avganistanski hrt

maucetung · Prijatelj foruma

Afganistanski hrt
Ima svilenkastu dlaku boje peska, koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crno obrubljene oči, plivajuće i tekuće kretanje i visoko podignut i savijen rep sa zastavicom, stvaraju egzotičnu pojavu, koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa. Afganistanski hrt seva očima od zadovoljstva prema čoveku uz kojeg trči. Čeoni deo glave je dug, s izrazitim zliskom, pokriven dugom dlakom, koja na vrhu pravi razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike, a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog je psa posebno važno krzno, koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina - 68,5 do 73,5 cm.Težina - 25 do 30 kg. Stepski lovac iz Afganistana se u Europi pojavio tek tridesetih godina ovog stoleća i brzo je postao omiljen zbog laganog kretanja i kuštrave dlake koju nosi kao dragoceni krzneni plašt. Imati afganistanca nije jednostavno, stoga on nikada neće postati modni pas. Njegova glavna karakteristika je nezavisnost. U porodici se nikada ne osjeća podređenim, već je ravnopravan s drugim članovima porodice. Potrebno je puno truda, ljubavi i doslednosti da postane poslušan. Vrlo je rizično imati tog psa i zato ga nikako ne preporučujem ljudima koji se barem malo ne razumiju u pse. Kada ugleda nešto, što mu se čini vrijednim goniti, ta mu lovina neće pobeći. Svoju obitelj afganistanac voli, njoj je privržen, stoga nije pas koji bi menjao vlasnika. Želimo li mu omogućiti dovoljno kretanja mora sudelovati na trkama. Po naravi je čuvar, potrebna mu je redovita nega. Doseže brzinu do 45 km/h.

magla 68 · ~Sremački bećarac~

U pojašnjenju prirode i karaktera hrtova često se pominje i njihova inteligencija. Naime, vlada mišljenje onih koji inače malo znaju o njima da su to vrlo čudni i neinteligentni psi, a ponekad se čuje mišljenje da su glupi i beskorisni. Šta su to hrtovi, odakle potiču, čemu služe i zašto su tako nezavisni i neobičnog karaktera?

Prvo definišimo pojam inteligencije. To je sposobnost shvatanja, poznavanja, sposobnost razuma [duha], koji razume[shvata], i pri tome se lako prilagođava uticajima spoljašnje sredine. Da ovo malo pojasnimo i prenesemo na pse, jer svako od nas ima svoje tumačenje prethodno navedenih termina. Za neke, nema inteligentnijih pasa od onih koje veđamo u cirkuskoj areni, koji besprekorno izvršavaju komande dresera. Za druge, inteligencija je slepa potčinjenost naredbama za koje su obučeni službeni psi i komande tipa: sedi, lezi, napad, brani i sl. Za treće pak, nema druge inteligencije od one koja je u instiktu lovačkog psa: traženje divljaci, markiranje, aport i sl. U svakom slučaju, inteligencija pasa je mešavina prirodnih sklonosti, različitih u zavisnosti od rase, kojima pas upravlja svojom voljom i više ili manje je značajna i ličnost vlasnika. Mada, ponekad kažu da je inteligencija, snalažljivost budala.

Govoreći o inteligenciji hrtova, ne sme se izgubiti iz vida da hrtovi kasno sazrevaju i fizički i mentalno. Uporedimo npr. patuljastu pudlu i bilo kog hrta u starosti od 10 meseci. Pudla u tom dobu već izlazi iz faze adolescencije, dok je hrt u tu fazu tek ušao. Da bi pravilno uporedili njihov “nivo”, moramo ih ponovo proveriti u dobi od 3 godine života[uvek prema njihovoj sposobnosti svojstvenoj svakoj rasi]. Ovde ne mislim na proveravanje njihove pameti u dobi od 3 godine, već na njihov stepen odrastanja. Hrt je naime, potpuno fizički i psihički razvijen tek sa oko 3 god. starosti. Zato njihov neobičan karakter i njihovu izraženu individualnost ne smemo da spojimo sa neinteligencijom, već to moramo sagledati malo šire. Ne smemo izgubiti iz vida ni to koliko su hrtovi kao rasa stari i čemu su služili. Mislim da tu leži odgovor i objašnjenje njihove prirode, pa ću pokušati da to objasnim malo detaljnije.

Poznato je da su hrtovi jedna od najstarijih rasa. Postoje pouzdani podaci da su oni kao posebna rasa gajeni jos pre oko 4500 god. pre nove ere. Pećinski crteži iz ovog doba, u Avganistanu, u pećinama u oblasti Balkh, prikazuju lov ljudi u kome su im pomoćnici psi, veoma nalik današnjim hrtovima. Isto tako, rana egipatska civilizacija ima crteže na kojima su prikazani psi sa uspravnim ušima, danas poznati kao faraonski hrt[pas], ili sadašnji sicilijanski i portugalski hrt. S druge strane, postoji legenda da je Noe, upravo hrtove ukrcao na svoju čuvenu barku i da su tako ovi psi preživeli biblijski potop. Persijskog hrta - salukija, muslimani smatraju svetim darom Alaha. Teorija najbliža istini po meni je da su se preci hrtova razvili u oblasti današnje Etiopije i da su se odatle raširili ka severu Afrike, pa onda prema Aziji i Evropi. Usput je došlo do mešanja sa lokalnim psima i tako su nastale današnje rase hrtova, svaka izuzetno prilagođena sredini u kojoj je nastala. Hrtovi nikada nisu bili kućni psi za zabavu ili klasični psi čuvari. Njihova jedina namena bio je i ostao samo lov. I to lov odličnim vidom i njihovom izuzetnom brzinom. Oni od svih rasa imaju najslabiji njuh, ali zato imaju najbolji vid i najveću brzinu. Oni su jedna od retkih rasa koja bi u potpunosti mogla da se stara sama o sebi, slobodna u prirodi i da preživi bez pomoći čoveka.

Pogledajmo sada, koji su to narodi stvarali hrtove. U severnom delu Afrike, odakle su današnji azawak i slugi, to su divlji i nikad ukročeni civilizacijom Tuarezi i slična arapska plemena. U Aziji, u oblasti današnjeg Irana, Iraka i Avganistana, odakle su saluki i avganistanski hrt i sami smo svedoci ovih dana kakve probleme imaju S.A.D. sa tamošnjim stanovništvom. Idući postepeno od Afrike ka severu Evrope do Velike Britanije, nailazimo na rase hrtova koje su nešto blažeg, mirnijeg temperamenta, kao i sami narodi koji tamo žive. Engleski mali i veliki hrt, kao i škotski jelenski hrt, imaju od svih hrtova najmirniji temperament, ali su ipak po svojoj prirodi pravi hrtovi. Karakter i kultura samog naroda ima ogroman uticaj na prirodu rase koju su ti narodi stvarali. Zar nemački ovčar, nije oličenje karaktera samih nemaca?

Afričke i azijske rase hrtova, u poređenju sa ostalim hrtovima imaju najviše izraženu dozu individualnosti. oni su živeli pored čoveka i pomagali mu u lovu ali se čovek retko starao o njihovoj ishrani, već su oni sami morali da se snađu ili zadovolje oskudnim ostacima lova. Hrtovi su dakle takvi, već nekoliko hiljada godina, a mi pokušavamo da poslednjih 150-200 godina, koliko moderni svet poznaje afričke i azijske hrtove[npr. avganistanski hrt je tek krajem 19. veka stigao u Evropu], nesvesno ili svesno ugušimo njihov atavizam nezavisnog lovca i da od njih napravimo ono što oni u svojoj suštini nisu - klasični kućni psi.

Nije potrebno da svi ljudi da vole hrtove - to je i normalno, ali bi oni ljudi kojima se ovi psi sviđaju po svojoj spoljašnosti, morali da shvate pravilno njihovu psihu da bi im druženje sa njima bilo što prijatnije. Ne treba zaboraviti da hrt nikada neće biti ponizan rob. Iako je razumeo datu naredbu, on je neće uvek pokorno izvršiti. Onaj ko želi da ima ovog psa, mora shvatiti i razumeti da hrt ima svoju jako izraženu ličnost i nezavistan karakter. Ko ovo shvati i pravilno razume, može biti ne apsolutni vlasnik hrta, već njegov dobar prijatelj i obožavalac.

U severnoj Africi, delovima Sredozemlja, Azije i Rusije, hrtovi se još uvek koriste za lov na sve vrste divljači, osim ptica. U ostalim delovima sveta, oni svoj nagon za lovom i trčanjem mogu zadovoljiti na trkalištima za hrtove – kinodromima. Na žalost na Balkanu, o kinodromima vlasnici hrtova mogu samo još uvek da maštaju. Inače hrtovi su između ostalog i izuzetni izložbeni psi. Veoma dobro se prikazuju u izložbenim ringovima i [kao da znaju da nema lepsih od njih] mogu dugo da poziraju. U stanu i dvorištu su veoma mirni, a svoju pravu prirodu pokazuju slobodni na otvorenom prostoru. Vlasnici bi trebalo svoje pse da pustaju slobodne na površinama gde ne postoji mogućnost da pas zbog svoje velike brzine nastrada u gradskoj gužvi. Čak iako odluta i nema ga nekoliko sati[što uopšte nije prijatno, verujte mi], savet je vlasnicima da ostanu na mestu odakle je pas otišao, jer će se on zbog svoje izuzetne moći orijentacije vratiti na mesto gde je ostavio vlasnika.

Ako volite psa koji će se pokoravati vašem pucketanju prstiju, bez i da izgovorite komandu, nemojte nikada izabrati hrta, bićete nesretni i vi i pas. Ali, ako ste čovek slobodnog duha, pomalo luckast, nezavistan i širok u shvatanjima – izaberite bilo kog hrta. Dobićete psa izuzetne lepote i elegancije, sa kojim vam druženje nikada neće biti dosadno i sa kojim će vam svaki dan biti stvarno “novi dan”.

I na kraju jedno pitanje: da li je hrt taj koji nas ne razume ili je situacija obrnuta?

Nadam se da sam ovim tekstom uspeo da makar malo pojasnim prirodu hrtova i da ih približim siroj kinološkoj javnosti. Voleo bih da ovi psi nađu pravo mesto u kinologiji na ovim prostorima i da će veći broj ljudi poželeti ove iskonske pse pored sebe.