Bitka kod Alamejna

nmilic · Početnik Domaćeg.de

Bitka kod Alamejna

Pustinja kod Alamejna posle tenkovske bitke

Alamejn u stvari predstavlja železničku stanicu na Sredozemnom moru.Kad se govori o bici kod Alamejna govori se o bici koja se odigrala zapadno od njega u prostorima između Sredozemnog mora i neprohodne Katarske depresije.Pošto obuhvat sa juga nije bio moguć zbog neprohodnosti Katarske depresije Romel je svom Afričkom korpusu odredio ovo mesto za odbranu i u njegovim dinama i grebenima izgradio snažnu odbranu.Tu odbranu je morala da slomi britanska 8-a armija da bi napredovala napred.

Britanske pripreme i planovi

Britanci su posle uspešne bitke kod El Haife i odbijanja nemačko-italijanske ofanzive u pravcu Nila uzeli inicijativu u svoje ruke.Ova bitka se nekad uzima i kao početna faza bitke kod El Amejna,ali ona je bila samo kockarski potez iznurenog i loše snabdevenog Afričkog korpusa protiv utvrđenih i brojnijih Britanaca.Čerčil i još neki autori ove bitke razdvajaju,pa stoga po njima Bitka kod El Amejna u stvari predstavlja britansku ofanzivu u ovoj oblasti.Britanci su ovom ofanzivom želeli da razbiju slabe nemačko-italijanske snage koje su im stajale na putu i tako poboljšaju uslove za operaciju „Torch“ i iskrcavanje Angloamerikanaca i izbacivanje Osovine iz Afrike.Ovaj zadatak je bio poveren generalu Montgomeriju jednom od najsposobnijih britanskih oficira Drugog svetskog rata.Njegova 8 armija je za ovaj zadatak posebno ojačana sa tenkovima čiji je znatan deo stigao iz Sjedinjenih Američkih država,a to su bili Šermani i Grantovi.Iakoje čak i Šerman za to vreme bio zastareo u odnosu na nemačka i sovjetska dostignuća ipak je sa svojim kratkim 75mm topom mogao da uništi Panzerkampwagen III i Panzerkampwagen IV na mnogo većim daljinama nego bilo koji britanski tenk,Takođe u Afriku su bile upućene i 51 i 44 divizija iz Engleske koje su ubrzo osposobljene za pustinjske uslove,a dovedena je i moćna artiljerija sa visokoobučenim ljudstvom da bi podržavala predstojeći napad.Ukupno je britanska armija imala oko 200 000 ljudi i 1000 tenkova ,odnosno bili su duplo brojniji od nemaca ,ali je Nemcima išao u prilog teren i utvrđenja koja su u međuvremenu izgradili.
Montgomeri je nazvao ovu operaciju „Lightfoot“ zbog toga što su pešadija i inženjeri trebali prvi da napreduju i očiste teren od mina za oklopne jedinice.Najveći deo tih mina je bio protivtenkovski pa pešadinci svojom težinom nisu mogli da ih aktiviraju stoga i ovaj naziv operacije.Montgomeri je želeo da glavni napad izvrši na severu sa 4 pešadijske divizije i 2 oklpne divizije dok bi južne snage svojim napadom trebalo da angažuju nemačke oklopne jedinice koje su bile u rezervi i da spreče njihov odlazak na sever gde su bille potrebne.Time bi Britanske snage uspele brzo da probiju severnu odbrambenu zonu a onda bi Nemci bili prinuđeni da se povuku jer nisu mogli bez utvrđene linije da se suprostave nadmoćnijim britanskim snagama. Da bi sakrile pripreme za ofanzivu na severu britanski inženjeri su preduzeli opsežne mere kamuflaže tenkove su prerušavli u kamione dok je artiljerja prerušena u šatore.Ovim merama oni su uspeli da sakriju svoje namere od Nemaca i da svoj napad pretvore u operativno iznenađene, jer su Nemci smatrali da će težište napada biti na jugu.

Američki tenkovi tipa Šerman Britanska artiljerija je Britanski general
su trebali da budu udarna snaga pružala sjajnu podršku Montgomeri
britanske ofanzive

Nemačko-Italijanske pripreme i planovi

Romel se posle neuspešne ofanzive u pravcu Nila nalazio u nimalo zavidnoj situaciji . Pobednički elan njegovih trupa je opao,a šanse za ofanzivu u pravcu Nila nisu bile moguće u dogledno vreme . Romel odlučio da se ne povlači ka Libiji već da na ovom odseku izgradi moćnu odbranu i sačeka preko potrebna pojačanja.Njemu je ovaj odsek kod Alamejna pružao solidne odbrambene položaje a Britancima je oduzimao ikakvo strateško iznenađenje budući da su oni morali napasti direktno njegove položaje.Da bi se još više učvrstio on je odlučio da izgradi veći broj utvrđenja i da postavi veliko minsko polje ispred njegovih položaja.To čuveno minsko polje će dobiti naziv Đavolja bašta i ono je svojim položajem i uređenošću znatno otežavalo svaki pokret trupa ka položajima Afričkog korpusa.Romela je veoma brinulo snabdevanje Afričkog korpusa,jer je u septembru britanska flota i avijacija potopila 30% brodova koji su snabdevali Afrički korpus ,a u oktobru i 40%.Naročito su problem predstavljali gubici benzina koji su tokom transporta pretrpeli gubitke od 66%.To je predstavljalo veliko iskušenje za njegove oklopne trupe koje su oskudevale i u municiji i rezervnim delovima.Ukupno je Romel raspolagao sa 500 tenkova ( čiju je najveći deo činili italijanski tenkovi koji su prema oceni mnogobrojnih autora bili najgori tenkovi Drugog svetskog rata) i 110 000 hiljada vojnika ( najvećim delom italijani) koji su trebali da odbiju duplo brojnije britanske trupe.

Nemački Feldmaršal Italijanski vojnici na odbrambenim Italijanske motorizovane
Ervin Romel položajima kod Alamejna jedinice u rezervi

Tok operacije

Blizu Hiljadu topova je otvorilo vatru po punoj mesečini 23 oktobra.Pod tom koncentrisanom vatrom krenuo je u nastupanje 30 korpus jačine 4 pešadijske divizije ,dok je 4 Indijska divizja preduzimala prepade radi vezivanja protivničkih trupa.Za tim trupama su išao 10 korpus sastavljen od dve oklopne divizije.Južnije od njih 13 korpus sastavljen od 44 pešadiske divizije i 7 oklopne divizije vršio je napad radi vezivanja oklopnih jedinica i odvraćanja nemačke pažnje od napada na severu.Ali Britanske trupe nisu napredovale koliko je to bilo predviđeno jer inženjeri su imali teškoća u čišćenju mina pod konstantnom vatrom,dok su se tenkovi lako zaglavljivali u uskim očišćenim deonicama i bili izloženi ubistvenoj paljbi nemačkih 88mm flakova.Do 25 oktobra su britanci uspeli da zadobiju još teritorije na severu i da zapodenu teške borbe sa italijanskom oklopnom divizijom Ariete i nemačkom 15 panzer divizijom za Kidni greben koji se uzdizao nad okolnom pustinjom i omogućavao preciznu vatru .

Britanski tenkovi nastupaju Britanske pešadiske jedinice Italijanska oklopna divizija
u koloni kroz minska polja penju se na osvojeni greben Ariete u borbi za Kidni gr.

13 korpus je na jugu još vodio borbe da bi sperečio odlazak oklopnih jedinica na sever . Borbe su se nastavile i sutradan .Sada se javilo i nemačko vazduhoplovstvo pokušavajući da se izbori za vazdušnu dominaciju . Napori 13 korpusa da veže protivničke jedinice su se nastavile ali ipak oni nisu uspele da spreče već samo da uspore odlazak nemačkih tenkova na sever.Austalijska 9 divizija koja je nastupala na severu uspela je da izvrši prodor ka moru čime su ugrožili nemačke jedinice uz more.Montgomeri je primetio da njegov glavni napad slabi pa je odlučio da ga uskoro osnaži sa novim jedinicama i rezervama.U toku 27 i 28 oktobra vođene su ogorčene bitke za Kidnigreben protiv 15 i 21 panzer divizije koja je stigla sa južnog sektora.27 oktobra Nemci su pokušali da izvrše veliki tenkovski napad ,ali su jakom protivtenkovskom vatrom i dejstvom britanskih bombardera sprečeni.U ta dva dana su britanski bombarderi uspeli da unište i 3 nemačka tankera sa benzinom što je Nemce silno uzdrmalo budući da su skoro potpuno ostali bez goriva Montgomeri je za to vreme odlučio da izvede odlučujući prodor ( operacija „Supercharge“ ).On je za neko vreme izvukao 2 novozelandsku i 1 oklopnu diviziju iz ofanzive jer ih je trebalo reorganizovati za sledeći napad.Formirao je i novu reservu spajanjem 7 oklopne divizije i 51 pešadijske divizije.Australijska 9 divizija je u međuvremenu 29 i 30 oktobra uspešno vršila napade ka severu i uspela da okruži 4 nemačkabataljona.Njihovi uspesi su nadahnuli ostale britanske trupe i uverili Montgomerija da je proboj moguć.Nemci su da bi zatvorili brešu koju je napravila Austalijska divizija sa borbenog mesta izvukli i poslali ka severu 21 oklopnu diviziju (čije je mesto popunila poslednja rezerva italijanska motorizovana divizija Trieste) i 90 laku diviziju.Ali već 2 novembra je počela operacija „Supercharge“ .Pod vatrom 300 topova novozelandska divizija i novopridodate joj brigade su napredovale brzo a njh je pratila 1 oklopna divizija.Iako je Hitler zabranio povlačenje ipak Romel nije mogao da zadrži britansko napredovanje pa je započeo povlačenje prvenstveno dodeljujući deficitarne kamione nemačkim jedinicama dok su italijanski vojnici ostavljeni da idu peške peške bez dovoljno vode i zaliha pa ih se većina predala.Britanci su eksploatišući uspeh pokušali da brzim gonjenjem 1 i 2 oklpnom divizijom okruže ostatke nemačke vojske koji su se povlačili ka zapadu,ali to nisu uspeli zbog nedostka goriva i opšte premorenosti jedinica.Time je i završena bitka kod Alamejna.