Povrede

pinkie · Prijatelj foruma

Šok

U poslednje vreme stanje šoka postalo je češća pojava zbog raznih saobraćajnih nesreća, ali postoje i drugi uzroci koji mogu dovesti do njega. Smatra se da do šoka dolazi usled nedovoljnog rada leve srčane komore, koja više nije u stanju da u telo došalje dovoljne količine krvi. Količina krvi koju istiskuje srce toliko se smanjuje da dovodi u pitanje ishranu svih tkiva, a isto tako i do nagomilavanja materija koje nastaju besprekidnim radom ćelija. Naročito se ističe nedostatak krvi u sitnim krvnim sudovima i veoma izrazit pad krvnog pritiska.

Osnovni i najveći uzroci šoka su sledeći:
- Smanjivanje količine krvi u telu zbog jakog unutrašnjeg ili spoljnjeg krvarenja, usled čega dolazi do smanjivanja količine krvne plazme, vode i mineralnih soli.

- Nedovoljnost srčanog rada (insuficijencije) do koje dolazi u toku infarkta, ili u toku nekog drugog teškog oboljenja miokarda, zatim u toku perikarditisa i poremećaja srčanog ritma.

- Plućna embolija i arterio-venski anverizam.

- Anafilaktične pojave.

- Intoksikacije bakterijskim toksinima ili raznim otrovima.

- Neurovegetativni poremećaji.

Bolesnik koji se nalazi u stanju šoka je polu svestan, ili nesvestan, beld, orošen hladnim znojem. Krvni pritisak je jako nizak, što se prepoznaje po jedva primetnom ili čak i neprimetnom kucanju bila koje je ubrzano, sitno.

Bolesnik koji se nalazi u šoku mora biti hitno prenet u najbližu bolnicu. Pri tome se mora pažljivo postupati, i to ne samo u odnosu na borbu protiv krvarenja, već i u pogledu smanjivanja bola. Svako naglo pokretanje bolesnika može da dovede do pogoršanja, pa čak i do smrti.

pinkie · Prijatelj foruma

Prva pomoć

Lice koje ukazuje prvu pomoć mora da poznaje sastav čovečijeg tela, da raspozanje vrste povreda, a zatim mere i sredstva za ukazivanje prve pomoći.

Pri ukazivanju prve pomoći u slučaju povreda treba sačuvati prisebnost, brzo shvatiti situaciju i smišljeno raditi. Svaki poduhvat mora biti promišljen i pažljivo izveden. Ohrabrujuća reč podiže duh povređenoga i uliva mu poverenje u lice koje ukazuje prvu pomoć.

Mere koje se preduzimaju pri prvoj pomoći jesu uglavnom:
- spasavanje povređenog sa mesta nesreće
- zbrinjavanje povreda pomožu zavoja i
- transport

Povređenog treba odmah ukloniti sa opasnog mesta, izvući ga ako je ispod mašine, kola, ruševina, predmeta koji ga pritiskaju itd., da ne bi doživeo nove povrede, pa ga onda položiti na neko podesno i zaklonjeno mesto, i to u položaju u kome će najmanje patiti zbog bolova.

Ako su povrede na glavi, potiljku, vratu i zadnjici, povređeni se polažu na zdravu stranu. Oni sa povredama na nosu i ustima stavljaju se u polusedeći položaj, da im krv ne bi tekla u dušnik.

Pri povredama grudnog koša, bolesnika treba staviti u polusedeći položaj, jer je tada disanje lakše. Pri povredama trbuha, bolesnika treba staviti da leži nešto uzdignute glave, nogu savijenih u kolenima. U slučaju preloma kičme, povređenog treba položiti na leđa i zabraniti mu svaki pokret.. Onesvešćene i iskrvarene moramo položiti na leđa tako da im glava ne bude položena visoko.

Delove odela koji stežu (okovratnik košulje, pojas) treba raskopčati ili odrešiti. Radi okrepljenja, možemo povređenom davati da pije u gutljajima čaj, crnu kafu ili vodu; međutim piće ne treba davati, jer se mogu zagrcnuti, a takođe ni onima kojima je povređen trbuh, pa mogu biti povređeni želudac i creva.

Prilikom zbrinjavanja povreda u većini slučajeva potrebno je svući povređenog; tom prilikom treba uvek paziti na to da se svuče samo onoliko koliko je najnužnije. Svako suvišno svlačenje prouzrokuje nepotrebne bolove, a kod iskrvarenih i teško povređenih dovodi do većeg rashlađivanja tela, usled čega može nastati dalje pogoršanje opšteg stanja (ovo se ne odnosi na utopljenike, promrzle i one sa većim opekotinama.

Iskazi povređenoga, pocepana ili krvava mesta na odelu ukazuju na predeo povrede. Raskopčavanjem ili cepanjem odela po šavovima može se u dovoljnoj meri osloboditi predeo povrede. U slučaju povreda na leđima, ako je potrebno, odelo se raseče da bi se rana i njena najbliža okolina učinili pristupačnim.

pinkie · Prijatelj foruma

Zatvorene povrede

Ove povrede nastaju udarom, padom ili vučenjem - tegljenjem. Veličina i težina povrede zavise od veličine udarnog predmeta i od brzine, kojom predmet dejstvuje, kao i od dela tela koji je povređen. Pri udaru ili padu dolazi i do povrede dubljih slojeva pod kožom, ove povrede zovemo nagnječenja ili potkožni uboji. Kada je u pitanju manja sila, nagnječenja mogu ostati bez dubljih povreda. Ako pri nagnječenju dođe do izliva krvi, ovu povredu zvemo modricama, a ako dođe do većeg izliva krvi pod kožom, tada ove modrice zovemo hematomi. Kod hematoma postoji u vek opasnost od zagnojavanja, naročito ako nad hematomom postoji ma i najmanja povreda kože, ili ako negde u telu postoji žarište gnojenja, odakle se zaraza preko krvotoka unosi u hematom. Ako se hematom ne zagnoji, najčešće se sam upije i tako isčezne, ali ako se ne rasturi sam, nagomilana krv mora se odstraniti iglom ili operacijom.

Zatvorene povrede nastale tegljenjem ili razvlačenjem dolaze do rastegnuća pojedinih tkiva pa i do odvajanja pojedinih delova tela (prst, ruka, stopalo itd.).

Pod jačim udarima može doći do povrede omotača mišiča i ispadanja mišića iz njegovog ležišta - mišićna kila.

Pri zgnječenju dubokih tkiva može doći i do povrede kostiju, pri čemu ne dolazi do preloma, nego samo do povrede pokosnice, sa manjim ili većim izlivom krvi pod samu pokosnicu, što izaziva jake bolove. Dalje, dolazi u obzir i kontuzija zglobova, sa ili bez izliva krvi u zglob. Ako pri kontuziji zgloba dođe i do uvrtanja zglobnih veza koje se tegljenjem povrede, onda tu kontuziju zovemo uganuće zgloba.

Pri dubljim nagnječenjima može doći i do povrede živaca. Posledice ovakvih povreda mogu biti utrnulost živaca pa i teža oštećenja, sa paralizom mišića ruke ili noge. Najčešće povrede živaca su u predelu lakta i u predelu kolena sa oduzetošću ruke ili noge.

Lečenje zatvorenih povreda, kao što su laki uboji, lakše potkožne modrice i male kontuzije kostiju, jednostavno je. Povređeni deo tela treba postaviti da miruje, na povređeno mesto staviti hladan oblog od obične vode ili burovog rastvora. Povređeno mesto ne sme se trljati ili masirati, jer ga time i dalje povređujemo i otežavamo lečenje.

pinkie · Prijatelj foruma

Otvorene povrede - rane

Rane su povrede pri kojima spoljna sila dovede do otvaranja kože i izliva krvi napolje. Oblik i osobina rana zavise od jačine, vrste i pravca sile koja deluje; može doći samo do otvaranja površinskog sloja kože, tako da rana ostaje sasvim površna (oguljotina); ako sila deluje jače, ne dolazi samo do razdiranja kože nego povreda ide dublje u telo, tako da bivaju povređena i dublja tkiva i organi (kao što su mišići, mišićni omotači, tetive, živci, krvni sudovi, kosti i zglobovi) i, na kraju, organi velikih šupljina tela (komlikovane rane). Kod komplikovanih rana rastrzana su ne samo dublja tkiva nego i veze koje ta tkiva drže na okupu, tako da u dubini rana nastaju džepovi i šupljinice, koje se ispunjavaju zgrušanom krvlju i delovima zgnječenog tkiva, što omogućava da se u njima sakriju i umnožavaju razne zarazne klice koje uđu pri povredi.

Na rani razlikujemo rub i dno rane. Rub može biti oštar i gladak ili iskrzan, sa većim ili manjim zupcima.

Rane koje prodiru u telesne šupljine zovu se prodorne, a one koje prođu kroz telo i izlaze sa druge strane zovu se probojne.

Prema načinu kako su nastale, rane delimo na: prouzrokovane pritiskom, vučenjem, ubodom, ujedom i vaterenim oružjem.

Rane nastale pritiskom izazvanim udarom ili padom, zovu se kontuzne rane (udarac kamenom, udar konjskim kopitom, udar šatpom itd.).

Rane nastale zamahom nekog oštrog ili poluoštrog predmeta, kao što su sablja, sekira i sl. zovu se zamajne rane. Kod ovih postoji delovanje i pritisaka i oštirice, i zato su rubovi i tkiva kod njin manje zgnječeni nego kod kontuznih rana.

pinkie · Prijatelj foruma

Smrzotine

Pod smrzotinama se podrazumevaju oštećenja koja nastaju na pojedinim delovima tela usled delovanja hladnoće, za razliku od smrzavanja, koje se odnosi na ceo organizam.

Smrzotine nastaju na taj način što niska temperatura, usled vlage, vetra, snega, zimskih hladnoća, ledenih kiša itd., deluje na površinu kože, pri čemu na pojedinim krajnjim delovima tela dolazi do otežanog strujanja krvi kroz krvne sudove. Kod smrzotina najviše i najčešće stradaju najudaljeniji delovi tela, kao što su prsti na rukama i nogama, uši, nos itd.

Slično kao kod opekotina, i kod smrzotina ima četiri stepena ozleda.

Previ stepen
Koža je ljubičastocrvene boje, otečena; javljaju se jaki bolovi i jak svrab. Kada ozlede ozdrave, ostaje još dugo godina pojačana osetljivost na hladnoću i brzo promrzavanje. Ovakve ozlede se vide na nogama i rukama pri promeni vremena, a naročito brzo se ispoljavaju preko zime.

Drugi stepen
Pored crvenila i otoka, na koži se pojavljuju i plikovi - mehuri, koji sadrže potpuno bistru tečnost,

Treći stepen
U ovom stepenu dolazi do izumiranja kože i potkožnog tkiva, koje je potpuno bledo i neosetljivo; ako ima mehura, oni su ispunjeni krvavim sadržajem.

Četvrti stepen
Ovde dolazi do potpunog izumiranja smrznutih delova kože, potkožnog tkiva, mišiča i kostiju, dolazi do vlažne ili suve gangrene.

pinkie · Prijatelj foruma

Prelomi kostiju

Povrede ruke
Kod svih povreda kostiju ruke povređeni pridržava povređenu ruku zdravom rukom u onom položaju koji je za njega najzgodniji. Taj položaj prilikom ukazivanja prve pomoći ne treba menjati.

Kod iščašenja ili preloma u ramenu, rame je spušteno, bolno, i pokretanje ruke je nemoguće. Ako povređeni može sam da savije ruku u laktu, onda je treba staviti u trouglastu maramu.

Krvarenja

Krvarenja nastaju usled povrede krvnih sudova ili uticajem bolesti na krv i krvne sudove. Krvarenje je isticanje krvi van krvnih sudova.

Povrede krvnih sudova usled kojih nastaje krvarenje mogu biti nanete udarom ili ubodom tupim ili oštrim predmetom, šiljatim oruđem ili vatrenim oružjem, pri čemu se može istovremeno povrediti površinski kožni pokrivač tela, a s nim i krvni sudovi na površini ili u udubljim slojevima. Krvnu sudovi mogu biti povređeni delovanjem tupe sile na telo i bez primetne povrede kože.

Spoljna krvarenja
Prema veličini i vrsti povređenog krvnog suda krvarenja delimo na kapilarna, venska i arterijska.

Kapilarna krvarenja su neznatna površinska krvarenja, pri čemu isteče nekoliko kapi krvi. Ona se obično zaustavljaju sama, bez neke naročite pomoći, i ne predstavljaju opasnost po život. Međutim, u slučajevima kada postoje izvesna oboljenja krvi koja sprečavaju zgrušavanje krvi, mogu i ona biti opasna po život povređenog.

Venska krvarenja poznajemo po tome što je krv koja ističe iz vena tamnocrvene boje i što iz povređenog krvnog suda krv curi, a ne šiba u mlazevima. Vensko krvarenje može biti opasno po život. Naročito su opasne po život povrede velikih vena, naročito vena na vratu i u blizini srca, jer kroz otvor vene može da isteče ogromna i nenadoknadiva količina krvi. Sem toga, srce može kroz otvor vene da usisa vazduh, koji u vidu vazdušnog mehura prođe kroz srce, uđe u plućnu arteriju i začepi je, što vrlo brzo izazove smrt. Ova pojava zove se vazdušna embolija.

Arterijska krvarenja poznajemo na prvi pogled, jer krv iz povređene arterije šiklja u mlazevima (pulsira sa radom srca), a boje je svetlocrvene. Svako aretrijsko krvarenje može biti opasno po život, jer krv iz arterije ističe brzo zbog pritiska srca na krv i povređenu arteriju. Potpuno iskrvarenje može često nastati u roku od nekoliko minuta i iz manjih arterija, ako su u pitanju stari ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i zakrčenim arterijama. Kod povreda velikih arterija vrata, ruku i nogu smrt može nastupiti u roku od 2 do 5 minuta. Kod povreda najvećih arterija smrt nastupa u roku od nekoliko sekundi.

pinkie · Prijatelj foruma

Unutrašnja krvarenja

To su ona krvarenja gde sva krv, ili njen veći deo, ne teče iz povređenih krvnih sudova napolje, već se izliva u neku šupljinu tela, kao što su lobanja i šupljina kičmenog stuba, grudna šupljina, trbušna šupljina i zglobovi. Unutrašnja krvarenja nastaju, uglavnom, udarom tupim predmetima ili padom sa velike visine, ali mogu nastati i ubodom šiljatim predmetom ili pogotkom iz vatrenog oružja. Prema tome, kod unutrašnjih krvarenja koža može biti takođe povređena, ali takva krvarenja mogu nastati i bez vidnih promena kože. Znaci jačeg unutrašnjeg krvarenja su: postepeno ali sve jače bledilo kože i vidnih sluzokoža, slabljenje pulsa i, naposletku, gubljenje svesti, pa i sama smrt od iskrvarenja.

Krvarenje u šupljini lobanje
Može nastati usled povrede ili usled bolesti krvnih sudova. Ono može biti u unutrašnjosti mozga ili na površini moždanih opni kao i između mozga i kostiju lobanje.

Krvarenje u grudnoj šupljini
Može da bude izazvano udarom tupim predmetom, padom sa velike visine, saobraćajnom nesrećom itd. Usled udara tupim predmetima ili pada dolazi najčešće do preloma rebara, čiji šiljci i oštri rubovi nabodu ili poseku pluća i na tom mestu povrede krvne sudove, iz kojih se nagomilava krv u šupljinu plućne maramice.

Povrede u srčanoj kesi
Ona nastaju najčešće usled uboda nožem ili ranjavanja od vatrenog oružja. Krvarenje u srčanu kesu dolazi od povrede srčanog mišića, odnosno od povrede nekog njegovog manjeg krvnog suda, pri čemu šupljina srca nije otvorena. Ako se otvori šupljina srca, krv se takvom brzinom nagomila u srčanoj kesi da smrt nastupi uroku od nekoliko sekundi. Kod manje povrede krv se skuplja u srčanoj kesi postepeno. Ako je krvarenje neznatno, ono može samo da se zaustavi.

Krvarenje u trbušnoj šupljini
Izazivaju povrede nanesene udarom tupim predmetom i padom, a sem toga i razne povrede nanesene ubodom nožem ili vatrenim oružjem. Najčešće krvare organi koji u sebi sadrže ogromne količine krvi, a od udara lako prskaju. To su: jetra, slezina i bubreg. Naročito je slezina podlozna krvarenju od udara.

Povreda materice
Povreda materice može izazvati veliko unutrašnje krvarenje u slobodnu trbušnu šupljinu i dovesti u pitanje život kako majke tako i deteta (ukoliko je žena trudna). Takođe do unutrašnjeg kravarenja dolazi i usled prskanja jajovoda i jajnika kod vanmaterične trudnoće. Ovo krvarenje nastaje pritiskanjem arterije jajovoda ili jajnika i opasno je po život bolesnice.

Znaci unutrašnjeg krvarenja u trbušnoj šupljini su:
Naglo bledilo, hladan znoj, površno disanje i ubrzana srčana radnja. Pri daljem krvarenju usta i jezik se suše, disanje biva sve ubrzanije, krvni pritisak pada, a puls se jedva napipava i teško broji. Trbušni zid je osetljiv na pritisak, dok je mišićna odbrana neznatna. Ako se na vreme ne pristupi zaustavljanju krvi operacijom bolesnik umire usled velikog gubitka krvi.

Krvarenja u velikim zglobovima
Nastaju najčešće usled uganuća zgloba ili usled povrede vatrenim oružjem ili ubodom šiljatim oruđem. Krv se najčešće nagomilava u zglobu kolena, jer je on najprostraniji.

Krvarenje u zglobu nije po život opasno, ali je štetno za rad zglobova. Prisustvo krvi u zglobu se primećuje, jer je on otečen.

Bolesnika treba što pre odvesti lekaru, koji će iz zgloba odstraniti nagomilanu krv i odrediti dalje lečenje.

pinkie · Prijatelj foruma

Opekotine

Opekotine su oštećenja tkiva izazvana dejstvom visokih temperatura. Ta oštećenja mogu nastati direktnim dejstvom plamena na telo, ili dejstvom velikih i usijanih predmeta, velikih tečnosti, električne struje, atomske energije, zračenja toplote (sunca), bombardovanjem zapaljivim fosforom itd. Do opekotina može doći ako predmet odnosno sredstva koja izazivaju visoku temperaturu oštete čovečije tkivo.

Prema visini - jačini temperature, prema načinu delovanja, prema dužini trajanja i prema zahvaćenoj površini, ozlede mogu biti lakše i teže, a tako isto i slika tih ozleda može biti različita. Pošto je opekotinama najviše izložena koža, to najpre ona biva zahvaćena, a posle toga i ostali delovi tela.

Od posebnog značaja kod opekotina jeste veličina opečene površine tela. Ukoliko je opečena površina veća utoliko je ozleda veća i smrtnost češća. Iskustvo je pokazalo da od opekotina sa preko 50% opečene površine tela nastupa smrt u 100% slučajeva. Prema tome, ozdravljenje je moguće samo pri ozledama čija površina zahvata nešto manje od 40% površine tela.

Opekotine su naročito opasne za decu; kod njih opečena površina kože može biti manja od jedne trećine površine tela pa da ipak dođe do smrti.

Prema težini, zahvaćenoj površini i dubini delovanja, opekotine možemo podeliti na lake, teške, vrlo teške i smrtonosne. Opekotina ne mora na svim mestima biti iste jačine. To zavisi od delovanja samog sredstva. Delovanje sredstava može biti negde manje, a negde jače i dublje.

Prema tome kakve su pojave od opekotina na koži i mekim delovima, razlikujemo četiri stepena opekotina.

Prvi stepen opekotina jeste kada je koža crvena i nešto otečena.

Drugi stepen je kada je koža crvena, a na pojedinim mestima nalaze se i plikovi ipunjeni žućkastom tečnošću.

Treći stepen je kada dođe do izgoretine kože i potkožnog tkiva i izumiranja kože na tom mestu.

Četvrti stepen je kada je došlo do potpunog ugljenisanja kože i potkožnog tkiva.

pinkie · Prijatelj foruma

Električni udar i udar groma

Stepen povrede električnom strujom ne zavisi samo od jačine struje (amperaže) nego i od napona struje (voltaže) i otpora struje pri prolasku kroz ljudsko telo. Ako odeven čovek ima suvu ruku i kožne đonove na cipelama, onda je otpor tela električnoj struji ogroman, oko 50 000 oma. Go čovek, koji se nalazi u kupatilu pa vlažnim rukama dođe u dodir sa strujom, pruža struji vrlo mali otpor, svega oko 350 oma. U ovom poslednjem slučaju i struja vrlo malog napona, od svega 70 do 80 volti, može delovati smrtonosno.

Kako deluje struja na čovekovo telo
Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične povredama kod teških opekotina. Na tim mestima izumire tkivo i javljaju se veliki gubici kože i tkiva u obliku levka. Sem opekotina struja deluje i elektrolitički, tj. električnim putem rastvara ćelije i tkiva.

Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnosti površine tela, zato što joj vlažne površine daju manji otpor.

Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje. U momentu električnog udara nastupa odmah nesvest, koja često traje kratko vreme i za sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i duševni poremećaji, kao što su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi do sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do momentalne smrti.

Električni udar skoro uvek odbaci čoveka od mesta na kome je stajao, tako da pored povreda od električne truje nastaju i povrede od pada.

Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba se onesveti, a kada dođe k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i buncanje, posle čega ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt nastupa od grčeva mišića za disanje. Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.

Ako povređeni preživi udar groma ili električne struje, izgledi za spasavanje života su povoljni.

pinkie · Prijatelj foruma

Povrede unutrašnjih organa lobanje

Povrede lobanje mogu biti otvorene ili zatvorene. Zatvorene povrede lobanje delimo na potres mozga, izliv krvi u lobanju i kontuziju mozga.

Potres mozga
Ovde su uglavnom znaci nesvest posle povrede, povraćanje i usporavanje srčanog rada. Često dolazi do grčenja celog tela. Nesvest može da traje nekoliko sekundi, ali može da traje i nekoliko dana. Kada bolesnik dođe k sebi, ne seća se kako je bio povređen. Posle ovakvog potresa mozga može da ostane neko skiveno oštećenje mozga ili krvarenje u šupljini lobanje, i zato svaka nesvest posle potresa mozga, ako duže traje, izaziva sumnju da su povrede u lobanji veće nego običan potres.

Izliv krvi u šupljinu lobanje
Nastaje i pri zatvorenim i pri otvorenim povredama lobanje. Usled izliva krvi može doći do manjih ili većih poremećaja, od glavobolje do oduzetosti, pa i do momentalne smrti. Pošto se krvarenje ne može odmah konstatovati, treba postupiti isto tako kao i kod potresa mozga ili pitati lekara za savet.

Kontuzija mozga
Prouzrokovana je najčešće tupim predmetom, pri čemu kost lobanje prsne i ulubi se, a mozak na tom delu bude kontuzovan. Ove povrede su najčešće otvorene. Posle kontuzije mozga ostaju trajne posledice u vidu paralize izvesnih delova tela na suprotnoj strani od povrede. Ako je udarom kontuzovan neki za život važan deo mozga, onda nastupa momentalna smrt.

pinkie · Prijatelj foruma

Povrede unutrašnjih organa grudnog koša

Pošto grudni koš zauzima veliki deo tela, njegove su povrede česte. Povrede grudnog koša i organa grudne šupljine delimo na zatvorene i otvorene.

Zatvorene povrede grudnog koša delimo na potres grudnog koša i kontuziju grudnog koša.

Potres grudnog koša
Nastaje kada grub, tup predmet deluje na ceo koš, pri čemu nema nikakavih vidnih znakova povrede. Potres grudnog koša nastaje u saobraćajnim nesrećama, pri padu sa velike visine, pri zatrpavanju zemljom, ili od kontuzije granate koja je u blizini eksplodirala.

Povređeni se onesvesti i padne na tlo; lice, ruke i noge jako su mu bledi, a usne modroplave, disanje, usporeno i površno, sa vrlo niskim pritiskom i ubrzano do 150 otkucaja u minutu. U ovom stanju može brzo da nastupi smrt. Ako bolesnik preživi ovo stanje, puls se brzo popravlja, bolesnik dođe svesti. Izgled lica i usana postaje normalan. Bolesnik se samo žali na pritisak i bol u grudnom košu i posle nekoliko dana ozdravi.

Kontuzija grudnog koša
Nastaje takođe delovanjem tupog, grubog predmeta, pri čemu dolazi do velikog pritiska na grudni koš i preloma rebara i grudne kosti. Kod mladih osoba kod kojih su rebra elastična, ako i ne dođe do preloma navedenih kostiju, untrašnji organi grudnog koša mogu biti povređeni. U pućima dolazi do prskanja plućnog tkiva i krvarenja. Kontuzija pluća može biti tako velika da plućno krilo prsne u celoj dužini na jednom ili više mesta, pa tada smrt nastupa brzo usled šoka i naglog krvarenja u grudnu šupljinu. Prilikom jakog, naglog pritiska na grudni koš dolazi do prskanja srca i velikih krvnih sudova, pri čemu smrt nastupa odmah.

Kod manjih povreda pluća vazduh izlazi u grudnu šupljinu, gde se nagomilava i pritiska povređena pluća.

Bolesnici sa opisanim povredama trpe jake bolove zbog slomljenih rebara, izliva krvi i povrede plućne maramice. Ubrzano disanje i nadražaj na kašalj izazivaju sve jače bolove. Puls je ubrzan, a krvni pritisak smanjen. Pri kašljanju bolesnici izbacuju krv. U slučaju velikih krvarenja u plućima i grudnoj šupljini, smrt nastupa usled gubitka krvi i gušenja.

pinkie · Prijatelj foruma

Povrede unutrašnjih organa trbušne šupljine

Ove povrede nastaju udarom tupim predmetom, zatim padom, kao i ubodom, posekotinama i dejstvom vatrenog oružja.

Zatvorene povrede unutrašnjih organa trbušne šupljine
Od poverda koje nastaju usled udara tupom silom ili padom najčešće su i najopasnije povrede organa koji u sebi sadrže mnogo krvi ili tečnosti, a to su: jetra, slezina, bubrezi, trudna materica i puna mokraćna bešika, a retko želudac i creva.

Povrede trbušnog zida i trbušne maramicer nastaju pri padu ili udaru, najčešće ako pri skoku padnemo trbuhom na površinu vode. Pri ovoj povredi dolazi do potresa trbuha, što odgovara potresu grudnog koša. Povređeni naglo pobledi, krvni pritisak mu padne, počne i povraćanje. Trbušni zid je napet i tvrd. Isti se znaci javljaju u početku i kod ostalih povreda organa trbušne šupljine; zato svaku povredu trbuha sa navedenim ozledama treba smatrati za ozbiljnu. Sem potresa trbuha, javljaju se naprsnuća trbušne maramice sa nagomilavanjem krvi pod njom, što za duže vreme izaziva bolove u trbuhu.

Otvorene povred organa trbušne šupljine One nastaju, obično, ubodom nožem pogotkom metkom ili eksplozijom.

Kod otvorenih povreda trbušnog zida sa povredama trbušne maramice dolazi do ispadanja masne maramice trbuha kroz otvor povrede, sa nadraženjem trbušne maramice.

Otvorene povrede želuca i creva obično se nalaze na više mesta. Opasnosti od povreda creva i želuca nastupaju usled izlivanja izmeta u trbušnu šupljinu i gnojavog zapaljenja trbušne maramice. Najpovoljnije su povrede želuca i gornjeg dela tankog creva, jer u njihovom sadržaju nema mnogo klica koje izazivaju gnojenje. Opasnost od otvorene povrede creva sve je veća što je povređeno crevo udaljenije od želuca.

Otvorene povrede jetre i slezine izazivaju uglavnom, unutrašnja krvarenja, a otvorene povrede trudne materice ili mokraćne bešike izazivaju iste povrede kao i zatvorene.

Prva pomoć kod otvorenih i zatvorenih povreda trbuha sastoji se u hitnom prenošenju u bolnicu. Zabranjeno je davanje bilo kakvih napitaka ili hrane