Slikar i njegovo delo

Manhattan · Psycho Killer

Koji je vaš omiljeni slikar? Delo? Umete li da objasnite zašto?

...lično sam slaba na Pabla Picassoa i njegove pro-impresionističke početke... "Plavi period" iz prve decenije 20.og veka je najdekadentnija kreativna epoha kubističkog genija...

...moj neprikosnoveni favorit je "Žena koja glača rublje" iz 1904. godine (Woman ironing)...

Manhattan · Psycho Killer

Još jedan likovni genije XX veka, koji danas karakteriše zidove Luvra, Metropolitena, Armitaža.........ali i zidove moje sobe (poster-reprodukcija) je Henri de Toulouse-Lautrec (Anri Tuluz-Lotrek), fovistički stvaralac - maskota Mulen Ruža i boemskog Pariza uopšte.

eyeslistener · Početnik Domaćeg.de

Vasilij Kandinski

zasto ? objasnicu ! obecavam

sam moram da idem ... dovoljno je bilo za danas

cupko86 · Početnik Domaćeg.de

Pa jedan od najboljih je naravno Pablo Picasso on naprimer ima svoja shvatanja ja sam detaljno proucio jednu njegovu sliku kojoj neznam ime ali znam da je radjena na nekom zidu u Spaniji ,slika opisuje posledice rata itd.................duga prica uglavnom pablo je imao neki svoj nacin izrazavanja sto se tice price i ideje slike on je po meni najbolji ali sam vise ljubitelj nekih slika kao sto je radio Leonardao nesto malo pribliznij realno da izgleda skoro kao stvarno

Manhattan · Psycho Killer

Govoriš o Picassovom čuvenom anti-ratnom muralu koji je dobio ime prema španskom gradu Gerniki (Guernica) Wink

Azriel1 · Početnik Domaćeg.de

Teško je reći ko mi je najbolji. Do sada mi je Dali držao vodeću ulogu, ali otkad učim povijest umjetnosti za prijemni, upoznajem malo bolje stare majstore koji su LUDO dobri! Jedan takav lik je Hyeronimus Bosch koji je radio lude stvari prije 500g! "Vrt naslada"

Eladan · Odomaćeni član

Ja sam malo konzervativan po svojim shvatanjima što se tiče omiljenih slikara, tako da su meni omiljeni Leonardo (zbog svojih skica raznih tehničkih dostignuća), Mikelnađelo (i njegova Sikstinska kapela, odn. njen plafon zbog monumentalnosti i jednog ipak duboko ljudskog poimanja Boga i božijeg), El Greko i njegova serija portreta (zbog nesvakidašnjih perspektiva), Gogen (zbog topline sa kojom slika i bogatog kolorita) a od novijih me je dojmio Henri Mur i njegovo prikazivanje posledica rata

vladimir0523 · Početnik Domaćeg.de

Ja inace ne preferiram bilo kakvu pricu o Pikasu, jer smatram da je dobar deo njegovog slikarstva antislikarstvo. Licno mislim da je napravio vise stete nego koristi zbog velike popularnosti koju je uzivao, iako on nije kriv licno za to. Inace gore postavljeni primer je zaista dobra Pikasova slika, kamo lepe srece da mu je veci deo opusa bio takav, pozitivnije bi uticao na druge. Lotrek je s druge strane skroz ok. Inace kao slikaru tesko mi je da odredim svoje favorite. Imam ih vise i hronoloski poredjano spomenucu samo neke: Eyek braca, Ticijan, Grunevald, Holbajn stariji, Brojgel, Vermer, Rembrant, Zeriko, Siskin, Rjepin, Klimt itd.

Uzgred, evo jednog zaista zanimljivog autora. http://www.gnosis.art.pl/iluminatornia/sztuka_o_inspiracji/zdzislaw_beksinski/zdzislaw_beksinski.htm

Manhattan · Psycho Killer

vladimir0523 · Početnik Domaćeg.de

Cuj to je tema koja trazi zaista malo siru elaboraciju, ali posto te interesuje objasnicu ti ukratko mada ne znam koliko ces moci to da razumes bez hronologije likovnoh pravaca i onoga sto je napravljeno pre Kubizma. Ako preskocimo sve ono sto je bilo pre Picassa i pocnemo od njega stvari bi mogli da postavimo ovako. Sjajno je to sto su Picasso i Brak radili, (iako se meni Brak licno vise dopada), ali ono sto je usledilo kasnije to je ono sto je prouzrokovalo stetu. Pikaso je za razliku od njegovih savremenika bio zaista mediska licnost. Stvarao je do 1970. U kasnijem stvaralackom opusu poceo je raditi na jedan previse egzibicionisticki nacin, cesto stvarajuci slike tako otrovnih geometriskih i bojenih odnosa sticem utisak cesto samo da bi skrenuo dodano paznju na sebe i opravdao renome slikara kakav je bio. I ono sto je najvaznije njegovo slikarstvo bazirano je na prakticnom razlaganju trece dimenzije. Uticaj Pikasov na ostale stvaraoce onog vremena bio je pozamasan, u tome mu je u mnogome pomogla i stampa onog vremena (kasnije i televizija) a to je sveobuhvatno dovelo kasnije do ekstremne dekadencije u slikarstvu. Pa tako u Jansonovoj Istoriji Umetnosti neces nista naci o genijalnim Ruskim slikarima koji su se bavili realizmom ili soc-realizmom u to vreme. Slikarske radionice koje su negovale tradicionalan nacin slikanja su izumrle u potpunosti, tako da su pojedine slikarske tehnike i nacini rada cini mi se zauvek izgubljeni. Imao sam jednom prilike da drzim u svojim rukama katalog Minhenskog bijenala iz 1900 god. Iznenadio sam se kada sam pogledao kakve su slike tada bile izlozene. Sve same Neoklasicisticke slike sa najklasicnijim (ali veoma dobro osmisljnim) mogucim nacinom komponovanja cak dosta slika sa masovnim scenama. Dakle ni traga od impresionizma ili neceg drugog, a gledano sa aspekta ovog vremena covek bi rekao da su tada svi slikali tako. Dakle rekao bih da je dosta toga iskonstruisano znatno kasnije. Mozda bi ovo najbolje mogla da ilustruje jedna recenica pokojnog Urosa Predica koji je negde pred kraj svog zivota sacici studenata Beogradske Likovne Akademije koja ga je posecivala rekao otprilike sledece; Ne mojte dolaziti vise ovamo. Nekada su hvalili moje slikarstvo a danas bi vam rekli da je to pogresan nacin odnosno da tako ne treba raditi... Nit sa realizmom koji cini kostur slikarstva je tada prekinuta definitivno i to je bio rekao bih prvi danak dekadencije. Sa moje tacke gledista Impresionizam, Kubizam, Futurizam, Bauhaus itd. dakle svi ovi pravci predstavljaju tek samo jedan iskorak u stranu, kostur je kod svih njih bio strogi realizam. Zato je njihovo slikarstvo i bilo efektno i uspesno jer tu nije bilo foliranja. Danas nazalost ima mnogo foliranja. Osvrni se malo oko sebe i videces da danas umetnicki pravci gotovo da i ne postoje. O tome je nesto malo govorio, doduse znatno kasnije i Milos Sobajic (cuvena njegova prica o izgledu lik.galerija u 70tim i danas).
Za kraj reci cu jos i ovo. Ponestaje nam daha, jer smo nege izmedju dva rata i danasnjice izgubili hronologiju zivih legendi slikarstva. Poslednji je cini mi se takav bio Salvador Dali a on je takodje pripadao jednom pravcu... Danas je sve mesavina svega i svacega, i ja licno mislim da to nije dobro. Vreme ce pokazati da li sam u pravu ili ne.
Pfhuu... Izvini al nije moglo krace od ovoga...

Manhattan · Psycho Killer

Složili bismo se da je Picasso (svojim radom, ali i medijskom kampanjom, umnogome) postavio novi standard za naredne generacije umetnika, kao i za mnoge svoje savremenike, ali to i dalje ne objašnjava, svakako ne na objektivnoj razini, kako je i čime on "naštetio" umetnosti. To je krupna reč i ja za nju tražim čvrst alibi, a ti si govorio mnogo i, oprosti mi, rekao malo. Postoji li razlog koji nije strogo pitanje (tvog) subjektivnog ukusa, a zbog kojeg Picassa treba smatrati precenjenim?

I da, Picasso svakako jeste učestvovao u (kvalitativnom) veličanju dekadencije u umetnosti, ali ne možeš niti njemu niti bilo kojoj drugoj (medijskoj) zvezdi, onda ili sada, da prišiješ to kao lični amanet, jer moderan svet jeste dekadentan svet i to je, recimo, kolektivna zasluga (ako o bilo kakvim "zaslugama" tu može da se govori). XX vek je sve vrste umetnosti obojio "propadanjem" kao vlastitim najjačim odredjenjem - književnost, film i muziku posebno - a to nije i ne može da bude Picassovo maslo. Jer, likovne umetnosti su se možda najduže držale po strani, poštapajući se tradicionalnim vrednostima, ali "svet ide dalje i ako iole valjaš i ti ideš s njim".

A kad kažeš da je Salvador Dali bio živa legenda svog vremena (koja i danas traje), neću da ti kontriram. Posedujem jednu njegovu monografiju i sa svakim čitanjem otkrivam poneki novi sloj. Taj čovek je fascinantan ne samo kao jedan od otaca nadrealizma nego i kao zaista redak likovni talenat.

I premda sam slaba na sve Dalijeve Gale (što je, po nekoj slobodnoj proceni, 70% njegovog povelikog opusa), posebno izdvajam platno Lincoln!

vladimir0523 · Početnik Domaćeg.de

Pa dobro, potrudicu se da ti dodatno pojasnim stvari i pokusacu da budem konkretniji ali to ne znaci da cu nastojati da budem manje subjektivan. Mislim da to ne bi trebalo da ti predstavlja problem s obzirom da ja ipak nastojim da sagledam stvari iz vise uglova i to strogo analiticki. Ja sam ipak slikar, zao mi je... Mislim da bi moje tumacenje licilo vise na foliranje kada bih pokusao to da iznesem na neki drugi mozda vise uopsten i nepristrasan nacin.

Iz mog ugla gledano, Pikaso je definitivno precenjen i on i cene njegovih slika. Sta vise s obzirom na njegove potencijale mislim da je mogao daleko vise toga da ponudi. Ali ne, cinjenica je da se on u jednom trenutku zadovoljio odredjenim formama koje su cini mi se u poredjenju sa njegovim potencijlima nistavne. To meni barem tako izgleda sa ove distance danas i zato sam toliko ogorcen. Mislim da je s obzirom na njegov karakter namerno i apsolutno svesno isao na to da napravi nesto sto je anti i to proda za velike pare. Koje su to licne pobude koje su ga u tom smeru gurale ja zaista ne znam, a moram priznati da me bas nesto i ne interesuje. Ali kada umetnik krene tom stazom, prestaje da bude stvaraoc; On postaje rusitelj i tu nema vise nazad. S druge strane gledano, opet kazem, pitanje je da li sam u pravu jer ja ipak nisam bio Pikasov kolega ili drug, da bih o tome mogao da sudim. Ponavljam, tako mi sve to za sada izgleda. Ali ako uzmes u obzir stanje modernog sveta i onda i sada a koji jeste dekadentan (to smo se slozili), sta mozes da ocekujes da ces dobiti kad podvuces crtu.

Pikaso je bio mudar i moram priznati vesto je balansirao i sve to iskoristio za svoju dobit s obzirom da je toga bio apsolutno svestan. On je to medju prvima uradio a eto danas je to postao standard. Necu reci da su ljudi kojima je uvaljivao svoje slike bili prevashodno snobovi, mada je takvih siguran sam dosta bilo, niti da su kolekcionari bili tada gluplji, naprotiv odlicno su zaradili na njemu, ali gde je u celoj toj prici prava umetnost. To je dobro pitanje, na koje nazalost je nemam odgovor. Mogu samo da spekulisem sta je i kako je sve to onda izgledalo ili bolje receno kako to sve tek danas izgleda. I to je to. Ja veci dokaz i bolji od ovoga nemam a i mislim da mi ne treba, (a to bi trebalo racunam i tebi da bude dovoljno).

Kao sto rekoh, danas ima mnogo foliranja, za period u kome je ziveo Pikaso ipak ne mogu da sudim jer tada jos nisam bio rodjen. Ali ako bih morao da se izjasnim, onda bih rekao da mislim da je tada mozda bilo i gore, doduse u jednom drugacijem kontekstu, s obzirom da je to period politickih i ekonomskih previranja u svetu (vreme jednog mocnog SSSR dok u Americi 60tih imamo ubistvo Kenedija - fino upakovani drzavni udar), pa stoga mislim da cvrsto stoji moja tvrdnja da su mnoge stvari u tom periodu iskonstruisane. Ja licno verujem da ce se za nekih pedesetak godina (mozda i manje) pisati neka nova Istorja Umetnosti za taj period. To je isto cvrsta tvrdnja s obzirom da ni to nece biti prvi put da se ovakve ispravke vrse (pardon, dopune kako ih istoricari zovu).

I cuj, moje predhodno dato tumacenje jeste bazirano na mom licnom zapaznju i definitivno jeste subjektivno. Mislim da je to vise nego ocigledno i mislim da je to vise nego dobro, kamo lepe srece da su i druge moje kolege malo glasnije. Onda bi se racunam nesto konkretno i izrodilo iz cele stvari. Da li je ispravno to je pravo pitanje, posto zasigurno do kraja nije tacno s obzirom da sam ja ipak mladi umetnik, kazem umetnik ne istoricar ili kriticar, a i s obzirom da su i dan danas pojedini istoriski momenti obavijeni velom tajne. Ali to je sporedna stvar. Za mene umetnost treba da bude lepa i da opravda naziv koji nosi. Sve sto nije u skladu sa nazivom "Lepe Umetnosti" za mene i nije prava umetnost iako takve vrste izrazavanja tehnicki gledano mozemo okarakterisati tako tj. nazivati ih umetnoscu. Dakle sustina je ta, a sve ostalo je stvar polemike (pri tom ne mislim u ovom slucaju na ono banalno svidja mi se nesto ili ne).

A mogu ti reci jos i ovo: Istorija nas uci da nije uvek veliki onaj slikar koji prodaje puno slika i za velike pare, a eto ispostavlja se da danas nije dovoljno ni samo ostaviti trag. Veoma je bitno kakv trag ostavljas i sta sve ostavljas u amanet generacijama iza sebe. Sta je nama slikarama upotrbljivo ostavio Pikaso? Ja cu ti reci, NISTA! Srecniji bih svakako bio da mogu za Pikasa da kazem da je poput Kjubrika odskrinuo neka nova ”svetovna” vrata za buduce narastaje. On nije bio taj, pa i ako je odskrinuo vrata nekih novih svetova, ti svetovi su posluzili samo njemu nas ostale nisu odveli nigde. Dakle corsokaci... A kad to kazem, da ne bude zabune, mislim pre svega da na tim temeljima koje je on postavio nema dalje nadgradnje. Nema DALJE i s obzirom da je to tako tu niceg velikog i bas toliko znacajnog nema. I to je jos jedna velika stvar koja mi smeta.

Moze nekome da se dopada moj stav ali i nemora, moze to neko da smatra iskljucivim ili pretencioznim stavom ili kako god hoce, ali kada se stvari ogole to zaista jeste tako. Cini mi se da se slikarki svet zasitio raznih mazarija i da se polako okrece korenima i ja licno mislim da je to dobro. A sve to ne bi bilo moguce da nisu demistifikovane neke stvari i krivci prepoznati, (jer nazalost krivac uvek neko mora da bude).

Za mene je to Pikaso, za nekoga ce to mozda biti neko drugi, nebitno je... Vecina prepoznaje ili barem oseca u cemu je problem i to ce nas istomisljenike nadam se odvesti u nekom drugom pravcu. I ko zna mozda se u skorijem periodu i izrodi ponovo neki novi, konkretniji i puno jasniji slikarski pravac. U svakom slucaju ja sam optimisata i ja imam svoje misljenje i svoj stav iza koga cvrsto stojim. Ali kao sto sam rekao, vreme ce pokazati da li sam u pravu ili ne.... Toliko od mene.