:: |
Autor |
Poruka |
Shamira Upućeni član
|
Godine: 40
Datum registracije: 26 Jan 2005 Poruke: 251 Mesto: Minhen
|
|
Da li ste ikad bili u rumi ili okolini!?
Sta kazete za grad, kako vam se svidja, sta ste doziveli u rumi???
Imali ovde nekoga iz moga kraja?
Ajde da vas cujem, sve zelim da znam...
|
_________________ I'm not a BITCH,
I'm the BITCH,
and I'm Miss "B" to you! |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Увод
Вишевековном континуитету културе и цивилизације на овом подручју највише је допринео повољан географски положај Руме. Рума је смештена у средишњем делу Срема, скоро на јужним обронцима Фрушке Горе, на надморској висини од 111 метара. Конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема одувек су били привлачни за насељавање. Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока, који су нашли место и у грбу града, а од скоро, у непосредној близини Руме је изграђено и једно вештачко језеро. Поред Руме су увек пролазиле главне саобраћајне комуникације, повезујући је са већим градским центрима у њеној непосредној близини (Београд, Нови Сад, Шабац), што се повољно одражавало на њен развој.
Рума је привредни и културни центар истоимене општине, коју чине територије 17 села, укупне површине 578 км2. По последњем попису становништва обављеном 1991. Рума има близу 30.000 становника. По националној припадности најбројнији су Срби, а затим следе припадници разних националних мањина (Хрвати, Мађари, Немци...).
Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике). Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава у историју.
Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.
Спорт и рекреација заузимају значајно место у животу Румљана. Поред бројних терена за фудбал, рукомет, кошарку, тенис и друго, у центру града се налази и модеран Спортски центар са свим садржајима карактеристичним за један овакав објекат. У њему се одржава већина спортских дворанских такмичења у разним спортовима, где Румљани достојно репрезентују свој град.
Бригу о образовању и васпитању млађих нараштаја преузеле су четири основне школе, неколико стручних школа и Гимназија, док за млађи узраст постоји неколико предшколских установа. Стари и немоћни људи потребну пажњу и негу могу наћи у Геронтолошком центру. За здравље Румљана се брине добро организована и опремљена здравствена служба, стационирана у модерном објекту Дом здравља. Верске потребе Румљана се задовољавају у оквиру три православне и једне католичке цркве.
Близина Фрушке Горе и бројних манастира смештених на њеним падинама чине Руму занимљивим за туристе жељних споја природних лепота и културно-историјских садржаја. Хотел "Б" категорије у центру града, неколико оближњих мотела, низ ресторана и других угоститељских објеката, као и једно вештачко језеро, могу успешно да се побрину за подмирење њихових других потреба.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Настанак
Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у румској општини. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци…).
На размеђу две ере, као весници новог доба, у Срем је по први пут дошла римска освајачка војска. Током година, све бројнији војни логори на овом подручју, полако су се претварали у насеља. Домородачко становништво је постепено губило своја етничка обележја и прихватало римску културу. Срем је постао једна од најважнијих пограничних римских покрајина, са Сирмијумом као једном од престоница Римског царства и завичајем неколико римских царева (Деције Трајан, Максимијан, Аурелијан, Проб…). На територији Руме се није налазило неко веће римско насеље, али је зато констатовано више пољопривредних имања, тзв. вила рустика (villae rusticae).
У време Сеобе народа (од III века па надаље) разни германски народи, затим Хуни, Авари и Словени уништили су римску културу на овом тлу. Више векова након тога Срем је постао поприште сукоба Франака, Бугара, Византије и Мађара, који су сваки на неко време држали Срем под својом влашћу.
Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Туцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена. Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1566/7. године. Рума је тада била село средње величине, разбацано дуж обала Борковачког потока. Становници су били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез. Такво стање је трајало два наредна века.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Град Рума
После мира у Пожаревцу 1718. године, део Срема у којем се налазила и Рума за наредних 200 година припао је Хабсбуршкој монархији. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна граница, којој је припала и Митровица, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме. Тако је 1746. године на месту данашње Руме почело да ниче ново урбано насеље, са широким и правим улицама, које су се секле под правим углом. Први становници су били Срби - из околних места и села Руме, као и Немци - досељеници из Немачке. Иако су се бавили различитим занимањима - од земљорадње до занатства и трговине - сви становници су били слободни људи, што је за оно време била значајна привилегија. Такође, и сама Рума је имала статус слободне вароши - Трговишта, са правом на одржавање неколико годишњих вашара и недељних пијаца. Већ 1747. године (10. октобра) одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија са свих страна. Првог јануара 1749. године барон Марко Пејачевић, на скупштини мештана, дао је Руми тзв. Слободницу, којом је она и званично постала привилеговано насеље, са својим грбом и печатом. Сваки пунолетни становник Руме добијао је грађанско писмо, којим је уврштаван у ред румских грађана, са свим правима и обавезама које су из тога проистицале.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Развој
Већ крајем 18. века, Рума је добијала обрисе, за оно време, типичне градске средине. Крајем 70-тих година 18. века (1779), као задужбина Марка Пејачевића, у Руми је установљена, једна од ретких гимназија у овом делу Царства. Важну улогу у сузбијању куге у овим крајевима, одиграла је добро организована здравствена служба. Поменута болест, која је преполовила становништво Ирига, заустављена је тик испред Руме. У знак захвалности Румљани су на том месту, са обе стране пута Рума – Ириг, подигли споменик, тзв. "кипове".
Обележје града, Руми су давали и бројни занатлије и трговци који су налазили интереса да у великом броју живе и раде у Руми. Као трговци су се посебно истицали Срби и Цинцари. Ови последњи су долазили из јужних крајева Балканског полуострва да тргују на Румском вашару, и не ретко, заувек остајали у Руми, постепено се асимилујући са староседелачким становништвом. Између осталог, у Руми су остали запамћени по тзв. Грчкој цркви (данас Сошествија светог Духа), чији су били главни финансијери. Поред ове цркве у Главној улици, већ од раније су постојале Николајевска (1758) и Вознесенска (1761) православна црква и католичка црква Уздизање светог крижа (1813). Знатно касније, још једна вероисповест добила је свој репрезентативни верски објекат – јеврејска синагога.
Напоредо са развојем градског живота у Руми, функционисало је и Румско властелинство чији је утемељивач био већ поменути барон Марко Пејачевић. Свој зенит властелинство је достигло у другој половини 19. и почетком 20. века, када су у оквиру њега селекционисане бројне напредне сорте жита и кукуруза. Слично је било и на пољу сточарства. О делатности овог властелинства сведоче бројна признања које је оно добило на разним међународним изложбама. Властелинство је ликвидирано после Првог светског рата аграрном реформом.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
20. век
Период уочи Првог светског рата било је време убрзаног привредног и друштвеног развоја града. Рума добија изглед правог градског насеља. Многи планови су, међутим, остали нереализовани избијањем Првог светског рата. Тада су се многи Румљани нашли у рату који их је водио против њихове словенске браће, те су зато масовно напуштали војску или избегавали мобилизацију. Непосредно по завршетку рата, у Руми је 24. новембра одржана скупштина, на којој су се делегати из целог Срема изјаснили за присаједињење Срема Србији.
Тренд развоја, донекле успорен у ратним годинама, настављен је током 20-тих и 30-тих година овог века. Отварају се трговине, занатске и мануфактурне радионице, оснивају се банке, отварају биоскопи, у неколико штампарија се штампају књиге и новине које прате политички, привредни, културни и спортски живот града. Иако је Рума по свој економској снази (највећа житна пијаца у Краљевини Југославији) и културном нивоу њених житеља већ одавно спадала у ред градова, званично је тај статус добила тек 1933. године.
Други светски рат Рума је дочекала као једно од средишта немачке националне мањине у Војводини. Уласком немачке војске у Руму, априла 1941. године, у граду је остановљена окупаторска власт. Упркос томе многи Румљани су се налазили, најпре на оближњој Фрушкој Гори, а касније и широм земље, дајући свој допринос антифашистичкој борби. Ослобођење града, 27. октобра 1944. године, Рума је дочекала са знатно смањеним бројем становника, јер је већи део припадника немачке националне мањине уочи ослобођења напустио град.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Познати Румљани
На крају овог осврта на богату прошлост нашег града, као круну свему, треба поменути неке од Румљана, који су својим животом и делом превазишли оквире румског атара и постали надалеко познати. Ту спадају: Атанасије Стојковић – научник, књижевник и писац прве Физике на српском језику, Теодор Филиповић (Божа Грујовић) – први секретар Правитељствујушчег совјета у Карађорђевој Србији, Јован и Константин Пантелић – сликари, Атанасије Теодоровић – први професор српског Лицеја, Димитрије Матић – државник и законодавац, Теодор Тоша Андрејевић Аустралијанац – музичар и многи други.
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
evo jos par divnih slika
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
foryou10 Iskusni član
|
Godine: 63
Datum registracije: 13 Jan 2006 Poruke: 903
|
|
U Rumi sam bio,ali vrlo kratko.Simpatican gradic,nesto posebno mi se nije dopao.
Vjerovatno covjek mora biti duze u njemu da bi imao kompletno misljenje.
|
_________________ Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo. |
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
provela sam i ja jedan dan mozda u Rumi i to sliom prilika.Miran Vojvodjanski gradic, sta znam..mozda su nocni izlasci zivlji, ali eto...lepo bi bilo kad bi nam neko iz rume napisao sto god
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
stevakrpelj Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 41
Datum registracije: 22 Mar 2005 Poruke: 31
|
|
Mali gradic ali bas lep,opusteno je
|
_________________ Moj klub je prvak bio, i opet ce biti on,
a Ja zelim samo jedno da Zvezda bude sampion... |
|
|
|
|
***RaZoR*** Dobro upućeni član
|
Godine: 29
Datum registracije: 29 Dec 2005 Poruke: 518 Mesto: Beograd
|
|
lep gradic sad uskoro idem tamo na vasar jedan od najvceih u srbiji!!!
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|