Izgradnja Terarijuma

vukicevic · Početnik Domaćeg.de

Da li neko moze da mi da savet kako da napravim terarijum za iguanu??? verujem da bi to zanimalo druge clanove koji ne bi da bacaju pare za nesto sto mogu sami da naprave Wink

Baraba · Džentlmen

Terarijum - gradnja, opremanje, dekoracija

U protivnom drzanju pasa i macaka imamo kod reptila problem da ovdasnje(nase) okruzenje nije njihovo prirodno okruzenje. Zbog toga mora fan reptila bas takve uslove da stvori za svoje ljubimce. Sve po potrebama vaseg Leguana/iguane razlikujemo tri tipa terarijuma prasumski, pustinjski i vodeni terarijum. Granice medju njima su pokretne tako da se ne moze tacna/jasna crta razgranicenja povuci.

Prasumski terarijum

Terarijumi ovog tipa dozvoljavaju najlepse uredjenje zivotne sredine. Kao biljno uredjenje se tu mogu koristiti razni brsljani, biljke Ananasa, epifite. Ovde se mogu, u suprotnosti ostala dva tipa, mnoge zelene biljke koristiti. Tako da jedna na oko veoma lepa mala okolina nastane. Ovakvi terarijumi su obicno vise visoki nego siroki, tj. dugacki. To omogucava zivotinjama pentranje.

Pustinjski terarijum

Komplikovane konstrukcije je ovde vec teze realizovati. Pustinjsaka zivotna okolina je malo "gola", tako da dekorater terarijuma tu mora da da malo vise od sebe i od svoje mastovitosti. Kamenovi, grane i koreni su tipicni detalji ovakvog tipa terarijuma. Sadjenje biljaka dolazi takodje u obzir. Osnovne mere su ovde vise niski, ali zato siri/duzi terarijumi.

Vodeni terarijum (= Vivarium)

ovaj tip je, kako i samo ime kaze, mesavina akvarijuma i terarijuma, sto bi rekli mesavina vodenog i kopnenog zivotnog prostora. Terarijum ovog tipa je najtezi za odrzavanje. Sve zavisno od kolicine vode, mora se voda filtrirati i prebacivati pumpom. Ko je od vas vec jedan terarijum posedovao, znace o cemu govorim/pisem. U zavisnosti od "stanovnika" terarijuma mozemo/moramo suva mesta, tj. kopnene zone da izgradimo. Ovde se takodje mogu razni brsljani, epifiti i vodene biljke kao dekoracija koristiti.

Dekoracija

Kao dekoraciju mozete da koristite kamenje, granje, korene(drveta), brsljanaste biljke, epifite i sl. Pazite pri konstrukciji "drveta za pentranje" vasem ljubimcu na jednu stvarno solindu konstrukciju. Mora da bude "sigurno na nogama", ne bi trebalo da ima ostre ivice (opasnost povrede ljubimca), takodje bi trebalo da ostane citavo pri prvom pentranju vaseg ljubimca. Posvetite paznju i granju/granam koje postavite u terarijum - ne bi trebale da budu trule. Preporuka debljine grane je oko 10 cm, a "sporedne" grancice da nebudu tanje od 4 do 6 cm., isto da se povezu sa "holsrafovima", debljine 8 do 10 mm, a duzine do 12 cm. Pri tome pazite da su glave "srafova" potopljene u drvo i da sa druge strane isti ne strci iz grane da vam se ljubimac ne bi na tom povredio. Kod terarijuma neko koristi i vinovu lozu, s tim da sve lepo prilepi jedno za drugo.

odgovarajuca klima

Da biste svom ljubimcu priustili pravu, tj. odgovarajucu, klimu potrebno je nekoliko tehnickih resenja. Za grejanje se, pri ovome, obicno, koriste "halogenke". Ako se koriste velike "halogenke" stedi se pri tom i el. energija, a i razvijaju dovojlno toplotne energija da bi bilo vasem ljubimcu dovoljno toplo. Za nocno aktivne ljubimce trebalo bi koristiti grejne lampe, ili tamne lampe (pravi naziv na srpskom ne znam), jer te zivotinje nisu od svetlosti zavisne, ali od toplote/topline. Pazite pri konstrukciji i gradnji da se vas ljubimac na isim ne opece. Uz lampe mozete da koristite i "elktricnu(e) cebad/deke". Najjednostavni je da kada se ista ispod terarijuma nalazi da bi pod terarijuma zagrevala. Kada se nocu spusti temperatur tada traze mnogi ljubimci "zaklon" i toplotu na podu terarijuma. Pri tom pripazite da vam citav pod ne bude zagrevan, nego da zagrevate, jedno, jednu trecinu poda putem elktricnog cebeta. Vazno je da ima jos po koje "prohladno" mesto za vaseg ljubimca.

UV-Svetlost (ultra-ljubicasto/ultra-violetno)

Uz "halogenke" bi takodje bilo potrebno - sve zavisno od roda/tipa/vrste vaseg ljubimca - da se ugrade i UV-lampe. Dnevno zracenje istih ima pozitivne uticaje na dnevne/zivotne radje vaseg ljubimca - od varenja preko stvaranja B3 vitamina do stvaranja pigmenta u kozi. Ipak pazite na na dnevnu , tj. nedeljnu/sedmicnu dozu zracenja. Sve zavisno od velicine terarijuma i jacine UV-lampe je preporucujuca doza zracenja 1 x 10 minuta na sedam dana, ili cak 2 casa na dan. Nadjite u blilzini nekog veterinara koji ce vam sigurno po ovom pitanju moci malo vise da pomogne, jer ako preterate sa dnevnom dozom moze da vam se desi da vam vas ljubimac ugine, ili da mu, vasim dobronamernim postupkom, vise naskodite. Prekomerna doza UV-svetlosti dovodi do ostecenja ociju i koze vaseg ljubimca. Takodje bi trebalo u prvim sedmicama samo postepeno doza UV-svetla da se povecava, da biste dali svojim zivotinjama vremena za adaptaciju na novu okolinu/nove okolne uslove.

Poverenje je dobro - Kontrola je bolja

Kao kontroli instrument klime u terarijumu bi trebali termo-/higrometre da koristite, tj. da ih ugradite u terarijum. Bolje koristite digitalne/elektronske merne instrumente - Imaju ugradjene "dnevna min. i dnevna max. temperatura, kao i dnevna min./max. vlaznost. Higrometar se koristi za merenje relativne vlaznosti vazduha. Druga vrsta ljubimca - druga relativna vlaznost. Pazite da vas ljubimac dobije svoku omiljenu klimu. Ovakvi kombinovani instrumenti mogu da se kupe u prodavnicama za recimo oko 25 Evra.

Ventijacija/luftaz/provetravanje

Kod terarijuma je takodje pozeljno da isti ima dobro i funkionalno provetravanje. U jdno kompletno sgradjenoj prostoriji ne cirkulise vazdu, dakle vazduh stoji. To ne pospesuje bas zdravlje vaseg ljubomca kao ni klimu u terarijumu. Iz ovog razloga su pri dnu "zidova" i na poklopcu/plafonu slicevi, koje treba sa, finom, zicanom, mrezicom prekriti. Tako moze topao i koristen vazduh na gore da izlazi a na sliceve pri dnu da ulazi svaz vazduh. Ako ste kojim slucajem vas terarijum u ormar ubacili, ne preostaje vem nista drugo nego da ubacite ventilator koji ce da sluzi cirkulaciji vazduha.

maucetung · Prijatelj foruma

Terarijum za početnike

....nestali Dom gmizavaca u kućnom zooparku zove se terarijum i potiče od latinske reči Terra što znači Zemlja. Ovaj naziv zapravo opisuje posudu namenjenu držanju određenih kućnih ljubimaca, opremljenu ne [samo] vodom već i peskom, kamenjem i različitim biljkama. U prodavnicama kućnih ljubimaca postoji veliki izbor terarijuma različitih dimenzija i oblika a uz malo mašte i spretnosti možete i sami napraviti dom za ove veoma neobične životinje od stakala spojenih silikonom ili drugim lepkom. Obavezno morate obezbediti odgovarajući poklopac jer su ovi ljubimci nemirni i može se lako desiti da izađu iz posude i sakriju se negde u stanu.

Dno terarijuma treba posuti debljim slojem zemlje ili peska, debljine oko 5 cm. Nekoliko komada kamena interesantnog oblika, boje i odgovarajuće veličine prvo očistite oštrom [`čeličnom`] četkom a zatim dobro operite pod mlazom tople vode. U jedan ugao ćete smestiti posudu sa vodom, manju ili veću, što će zavisiti od toga da li imate ljubimca koji voli i da se kupa u kadici ili će samo piti vodu iz nje. Potrebno je da, takođe, obezbedite i posudu za hranu kao i komad šupljeg drveta u kome će se Vaš novi ljubimac skrivati u prvo vreme. Gmizavci se, recimo, uopšte ne osećaju sigurno ukoliko nemaju gde da se sakriju od čovekovog pogleda , pa će ukoliko im ne obezbedite parče šupljeg drveta ili komad keramičke posude, uporno kopati po podlozi tražeći skrivalište. Lampa i termometar su obavezna oprema svakog terarijuma jer je ovim životinjama toplota jedan od najbitnijih faktora.
Stanovnici terarijuma - kornjače, zmije, gušteri, žabe, nemaju konstantnu temperaturu tela, pa je zato ovim životinjama neophodno da ona varira oko 30 stepeni Celzijusa kako ne bi došlo do pregrevanja. Život ovih vrsta je izuzetno interesantan pa će proučavanje njihovih navika biti prava mala avantura. Na primer, svlačenje košuljice kod zmije je fenomenalan prizor za strpljivog posmatrača. Gmizavci žive dugo i ako im priuštite dobre uslove radovaćete im se puno godina. Spremni su i da se maze kada upoznaju dodir i miris vlasnika, neće bežati i gristi ako se čovek ponaša strpljivo.

levo: kada je iguana bila mladunče ovaj terarijum je bio odgovarajući ali.....vlasnik nije računao na to da ovi gušteri porastu i preko 2 metra u dužinu
Poteškoća je samo jedna a to je – hrana. Poznato je da se većina gmizavaca hrani živim insektima, gusenicama i manjim glodarima. To je hrana koju oni u prirodi nalaze tokom čitave godine, a u prodavnicama za ribolovnu opremu možete nabaviti nešto od hrane koja može biti adekvatna. Gušteri se, naprimer, halapljivo hrane kišnim glistama koje ćete sa lakoćom iskopati u plićim slojevima zemlje od veoma ranog proleća do kasne jeseni. Možete ih naviknuti i da se hrane živim mesom. Nikada nemojte ove ljubimce hraniti silom, jer će oni jesti koliko im je potrebno iako to nama možda izgleda kao nedovoljna količina hrane. Zmijama je, pak, potrebna sasvim druga vrste hrane koju čine miševi, mladi pacovi, žabe i manji gmizavci. Ako zmiju uhvatite u prirodi i donesete je kući, uporno će odbijati svaku mrtvu hranu pa je potrebno da nabavljate žive primerke, dok će zmija koji se od rođenja hrani u zarobljeništvu komotno jesti šta joj se ponudite. Iako ne baš čest i omiljen stanovnik domaćeg zooparka, žaba takođe zaslužuje posebnu pažnju. Njeno ponašanje je izuzetno zanimljivo i sve češće je preporučuju kao kućnog ljubimca. Ona se sa lakoćom navikava na dostupnu ili sezonsku hranu, lovi insekte i crviće koje lakomo stavlja u usta prednjim nogama. Neke vrste kada su napete ili uplašene luče otrovnu sluz koja ima blago neprijatan miris i peče na dodir.

Odgajanje ovih zanimljivih životinja, kao što vidite, uopšte ne zahteva preterano egzotične uslove a ni znanja. Jedino je potrebno puno strpljenja i želje da za početak naučite što više o svom novom ljubimcu. U tome vam može pomoći raznovrsna literatura kao i ljudi od kojih nabavljate ljubimca. Iskusniji odgajivači će vam vrlo rado pomoći savetom.
Ukoliko propustite da nahranite ove ljubimce nekoliko dana, ili odete na odmor nećete im ugroziti život. Važno je pratiti temperaturu jer kod gmizavaca samo u toplim uslovima pravilno teče proces varenja hrane. Ako se dogodi da nahranite zmiju ili guštera pa im potom snizite temperaturu u terarijumu može se dogoditi da životinja nije u stanju da svari hranu pa i da ugine