konj-plemenita zivotinja

maucetung · Prijatelj foruma

Pre upoznavanja sa rasama konja, upoznaćemo se sa podelom konja tj. njihovih rasa na tipove [što nam pruža pomoć i pri raspoznavanju]. Konje možemo podeliti u 3 osnovne grupe: poni konji, laki konji [toplokrvnjaci] i teški konji [hladnokrvnjaci]. Razlike među ovim tipovima su u masi, građi [što podrazumeva i razlike u proporcijama], veličini, pokretu [što proizilazi iz telesnih razlika] i u manjoj meri razlike u visini grebena. Što se tiče mase i visine grebena, one mogu da variraju u velikoj meri, pa čak i kod predstavnika istog tipa. Prava razlika između ponija i konja prepoznajemo u proporcijama. Kod punokrvnjak je visina grebena veća od dužine trupa, a dužina nogu je veća od dubine grudi. Kod ponija je to upravo obratno. Ponijima obično nazivamo konje kojima visina grebena ne prelazi 150-155 cm.

Karakteristike ponija

Poniji se prvenstveno razlikuju od konja po posebnom ponašanju i visini. Poniji, u odnosu na visinu, imaju duboke grudi, a dužina glave se poklapa sa dužinom između grebena i najvišeg dela sapi. Poni konjići su često živahni, i ponekad nestašni - mali klovnovi.

U pokretima, kretanju, možemo takođe uočiti velike razlike - poniji imaju veoma siguran korak, i stabilni su u pokretu. Islandski poni je jedan od najomiljenijih rasa zbog posebnog, vrlo udobnog i sigurnog koraka po nazivu toelt. Korak prednjih nogu [akcija] je veoma visok, a imaju i dugačak iskorak.

Poni konji imaju kratku, široku i elegnatnu glavu koja se prema njušci postepeno sužava. Uši su im male, vrlo pokretljive i osetljive. Imaju kraći, mišićav vrat i zaobljen greben uz kratka i veoma snažna leđa. Rep i griva u ponija su veoma gusti i dugački što ih štiti od hladnoće i vlage. Pored karakterističnih, dubokih grudi, poniji imaju kratke i jake noge. Kopita su im mala, tvrda i izdržljiva na neravnim, stenovitim podlogama. Prosečna visina ponija je između 100 i 150cm.

Karakteristike toplokrvnjaka

Već sam izgled toplokrvnjaka ukazuje na njihovu dobru sposobnost kao sportski, jahaći konji. Oblik ledja omogućuje lako sedlanje - prvih osam parova rebara su pljosnatiji, dajući dobre uslove za naslon sedla ili trkačkih amova, a ostalih pet parova su veoma fleksibilna.

U zavisnosti od rase, glava može biti:

Konkavna [štučja] Ravna Konveksna [ovčija]

Pored različitih tipova glave, toplokrvni konji imaju velike, radoznale oči i duže, vrlo pokretljive uši. Vrat im je dugačak i mišićav a leđa im nisu previše široka. Imaju izražen greben i duža, mišićava bedra koja im omogućuju postizanje velike brzine. Noge su duže, vitkije i omogućuju veliki raskorak. Sposobni su za ekonomične pokrete uz duži korak. Kopita su dobro razvijena i odgovaraju telesnoj građi i masi. Toplokrvni konji su veoma inteligentni i temperamentni, te se sa njima najčešće srećemo u najraznovrsnijim aspektima konjarstva - preko trka i manifestacija do hobby jahanja. Prosečna visina toplokrvnih konja varira od oko 150 - 180cm.

Karakteristike hladnokrvnjaka

Hladnokrvni konji daju utisak snage u kombinaciji sa masom - zaobljeni, široki, krupni. Sa grubljom glavom, veoma debelim, masivnim vratom, širokim prsima - češto veoma visoko smeštenim mišićavim grebenom [što podspešuje bolju vučnu snagu]. Hladnokrvnjaci imaju veoma široka leđa, vrlo jake, kratke i mišićave sapi. Ovi «gorostasi» poseduju vrlo strme plećke, prikladne za vuču amovima.

Noge su kratke i jake, mogu biti sa gustom dlakom oko kičice [karakteristično za ovaj tip] ili bez nje.
Pokret mu karakterišu kratki koraci koji rezultiraju veliku vučnu snagu. Ove konje karakteriše dobar karakter i miran temperament, zbog čega ih često zovu pitomim džinovima. Upravo zbog dobre naravi i velike snage, ovi konji se najčešće koriste za vuču teretnih zaprega i rad u poljoprivredi. Visina hladnokrvnjaka je od 170- 180 cm, ali su registrovani i primerci viši od 200cm!

U tekstu koji sledi potrudiću se da Vas upoznam sa načinom opisivanja konja kako biste stekli neka osnovna znanja o njihovoj građi, delovima tela i boji. Na svetu ništa nije savršeno, ali se uvek teži ka savršenom, te je neophodno da poznajemo cilj našeg stremljenja.
Za konje se, uopšteno govoreći, može reći da je zaista nemoguće naći savršenog, a evo i zašto - savršen galoper nije istovremeno i savršen tegleći konj, ili paradni i tako dalje. Dakle, sam izgled proističe pre svega iz namene rase, odnosno samog konja. Krenimo redom...

B O J A
Za boju se može reći da je karakteristika jedinke, ali ne i rase, kao što je to slučaj kod drugih životinjskih vrsta.
BELAC - konj bele boje. [Lipicaner je nama najpoznatija rasa za koju je uvreženo mišljenje da su to isklučivo beli konji, ali se sreću i vrani lipicaneri.] Svi konji koji su bele boje se rađaju kao crna ždrebad, sa većim ili manjim belim površinama po glavi ili nogama, a beli postaju tek između 5. i 7. godine. Ovo naravno ne važi za one koji se rađaju potpuno beli sa crvenim očima - u tom slučaju se radi o pigmentnom poremećaju [albinizam].
VRANAC - konj crne boje. Ako na glavi ima belu liniju, koja može biti šira ili uža, onda je to lisast vranac, ako odmah iznad kopita ima bele noge onda je putast, ako je pak bela boja višlja kažemo da je čarapast. [Opisi o lisi, putici i čarapama su isti za sve boje].
DORAT [MRKOV] - konj mrke, braon boje. Često se varijante ove boje opisuju kao "otvoreni" - svetliji ili "zatvoreni" - tamniji dorat.
ZELENKO - konj "zelene boje", naravno ne prave zelene boje već neke koja čini prelaz od vranca ka belcu [ova boja se sreće kod konja koji se rađaju kao crni, ali vremenom pobele] - vidi BELAC.
ALAN - konj oker boje.

belac

G L A V A
Generalno gledano izgled glave umnogome govori o samom konju, njegovoj građi, funkciji i plemenitosti. Mala, suva glava je odraz plemenitosti, i suprotno, duga teška glava je odlika primitivnih rasa.
Nozdrve su ulazna vrata za vazduh te su kod trkačkih konja poželjnije što šire nozdrve kako bi se razmena gasova obavljala što lakše.
Oči predstavljaju ogledalo duše, kako za ljude tako i za životinje. One odaju temperament i zdravstveno stanje same životinje. Moraju biti srednje veličine jer previše sitne govore o gruboj konstituciji dok su krupne odraz slabe konstitucije i sklonosti ka bolestima.
Uši imaju pre svega estetsku vrednost jer ni previše sitne ni previše krupne ne stvaraju bilo kakve smetnje za normalno funckionisanje konja, niti su pokazatelj smetnji. Međutim, prema pokretima ušiju može se imati uvid u psihofizičko stanje konja - bolest, strah, uznemirenost itd.
Dužina glave treba da bude jednaka dužini vrata, kao i dužini sapi.

V R A T
Kao što smo rekli dužina vrata treba da bude prubližno jednaka dužini glave. Kod kasača se najčešče sreće tzv. "daskast" vrat, dakle nešto duži, ali tanji vrat. Kod paradnih konja se teži ka tzv. labudovom vratu - visoko podignut vrat koji prema glavi pravi luk koji najviše podseća na držanje labudovog vrata.

L E Đ A
Leđa trebaju biti ravna i prava. Dužina je oko 1,5 - 2 dužine glave što pre svega zavisi od namene. Konji koji se koriste za jahanje i nošenje tereta trebaju imati što kraća leđa kako bi mogli lakše da nose sam teret. Sa druge strane trkački konji, pre svega kasači imaju potrebu za nešto dužim leđima kako bi nesmetano mogli da razvijaju što veće brzine u kasu a da se u medjuvremenu " ne stižu nogama" dakle da im zadnje noge ne dodiruju prednje. Ako su ledja povijena na dole nazivaju se sedlastim leđima, a previše uska i mršava nazivaju se " šaranasta" ili "krovasta" leđa.

alan

S T O M A K
Ma koliko se činila čudnom, činjenica je da veličina i oblik stomaka mogu znatno poboljšati odnosno smanjiti upotrebnu vrednost konja. Smatra se idealnim ako je stomak "u ravni" sa grudnom kosti. Ukoliko je manje zapremine radi se o "potpasanim" konjima i to su pre svega trkački konji i oni koji su iz raznoraznih razloga izgladneli [bolest, oskudica hrane].
Ako je pak stomak veće zapremine radi se o "pupavim", odnosno "bačvastim" konjima, a razlog njihovog nastanka je prekomerna ishrana kabastom hranom. Takvi pastuvi teško opasuju kobile, a i estetska strana nije zadovoljena.

S A P I
Sapi su motor konja. Po mnogim knjigama ćete naći kako visina sapi mora da bude jednaka visini grebena, što je pre svega estetski opravdano, ali u svim konjarskim krugovima koji pre svega cene brzinu konja reći će vam da auto pokreće motor a konja sapi. Dakle tu se najčešće radi o takozvanim "pregrađenim" konjima.
Kao i leđa mogu biti krovaste i šaranaste, ako su previše strme.

N O G E
Britaci kažu - "No feet - no horse" i to će vam potvrditi svaki konjar. Zdrave i pravilno građene i postavljene noge su možda najbitnija stavka u korišćenju svakog konja. Gledano sa strane one moraju biti pod uglom od 90% u odosu na podlogu i potpuno prave. Ponekad se kod radnih konja zbog preterane eksploatacije javlja takozvani sabljasti stav - noge blago povijene u kolenom zglobu. Ukoliko ne zaklapaju ugao od 90% sa podlogom već su kopita ispod trupa radi se o "podbijenim" ili "podvučenim" konjima a sam stav je posledica bolesti.
Gledano spreda noge zbog greške u ishrani i korišćenju mogu biti pravilne, "O" i "X". Kada stoji, razmak između kopita bi trebao da bude širine jednog kopita. Ako je razmak veći za takvog konja se kaže da ima "lavlje" grudi, a ako je manji da ima uske grudi, a time i manji kapacitet pluća, što direktno upućuje na slabiju mogućnost eksploatacije.

magla 68 · ~Sremački bećarac~

Predivne Životinje sećam se kad sam bio mali kod bake na selu
smo ih jahali pošto nismo imali sedla postavili smo im čebe
na leđa ali nije vredilo baka je izluđivala od pranja od konjskog znoja Laughing

Bogme nekad smo znali i da dobijemo i batina od dede jer smo znali
da tolko izmorimo ta predivna stvorenja zvao se Zeleko a voli je
jako decu 8) znao je i da klekne na prednje noge da bih ga uzjahali Razz

sjena23 · ~Shadow Lady In Love~

prekrasne životinje, šteta što neki ljudi to ne znaju cijeniti više...

crnibiser · samotvoja24

goran k · Početnik Domaćeg.de

Volim konje,i dok sam provodio leta kod bake u selu koristio sam svaku slobodnu priliku da ih hranim i igram se sa njima.Stvarno sam uzivao.

ma11 · Početnik Domaćeg.de

ja volim ponija

RunnerSG · Upućeni član

KOnji su stvarno plemenite zivotinje..
Imao sam nekada konja i mnogo sam ga voleo cak sam naucio i na njemu da jasem a zvala se Maza... Konj je stvarno naj zivotinja!!!

Crno i zlatno · Šetaj svoju štiklu

super su konji, da bar znam jahati

Ok_cura · Početnik Domaćeg.de

najdivnije stvorenje na svijetu!!!!

Babily · Veciti optimista

Kao mala uvek sam zelela da imam konja...
Divne zivotinje...i sada bih volela....

Francuskinja · **♦Un Mal pour un Bien♦**

Konji su jako lepi ali treba ih negovati cesto,brinuti se jako o njima...mnogo posla je to a i dosta je skup kao za sve sto mu treba...

LaNa83 · rizmalovo srculence

moj deda je imao konje i obozavao ih je...nazalost nikad nisam uspela da uzivo vidim tu ljubav prema konjima al mama mi je uvek pricala o tome...valjda sam da tako kazem nasledila tu ljubav prema konjima..mislim da me nijedna druga zivotinja ne ocarava toliko gracioznoscu i u isto vreme snagom i gordoscu..zaista su predivna stvorenja...