Otmica Evrope

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Europa je bila jedina kćer feničanskog kralja Agenora koji je vladao Tirom. Otac mu je bio bog mora Posejdon, a majka Libija, kći krave Io i svemoćnog boga Zevsa.
Tako izlazi da je Europa bila Zevsova praunuka, što bogu nad bogovima nije smetalo da se u nju smrtno zaljubi i odluči da je otme. Ali, Europa je imala petoro braće koji su je čuvali kao malo vode na dlanu.
Da ne bi ispao nemoćan, svemoćni Zevs morao je da pribegne lukavstvu. Čitavu godinu, iz dana u dan, motrio je kako živi devojka i otkrio da Europa svkog prvog maja provodi popodne u igri sa drugaricama na peskovitim obalama mora.
Tada je Zevs smislio da se pretvori u bika, računajući da će se dopasti Europi ako u njenim žilama teče ijedna kap čukunbabine krvi. Čukunbaba je bila krava Io.
Prvoga maja Zevs se pretvorio u divnog mladog bika kao sneg bele boje sa crnom pegom između dva roga slična draguljima i stvorio na obali grada Tira.

Rodila je trojke

Lukavstvo dostojno boga nije omanulo. I Europa i njene drugarice bile su zadivljene lepotom životinje koja im je prišla kao umiljato jagnješce. Stale su da se igraju sa bikom, da ga hrane travom i kite vencima cveće.
"Uzjaši ga!" doviknula je Europi jedna devojka. Kao da je razumeo ljudski govor bik je kleknuo i Europa je sela na njegove sapi uhvativši se jednom rukom za rog kod je u drugoj držala kotaricu sa cvećem.
Čim se Europa udobno smestila, bik je krenuo obalom ostavljajući na vlažnom pesku tragove kopita. Europa se uplašila tek kada je bik udario u kas odnoseći je daleko od očiju drugarica, a sledila se od užasa kada je silovito jurnuo u morske talase. Okrenula se i videla da rodni Tir ostaje sve dalje za njom…
Na leđima bika Europa je prešla more i našla se na ostrvu Kritu u blizini Gortine. Toliko se plašila bika koji ju je ugrabio, da je Zevs morao da promeni oblik. Pretvorio se u orla – pticu njemu posvećenu.
Europa je živela sa orlom u pustoj šumi platana sve dok nije rodila trojke – Minoja, Radamanta i Sarpedona. Da bi ovekovečio svoju ljubav prema Europi, otac bogova Zevs naredio je da sa kritskih platana nikada ne opada lišće i da se deo sveta kojem pripada ostrvo Krit nazove Europinim imenom. Potom je odleteo na Olimp.
Lepa Europa udala se za kritskog kralja Asteriona. U braku nije bilo dece i Asterion je usvojio tri Europina sina u čijim je venama tekla božanska krv.
Kada su Europine drugarice videle da se bik ne vraća, podigle su uzbunu. Kralj Agenor, Europin otac, pozvao je sinove Fenika, Kilika, Finea, Tasa i Kadma i naredio im da iz istih stopa krenu u svet i na izlaze mu na oči bez sestre.

Pođi za kravom!

Fenik je pošao na zapad, prema Libiji, do mesta gde je bila Kartagina. On je osnovao Fenikiju, Kilik je stigao do zemlje gde su živeli Ipakijani i tu osnovao Kilikiju, Tas se našao u Olimpiji, a Finej je postao žrtva harpija.
Kadmo je otišao na ostrvo Rodos gde je, u znak zahvalnosti, Posejdonu podigao hram. Zatim ga je put odveo do Trakije odakle je pešice došao u Delfe, da pita proročicu gde da nađe sestru. Pitija mu je odgovorila: "Prestani da tragaš za Europom i pođi za kravom. Tamo gde krava padne, podigni grad!"
Kadmo je poslušao. Kupio je u Fokidi kravu koja mu je privukla pažnju jer je na sapima imala bele znake u obliku punog meseca i poterao je ispred sebe štapom, ne dopuštajući joj ni da predahne sve dok životinja nije pala od umora.
Na tom mestu Kadmo je podigao boginji Ateni kip. Da bi joj žrtvovao kravu, poslao je svoje drugove po vodu sa obližnjeg izvora. Ali, izvor je čuvao strašni zmaj, sin boga Areja, koj i je napao i poubijao Kadmove pratioce. Kadmo je čuo njihove krike, dojurio i odsekao zmaju glavu.
Boginja Atena dala mu je savet da iz zmajeve glave iščupa zube i pobaca ih unaokolo. Iz svakog zuba – o, čuda – iskočio je do zuba naoružan ratnik. Tako su nastali Sparti – Posejani (ljudi).
Kadmo je među njih bacio kamen i zvecnulo je oružje. Sparti su se potukli ne tražeći krivca i svi su izginuli osim Euiona, Udaja, Htonija, Hiperenora i Pelora.
Kadmo je sa ovim snažnim Spartima podigao utvrđenje Kadmeju oko kojeg se razvio grad Teba. Potomci Sparta, koji su nosili beleg, kasnije su vladali Tebom.
Zbog ubistva zmaja Kadmo je osam punih godina morao da služi boga Areja. Kada se službovanje završilo, Atena je Kadmu darovala vlast nad Tebom, a Zevs mu je za ženu dao Harmoniju, Arejevu i Afroditinu kćer.

Grobnica u Draču

Venčanje je proslavljeno u najvećem sjaju. Ovo je bila prva svadba smrtnika kojoj su prisustvovali svi stanovnici Olimpa. Muze sa zlatnim vencima u kosi pevale su svadbene pesme, a bogovi su mladencima doneli sjajne darove.
Kadmo je darovao nevestu Harmoniju božanskom ogrlicom od zlata koju je iskovao Hefest i prekrasnom haljinom. Ova dva poklona donela su nesreću svima koji su ih kasnije posedovali…
Kadmo je u Tebi srećno živeo sa Harmonijom, a Sredozemljem su zavladali sloga i sklad. Harmonija mu je rodila sina Polidora i kćerke Autonoju, Inonu, Agavu i Semelu.
U dubokoj starosti supružnici su morali da odu u zemlju Enhelejaca ostavivši tebanski presto unuku Penteju. Proročište je objavilo da će Kadmo i Harmonija, na volovskim kolima i u vidu zmija, predvoditi silnu varvarsku vojsku koja će pobeđivati sve dok ne pokuša da otme delfijsko blago.
Tek tada će varvari biti uništeni, a Kadmo i Harmonija preneti na Ostrvo blaženih. Staro predanje kaže da je grad Butoe (Budva) dobio ime po volovima koji su dovukli kola sa Kadmom i Harmonijom u zemlju Ilira. Kadmov i Harmonijin grob pokazivan je kod Epidamna – današnjeg Drača.
Ni Europa, zbog koje se sve ovo dogodilo, nije zaboravljena. Naš kontinent, kako je naredio Zevs, nosi njeno ime.

Na novcu kritskih gradova Europa je često predstavljena kako sedi u krošnji platana. Za praznik Helotije, koji je na Kritu svetkovan u njenu čast, u povorci je nošen venac od mirte u kome su se, navodno, nalazile Europine kosti.
Od VI veka stare ere Europa je česta tema u likovnoj umetnosti. Na metopi najstarijeg hrama u Selinuntu i na metodi riznice u Delfima prikazan je Zevs kako prenosi Europu preko mora.
U Varaždinskim Točicama i u Šempetru su otkriveni reljefi Europe na biku koji su ukrasili nadgrobne spomenike uglednih porodica.

[PZ #1498/1980]