:: |
Autor |
Poruka |
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Evo jos jednog makedonskog grada koji svakako zasluzuje svoju prezentaciju Nekada Titov Velese, danas samo Veles, grad poznat po rafineriji ulja, prljavom , zagadjenom vazduhu i divnim ljudima..Grad veoma star, a opet sacuvan.... :cvetic:
VELES: Vo 1991 Veles imase 67.535 iljadi ziteli. Smesten na glavniot avtopat sto ja povrzuva Srbija i Grcija. Poranesen Titov Veles (za vreme na pretsedatelot Tito), vo posledniot vek Veles prerasna vo vazen trgovski centar. Smesten vo dlabokata dolina od dvete strani na rekata Vardar. Gradot e pretezno industriski, so fabrika za olovo i cink, fabrika za porcelan, fabrika za svila i kozna i metalna industrija. Veles e grad so bogata kulturna tradicija Povazni centri vo blizina se Prilep 81 km na jug, Bitola 127km na jug i Skopje 58km na severozapad. Vo okolnite sela spagaat: Dzumajlija i Gorno Orizari.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Vo svojata mestopolo`ba, amfiteatralnost i starata gradska arhitektura, Veles e eden od najatraktivnite gradovi vo na{ata zemja. Smesten na dvata brega na rekata Vardar, vgnezden na ridovite, na nadmorska viso~ina pome|u 150 - 300 metri, toj pretstavuva del od magistralniot pat E - 75, a ovde vrvi i me|unarodnata `elezni~ka linija.
Vo odnos na antropogenite turisti~ki vrednosti, najgolemo vnimanie privlekuvaat crkvite Sv. Dimitrija i Sv. Nikola, koi poteknuvaat od XIV vek.
Od orientalnata kultura pokarakteristi~ni se Crnata i Belata xamija, a vo gradot dominira i Saat kulata koja e mo{ne atraktivna i privle~na.
za istorijata na Veles
Vo ovoj grad e roden eden od najgolemite makedonski poeti i revolucioneri Ko~o Racin, vo ~ija ~est sekoja godina se odr`uvaat Racinovite sredbi, a negovata rodna ku}a e pretvorena vo spomen - muzej.
Od prirodnite turisti~ki resursi, osven rekata Vardar, vo neposredna blizina na gradot se nao|aat u{te i rekite Topolka i Babuna, koi{to raspolagaat so zna~itelen riben fond. Sepak najprivle~no e ve{ta~koto ezero Mladost, koe se nao|a na devet /9/ km. severno od gradot i istoto pretstavuva mo{ne posetena turisti~ka destinacija i glaven rekreativen centar za gra|anite i turistite.
Ne pomalku atraktiven e i eden od najvisokite planinski vrvovi vo R. Makedonija - Solunska Glava (2540 m.) kako i planinarskiot dom "^eples", kade {to vo sekoe vreme mo`e da se najde prijatno smestuvawe.
Vistinski turisti~ki vrednosti pretstavuvaat i takanare~enite "Ne`ilovi Steni" i izvorot na rekata Babuna, koja so svoj tek minuva niz edna `ivopisna klisura, a od obete strani kako orelski gnezda se smesteni desetici pe{terski crkvi koi navistina impresivno deluvaat vo ovoj ~udesen pejza`.
G. Angeli~in-@ura
Za istorijata na Veles
Za prvpat gradot zapo~nal da se formira na mestoto kade {to rekata Topolka se vliva vo Vardar. Tuka se nao|ala tvrdinata na Peonskiot grad Vilazora koja, zaedno so stariot grad koj {to se protegal na bregovite od dvete reki, opstojuval i vo vremeto na Rimskoto Carstvo, odnosno vo III vek.
Vo povelbata na vizantiskiot car Vasilie II, za prvpat se spomenuva Veles kako grad koj pripa|al na bitolskata eparhija. Vo 1330 godina Veles bil prisoedinet kon srpskata feudalna dr`ava, so koja vo toa vreme upravuval kralot Stefan De~anski. Za vreme na srpskiot kral Du{an, gradot bil pod uprava na vojvodata Oliver, a po odobrenie na carot Du{an, vele{kiot manastir Sv. Dimitrija, so celiot imot i lu|e, bil prilo`en na istoimeniot manastir vo Prizren.
Za vremeto na Turskata Imperija figuriral pod imeto Kiprilimost, (grad na mostovite).
Patepiscite koi minuvale niz Makedonija voXVII vek, go spomenuvaat Veles kako grad koj se prostiral na obete strani na rekata Vardar, a vo sredinata na gradot bil podignat golem most na ~etiri stolbovi. Ku}ite bile pokrieni so turski keramidi i plo~i, a fasadite im bile svrteni kon rekata Vardar. Gradot bil razdelen na ~etiri maala, so mnogu xamii, anovi, amam i preku pedesetina du}ani.
Od XVII vek, Veles bil sedi{te na vladikata, koj se do 1750 godina `iveel vo Dolniot Grad ili stariot Veles.
Od sredinata na XIX vek, Veles stanal poznat trgovski centar vo Makedonija i spored podatocite {to gi ostavile mnogubrojnite patepisci, Veles vo ova vreme ima preku 4000 ku}i so nad 20000 `iteli. Vele{kite trgovci vodele trgovija so Srbija, Avstrija, Italija, Solun i Carigrad. Vo gradot se izrabotuval nadaleku pro~ueniot vele{ki Saftijan - od kozji ko`i {to go prodavale vo Viena i Pe{ta. Gradot vodel trgovija u{te i so `ito, vino i rakija, koi se izvezuvale so gemii vo Solun, a so karvani vo ]ustendil, Sofija, Kriva Palanka, Bitola, Prilep, Skopje. Po trasiraweto na `elezni~kata linija Solun - Belgrad (1878 g. ), prestanalo gemixistvoto. Posle Rusko - turskata vojna, istata godina, pogolem del od gorenavedenite gradovi se najdoa zad novopovle~enite granici i bea izgubeni kako trgovsko podra~je na Veles. Toa pridonesuva za opa|awe na trgovijata i zanaet~istvoto, od koe do denes se zadr`alo samo nedaleku poznatoto vele{ko grn~arstvo.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
evo i sjajne price o Novom velesu, da vam pokazem upravo taj spoj tradicije inovog
Veles-Makedonija
Neprekinuta nit starog i novog
Cudnovat kameni svod, koji vekovima ponosno kao svetionik stoji iznad Vardara i koji kao da se pokrece tokom reke, "atraktivnog starca" koji sa ponosom nosi epitet Velesa, kao da izlazi iz reke, dok se autobus polako spusta sa autoputa prema centru Velesa. Iza njega se po okolnim brdima dize grad. Kuce, jedna uz drugu pribijene, skucene, rastavljene zidovima, sa avlijama punim cveca i vindjakni od loza, kao zastitu od velikih vrucina. Boje raskosne kao mediteranske, kaldrma prosarana prkosom. Na svakom cosku ulica-cesma. Srce pocinje da lupa i tog trenutka u meni se javlja onaj Mitketov "zal za mladost". Grcevito stezem grumen vremena u rukama, stezem, a ono klizi, nestaje.
Bilo je tako mirno tu u uskom kaldrmastom sokaku gde sam rodjena, nad kojem se prozori kuca terasasto spustaju skoro do same ulice. A onda, jedan po jedan prozor bi blesnuo na suncu, a moje "komsije" se pojavljuju na njima milujuci me svojim toplim pogledima. Pogledam u ono moje dvoriste. Izgleda mi nekako nestvarno. Umesto starog, drvenog cardaka iznad visoko ogradjenog zida, danas je ozidana trospratnica omedjana modernom kovanom ogradom.
Racinovih sokaka punih skela sa kojih vise nize duvana vise nema. Ipak, oni su i dalje zadrzali svoje ime i dusu, kao pecat u neimarsku lepotu koju su sa sobom ostavili Turci dajuci mu tako obelezje mediteranskog grada. Pored svih tih novih kuca restaurirana stoji Racinova kuca u celoj svojoj starosti, da podseca na ta vremena.
Veles je danas tesko prepoznati. Za poslednje tri godine on je postao pravo gradiliste. Toliko toga je u njemu promenjeno nabolje. Sve stare fasade kuca i zgrada koje za ovaj grad nesto znace iz proslosti su restaurirane. Trotoari i ulice su prosirene i oblozene kamenim plocama uz ciju duzinu se protezu travnjaci sa cvecem. Mnogo parkova je niklo poslednjih godina u ovom gradu koji je ranije bio tmuran sa ulicama punim rupa. Na svakih pedesetak metara postavljene su klupe za odmor, mnogo malih fontanica, cesmi i malih parkica. U svakom bloku igralista za decu.
Najveca atrakcija grada uskoro bice novi kej koji je vec poceo da se gradi duz reke u delu koji protice kroz sam grad, kao i drveni most preko Vardara, isti onakav kakav je nekada davno postojao. Modernizaciji grada doprineli su i atraktivni butici, kao i kiosci za hranu na brzinu, otvoreni duz cele ulice. Dok autobus polako klizi preko jednog od cetiri mosta preko Vardara, koja spajaju desnu sa levom obalom, iza mene se cuju otkucaji starog sata. Sa vrha ispod sebe jos jedanput vidim grad u celoj svojoj starosti i lepoti novog.
Fidanka Jelaca
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
ann02 Prijatelj foruma
|
Datum registracije: 12 Sep 2005 Poruke: 9019
|
|
Велес је град у средишњем делу Републике Македоније, који се налази на обали реке Вардар. За време СФРЈ град се звао Титов Велес.
У току историје град је често мењао име: од Вила Зора, преко Ћупурли до данашњег Велес. Ово данашње име град је добио у 7. веку са досељавањем Словена на Балканско полуострво, од словенске речи велес која значи "у шуми" (због густих шума које су га окруживале). У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Републици Македонији. Међу сачуваним средњевековним споменицима, најпознатији је манастир Св. Димитрија (14. век), а од највећег архитектонског интереса је црква Св. Пантелејмона (19. век).
Највећа туристичка атракција у ближој околини Велеса је антички град Стоби. Осим тога, значајни су и локалитети Бреза и Пешти, који обилују пештерима (са археолошкима остацима из неолита, ранохришћански пештери).
У општини Велес налази се осам основних и четири средње школе, спортско игралиште, спортска сала, базен, позориште, музеј, библиотека, кино-сала, десет цркава, манастири и џамија.
|
|
|
|
|
|
miskopisko ~Dream-Maker~
|
Godine: 38
Datum registracije: 03 Sep 2005 Poruke: 4446
|
|
Vezan sam jako za taj grad jer odatle poticu moji koreni...moja prabaka je rodjena tamo
|
|
|
|
|
|
foryou10 Iskusni član
|
Godine: 64
Datum registracije: 13 Jan 2006 Poruke: 903
|
|
Divan grad,divni ljudi.Ja sam nazalost bio jako davno i iskreno se nadam da je sve ostalo isto.
|
_________________ Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo. |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|