Orhideje

Yasmin · Prijatelj foruma

ORHIDEJE CUDESNIH CVETOVA

Tropska lepotica orhideja dugo je smatrana dostupnom samo profesionalcima. Medjutim, u novije vreme pojavilo se mnostvo sorti koje dobro uspevaju u sobnim uslovima, najbolje na prozorskoj dasci. One se mogu preporuciti svakom ljubitelju cveca.

Poznate su po originalnim cvetovima razlicitih oblika. Cvetaju dugo, po nekoliko nedelja, cak i meseci. Po svojim zahtevima, sve orhideje su slicne. Sa izuzetkom pafiopediluma, tipicnog predstavnika "sa zemlje", iz jugoistocne Azije, vecina orhideja su epifitne biljke koje rastu u racvama drveca netaknutih suma. Na obicnom zemljistu njihovo mesnato korenje, koje voli vazduh, brzo bi istrunulo. Zato je orhidejama neophodan specijalan vodopropustiv supstrat, koji je najbolje kupiti kao gotovu smesu.

Sobnu temperaturu dobro podnose, sem kada se nalaze u blizini izvora toplote. Idealno mesto je na sirokoj prozorskoj dasci. Vlaga vazduha moze se popraviti postavljanjem case sa vodom u blizini saksije. Biljkama prija orosavanje mekom vodom sobne temperature, najbolje u jutarnjim casovima, da bi se zemlja i listovi do veceri osusili. Koliko ce se cesto orhideje zalivati zavisi od vrste i doba godine. Zimi je, po pravilu, to uraditi jednom nedeljno, a leti, u zavisnosti od temporature i osvetljenosti, cesce. Vazno je da se zemlja izmedju dva zalivanja osusi. Koren orhideje veoma je osetljiv na pojavu soli. Zato je vazno da se od proleca do jeseni za prihranu koriste specijalna mineralna djubriva. Vecina orhideja voli male saksije.

FALENOPSIS (PHALAENOPSIS)

Za ovu vrstu orhideje karakteristican je dug period cvetanja, cak nekoliko meseci. Voli toplo i zato joj odgovaraju prostorije koje se greju. Iz osnovne vrste poteklo je mnogo cudesnih sorti.

MILTONIJA (MILTONIA)

Cvetovi kulturnih formi podsecaju na daninoc. Ove orhideje dobro podnose sobnu temperaturu i dugo cvetaju. Odgovara im dosta svetla, ali ne i direktno sunce. Umesto zalivanja, biljku je bolje jedanput nedeljno potopiti u toplu vodu, a u periodu rasta jedanput mesecno prihranjivati djubrivom za orhideje.

CIMBIDIJUM (CYMBIDIUM)

Ove orhideje imaju mnogo cvetova vostanog sjaja i uske listove. Biljka brzo obrazuje novo korenje, zbog cega joj odgovara veca posuda s drenazom. Leti se moze drzati napolju, u senci i redovno prihranjivati. Na takvom mestu moze ostati do kasne jeseni, jer niska temperatura stimulise cvetanje.
Vecina sorti cveta zimi i u prolece. Zimi ih treba drzati u prostoriji u kojoj je niska temperatura (12- 14 stepeni) i malo zalivati.

PAFIOPEDILUM (PAPHIOPEDILUM)

Lako se prepoznaje po cvetovima koji podsecaju na damsku papucu i traju nekoliko nedelja. Svaki novi izdanak obrazuje listove i cvetno stablo. Pojavljuje se tek posle precvetavanja prethodnog, obicno za godinu ili dve. Vecina ovih orhideja odlicno uspeva na prozorskoj dasci.

FRAGMIPEDIJUM (PHRAGMIPEDIUM)

Medju orhidejama ovog roda pojavile su se sorte koje se odlicno mogu uzgajati u sobi. Slicne su pafiopedilumu, ali na jednom cvetnom stablu otvaraju jedan za drugim nekoliko cvetova. Prija im cesce zalivanje, svaka dva tri dana. Presadjuju se jedanput godisnje.

Yasmin · Prijatelj foruma

Ovo je zaista moj najomiljeniji cvet....ranije sam ih gajila...ali ostavila ih dva puta da ih cuva komsinica dok sam ja bila na odmoru tako da su uginule.....

Yasmin · Prijatelj foruma

Zahtevna lepotica

Orhideja je rasprostranjena po celom svetu. Međutim, ni stručnjaci ne mogu da utvrde sa sigurnošću koliko ih je tačno. Daleko najveći broj vrsta uspeva u tropskim predelima, u krošnjama ili rašljama grana. Ipak, nisu sve orhideje iz tropskih krajeva. Jedna vrsta, verovali ili ne, raste baš na Himalajima i prijaju joj niže temperature.

Međutim, za gajenje ove prelepe biljke potrebno je začuđujuće puno truda i strpljenja. Retko koja biljka donosi toliko neuspeha baštovanu kao što je to slučaj sa orhidejom. To je izuzetno atraktivna, ali i zahtevna biljka sa cvetovima fantastičnih boja i oblika. Ima ih raznih vrsta. Najčešće se govori o oko 20.000 vrsta, od kojih svaka ima neku specifičnost. Neke su velike samo nekoliko milimetara, a neke visoke i do nekoliko metara; neke sa minijaturnim cvetovima, a neke sa velikim. Pojedine orhideje cvetaju u toku cele godine, a neke samo na jesen. Neke su retke, neke komercijalizovane, a neke svuda zastupljene.

Za pravu kraljicu među orhidejama svi će izabrati katleju. To je vrsta orhideje koja može da se gaji i kao sobno cveće. Ime je dobila po Englezu Katliju još 1824. godine. Dom joj je Južna Amerika. Boje cvetova su intenzivne i kreću se od oker, smeđe, pa sve do ljubičaste. Ova biljka neodoljive lepote, omiljeni cvet Marsela Prusta, bila je vrlo popularna u vreme takozvanog bel epoka. Zrnasta katleja potiče iz Gvineje. Cvetovi su mali, ali zato intenzivno mirišu. Poznata je i orhideja felenopsis, čiji cvetovi liče na leptira. Potiče sa Malajskih ostrva i Filipina. Ime je dobila od grčkih reči phalaina, što znači leptir, i opsis, što znači isti.

Sa cvetovima skoro voštanog izgleda, koji su čvrsti i dugo traju, orhideje stvarno izgledaju veličanstveno. Kažu da kad vam neko pokloni orhideju, to znači da vas izuzetno poštuje i ceni.

Yasmin · Prijatelj foruma

Malo zanimljivosti iz sveta

U Thailandu kod grada Udon Thani nalazi se Udon Sunshine Fragrand
Orchid farm. Farmu vodi izvesni gosp. Pradit Kampermpoon, koji je
posvetio vise od deset godina zivotada razvije prvu mirisljavu orhideju.
Nazvao ju je Miss Udon Sunshine.Kod te orhideje je veoma interesantno da
se njeni listovi i latice pokrecu na zvuke muzike ili ljudskog glasa. Da
bi to postigao kod orhideja, Gos. Pradit je potrosio 7 godina ukstajuci
orhideje sa vrstama biljke JINRANT koje je nabavljao cak u Kini iz
provincije Junan.
Divljim podvstama je potrebno nekoliko minuta da pocnu da reaguju ,
dok Praditove vrste trece generacije momentalno reaguju na zvuke.
Orhideje mnogo vise vole zive zvukove od elektronskih.
Bolesnici od Side tvrde da Praditove orhideje imaju lekovito dejstvo.
Kazu, bolesnici u dodiru sa orhidejama pokazuju oporavak, dok budisticki
kaludjeri u dodiru sa orhidejama uspevaju da vrse kontrolisane pokrete u
telepatiji . Caj napravljen od orhideja cisti organizam i osvezava , a
kazu leci i trbusna obolenja.

Yasmin · Prijatelj foruma

Yasmin · Prijatelj foruma

pogledajte kako je divna.....

Yasmin · Prijatelj foruma

ORHIDEJE FRUŠKE GORE

Majmunčić s vojnikom u spirali

U Evropu su orhideje stigle krajem 16. veka i pošto se mislilo da ih je nemoguće odnegovati, basnoslovno su se prodavale, a onda su krenule ekspedicije po njih. Prelepe fruškogorske orhideje sada su se rasprostrle po livadama, a nekada ih je, dok se nisu toliko sekle šume, više bilo po šumama

Kada bi se postavilo pitanje šta je vanila, malo bi nas znalo da odgovori. E, vanila je plod istoimene američke orhideje. Nekada se teškom mukom proizvodila prirodnim putem, a danas se sintetiše. Naime, orhideje se veoma teško, gotovo nikako, gaje u veštačkim uslovima. A taj cvet, čije su poznate 32 prirodne vrste i dve hibridne, raste i na Fruškoj gori.
- Prve orhideje došle su u Evropu krajem 16. i početkom 17. veka - kaže biolog Nacionalnog parka ”Fruška gora� Dragiša Savić. - Tada je bilo poznato da ovi egzotični cvetovi rastu na drvetu, te se dugo mislilo da su paraziti i da se ne mogu kultivisati. Time je vrednost pojedinačnih cvetova toliko porasla da su za njima u potragu iz Evrope kretale ekspedicije u daleke zemlje. Neretko se dešavalo da lovci na orhideje plate životom neke retke primerke. A cena jedne orhideje u 19. veku bila je veća od desetogodišnje rudarske plate.
U 20. veku otkriven je način gajenja orhideja iz semena, te se ta ukrasna biljka naveliko počela kultivisati. Ubrzo potom počelo je i izdvajanje hibridnih vrsta, koje lepotom prevazilaze roditelje. Spiskovi hiljada novih hibrida štampaju se u stručnim publikacijama svakog meseca, a društava ljubitelja i uzgajivača orhideja u svetu ima preko 400.

Orhideje svih meridijana

Orhideje su fascinirale ljude od najdavnijih vremena. Ime im je dao Grk Teofrast, u 3. veku pre nove ere. Kako kaže Savić, Evropljani su se njima bavili s medicinskog aspekta. U poslednjih 15 godina objavljeno je, samo u Evropi, oko 30 knjiga o orhidejama i ogroman broj naučnih radova.
- Orhideje rastu ili na drvetu ili iz zemlje, mada ima i onih koje imaju koren, ali se kasnije popnu na drvo. Orhideja ima u svakom kutku Zemlje, osim na Antarktiku. Poznato je između 20.000 i 25.000 vrsta tog cveća, a najbrojnije su u tropima - kaže Savić. - Vrste orhideja se razlikuju od kontinenta do kontinenta, jer je veći deo njihove evolucije tekao nakon razdvajanja prvobitnog kopna. U Evropi raste oko 200 vrsta, a u Srbiji postoje 64 vrste. Čini se mnogo, ali na samo jednom drvetu u Venecueli nađeno je 47 različitih vrsta tog cveta.
Orhideje rastu u ravnicama, na strmim padinama najviših planina, u močvarama, stepama i pustinjama. U Kolumbiji neke orhideje žive u područjima s večitim snegom, dok u Australiji rastu pod zemljom.

Fruškogorske lepotice

Na Fruškoj gori većina orhideja cveta od maja do jula, kada su i insekti najaktivniji. Neke cvetaju u avgustu, a najmanja od njih, Spiranthes Spiralis, cveta u septembru. Prvi podaci o ovim cvetovima potiču iz 19. veka.
Orhideje na Fruškoj gori rastu na svim visinama i u svim okruženjima. Ipak, najviše vrsta raste na livadama, neke niču uz rubove šuma, a manji broj u samoj šumi. Savić pretpostavlja da je nekad bilo više šumskih orhideja, ali se sečom šuma ovaj odnos promenio u korist livadskih vrsta.
Dve vrste su najbrojnije i njima pripada od 5.000 do 10.000 jedinki. Oko 5.000 biljaka pripada jednoj od devet vrsta orhideja, za šest vrsta se smatra da ih nema više od 1.000, dok su 15 vrsta izuzetno retke i njihovih primeraka nema više od 100. Orhidejama najbogatije područje, kako kaže Savić, jeste potes Čerević - Osovlje - Katanske livade, gde je zabeleženo 20 vrsta ovog cveća.
Opstanak orhideja na Fruškoj gori ugrožen je čestom promenom njihovog staništa. Te višegodišnje biljke zahtevaju stabilnu okolinu. Do prvog cvetanja provode i više godina pod zemljom. Posebnu opasnost predstavljaju izletnici, koji kidaju nadzemne delove biljke i time sprečavaju oprašivanje i razmnožavanje.

Petnaest godina do prvog cveta

Gomolji orhideja se jedino koriste u narodnoj medicini, a u nekim arapskim zemljama od njih se pravi napitak i hrana - salep. Koriste se kao sredstvo protiv kašlja, promuklosti, proliva i nadražaja želuca i creva. U zemljama Zapada se u prodavnicama zdrave hrane mogu kupiti osušeni gomolji, koji potiču uglavnom iz Turske, pošto su zapadnjaci zaštitili svoje orhideje.
Orhideje koje rastu iz zemlje veoma se komplikovano razvijaju. U određenoj fazi razvoja semena stvara se protokorm, koji služi kao magacin za hranu za dalji razvoj. Ako se taj protokorm ne veže za određenu vrstu gljive u zemlji, propada. Simbioza između orhideje i gljive traje sve dok ne izbiju prvi listovi. Nekim orhidejama treba čak 15 godina da proklijaju i oblikuju cvet. Zbog svega toga, ove orhideje se teško uzgajaju u veštačkim uslovima, dok su njihove rođake iz tropa, koje rastu na drvetu, za taj poduhvat zahvalnije.
U Srbiji je zaštićeno 28 vrsta orhideja, od kojih su tri zaštićene samo u Vojvodini, odnosno na Fruškoj gori. Neke orhideje su se na istim staništima pojavile sto godina posle nestanka, kao što je spiralna orhideja na Neradinskoj padini, čiji je prečnik cveta pola centimetra. Međutim, postoje vrste kojima nova situacija na Fruškoj gori odgovara, pa se šire.
Savić kaže da su fruškogorske orhideje, i pored svih poteškoća opstale, ali je pitanje dokle će. Orhideje su skromne biljke, koje ne zahtevaju okopavanje i zalivanje, već samo traže mir. Paradoks je, kako je rekao Savić, što je upravo ovaj zahtev čoveku najteže da poštuje.

Yasmin · Prijatelj foruma

Sve o odgajanju orhideja, najegzotičnijeg tropskog cveća

Tropi i u vašem domu

Znate li da svaka deseta biljna vrsta u prirodi pripada porodici orhideja? Većina ljudi je svesna lepote ovog egzotičnog tropskog cveta, kaže Mirjana Laušević-Zdravković, ali ne i činjenice da je danas postao veoma pristupačan po ceni i relativno lak za uzgajanje.

Mirjana Laušević-Zdravković, inženjer šumarstva i direktor marketinga odgovaraće ubuduće na pitanja čitalaca o uzgoju, odabiru i nezi sobnog i baštenskog bilja. Pokušaće, kaže, da približi čitaocima najnovija otkrića i trendove svetskog cvećarstva, koje je upravo doživljava vrtoglav uspon.

- Izabrala sam orhideje za temu prvog teksta da bismo razbili famu koja ih okružuje - veli ona. - Sa preko 30.000 vrsta širom Zemljine kugle, orhideje su najveća porodica među cvetnicama. A danas su postale svima pristupačne, u staklenicima ih ima preko cele godine, metode uzgajanja su daleko lakše, a novi hibridi ne zahtevaju toliko mnogo nege.

Raskošni hibridi
Doskora su orhideje bile retki i skupoceni dragulji, zbog kojih su avanturisti gubili glave, a kolekcionari bogatstva.

- Većinom potiču iz planinskih predela tropskog pojasa, gde je vrlo velika vlažnost vazduha i česte magle, naročito noću kada temperatura padne. Uglavnom su epiteti, što znači da rastu u krošnjama i na deblima drveća, korenju ili na stenama, ali nisu paraziti - objašnjava Zdravkovićeva. - Koriste vodu koja kaplje na koru drveća ili se zadržava na lišajevima. Od orhideja pristiglih sa prirodnih staništa nastali su brojni i raskošni hibridi, a njihovim uzgojem bave se specijalizovani rasadnici. Najčešće vrste na našem tržištu su katleja (Cattleya spp), cimbidijum (Cymbidium spp), dendrobijum (Dendrobium spp), epidendrim (Epidendrum spp), falenopsis (Phalaenopsis) i vanda (Vanda spp).

Svetlo i vlaga
Orhideje se, kaže naša sagovornica, najlakše odgajaju u staklenicima, ali dobro uspevaju i pored prozora u stanu, pogotovu ako gleda na istok ili zapad, ako je stan u suterenu i ako radijator pored prozora ne greje jako. Minijaturne sorte mogu uspešno da se gaje u posudama sličnim akvarijumu, gde se dobro održava vlažnost vazduha.

- Ne odstranjujte vazdušno korenje - upozorava Mirjana Laušević-Zdravković. - Ono može da izraste i do jedan metar. Samo ga prskajte mekom vodom. Iako imaju veliku potrebu za svetlom, orhideje se ne smeju izlagati direktnom suncu, naročito ne za vreme letnjih žega. Treba redovno provetravati prostoriju jer im ustajali vazduh škodi. Setite se da je u njihovim prirodnim staništima obilje svežeg vazduha.

vanda

Phalaenopsis

Yasmin · Prijatelj foruma

korzet · Početnik Domaćeg.de

orhideje su super-

kruno10 · Početnik Domaćeg.de

Da orhideje su stvarno prekrasne.

Maja S. · Odomaćeni član

prelepe su