Списак ратова

Charmed · Malo ~ mače ~

* 1 Антички ратови
* 2 Средњи век
* 3 Барут, мушкета, топ
* 4 Пушка
* 5 Модерно доба

Антички ратови

* 1194. пне. - 1184. пне. Тројански рат
* 740. пне. - 640. пне. Меценски ратови
* 500. пне. - 494. пне. Јонски устанак
* 492. пне. - 449. пне. Грчко-персијски ратови
* 431. пне. - 404. пне. Пелепонески рат
* 343. пне. - 341. пне. Први самнитски рат
* 326. пне. - 304. пне. Други самнитски рат
* 323. пне. - 322. пне. Ламијски рат
* 323. пне. - 281. пне. Дијадоси
* 298. пне. - 290. пне. Трећи самнитски рат
* 274. пне. - 271. пне. Први сиријски рат
* 264. пне. - 241. пне. Први пунски рат
* 260. пне. - 253. пне. Други сиријски рат
* 245. пне. - 241. пне. Трећи сиријски рат
* 219. пне. - 217. пне. Четврти сиријски рат
* 218. пне. - 202. пне. Други пунски рат
* 215. пне. - 205. пне. Први римско-македонски рат
* 202. пне. - 200. пне. Пети сиријски рат
* 200. пне. - 196. пне. Други римско-македонски рат
* 171. пне. - 168. пне. Трећи римско-македонски рат
* 149. пне. - 148. пне. Четврти римско-македонски рат
* 149. пне. - 146. пне. Трећи пунски рат
* 136. пне. - 132. пне. Први робовски рат
* 104. пне. - 100. пне. Други робовски рат
* 73. пне. - 71. пне. Трећи робовски рат
* 58. пне. - 51. пне. Галски рат
* 6 - 9 Батонски рат

Charmed · Malo ~ mače ~

Средњи век

* 1096 - 1291 Крсташки ратови
* 1096 - 1099 Први крсташки рат
* 1147 - 1149 Други крсташки рат
* 1180 - 1185 Гемпеи рат
* 1189 - 1192 Трећи крсташки рат
* 1202 - 1204 Четврти крсташки рат
* 1209 - 1229 Албигеншки рат
* 1217 - 1221 Пети крсташки рат
* 1228 - 1229 Шести крсташки рат
* 1248 - 1254 Седми крсташки рат
* 1270 Осми крсташки рат
* 1337 - 1453 Стогодишњи рат
* 1419 - 1436 Хуситски ратови
* 1454 - 1466 Тринаестогодишњи рат
* 1467 - 1477 Онин рат

Charmed · Malo ~ mače ~

Барут, мушкета, топ

* 1563. - 1570. Северни седмогодишњи рат
* 1592. - 1598. Јапански војни поход на Кореју
* 1618. - 1648. Тридесетогодишњи рат
* 1642. - 1651. Енглески грађански рат
* 1645. - 1669. Кандијски рат
* 1667. - 1668. Деволуционарни рат
* 1683. - 1699. Велики турски рат
* 1700 - 1721 Велики северни рат
* 1701 - 1714 Рат за шпанско наслеђе
* 1702 - 1713 Рат краљице Ане
* 1740 - 1748 Рат за аустријско наслеђе
* 1740 - 1742 Први шлески рат
* 1744 - 1745 Други шлески рат
* 1744 - 1748 Рат краља Георгеа
* 1756 - 1763 Седмогодишњи рат,зван и Трећи шлески рат
* 1775 - 1783 Амерички рат за независност
* 1778 - 1779 Баварски наследни рат
* 1792 - 1802 Француски револуционарни ратови
* 1798 - 1801 Америчко-француски поморски рат

Charmed · Malo ~ mače ~

Пушка

* 1802 - 1815 Наполеонски ратови
* 1812 - 1814 Америчко-британски рат
* 1821 - 1829 Грчки рат за независност
* 1825 - 1829 Аргентинско-бразилски рат
* 1846 - 1848 Америчко-мексички рат
* 1853 - 1856 Кримски рат
* 1861 - 1865 Амерички грађански рат
* 1864 - 1870 Парагвајски рат
* 1866 Аустријско-пруски рат
* 1870 - 1871 Француско-пруски рат
* 1879 - 1883 Пацифички рат
* 1898 Америчко-шпански рат
* 1899 - 1902 Бурски рат
* 1904 - 1905 Руско-јапански рат
* 1912 - 1913 Балкански ратови

Charmed · Malo ~ mače ~

Модерно доба

* 1914. - 1918. Први светски рат
* 1920. - 1922. Грчко-турски рат
* 1935. - 1936. Други итало-абесински рат
* 1936. - 1939. Шпански грађански рат
* 1939. - 1945. Други светски рат
* 1940. Зимски рат
* 1945. - 1991. Хладни рат
* 1946. - 1954. Први индокинески рат
* 1948. - 1949. Арапско-израелски рат 1948
* 1950. - 1953. Корејски рат
* 1950. - 1951. Кинеска инвазија Тибета
* 1954. - 1962. Алжирски рат за независност
* 1955. - 1975. Вијетнамски рат
* 1967. Шестодневни рат
* 1968. - 1970. Рат исцрпљивања
* 1979. - 1989. Авганистанско-совјетски рат
* 1980. - 1988. Ирачко-ирански рат
* 1982. Фокландски рат
* 1987. - 1993. Прва Интифада
* 1988. - 1993. Распад СССР
* 1988. - 1994. Рат за Нагорно-Карабах
* 1991. - 1993. Грађански рат у Грузији
* 1992. - 1997. Грађански рат у Таџикистану
* 1992. Рат у Молдавији
* 1990. - 1991. Заливски рат
* 1991. - 1995. Распад СФРЈ
* 1991. Рат у Словенији
* 1991. - 1995. Рат у Хрватској
* 1992. - 1995. Рат у БиХ
* 1993. - 2002. Грађански рат у Алжиру
* 1994. - 1996. Први чеченски рат
* 1996. - 1997. Први рат у Конгу
* 1996. - 1999. Косовски рат
* 1996. - 1999. Српско-албански рат на Косову
* 1999. НАТО бомбардовање СРЈ 1999.
* 1998. - 1999. Еритрејско-етиопски рат
* 1999. Каргилски рат
* 1999.- Други чеченски рат
* 2000.- Ал Акса Интифада
* 2001. Рат у Македонији
* 2001.- Рат против тероризма
* 2001.- Рат у Авганистану
* 2003.- Рат у Ираку - 2 фазе:
* 2003. Америчка инвазија Ирака
* 2003.- Америчка окупација Ирака

nebofirm · Upućeni član

Bas je ocigledno da su ovi ratovi Modernog doba vodjeni zbog strateskih ciljeva na naftnim nalazistima i glavnim putevima...

Nisam dobro upucen ali znate li onu teoriju o prevlasti jedne sile nad ostalima...
Npr Rusija se uvek orijentisala na kopno ali je uvek zelela da izadje na more (za to se borio naravno skoro svaki car iz istorije Rusije)... A opet SAD su bile uvek orijentisane na more ali sa zeljom da kontrolisu kopnene zone bogate mineralima...
A postoji i ona teorija da su sile one koje kontrolisu ne moreni duboko kopno, vec one koje kontrolisu obale....

Reponja · Upućeni član

Ovo su samo najvazniji i najpoznatiji ratovi. Bilo ih je nebrojeno vise, npr. Srbi su od dolaska na Balkan ucestvovali u 378 oruzanih sukoba.

Charmed · Malo ~ mače ~

Тројански рат

Тројански рат је рат који се водио између античке Грчке и Троје у 12. веку пне.

Парисов суд (Јабука раздора)

Тројански рат има своје корене у причи о венчању Пелеја и Тетиде, богиње мора. Пелеј и Тетида нису на свадбу позвали Ериду, богињу раздора, па је бесна богиња улетела на свадбено славље и бацила златну јабуку на сто. „Ова јабука припада оној која је најлепша“, рече она.

Хера, Атина и Афродита су кренуле да узму јабуку, али је бог Зевс изјавио да Парис, тројански принц, за кога се сматрало да је најлепши живи човек, треба да буде судија.

Хермес је отишао до Париса и он се сагласио да буде судија. Хера му је обећала моћ, Атина богатство а Афродита му је обећала руку најлепше жене на свету.

Парис је изабрао Афродиту и она му је обећала да ће Јелена, жена спартанског краља Менелаја, постати његова жена. Парис се тада спреми да оде у Спарту да отме Јелену. Његова сеста Касандра и брат Хелен, близанци пророци, покушали су да га одговоре од овог наума, као и његова мајка Хекуба али, Парис их не послуша и запути се у Спарту.

У Спарти је Менелај, Јеленин муж, угостио Париса као краљевског госта. Међутим, кад је Менелај отишао из Спарте на сахрану свога оца на Крит, Парис је отео Јелену (а можда је отишла и добровољно), а понео је и много Менелајевог блага.

Јелена и Парис су се венчали у Троји. То се десило око 1200. пне.

Грчке оружане снаге

Менелај је био страшно увређен када је сазнао да му је Парис отео Јелену. Позвао је све некадашње Јеленине просце, зато што су се они у своје време заклели да ће помоћи њеном мужу да брани њену част

Многи грчки хероји нису желели да иду у рат. Одисеј се претварао да је полудео, али његову превару је открио Паламед. Ахил, иако није био међу просцима, позван је јер је видовити Калхас прорекао да се Троја не може заузети без Ахила.

Једна од назанимљивијих прича је она о Кинару, краљу Пафоса, на Кипру, који је такође био Јеленин просац. Он није желео да пође у рат, али је обећао Агамемнону педесет бродова. И заиста је Кинар послао педесет бродова. Првим бродом командовао је његов син. Осталих четрдесет девет је, међутим, било од глине на којима су били глинени морнари. Они су се распали чим су поринути у море.

Грчка флота се окупила, под Агамемноновим надзором, у Аулиди. Међутим, или је Агамемнон убио једног од Артемидиних светих јелена или је својим охолим понашањем увредио Артемифу; у сваком случају Артемида је била бесна и умирила је море и ветрове тако да флота није могла да исплови.

Видовњак Калхас је због тога објавио да Ифигенија, Агамемнонова кћер, мора да буде жртвована да би флота могла да заплови. Тако су и урадили и грчки бродови су запловили ка Троји.

Били су ту многи краљеви, али су се истицали: Идоменеј (краљ Крита), Нестор (краљ Пилоса), мудри Одисеј (краљ Итаке), Ахил (краљевић Тесалије), Ајант Теламонид и његов полубрат Теукро (краљевићи Саламине), Диомед (краљ Арга) и многи други. Све у свему из Аулиде је кренуло више од хиљаду лађа и још пет стотина лађа са храном.

Тражење Троје

Тражење Троје се показало прилично тешким, тако да се грчка флота прво искрцала у Мизији. Према Херодоту, Грци су веровали да су Јелену отели Теукријанци, а иако су они то оповргавали, Грци су започели опсаду града. Грци су их на крају савладали, али су претрпели велике губитке од руке Телефа, теукријанског краља. Јелену, међутим, нису нашли. Ахил је у борби тешко ранио Телефа.
Разочарани, Грци су се вратили кући.
Тројански рат се можда никад не би ни одиграо да Телеф није дошао у Грчку у нади да излечи своју рану. Пророчиште је рекло Телефу да га само она особа која га је ранила може и да га излечи, а то је био Ахил. Ахил је пристао па је Телеф открио Грцима како да стигну до Троје.

Изасланство код Пријама

Одисеј, познат по својој речитости, и Менелај, послати су као изасланици краљу Пријаму. Захтевали су Јелену и повраћај украденог блага. Пријам је одбио, па су се Одисеј и Пријам вратили до грчких бродова и рат је био неизбежан.

Рат

Првих девет година рата водиле су се битке како у Троји тако и у околним подручјима. Грци су схватили да Троју снабдевају околна краљевства, тако да су Грци прво морали да поразе та краљевства.

Упоредо с уништавањем тројанске привреде, у овим борбама су Грци сакупили и велике количине блага и другог ратног плена, међу којима и жене (нпр. Брисеја, Текмеса и Хрисеја).

Грци су добили многе важне битке; погинуо је тројански херој Хектор, као и тројански савезник Пентесилеја. Међутим, Грци нису могли да разоре зидине Троје.

Убијен је и Патрокло, а недуго затим Парис је стрелом убио Ахила погодивши га у једино рањиво место – пету.

Одисеј је отео Хелена, Пријамовог сина. Хелен, који је био пророк, рекао је Грцима да Троја не може пасти све док:

* Пир, Ахилов син, не почне да се бори у рату,
* Грци не почну да користе Хераклове лукове и стреле против Тројанаца,
* док се посмртни остаци Пелопса, славног Елејског хероја, не донесу пред Троју, и
* не отме Паладијум, статута богиње Атине, која се налазила у Троји.

Феникс је убедио Пира да се укључи у рат. Филоктет је имао Хераклов лук и стреле, али је био остављен на острву Лемну јер га је ујела змија и његова рана је неподношљиво заударала. Филоктет је био огорчен, али су га напокон убедили да се прикључи Грцима. Пелопсове мошти су донесене, а Одисеј се ушуњао кроз тројанску одбрану о украо Паладијум.

Тројански коњ

Тражећи начин да уђе у Троју, лукави Одисеј (неки кажу уз помоћ богиње Атине) наредио је да се направи велики дрвени коњ. Његова унутрашњост је била шупља тако да у њега могу да се сместе војници.

Када је Епеј саградио коња, један број грчких ратника се, заједно с Одисејем, попео унутра. Остатак Грка је отпловио да би се обманули Тројанци.

Један човек, Синон, је остављен на обали. Када су Тројанци дошли да се диве огромном дрвеном коњу, Синон се претварао да је љут на Грке, јер су га оставили. Убеђивао је Тројанце да је дрвени коњ сигуран и да ће донети Тројанцима срећу.

Само двоје људи, Лаокоон и Касандра, покушавало је да упозоре Тројанце на опасност али их нико није слушао. Тројанци су славили своју наводну победу и унели дрвеног коња у Троју.

Те ноћи, пошто је већина Тројанаца заспала или била омамљена пијанством, Синон је пустио грчке ратнике из дрвеног коња. Они су одмах отворили капије града испред којих су чекали преостали Грци који су се вратили и искрцали на обалу. Настао је страшан покољ у коме је погинуло мноштво изненађених и збуњених Тројанаца. Пријам је убијен пред Зевсовим олтаром, а Касандра је одвучена од Атинине статуте и силована.

После рата

После рата је Поликсена, Пријамова кћер, жртвована на Ахиловом гробу, такође је жртвован и Астијанакс, Хекторов син, и тако је рат окончан.

Тројански принц Енеја успео је да преживи пропаст Троје и да отплови до италске обале где су његови потомци основали Рим. Виргилије је у епу Енеида опевао његово бекство из Троје. Многи извори кажу да је Енеја био једини тројански принц који је преживео, али су такви ставови у нескладу са опште познатом причом да се Андромаха удала за Хелена, Касандриног близанца, после рата.

Менелај, који се зарекао да ће убити своју неверну жену, ускоро је поново подлегао њеној лепоти и чарима и дозволио јој је да живи. Њих двоје су се, после дугог лутања све до Египта, вратили у Спарту.

Преживеле тројанске жене су постале робиње грчких ратника а заплењено је и много блага. Грци за затим запловили кући, али се путовање за неке показало тешким и дугим колико и сам Тројански рат (за Одисеја и Менелаја, на пример).

Јан Бројгел Старији: Спаљивање Троје (око 1671-1672)

Charmed · Malo ~ mače ~

Јонски устанак

Јонски устанак (499. пне. - 494. пне.), изазван је акцијама Аристагоре, владара Милета. То је био први већи сукоб Грка и Персијанаца. Тиме су почели Грчко-персијски ратови

Побуна на Наксосу

На егејском острву Наксос, који је био под персијском влашћу, народ се побунио 502. пне. Бивши властодршци Наксоса позивају у помоћ Аристагору, владара Јонског града Милета. Аристагора пристаје, надајући се да ће острво Насос анектирати он сам. Да би покренуо експедицију против Наксоса Аристагора тражи помоћ од Артаферна, сатрапа Лидије и брата Дарија Великог. Аристагора при том сатрапу обећава територије и нека острва за узврат, што је могао испунити само ако би експедиција била успешна. Сатрап је пристао да помогне, дајући Аристагори флоту бродова под командом персијског адмирала Мегабата. Док су се припремали за напад на Насос Аристагора вређа адмирала Мегабата, па овај тајно јавља устаницима да ће бити инвазија. Кад је флота напала Наксос, дочекана је са неочекивано великим отпором. Тако 499. пне. након 4 месеца борби Аристагора и Персијанци се повлаче.

Јонска побуна

Због неуспеха експедиције, Аристагора није могао испунити обећање дато сатрапу. Нашао се у тешком положају. У безнађу, да би се спасао, одлучује да побуни јонске Грке против Персијанаца. Аристагора сазива савет угледних људи Милета 499 пне. и излаже им план побуне. Сви су се сложили са побуном, а Аристагора се одриче власти у Милету, па град усваја демократски облик власти. Побуна се брзо ширила и захватила је целу јонску област и Грци су се брзо ослободили Персијске власти. Међутим очекивали су неминован војни одговор Персије. Аристагора одлази у Хеладу и поново користи старе трикове обећавања новца кога нема. Најпре се обратио Спарти као најмоћнијем полису. Позвао је Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса. Али Спартанци нису пристали. Добио је подршку Атине и Еретрије.

Напад на Сард

Атињани су довезли атинске трупе до Ефеза. Заједно са Јоњанима су кренули на сатрапов главни град Сард. Сатрап Артаферн је био изненађен, јер је таман послао трупе да опколе Милет. Грци су заузели Сард, а сатрап се повукао у tvrđavu. Грци су попљачкали и попалили град, тако да је Сард запаљен до темеља.

Говорило се, да се Дарије Велики на те вести о запаљеном Сарду заклео да ће се осветити Атињанима и да га слуга подсећа 3 пута дневно на ту обавезу. Након почетних успеха, грчке трупе су почеле повлачење у Ефес, кад се појавило персијско појачање. Али Персијске трупе су их ухватиле у заседи и страховито потукли. Преостали Атињани су се повукли на бродове и вратили у Грчку.

Побуна се шири

Након спаљивања Сарда, јонски устанак се проширио на грчке градове Кипра, а на северу на градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде.

Крај побуне

Иако су грчки градови-државе стекли независност, они се још увек нису могли супроставити Персијском Царству. Побуна је убрзо скршена и на Кипру, а остали градови су опкољени. Аристагора је напустио побуну и отишао у Тракију.

До шесте године побуне (494. пне.) сатрап Артаферн је већ заузео неколико побуњених градова-држава, и кренуо је да опседа Милет. Одлучујућа битка одиграла се 494. пне. код острва Лaде на улазу у милетску луку. Иако мања грчка флота је одолевала и добијала битку, а онда су се бродови са Самоса и Лезбоса повукли. Изненадна издаја је преокренула ток битке, тако да је преостала грчка флота потпуно уништена. Милет је освојен и спаљен.

Charmed · Malo ~ mače ~

Грчко-персијски ратови

Грчко-персијски ратови или Персијски ратови, 492. пне. - 449. пне., серија ратова између Персијског царства и градова-полиса у Грчкој. Рат је завршио Калијиним миром, око 449. пне..

Персија 500 године пре нове ере

Крајем VI века пре н.е Хелени у источном Средоземљу наишли су се пред озбиљном опашношћу, над њима се надвила сенка Персијског царства. Персијанци у то време господарили су огромном пространствима - од реке Инда на истоку до Сирији, Феникије и Египта на западу. Под њиховом влашћу били су и многобројни грчки градови на западној обали Мале Азије.

Персијски цар - Дарије Први Велики

Јонски устанак
Грчко-персијски ратови трајали су педесет година, са дужим или краћим предасима (499-449. године пре н.е.). Сукоби су почели када су Грци у Малој Азији покушали да се ослободе персијске власти. Побуна коју су подигли под вођством града Милета позната је у историји под називом Јонски устанак (499-494. године пре н.е.). Знајући да се сами не могу изборити с огромном персијском војском, побуњеници су потражили савезнике у Грчкој. Најпре су се обратили Спарти као најмоћнијем полису. Позвали су Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса. Спартански краљ је упитао милетске изасланике колико траје пут од обале Мале Азије до Сузе. Када је сазнао да је за то потребно три месеца, одбио је да помогне побуњеницима. Они су се потом обратили Атињанима, који су послали 20 тријера, лако наоружаних бродова.

Побуњеници су у почетку имали доста успеха. Устанак се нагло ширио. На југу је захватио острво Кипар, а на северу градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде. Персијски цар Дарије морао је брзо да реагује. Усклађеним акцијама три велике војске успео је да са свих страна опколи Милет, средиште побуне. Одлучујућа битка одиграла се 494. године пре н.е. код острва Лaде на улазу у милетску луку. Персијска флота, састављена од египатских и феничанских бродова, разбила је хеленске снаге; Милет је освојен и спаљен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.

Маратонска битка

Неколико година после слома Јонског устанка Дарије је преузео велики поход на Хеладу. Изговорао се да жели да казни Атиљане јер су пружили помоћ побуњеницима. Толико је жудео за осветом да је, према предању, једном свом робу наредио да га за време свог обеда подсећа на Атињане. Даријева права намера била је, у ствари, да освоји читаву Хеладу.

Персијска војска је 490. године пре н.е. прешла Егејско море и искрцала се на Маратонском пољу у Атици. У боју који се ту одиграо победу су однели Атињани иако су њихове снаге биле знатно малобројније. Када је у зору дат знак за борбу, атински војници су јурнули на Персијанце. Последњих неколико десетина метара су претрчали, да би што више смањили учинак прецизних варварских стрелаца. Грчки историчар Херодот бележи да су Персијанци помислили да су Атињани полудели, угледавши их где нападају трком, без стрелаца и коњице. Потом су напали варваре с леђа. Персијанци су почели у нереду да се повлаче; Атињани су их гонили и убијали. Претрпевши велике губитке (у боју је погинуло 6400 Персијанаца и само 192 Атињана), Даријеве снаге су се на крају докопале својих бродова и повукле из Хеладе. По предању, један атински војник је претрчао 42 км од Маратонског поља до Атине да би грађане известио да су победили. Дошао је до Атине и рекао: "Победили смо!" Истог тренутка је издахнуо. Од тог дана се у његову част и част бораца на Маратонском пољу, Стари Грци су направили игру која се зове "маратон", која се и дан данас изводи на Олимпијским играма.

У годинама после маратонске битке, водећа улога у политичком животу Атине припала је чувеном државнику Темистоклу. Он је поставио темеље атинске поморске моћи. Захваљујући открићу нове среброносне жиле у рудницима на југу Атике, државна благајна је била пуна новца. Темистокле је еклесију успео да убеди да се тај новац, који је требало да буде подељен Атињанима, употреби за изградњу 200 тријера. Ови бродови, на којима почива снага Атине, чинили су окосницу хеленске флоте која се у следећим деценијама борила против Персијанаца.

Charmed · Malo ~ mače ~

Крсташки ратови

Крсташки ратови назив је за низ војних похода од XI. до XIII века којима је био циљ "ослободити" Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине.

Симбол крсташа,црвени крст на белом

Узроци

Крсташки ратови представљају низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папа водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих места у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана. Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, с папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у хришћанском свету. На црквеним саборима у Пјаћенци и Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши судионицима опрост од свакога греха, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових поседа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити неверници који боље ни не заслужују. Папин позив, као и жарко проповедање занесењака, нпр. француског редовника-аугустинца Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога. Премда је у XI веку у Европи почело раздобље опште демографске, господарске и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко господарско стање и глад, а 1095.-96. европске земље је захватила поближе непозната епидемија (вероватно куга), па је покушај бега из такве стварности био сасвим разумљив. Господарско стање је било додатно отежано јер су Селџуци и Фатимиди кочили трговину малоазијског и северноафричког простора с хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних месних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: верски горљиви појединци - место у рају, великаши - нове велике поседе, сељаци - ослобођење од личне зависности, а сви судионици плен од пљачке. У разним деловима Француске, Немачке и Италије на тисуће наивних витезова и кметова почињу се окупљати на ратни поход, стављају на своје тунике велики црвени крст и одлазе у 200-годишњи рат за ослобађање наводног Исусовог гроба, крећући се испред главнине, убијајући Јевреје и пљачкајући и изазивајући немире куд год би стигли.

Хронологија

* 1096. - 1099. Први крсташки рат
* 1147. - 1149. Други крсташки рат
* 1189. - 1192. Трећи крсташки рат
* 1202. - 1204. Четврти крсташки рат
* 1209. - 1229. Албижански рат
* 1212. Дечији крсташки рат
* 1217. - 1221. Пети крсташки рат
* 1228. - 1229. Шести крсташки рат
* 1248. - 1254. Седми крсташки рат
* 1270. Осми крсташки рат
* 1271. Девети крсташки рат

Занимљивости

* Путовање из Европе у Јерусалим било је дуготрајно и опасно па су многи крсташи путем умрли. Они који су се вратили у Европу, донели су из Палестине драгоцену свилу и зачине, али и многа знања из математике и астрономије.
* Султан Саладин (1137.-1193.) био је вођа муслиманске војске. Врстан заповедник, султан Египта и Сирије, уздигао је Египат до једног од најмоћнијих подручја Средњег истока.
* Омиљени енглески краљ Ричард I (владавина од 1189.-1199.) био је познат под именом Ричард Лављег Срца. Он је суделовао у трећем крсташком походу и притом заузео лучки град Акон. На повратку заробио га је аустријски војвода Леополд и тражио високу откупнину.
* Године 1213. започео је трагичан крсташки поход у којем су хиљаде хришћанске деце пешице кренуле из Европе према Јерусалиму. Већина их је путем помрла од глади, а неки су продати у робље.

Charmed · Malo ~ mače ~

Први крсташки рат

Први крсташки рат трајао је од 1096. до 1099. године и покренут је са циљем ослобођења христовог гроба.Крсташи су током похода освојили Јерусалим и још неке градове(Едеса и Антиохија).На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе,а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови.

Предуслови за рат

Византија је током 1071. године задобила два тешка ударца ,Нормани су заузели Бари(последњи посед на Апенинском полуострву),док су Турци Селџуци након битке код Манцикерта заузели територије на простору Мале Азије, па је византијски цар Алексије I Комнин (1081-1118) био принуђен да потражи помоћ у Европи коју није гледао благонаклоно. На његов позив се одазвао папа Урбан II који је био забринут за свето место (Јерусалим). Сазива 1095. године концил у Клермону којем присуствује око 200 бискупа, кнежева и племића. Одлучено је да се крене у ослобађање светог местa.

Ток рата

Први крсташки рат није водио ниједан краљ већ војводе. Најзначајније војводе и њихови путеви према Цариграду су:

* Готфрид Бујонски - са војском се кретао дуж Дунава, кроз Угарску и Србију
* Рејмонд Тулушки и Иго - преко Алпа, кроз северну Италију и Далмацију
* Боемунд Тарентски - преко Јадранског мора од Апулије до Драча па копненим путем до Цариграда

У пролеће 1097. стижу у Цариград где се требају извршити припреме за даље деловање. Комнин је тражио да крсташи положе заклетву да ће Византији предати све области које јој у основи и припадају. Испрва су се нећкали да би на крају ипак положили тзв. Заклетву верности и оданости. Успели су да освоје Никеју (дали је Комнину) и Антиохију (ту су се показале слабости крсташа - неспремни, већина као да је пошла у авантуру). 7. јуна 1097. почела је опсада Јерусалима која је трајала 4 седмице. У помоћ су стигли Ђеновљани са справама за опсаду. Након пада, у Јерусалиму је три дана владао потпуни хаос - пљачкање и убијање на све стране. Међутим, требало је организовати освојени део. Иго је постављен за управитеља тзв. Јерусалимске краљевине док је Бујонском припала титула чувара гроба Господњег а његови наследници су узимали титулу краља. Формиране су кнежевина Антиохија и 2 грофовије (Едеса и Триполи) на феудалној основи. У овом периоду велики број становништва се досељава из Европе како би зарадио а верски циљ се брзо губи. Значајно је истаћи и формирање витешко-монашких редова чији чланови имају обавезу бранити крсташке државе. Најзначајнији су:

* Темплари - носили беле одоре са црвеним крстом
* Јовановци (хоспиталици) - имали црне одоре са белим крстом
* Петар Пустињак (1050-1115)
* Тевтонци