dalje desavaju, mi danas tacno znamo od cega nastaju i kako ih izbeci. U svetlu savremenih saznanja o ishrani, ne mozemo se vise zadovoljavati mislju da je neka namirnica pogodna za koriscenje zato sto nema patogenih klica i nije toksicna. Higijena namirnice, iako neophodna, nije dovoljna da se utvrdi njen kvalitet.

nmilic · Početnik Domaćeg.de

KALORIJE
Pre nekoliko godina, prirucnici o ishrani posebno su naglasavali ukupnu kolicinu kalorija koja se svakodnevno unosi u organizam. Smatralo se da je rezim ishrane odgovarajuci ako obezbedjuje dovoljno kalorija koje zadovoljavaju potrebe metabolizma. Takvo rasudjivanje vazilo je u periodima nestasice koja je, na zalost, jos uvek prisutna u zemljama treceg sveta. Danas se zna da visak kalorija uglavnom donosi probleme.
Kvalitetni i odgovarajuci rezim ishrane ne moze se meriti ukupnom kolicinom unetih kalorija. Namirnice koje sacinjavaju rezim ishrane znacajnije su od kalorija. To nije problem kvantiteta, vec kvaliteta.
Rafinisani ugljeni hidrati. Belo brasno, beli pirinac ... sadrze isto kalorija kao i brasno ili integralni pirinac, ali hranljiva vrednost ovih drugih mnogo je veca.
Beli secer. Beli secer ima prakticno isto kalorija kao i smedji secer ili med, ali je siromasniji u vitaminima i mineralima. Posno meso i soja. Obezbedjuju priblizno istu kolicinu kalorija, ali nemaju isti uticaj na zdravlje.
PROTEINI
Neki specijalisti jos uvek, ali sve manje, tvrde da pravilan rezim ishrane mora sadrzavati veliku kolicinu proteina. Medjutim, predlagane svakodnevne kolicine proteina se poslednjih desetak godina smanjuju. Pre dvadeset ili trideset godina, odraslim osobama se preporucivalo da unose 1 gram proteina dnevno po kilogramu telesne tezine. Mnogi su preporucivali 1,2 pa cak i 1,5 g/kg tezine dnevno. Prema informaciji jedne studijske grupe Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu SZO) o ishrani, 0,75 g/kg t ezine dnevno dovoljno je za odraslu osobu (56 g za muskarca ili zenu od 70 kg). Danas znamo da je preterana kolicina proteina usko povezana sa reumatskim obolenjima, osteoporozom, povisenom mokracnom kiselinom, i dovodi cak do smanjenja zivotnog optimizma.
Prema tome, kvalitet rezima ishrane ne zavisi, kao sto se mislilo, od kolicine proteina i njihovog porekla, vec od raznovrsne upotrebe zdravih namirnica

nmilic · Početnik Domaćeg.de

UTICAJ NA RAST
To je jedan od parametara donedavno koriscen za procenu kvaliteta rezima ishrane. Mislilo se da je utoliko bolji ukoliko vise pospesuje rast. Uzimani su za primer visoki narodi, kao sto su Masai iz Tanzanije i Kenije. Ovi narodi u svojoj ishrani koriste dosta mesa i mleka. Pripadnici obliznjeg plemena Kikijos, koji koriste samo biljne proteine, nizi su i mrsaviji. Doskora se nije znalo da su se pripadnici prvih pomenutih plemena brze fizicki razvijali, ali i razboljevali i umirali mladi. Hrana bogata pro teinima i kalorijama, koja se deci daje u razvijenim zemljama i utice na brzi rast, moze dovesti do teskih posledica u pubertetu i kasnijim periodima zivota: gojaznosti, povecanog rizika od dobijanja dijabetesa i ateroskleroze.
Otuda, to sto neki rezim ishrane utice na brzi rast, ne znaci i da je dobar. Iako je tacno da nizak rast moze proizaci iz nedovoljne uhranjenosti, vise je nego jasno da zacudjujuce visok rast nije uvek posledica pravilne ishrane.
VRSTE ISHRANE
Mesna ishrana. Meso i riba su osnova ovog nacina ishrane. Bogata proteinima i mastima, takva ishrana dovodi do negativnih posledica po zdravlje: visak mokracne kiseline i holesterola, fermentacija u crevnom aparatu, veci rizik od dobijanja neke srcane bolesti (infarkt, angina pektoris) i raka.
Mesna i biljna ishrana. To je najrasprostranjeniji vid ishrane danas medju ljudima. Ona se podjednako sastoji od hrane biljnog i zivotinjskog porekla.
Ovo-lakto-vegetarijanska ishrana. U takvoj ishrani meso i riba se ne upotrebljavaju. Ishrana se sastoji od jaja, mleka i mlecnih proizvoda u umerenim kolicinama i mnostva namirnica biljnog porekla: zitarica, voca, povrca. Takva ishrana smatra se zadovoljavajucom u pogledu unosenja hranljivih sastojaka. Lako se primenjuje i prilagodjava deci. Ima vise prednosti u odnosu na prethodno pomenuti nacin ishrane. Odraslim ljudima se preporucuje da ogranice upotrebu jaja na tri komada sedmicno, i da koriste mlecne pr oizvode s manjim procentom masti da bi izbegli porast holesterola.
Lakto-vegetarijanska ishrana. Od hrane zivotinjskog porekla koristi se samo mleko i mlecni proizvodi. Takva ishrana takodje zadovoljava sto se tice unosenja hranljivih sastojaka. Mlecni proteini su dodatak koji obogacuje proteine biljnog porekla. Na taj nacin se lako dobijaju potrebne esencijalne aminokiseline. Starijim osobama se preporucuje i upotreba nekih mlecnih proizvoda sa manjom kolicinom mlecne hrane.
Striktno biljna ishrana. Ona se sastoji od namirnica iskljucivo biljnog porekla. Ova ishrana sadrzi sve hranljive sastojke, proteine i vitamin B-12. Ovakav nacin ishrane je najidealniji i daje najbolje rezultate u sprecavanju i lecenju degenerativnih hronicnih bolesti kao sto su ateroskleroze (zakrecavanje krvnih sudova, angina pektoris, infarkt miokarda), reumatske bolesti i rak.

nmilic · Početnik Domaćeg.de

ZASTO MORAMO DA JEDEMO
Sazvakana hrana unosi se u zeludac, a zatim pretvara u energiju ili koristi za izgradnju organizama. Hrana, dakle, prolazi kroz razlicite faze: varenje, upijanje i metabolizacija (sagorevanje).
1. VARENJE
Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.
Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.
a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
c) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.
Konacno, u crevnom aparatu dobijamo mesavinu glikoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to jos i vitamina i minerala.
2. APSORPCIJA (UPIJANJE)
Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim organizam regulise apsorpciju hranljivih supstanci.
3. METABOLIZACIJA
Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do celija organizma gde bivaju upotrebljeni za razlicite telesne funkcije.
Rast organizma. Prilikom rodjenja dete je tesko tri kilograma, do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela, jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih organskih tkiva: koze, k ose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 2 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.
Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.
Stvaranje energije. Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije, a hrana je u stvari gorivo koje delimicno snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.
Hranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevajuci proizvode energiju, poticu iz ugljenih hidrata, masti i proteina.
Ugljeni hidrati (skrob iz brasna i seceri) su osnovno gorivo naseg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glikozu. Taj proces se odigrava narocito u jetri, koja nakon sagorevanja glikoze, to jest metabolizacije, prizvodi otprilike 4 kalorije po gramu.
Masne kiseline dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Visak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladisti se u obliku masnoca.
Proteini sluze za rast i obnovu organskih tkiva. Visak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskoriscena (4 kalorije po gramu).

@edit by pinkie
Molba za tebe , ukoliko vec kopiras neki tekst, zamolila bih te da navedes izvor teksta da ne bismo krsili autorska prava onog ko je taj tekst u orginalu postavio :wink: i molim te obrati paznju na naslovu za koje takodje vazi pravilo bez caps lock-a

pinkie · Prijatelj foruma

Ove tri teme sam ti spojila u jednu, i molim te da malo pripazis prilikom otvaranja tema..Teme koje su slicnog sadrzaja ili dopunjuju jedna drugu mogu se staviti u okviru jedne teme.Hvala Wink

MilosAndric · Početnik Domaćeg.de

kako se hranis tako ces ili bolje reci toliko ces i ziveti Sad