Stefan Prvovencani-Sabrani spisi

Charmed · Malo ~ mače ~

Hilandarska povelja
Original se čuva u Hilandaru. Pisana je na pergamentu, dugom 63 a širokom 32,5 cm. Donji deo je sužen, počevši od 50. cm pa do kraja, tako da ima oblik nepravilnog trougla. Tekst je pisan ustavnim pismom, crnim mastilom. Ima ukupno 75 redaka. Na kraju je Stefanov potpis ispod njega je datum ("meseca septembra 29. dan"), pa potvrda kralja Vladislava. Pečat nije sačuvan, ali prorezi na dnu, za vrpcu, ukazuju da je on morao postojati.

***

Kada u početku stvori Bog nebo i zemlju i ljude na njoj, i blagoslovi ih i dade im vlast nad svakom tvarju svojom, postavi jedne carevima, druge knezovima, treće gospodarima, i svakome dade pasti stado svoje i čuvati ga od svakoga zla koje bi naišlo na njega. Stoga, braćo, Bog premilostivi utvrdi Grke carevima, a Ugare kraljevima i razdeliv svaki narod, i zakon dade, i običaje ustanovi, i gospodare nad njima po običaju i po zakonu rastaviv svojom premudrošću.

Zato po mnogoj svojoj i neizmernoj milosti čovekoljublja, darova našim pradedovima i našim dedovima da obladaju ovom srpskom zemljom i sve kao Bog čineći na bolje ljudima, ne hoteći ljudske pogibli, postavi gospodina mi oca za velikog župana, nazvanog na svetom krštenju Stefana Nemanju.(1)

I obnovi svoju dedovinu i bolje utvrdi Božjom pomoću(2) i svojom mudrošću, danom mu od Boga. I podiže propalu svoju dedovinu, i priobrete od morske zemlje Zetu i sa gradovima, a od Arbanasa Pilot, a od grčke zemlje Lab s Lipljanom, Dubočicu, Reke, Zagrlatu, Levče, Lepenicu, Belicu.(3)

I kad Božjom pomoću svojim trudom sve to zadobi i kad s pomoću Božjom mir i tišinu primi država njegova odasvud, poče pooštravati misao svoju i poučavati um svoj, i želeti sa žurbom,(4) i starati se o duši svojoj, gospodin mi sveti blagoverni časni starac Simeon,(5) podvizavajući se da na dan Strašnoga suda bude pribrojan u neki broj sa onima koji su ugodili Bogu(6) i kako bi stekao ono rajsko i neizrečeno žilište nekim običajima,(7) i naročito željaše da primi anđeoski i apostolski lik.(8) I podvizavaše se da bi sa pospešenjem sledovao Vladičinoj reči, koju reče.(9) "Uzmite igo moje na sebe i naučite se od mene, kako sam blag i krotak i smeran srcem. Jer igo moje je blago i breme moje je lako." Pošto Sveto Pismo javlja: "Ljubav Božija u vernima privezana je", ovome, dakle, priveza se najčvršće.(10)

A kada je minulo mnogo vremena, i pošto smo mi deca njegova othranjena do sitosti, on poče da uzašilje molbe Premilostivom Vladici, da ga ne liši onoga što želi, već da ga, prikloniv uho svoje, usliši.(11)

Ovaj mišlju beše uznesen i željaše: kao da stoji na uzvišenom mestu, u proletnje vreme, u veselu danu, tj. sunčanu; vide izdaleka ravnu livadu, krasnu izgledom, lepu stvorenjem. Sred nje stajaše drvo divno, okruglasto granama, punim lišća, preukrašeno cvećem i puno ploda, blagi miris odajući. A sred drveta nastanila se beše pticslatkoglasna, krotka u sedenju, tiha u pesmama, vesela u cvrkutanju, jasna u šaptanju, jedna od mudrih ptica ljubavnih, slatki njegov detić, koji je nekada bio meni vezom rođenja brat, zvani Sava monah. Ovaj seđaše u drvetu, tj. u Svetoj Gori i neumuklim glasom, visokim grlom, jasnim zvukom, izmenjujući glasove prelepe i predivne, i neobične pesme pojući. I taj glas uđe u ući prečudnog i divnog gospodina mi svetoga Simeona, časnoga starca. A njoj i ostale ptice, na donjim granama sedeći, slatkom njenom glasu svojim glasovima veselo pomagaše.

I ovoga gledajući, ovaj divni muž ljubljeno i slatko čedo svoje, koje beše otišlo i odvojilo se, pređe u svetu tu livadu, i lepo drvo i predivne ptice pomisli u sebi ovaj glas: "Da siđem na krasnu tu livadu; došavši, lepotu drveta sagledaću, i blizu njega stavši, nasitiću se krasnoga glasa predivne one ptice.(12)

Dok je on ovo pomišljao, Vladika njegov premilostivi ne prezre moljenja njegova, koja iz dubine srca uzdizaše, nego kao štedri trudoprijemac i davalac nagrada reče neskrivenim ustima svojim: "Ne dođoh prizvati pravednike, nego grešnike na pokajanje". Kada je prispelo pogodno vreme, svu slavu i čast ovoga sveta ni u šta uračunavši, a krasota ovoga sveta postade mu vidima kao dim; Hristova pak ljubav rasla je u njemu i razgaralo se srce njegovo u njemu, jer beše kao stan spremljeni mu i kao sasud prečisti Njegovom svetom Duhu.(13)

Ostavi državu svoju, od Boga njemu darovanu,(14) i sva svoja izvrsna i različita imanja,(15) jer je Hristos Bog tako hteo i presveta Vladičica Gospođa Bogorodica. Nasiti ga neizrecive svete želje i učini ga učesnikom neizrečenog i časnog anđelskog i apostolskog lika, malog i velikog.(16) Kada se ovo svršilo, pošto je nekim priloženjem Hristos to u um njegov postavio i poučio tako časnog mi i blaženog starca svetog Simeona, ostavi mene, u Hristu darovano mu čedo, na prestolu svome i u Hristovom darovanoj mu državi, mene, ljubljenog sina svoga, Stefana velikog župana i sevastokratora, zeta bogovenčanog kir Aleksija, cara grčkog.(17)

I ovaj kao podvižnik i čedoljubivi i slatki starac, gospodin mi sveti Simeon, ako sam i nedostojan da se nazovem njegovim sinom, blagoslovi me izvrsnije od ostale moje braće, kao što blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom.(18) I poče me učiti da se potrudim na svako blago delo u državi mojoj, i da milosrdan budem narodu hrišćanskom koji mi predade, i zapovedi mi o crkvama da se brinem i o monasima koji u njima služe i ni u kojem običaju da ne budem zazoran od Vladike svih i Gospoda.(19)

Potom, izvoljenjem Vladike našeg Isusa Hrista, kao što javlja Sveto Pismo: "Uklonite se iz mesta svojih i rođenja; ni jedan prorok u otačastvu svome nije primljen", nego spasenje dobija sa onima koji žive Hrista radi,(20) izađe iz države svoje i od dece svoje, i podružja svoga, da bi postigao livadu onu pređe opisanu, i krasno drvo i slatku pticu, i tu spasenje stekao.(21) I ne ostavi ga Vladika Gospod naš Isus Hristos jer se više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje.(22) Brzo idući s gore one siđe na ravan, tj. u Svetu Goru, gde i ču da se živi miran i nemetežan život na livadi toj, i da se pravoverje dobro ukorenilo i da svetlo sija, kao neko drvo koje divno stoji, a grane su mu osvećeni i bogobojažljivi i hristoljubivi monasi i sav osvećeni crkveni zbor; a sred njih svih kao slatkoglasna ptica, Sava monah, mila uteha hristoljubivom starcu; čisto, pak, lišće i prekrasni cvetovi proročke propovedi, tj. časnih jevanđelja učenja i apostolska predanja i zapovesti svetih otaca; a mnoštvo plodova, to je uzdanje, koren vere, a dobre nade plod, sa ovim što je napred rečeno, i blagi miris. Zažele i vaistinu otpočinu na drvetu, u kome pojaše ptica izmenjujući glasove. To izmenjivanje glasova, o bogoljubivi gospodine moj, napisaću pet tvojih premudrih čuvstava viđenje: slušanje onoga drveta, mirisanje, pojanje, milovanje ptica i izletanje i ostalo.(23)

Jer izađe iz otačastva svoga u svetu onu livadu, tj. u Svetu Goru, i nađe manastir neki bivši, zvani Mileje,(24) Vavedenje svete i preslavne Vladičice Bogorodice, gde ne beše kamen na kamenu ostao, nego razvaljen odasvud. I potrudi starost svoju, i mene ako i nedostojna da se nazovem sinom njegovim, podižući me da obnovim mesto sveto. I ja, posledujući zapovestima Vladičnjim, koji reče tri stvari u svetim jevanđeljima: "Uzljubi Gospoda Boga svom dušom svojom i bližnjeg svoga kao i sam sebe", treće: "poštuj oca i mater", pošto mi je svedočio gospodin moj sveti Simeon. Volju njegovu ispunih o crkvi i o drugim stvarima, na koje me prinudi.(25)

I sećajući se časnog života slavnih mojih roditelja, kako lepotu, kako vladanje narodom, kako slavu i bogatstvo ka ništeljublju uskoro Božja ljubav k sebi privuče, pomislih u sebi da me udostoji Vladika moj Isus Hristos da budem poklonik tu u presvete Vladičice naše Bogorodice, i da bude neugašeno svetilo u hramu njenom i kraj groba časnog i blagovernog starca, gospodina mi svetoga Simeona monaha. Bih udostojen da mu budem, s njim, ktitor i služitelj. I obnovih ga molitvama njegovim,(26) i dadoh sela manastiru: Đurđević, Petrović, Kruševo, Knina, Rubač, Potok, Drstnik, Grebnik, Govan, Zaljug, i planinu Dobre Dole, a vinograda dva i trg Kninac; a u Zeti polovinu Kameništa, i sa ljudima. I potom dodadoh Viden i Beličišta s gornjim Vranićima do Gradišta.(27)

Po ovome, molim vas, gospodo moja i braćo, kome Bog daruje ovaj presto posle mene i ovu državu, da ne uvredi svetu Bogorodicu u svim ovim pravima pisanim ovde, i da ne bude potvorena reč moja ni dar. Ako li ko potvori i uvredi svetu Bogorodicu, da ga Bog prokune i sveta Bogorodica i da mu je suparnica pred Sinom njenim na dan onoga Strašnoga sudišta Hristovog. Jer ako izmeni reč moju, to ako sam satvori što god svetinje za dušu svoju, neće mu biti tvrdo od drugih, koji budu gospodari posle njega. Delajući ne potvorih dela, davanja gospodara koji su bili pre mene, nego još priložih k tome i dovoljno satvorih, ispunjena u svakom potrebovanju, u veke vekova, amin.

Krst velikog župana Stefana, namesnog gospodina sve srpske zemlje.

Charmed · Malo ~ mače ~

Život Svetog Simeona
Živog svetog Simeona nije sačuvan u originalu. Postoji samo jedan celovit prepis, iz druge decenije XIV veka, u zborniku koji sadrži još paterik, sinaksarsko Nemanjino žitije (I redakcija) i spis o dvanaest petaka. Taj se zbornik danas čuva u Parizu, u Nacionalnoj biblioteci (Biblioth�ljue Nationale), pod signaturom Cod. Slave 10.
U drugom prepisu, načinjenom četrdesetih godina XV veka, tekst nije potpun - sadrži samo prvih trinaest glava (od ukupno dvadeset koliko ih ima delo). Osim toga, on je mestimično menjan i dopunjavan. Ipak, ovaj tekst pokazuje se korisnim pri razjašnjavanju nekih nejasnih mesta u pariskom rukopisu. Ovaj prepis načinio je Nikon Jerusalimac 1441/42. godine i uneo ga u zbornik načinjen za Jelenu Balšić. Taj se zbornik danas čuva u Arhivu SANU, u Staroj zbirci, pod signaturom 446.
Zanimljivo je da je bio sačuvan i jedan kratak odlomak iz Života svetog Simeona, na listu istrgnutom iz nekog rukopisa XV ili XVI veka. Sa posebnim naslovom: "a ovo su imena gradovima koje razruši sveti i prepodobni gospodin naš, Simeon mirotočac" (prevod na savremeni jezik) na drugoj (verso) strani toga lista bio je ispisan tekst VII poglavlja iz ovog dela (opis Nemanjinih osvajanja). Očigledno je, jer nema svršetka, da se tekst nastavljao i na sledećem listu. Taj je list dospeo u ruke Vatroslavu Jagiću. On je objavio tekst i sa prve (recto) i sa druge (verso) stranice, u XXIV broju Arhiva za slovensku filologiju (Archiv f�r Slavische Philologie), 1902. godine. Kasnije je taj list izgubljen.

Charmed · Malo ~ mače ~

Život i dela svetoga i blaženog i prepodobnog oca našeg Simeona, koji je bio pređe nastavnik i učitelj, gospodin i samodržac otačastva svoga, sve srpske zemlje i pomorske

Vladiko, blagoslovi!

Dođite, o hristoljupci, i vidite kako se na nama zemnim otkrila dubina božjega milosrđa!

Onaj koji od sazdanja svega sveta miluje pali rod ljudski,(2) milosrđem svetoga svojega Duha, unapred objavljivaše proročkim ustima ono što će biti, kao što reče prorok: "Rečju Gospodnjom nebesa se utvrdiše, i u dahu ust� njegovih sva je sila njihova."(3) Jer proroci, proričući, utvrđivahu svet mu stvoreni Duhom njegovim svetim da veruje u Svetu Trojicu i u jedno božastvo, pa i o dolasku njegovu koji će biti.

Jer je sveubilački đavo nasejao štetnu plevu(4) i ukorenio je u srca njihova, i odvratio ih od Tvorca svojega, da služe gluhim kumarima,(5) pa ih je, štaviše, doveo i do pisanja njihova,(6) da ih rine na dno skrovišta adovih. A oni, očajanjem obuzeti, mišljahu da Tvorac naš neće potražiti stvorenje ruku svojih, jer i proroci u adu govore: "Da li će doći naš izbavilac da nas izbavi ili ko drugi?"

A On milosrđem svojim ne zadocne, po proroštvu koje proreče David Duhom Svetim: "Sići će kao dažd na runo i kao kaplja koja kaplje na zemlju."(7) Jer, uistinu, siđe i useli se u utrobu žensku onaj koji se ne može smestiti ni na nebesima. Ko je ova žena? Ovo je žena o kojoj prorok reče: "od korena Jesejeva, žazao koji je nikao iz slabina Davidovih",(8) i, prosto reći, čista i prečista i bezgrešna i uvek devojka Marija, mati Hrista Boga našeg, Carevo pokojište, iz koje nepovredno prošavši sačuva je zatvorenu, kao što reče prorok: "Svetlost zasja onima koji sede u tami i u senci smrtnoj. I u dane njegove zasijaće pravda."(9)

Jer, u istinu, svetlost zasja dolaskom njegovim onima koji su u adu, ne samo svetim prorocima koji su u adu, nego i nama koji smo sagrešili radi prestupljenja našega pradeda Adama.(10)

Jer nas najpre obnovi krštenjem svojim, vodom i duhom,(11) a potom nas iskupi prečistom svojom krvlju,(12) i sve narode skupi pod jedno božastvo, i pod jednu vlast i u jednu veru.

Štaviše, i onima koji ga ljube daje preizobilnu i bogatu milost svoju neiskazanim svojim milosrđem, i visinom svojega božastva hoćaše zemnome jestastvu pridodati od nebesnih sil�, izabrav po saznanju neke za svete muževe, drugima, prema trudima njihovim, dajući vence,(13) a nekim da, od rođenja mater� njihovih,(14) budu zemaljski gospodari kao ugodnici njegovi, koji se ne staraju samo za zemaljske vlasti, nego koji ugađahu Gospodu, čineći mu po volji sa strahom, pa i sa slobodom. Među njima beše i ovaj moj gospodin sveti hranilac, ugađajući Gospodu, želeći da uživa blaga u domu Gospodnjem(15) "Jer nasađeni u domu Gospodnjem", prorok reče: "procvetaće u dvorovima Boga našega",(16) što ne pogreši.(17)

Charmed · Malo ~ mače ~

II

Zato ću, u Gospodu Bogu svetitelji, jerarsi, jereji i črnorisci, prijatelji i braćo moja,(1) ja Stefan, nedostojni, grešni,(2) i koji sam bio tužan pred odlaskom njegovim, koji sam rođen pa i vaspitan od njega(3), ispričati rođenje i život i vrline ovoga svetog gospodina svojeg.(4)

Iako me tada nije bilo niti pamtim šta je bilo o rođenju njegovu, ipak sam slušao da je bio veliki metež u ovoj strani srpske zemlje, i Dioklitije i Dalmacije i Travunije, i da su roditelju njegovu braća mu zavišću oduzeli zemlju.(5) A on iziđe iz buna njihovih u mesto rođenja svojega, po imenu Dioklitija.

I voljom božjom i prečiste njegove matere, rodi i ovo, sveto dete,(6) koje će božjim promislom biti sakupilac propalih zemalja otačastva svoga, pastir i učitelj, pa, štaviše, i obnovilac onoga što je bilo propalo(7), u mestu po imenu Ribnica.(8)

A kako su u zemlji toj i latinski jereji, to se po volji božjoj udostoji da u hramu tom primi i latinsko krštenje.

A kad se vratio otac njegov u stolno mesto,(9) opet se udostoji da primi drugo krštenje iz ruku svetitelja i arhijereja(10) usred srpske zemlje, u hramu svetih i sveslavnih i vrhovnih apostol� Petra i Pavla,(11) idući za vladikom svojim pastirom Hristom, kao što Pismo kaže: "Sisao si mleko iz obeju dojki",(12) tj. izvršilac je Staroga i Novoga zaveta.

Dok se tako hranio u blagoverju i bogočašću roditelj� svojih,(13) roditelji njegovi pažahu na dete, ne znajući božje tajne i pučine milosrđa koja će biti na njemu(14) - da će on carovati nad zemaljskima i da će se na nebesima nastanjivati sa anđelima.(15)

Charmed · Malo ~ mače ~

III

A kad je odrastao do mladićstva,(1) i primio čest otačastva svojeg, po imenu Toplicu, Ibar i Rasinu i zvane Reke,(2) uvek protivni đavo ne prestajaše nanositi napasti Pravednome, i ožalošćavaše ga braćom njegovom,(3) a ne znađaše, bezumni, da se za trpljenje napasti trostruki venac pletaše na glavi Pravednoga.(4) Jer na gnev zbog prevare ne pomišljaše nego, odvrgav zlobu đavolju u napadanju braće njegove, staraše se kako će ugoditi Gospodu i tvoriti pred njim ugodna dela.(5)

A kad ču bogoljubivi car Manojlo iz Konstantinova grada(6) o izvrsnoj čistoti i smernosti i krotosti ovoga nezlobivog, približiv se niševskoj strani,(7) želeći ga videti, posla po nj da dođe na viđenje.

I on, pohitav, dođe k njemu.(8)

A kad ga ovaj ugleda, primi ga s carskom ljubavlju i poljubi ga. I, zadiviv se mudrosti ovoga junoše,(9) odlikova ga carskim dostojanstvom(10) i različnim darovima. I, odvojiv mu od svoje zemlje, dade mu zvanu Dubočicu,(11) govoreći:

- Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove, ni s kim u zajednici, ni sa mnom, ni sa srodnicima mojim po meni.(12)

I tome, braćo,(13) neka se ne počudi um vaš što ga carevi ljubljahu carskom ljubavlju i što mu množahu počasti i darove. I drugi ga vladaoci marljivo slušahu, jer ga višnji Gospod Isus Hristos ljubljaše.(14)

O dragi,(15) neka je znano svakome stvoru da onima koji ljube Boga svim srcem sve polazi za rukom.(16) Jer, iako ovoga Svetoga ljubljaše car, i on gledaše carske ljubavi, srce se njegovo raspaljivaše božanstvenim ognjem kako će ugoditi Gospodu i graditi hramove ugodnik� svetih.(17)

Došav, nimalo ne zadocnev, poče žurno zidati u otačastvu svojem, u Toplici, hram presvete Bogorodice, na ušću reke po imenu Kosaonice.(18) I ukrasiv ga svima pravima crkvenim,(19) ustanovi u njemu črnački zbor(20) sa časnim i bogoljubivim podružjem svojim, po imenu Anom.(21) I predade joj hram Presvete, da se stara o njemu po svakom delu i o črnicama koje ustanovi u tom manastiru svetom.(22) A ona slušaše sa svakom poslušnošću i dobrodušnošću, čuvajući hram presvete Bogorodice, predani joj ovim našim svetim gospodinom.(23) Jer o ovoj reči mudri: "Časna žena u domu muža svojega više vredi od bisera i dragog kamenja."(24) Zemaljski misle o biseru i kamenju. Trošni su kamen i biseri, a prorok misli na onoga koji je pun dobrih dela, kao bisera i dragoga kamenja.(25) Na to se i ona ugleda, tvoreći ugodna dela pred Gospodom u domu muža svojega.

Charmed · Malo ~ mače ~

IV

I opet ovaj naš gospodin sveti, ne mogući zaustaviti srca svoga, raspaljen Hristovom ljubavlju, poče zidati hram svetoga arhijereja i čudotvorca oca Nikole, blizu Svete Bogorodice, tik na ušću reke Banjske.(1)

I dok je išao bos, radi reči Gospoda našega Isusa Hrista, koju reče: "Svaki koji se uznosi, poniziće se, a koji se ponižava uzneće se",(2) i dok je zidao hram svetog čudotvorca i brzoga u bedama pomoćnika Nikolaja, opet braća njegova, podsticanjem đavoljim i zlom revnošću i ljutim gnevom obuzeta, dođoše da ožaloste Svetoga,(3) govoreći:

- Šta radiš to, ne dogovoriv se o tome s nama, što ti ne liči da radiš?(4)

A on, pogledav na njih s krotošću i s osmehom oko usana,(5) govoraše:

- Braćo moja draga, kako smo jednorodni, neka ne bude na gnev ovo delo moje,(6) koje počeh u Gospodu i dovrših ga. Ja ga svrših, pa, ako je dobro, neka je meni, a ako je zlo, neka opet bude meni. Nego prosite u Gospoda Boga mojega mnoge darove i milostinje velike i nekvarežne, da ih svako od vas primi.(7)

I svrši hram Svetome, i ustanovi u njem pravilo o črncima, kako da slave Gospoda Boga neprestano.(8)

I življaše, zahvaljujući Bogu i Presvetoj i svetome arhijereju i čudotvorcu Nikolaju - dok ne stiže revnost đavolja, i već rigaše zmija svoju zlobu.(9) Jer se dogovoriše s najstarijim od braće njegove, koji je tada vladao ovom srpskom zemljom,(10) i, dozvavši ovoga celomudrenog(11) i svetog muža, uhvatiše ga, i okovaše mu ruke i noge, i vrgoše ga u pećinu kamenitu, kao što nekada braća vrgoše u rov prekrasnog Josifa,(12) ne razumevajući, bezumni, promisla Vladičina, koji će biti: da će nepovređeni od beda biti oni koji veruju u nj. I tako, radi pravde i čistote, izvede Josifa iz tamnice, i postavi ga za gospodina doma Faraonova i za kneza svega imanja njegova.(13)

I ovoga opet, zbog krotosti i pravde, i divne smernosti, i zbog svih dobrih običaja, Vladika premilostivi rukom svojom krepkom i mišicom visokom(14) izvede iz kamenite pećine, i uzvede ga na presto otačastva njegova i podiže ga za gospodara velikoga svemu svetu.(15)

Kao što reče Josifu da nauči knezove svoje kao i sebe, i da starce svoje umudri,(16) tako i ovaj presjajni i krepki sveti muž odnegova čeda svoja u blagoverju i čistoti, i sabra propalu zemlju svoju, ograđujući je krstom Hristovim, i knezove svoje nauči razumno, i starce umudri, šaljući zahvalnost i hvalu svoju Vladiki svih u Tvorcu.(17)

Dok je tako sedeo u pećini,(18) s tugom u umu svom, sa srcem podvižnim,(19) moljaše se svetome i velikom mučeniku Hristovu i strastotrpcu, i vojniku nepobednom Đorđu,(20) ovako govoreći:

"O strastotrpče, sveti mučeniče Hristov Đorđe, koji si Hrista radi pretrpeo stradanja, muke i rane različne bez broja, iako u velikoj bedi i na točku rastezan, prizivaše Vladiku svoga, Gospoda svoga Isusa Hrista da dođe na izbavljenje, i na isceljenje, i na utehu tvoju. Jer ti, koji si svoje klanje gledao, kao jagnje Hristovo, govoraše nezlobno: 'Primi Gospode prošenje moje, i koji budu u bedi i nevolji, ili u tamnici, ili na moru, pa prizovu imenom mojim tvoje čovekoljublje, radi neispitanoga milosrđa tvojega milostiv im budi, Gospode."

"I usliša Vladika molitvu tvoju i prošenje tvoje ispuni prema dostojnim trudima tvojim. Jer, uistinu, dostojan ti bi, strastotrpče Hristov sveti, ugodiv Vladici svojemu Hristu. A ja se grešan i nedostojan javljam Gospodu. Jer s kakvim očima ja, omračeni, smem pogledati na nebesku visinu, ili s kakvim ću usnama prizvati Oca strašnog i tebe, sveti?

"Nego, smilosrdovav se, strastotrpče Hristov, na mene, nevoljna i bedna, pohitaj Vladici svojemu, Isusu Hristu, koji je obećao ispunjavati ti prošenja, da me izbaviš sada iz muke ove i od uz� koje me stežu, imenom tvojim svetim, da ti poslužim, Sveti, za sve dane života mojega, do poslednjega daha mojega, na koji način bude ugodno visini stradanja tvojega, milošću i milosrđem onoga koji te je proslavio i venčao u svem svetu, Hrista, na sve vekove, amin!"(21)

Ču strastotrpac Hristov molbu ovoga svetog muža, gospodina mi, i ispuni sve što je prosio u njega, pa ovaj sveti gospodin moj poče hitno, nimalo ne zadocnev, zidati hram svetoga i preslavnog i velikog mučenika Hristova, Đorđa,(22) s revnošću i ljubavlju,(23) i svrši ga, prizivajući brzoga svog pomoćnika, i, ukrasiv ga svakom lepotom i svima izvrsnim potrebama crkvenim,(24) ustanovi pravilo o črncima,(25) kako će neprestano slaviti svetoga i u nevoljama zaštitnika, strastotrpca Đorđa.

Charmed · Malo ~ mače ~

V

I razgna i raseja tada ovaj Sveti neprijatelje svoje po zemljama inoplemenim(1) za zla bezakonja njihova(2). I misli svoje nedostojne ostvariše nagovorom sotoninim(3) u grčkom carstvu, da tu pomoć dobiju, trudeći se da ubiju Svetoga i da njegove dobre namere i dela razore i do kraja iskorene, ali koje ne posluša Bog. I, najmivši grčke vojnike, Frute i Turke i druge narode, pođoše na Svetoga i uđoše u otačastvo njegovo, na mesto po imenu Pantin.(4)

A on, podigav oči i ruke svoje k nebu, vapijaše k Vladici svojemu iz dubine srca i ka strastotrpcu Hristovu, Đorđu:

"Sudi, Gospode, onima koji me napadaju, i usprotivi se onima koji se bore sa mnom."

"Uzmi oružje i štit,(5) i stani na pomoć meni!"

"Zatvori put onima koji me gone!"

"Reci duši mojoj: Spasenje tvoje ja sam!"(6)

I uzev znamenje životvornoga krsta(7) i koplje dano mu od Vladike, iđaše sa smelošću nasuprot mnogim narodima.

A kada je bio blizu grada po imenu Zvečana,(8) na kojem beše sazidana crkvica svetoga i preslavnog mučenika Hristova Đorđa,(9) izabrav jednoga od pravovernih svojih jereja,10) posla ga da tvori obnoćnu molitvu, i opet liturgiju, svu noćnu i dnevnu službu po redu. A kad je ovaj zaspao od truda, dođe sveti brzi pomoćnik,(11) i prezviteru(12) se javi u vojničkom liku. Jerej ga pitaše:

- Ko si, gospodine?

A on reče:

- Ja sam sluga Hristov, Đorđe, koji idem na pomoć gospodinu tvojemu da pobedim i neprijatelje njegove.

Sutradan odmah stekoše se na bitku snažnu i silnu.(13) Božjom pomoću i svetoga i preslavnog mučenika Hristova Đorđa pobedi neprijatelje svoje, inoplemene narode, i padoše od oružja svi, i nestade im pomena sa zemlje.(14)

Učiniv bitku tu, jedan od zakonoprestupne braće njegove svrši, utopiv se u vodi, da se zbude reč proroka Davida: "Rov izri, iskopa, i upade u jamu koju načini."(15) I, uistinu, obrati se bolest na njegovu glavu, i na teme njegovo njegova nepravda siđe.(16)

A kad se Sveti vrati u državu svoju, na presto otačastva svojega, življaše zahvaljujući Gospodu Bogu našem Isusu Hristu i prečistoj njegovoj i neporočnoj materi uvek devi Bogorodici i svetome čudotvorcu i brzome u bedama pomoćniku i arhijereju Nikoli,(17) i ovome svetom i velikom strastotrpcu i u borbama braniocu mučeniku Đorđu, koji ga sačuva i ukrepi ničim nepovređena od protivnik�, i vršaše preizobilno dnevne i noćne službe pred Gospodom.(18)

Charmed · Malo ~ mače ~

VI

Dođe jedan od pravovernih vojnik� njegovih,(1) pa, pav na kolena, s uzbuđenjem i uniženjem mnogim govoraše mu:(2)

- Gospodine, ja sam među najhuđim slugama tvojim najmanji,(3) i, videv usrdnost tvoju prema vladici tvome gospodu Isusu Hristu, i prečistoj vladičici Bogorodici, i ovim svetim ugodnicima njihovim, zaštitnicima tvojim, koji krepkim dlanom podržavaju tvoju vlast nepovređenu,(4) usudih se javiti tvojoj moći da se mrska ti i trikleta jeres već ukorenjuje u državi tvojoj.(5)

A ovaj prečasni sveti moj gospodin, ni malo ne zadocnev, odmah prizva svoga arhijereja, po imenu Jeftimija, i črnce s igumanima svojima, i časne jereje, i starce i velmože svoje, od maloga do velikoga,(6) pa govoraše svetitelju, i črncima, i svima sabranima:(7)

- Dođite i vidite, oci i braćo,(8) ako sam i najhuđi među braćom svojom, ali Gospod Bog i prečista vladičica Bogorodica, mati njegova, ne gleda na lice čovečje, nego udostoji mene najhuđega, koji verujem u jednobitnu nerazdeljivu Trojicu, da čuvam ovo predano mi stado, koje vidite sada, da se ne poseje kukolj lukavoga i odvratnoga đavola.(9)

- I nikako nisam mislio da je on u oblasti mojoj,(10) a već sad čujem da se lukavi brzo ukorenio i da hulu nanosi na svetoga Duha i da deli nedeljivo božastvo, što govoraše bezumni Arije, presecajući nedeljivo božastvo,(11) što rekoše sveti i bogonosni oci: "Ko ti, Spase, rizu razdra?", reče: "Arije, bezumni, koji Trojicu preseče."(12) Tako i ovi bezumni idu za učenjem njegovim,(13) i ne znajući, bednici, da će, pošto su tako verovali, sići s njim, trikletim, na dno skrovišta adovih.(14)

I dok je govorio ovaj Sveti, i dok je bila velika prepirka,(15) dođe kći jednoga od velmož� njegovih pravovernih, udata za muža od tih krivovernih, koja je bila u njih i saznala nečiste odvratnosti njihove,(16) ali se nimalo ne kosnu vere njihove, i, pravci k nogama Svetoga, ispovedaše jasno, govoreći mu:(17)

- Gospodine, gospodine moj,(18) evo vidim kako tvoja vladavina ispituje o ovoj mrskoj i odvratnoj veri:(19) uistinu, gospodine moj, bih isprošena po bračnom zakonu,(20) u oca mojega, sluge tvoga, koji je mislio da je jednoverstvo u tvojoj državi. I bih u tih zakonoprestupnika,(21) i videh, gospodine, da zaista služe otpadniku od slave božje, samome sotoni.(22) I ne mogući trpeti smrada gluhih kumira(23) i mrske jeresi, istrgavši se iz ruke njihove i prebegavši, vapijem državi tvojoj: porazi krstom one koji se bore s nama, da nauče nečastivi neprijatelji kako je moćna vera tvoja, gospodine.(24)

A Sveti, izvedav ovu pred sabor svoj,(25) sabran protivu te lukave jeresi,(26) izobliči krivoverje njihovo,(27) i savetova se sa svetiteljem svojim Jeftimijem i sa časnim črncima, i sa velmožama svojim,(28) i, nimalo ne zadocnev, posla na njih vojsku, naoružanu od slavnih svojih,(29) govoreći:

- Revnujući porevnovah za Gospodom Bogom svedržiocem.(30)

Kao nekada prorok Ilija, koji je ustao na bestidne jereje, i on izobliči bezboštvo njihovo,(31) i jedne popali, druge raznim kaznama kazni, treće progna iz države svoje a domove njihove, i sve imanje sakupiv, razda prokaženim i ubogim.(32)

Učitelju i načelniku njihovu jezik ureza u grlu njegovu, što ne ispoveda Hrista, sina božjeg.(33)

Knjige njegove nečastive spali,(34) i izagna ga, zapretiv da se nikako ne ispoveda niti pominje trikleto ime.

I sasvim iskoreni tu prokletu veru, da se i ne pominje nikako u državi njegovoj, nego da se slavi jednobitna i nerazdeljiva i životvorna Trojica: Otac i Sin i sveti Duh, svagda i sad i uvek na veke vekova.(35) Amin.(36)

Charmed · Malo ~ mače ~

VII

Posle ovoga ustade u Konstantinovu gradu drugi car, ljut i krvoprolitnik, i pokvari mir s Prečasnim i Svetim.(1) Razvaliv usta svoja,(2) mišljaše da proguta i države drugih, što ne učini, bezumnik, niti postiže takve namere, nego, hoteći nauditi Nezlobnome i Svetome, nanese na se pogibao svoju, i hulu na carstvo svoje, i opustošenje na zemlju svoju.

Jer pođe prečasni sveti Simeon sa ugarskim kraljem,(3) i dođe do grada, po imenu, Sredca,(4) i razruši ga i opustoši do kraja.

A kad se ugarski kralj vrati u svoju državu, Sveti, rastav se od njega, otide sa silom svojom na grad Pernik, pa i njega razruši silom svojom i opustoši i grad Stob, i grad Zemln, i grad Velbužd, i grad Žitomitski,(5) i grad Skoplje, i grad Leški u donjem Pologu, i grad Gradac, i grad Prizren, i grad slavni Niš, i grad Svrljig, i grad Ravni,(6) i grad Kozli.(7) Te gradove poruši i do kraja temelja ih iskoreni, jer ne osta kamen na kamenu koji se ne poruši.(8) I ne podigoše se ni do danas. Zemlje njihove, i bogatstva njihova, i slavu njihovu priloži bogatstvu i slavi otačastva svoga, i slavi velmož�, i naroda svoga.

Pridodade zemlji otačastva svoga oblast nišavsku do kraja, Lipljan,(9) i Moravu, i zvano Vranje, prizrensku oblast i oba Pologa do kraja s međama svojim.

I življaše uzahvaljivanju Bogu i u molitvama dan i noć.

Pobedi neprijatelje svoje kao Mojsej Amalika,(10) krst Hristov neoslabno noseći pred očima i njime odnoseći pobedu nad neprijateljskim varvarima.

Povrati Dioklitiju i Dalmaciju,(11) otačastvo i rođenje svoje, pravu dedovinu svoju, koju je nasiljem držao grčki narod, i gradove u njoj, sazidane od ruku njihovih, tako da se prozvala grčka oblast, a kojima su imena: Danj grad, Sardoniki grad, Drivast, Rosaf grad zvani Skadar, grad Svač, grad Ulcinj, grad slavni Bar.(12)

A Kotor ostavi, utvrdi ga i prenese svoj dvor u nj, koji je i do danas.

Ostale gradove poobara, i poruši, i pretvori slavu njihovu u pustoš, istrebi grčko ime, da se nikako ne pominje ime njihovo u toj oblasti. Narod svoj u njima nepovređen ostavi da služi državi njegovoj, sa strahom, i sa urečenim dankom od Svetoga.(13)

Charmed · Malo ~ mače ~

VIII

A kada je sve ovo bilo svršeno božjom pomoću, ovaj moj sveti gospodin, uvek imajući u srcu svom neiskazani strah božji,(1) poplašiv se priče, govoraše:

- Da se kako na meni ne ispuni reč iz priče Vladike mojega koju reče: "Nekome bogatu čoveku prerodi njiva, i pomišljaše u sebi, govoreći:razoriću žitnicu moju i veću ću sazidati, i sabraću žita i sva dobra oja, i reći ću duši mojoj: dušo, imaš mnogo dobra za sve godine, pij i jedi, i veseli se", i ostalo.(2)

- I, počekavši, u nevreme postići će me ona reč na kraju koju reče: "Bezumniče, ove ću noći izvaditi dušu iz tebe i ovo što spremi kome će biti?"(3)

- O, tada, tada,(4) braćo, ko će otrpeti ili shvatiti ono grdno i strašno sudište njegovo.(5), ili gnev neodoljivi koji će biti na nama grešnima?(5) Ili ko će tada prizvati strašnog i grdnog sudiju(7) na pomoć sebi, ne učiniv milosti i prestupiv zapoved tvorca svojega, kao ja grešni?

- Ali, Gospode, Gospode,(8) poštedi i pomiluj slugu svojega, jer su, ja znam, bezakonja moja, uistinu, velika,(9) i pred tobom su uvek neutajena, Gospode.

- Zato iznosim kao početak u srcu mojem: da trpeti i da se boji imena tvojega svetog.

- Po apostolu Pavlu govorim: "Vi koji imate žene da ste kao oni koji nemaju, čuvajući se u čistoti i u zapovedima Gospodnjim."(10)

- Zato i ja, grešni, dajem ti prečistu i neoskvrnjenu mater tvoju kao jamicu mojeg tvrdog zastupanja i čuvarku, radi imena tvojega svetog, da se zbog tebe odvajam od sprege sa ženom svojom,(11) i stavljam tebe Vladiko moj, Isuse Hriste, za vođa i hranioca starosti moje i nastavnika na putu, kojim idući i slaveći ime tvoje, neću se spotaći.(12)

- Nazidaću i hram prečiste i preneporočne matere tvoje dobrotvorke, i tu ću ti ispuniti zavete moje, koje izrekoše usta moja.(13)

I poče zidati hram Prečiste u Ibru, na reci po imenu Studenici.(14)

I dok je sve ovo radio, uvek i neprestano slaše molbe Gospodu i Bogu i Spasu našemu Isusu Hristu i prečistoj materi njegovoj,(15), i, štaviše, ugodnicima njegovim svetim slaše darove, počev od velike crkve Gospodnje u Jerusalimu(16) i Svetoga Jovana Preteče(17), i u Rimu crkvi svetih i sveslavnih vrhovnih apostol� Petra i Pavla(18) i Svetoga Teodosija u pustinji,(19) i svetoga arhijereja i svetitelja Nikolaja i čudotvorca u Velikom Baru(20) i preslavne i uvek deve Bogorodice u Evergetidi u Konstantinovu gradu,(21) i svetoga arhistratiga Mihaila u gradu zvanom Skoplju, kojemu i hram podiže u mestu tom,(22) i svetoga velikog mučenika Hristova Dimitrija u gradu solunskom,(23) i svetoga i velikog mučenika Pantelejmona u gradu Nišu, i kojemu i hram sazida tu.(24)

Vapijaše neprestano, dan i noć, ovako govoreći:

"Sveti Hristovi predstatelji i arhanđeli, proroci i apostoli i mučenici i jerarsi i predostojni oci i pustinjaci i črnorisci i prečasne deve,(25) molitve svoje izlijte pred vladikom svih, Gospodom našim Isusom Hristom, da me ne osudi na dan strašnoga suda i groznog ispitivanja, onoga dana i časa, nego da mi bude milostiv, tih i utešan, zbog molitava prečiste svoje matere i vaših, sveti, i da mi d� da, prebrodiv životnu buru, uđem u tiho i istinito i neuzburkano pristanište(26) i da vidim svetlost moju nezahodnu i Gospoda i Spasa i Boga mojega, cara Isusa Hrista,(27) koji je u svetinji hvala Izrailjeva.

"Jer prorok reče: 'Na te se nadaše oci naši, i ne postideše se, na te se nadaše, i spasli su se,'(28) Zato, Gospode, i mene bedna, koji se nadam na milost tvoju, ne ostavi; koji je sagrešio, ne odbaci,(29) i miluj, Spase, tvar svoju da, odbaciv krasote ovoga sveta ide za tobom,(30) hvaleći i slaveći sveto i bezlobno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sad i u vek, i na veke vekova."

Ove molitve čineći iz dubine srca, veselom dušom truđaše se o hramu Presvete, starajući se o njoj da se skoro svrši.(31)

A kad gledaše podizanje hrama Presvete, ovaj moj gospodin sveti, verujte mi, o gospodo i braćo, da sam video kako se njegov um diže u visinu kao neki neboparni orao, koji je držan na zemlji vezan uzama železnim, pa se istrgao i u visinu uzleteo da dođe do onoga besmrtnoga i svetoga istočnika i da vidi hlad božanstvenoga grada Višnjeg Jerusalima, čiji, uistinu, postade pravi građanin.(32)

Charmed · Malo ~ mače ~

IX

Gledajući sva ova dobra dela gospodina mi svetoga, sin njegov mlađi, uistinu celomudreni mladić, življaše neodstupno, veseleći izvrsnim razumom oca svojega i mater,(1) kao što pisac priča govori: "Sin premudar veseli srce oca svojega i mater", i ostalo.(2)

Pomišljaše u sebi, govoreći Sad

3)

"Gospode Isuse Hriste, spasitelju naš, nastavniče zabludelim, oče istinite svetlosti, jednočedna reči očeva, vođo starih, utvrđenje mladih, privuci moju mladićku slabost u volju istinitoga tvog razumevanja da, pretekav, isprednjačim na putu ovom, kojim se i gospodin moj, ovaj sveti moj hranilac, trudi ići.(4)

"Jer ti znaš, znalče srca,(5) Gospode Isuse Hriste, da ovaj svet ne zavole duša moja, ni ono što je u njemu.(6) Zato, Gospode, ne pogubi duše moje s nečastivima i sa svetodršcima(7) ovoga veka, nego, umilosrdivši se na mene, nedostojna,(8) pohitaj da mi ispuniš jevanđeljsku reč, koju prečista i nelažljiva usta tvoja, Gospode, rekoše: 'Onaj koji ostavi oca svojega i mater, i kuće carske, i vlasti imena mojega radi, stogubo će primiti i večni će život naslediti.(9)

"Zato u ruke tvoje predajem ti duh moj, i pripavši ti nezadocnjeno, idem za tobom, Tvorče moj!"(10)

I, uzev(11) krst svoj, odmah iziđe(12) neopaženo.

Kada je primetio jedan od slugu njegovih da ga nema,(13) javi gospodinu svetome i prečasnoj,(14) govoreći:

- Gospodo moja, sin vaš mlađi, koga ste vi odnegovali, otputova iz ovoga sveta.(15)

A oni, trgavši se od užasa,(16) govorahu u sebi:(17)

- Da li će biti ovaj ili drugi?(18)

- Da li je od nas otputovao dragi vaspitanik naš?

- Da li će nam naneti tugu i žalost?

- Da li će se ovim zbiti na nama iskušenje Jovovo, kao što iskuša Gospod pravednoga Jova?(19)

- Ali je ipak Jov bio pravedan, koga i Gospod sam posluša pravde njegove radi?(20)

- A ja kako ću sada započeti plač, ne saznav o životu dragoga mi vaspitanika, zašto li i kako otputova?(21)

- Da, umnožavajući tugu zbog njega, ne razgnevim kako nezlobnoga Vladiku mojega?

I posla u sve zemlje svoje slavne svoje velmože i knezove svoje da potraže dečka ovoga.(22) A oni, obišavši zemlje i mesta, nađu ga da se uselio u Svetu Goru, u manastir preslavne i presvete Bogorodice, po imenu Vatoped, da je primio apostolski i anđeoski lik.(23)

I kad se vratiše, odmah ih izvestiše o svem šta je bilo, kako ga nađoše i šta videše.(24) A on, sedeći u tuzi i, saslušav sve što su govorili, otpusti ih.(25) I ustav s prestola svojega, i podigav ruke u visinu nebesku, vapijaše:

- Zahvaljujem ti, vladiko, Gospode Bože moj, Isuse Hriste, milostivi Gospode, čovekoljupče, što si me udostojio da na današnji dan vidim početak puta spasenja tvojega, a oni koji u istiniti razum dolaze, nezabludno žive.(26)

- Zato, dakle, o dušo moja, preni i poteci pokajanju, jer te Vladika tvoj zove.(27) Jer ovim psalmom pokaza ti primer, govoreći: "Iz usta mladenaca i odojčadi svršio si sebi hvalu."(28) Zato se ne leni. zar ne vidiš mlade koji traže ono što im je potrebno i koji ti prednjače?(29)

- Ne obziri se opet kao žena Lotova,(30) ne obziri se na krasote svetske, koje ubrzo iščezavaju, da ti se ne sluči po priči, kao onome bogatašu,(31) nego se umili Gospodu, i seti se svoga obećanja, jer se vreme već približuje,(32) jer sekira već leži pri korenu drveta,(33) i zabeleše već njive, razumje: žetva je. Ženik je na vratima,(34) a ti nisi gotova. Čuvaj se da kako ne ostaneš s onu stranu kucajući.(35) Jer čuj, još Hristos govori: "Dođite k meni svi koji se trudite i obremenjeni, ja ću vam dati mira",(36) i drugo.

- Da, ustani, dakle, ustani, i trudi se u igu blagome Hristovu i bremenu lakome,(37) da ti otvori Hristos dveri carstva svojega!

Charmed · Malo ~ mače ~

X

Kad je svršio molitvu ovu, prizva k sebi ženu svoju, i sinove svoje, i arhijereja svojega po imenu Kalinika, i starešine, i knezove zemlje svoje koji upravljahu, vojvode, vojnike,(1) pa im govoraše:

- Svetitelji, prijatelji i braćo moja!

- Neka vam je znano da iz mladosti moje žuđah plamenom srdačnim da idem za zapovedima Vladike mojega, i ne htede Gospod moj.(2) A sad prispe vreme da se ono što se započe odavna i svrši.

- Jer evo, svet moj darujem(3) onome koji je ostao među vama da vlada na prestolu mojem,(4) blagosloviv vam ga blagoslovom, kao što Bog blagoslovi Jovove naslednike,(5) da gospoduje među vama nepokretno.(6)

I, ustav s prestola svojega, predade mu ga sa svakim blagoslovom.

A svetitelju reče:

- Pristupi i svrši molbu moju.

I primi časno iz ruke njegove anđeoski i apostolski lik(7) sa Bogom sastavljenom mu ženom svojom.

I nazva se kaluđerskim imenom Simeon,(8) a prečasnu nazva Anastasija.

I dođe u presvetu Bogorodicu u Studenici. I ostade tu, živeći sa časnim črncima, po pravilu i zapovedi svetih i bogonosnih otaca, nikako ne leneći se.(9)

I posla pre njega otišlome vaspitaniku, nazvanome Savi monahu,(10) u Svetu Goru, izveštaj s rečima:

"Znaj, o ljubimče Hristov, što prosih i što željah, što tražih iz sve snage svoje, iz sve duše moje, smilova se na mene Tvorac moj, ne po mojim Bezakonjima, nego po premnogoj i neiskazanoj milosti svojoj i čovekoljublju, te me udostoji onoga što željah � časnoga njegova anđeoskog lika.(11)

"Raduj se i ti zbog mene, i moli se o meni Vladici svojemu, što me, nedostojna, ako i u dvanaesti čas, udostoji ući, da se s tobom javim, kao radnik vinograda Hristova, da primim nagradu svoju."(12)

Obradova se duhom nazvani Sava, i množeći umnoži molbe svoje pred Gospodom svojim, i, dav hvalu sa suzama prečistoj Vladičici Bogorodici,(13) reče:

"Zahvaljujem ti, Gospode, što nisi ostavio one koji te traže i koji se nadaju da te i trude se imena tvojega radi."(14)

I napisa mu pismo:

"Gredi, gospodine moj, prisni slugo Vladike mojega,

"gredi prečasni!"(15)

"Gospod tvoj čeka te, i spremio ti je svaki stan. Jer se neće postideti oni koji se nadaju na nj.

"Uđi u radost Gospoda svojega, jer onima koji ga ljube sve će ići na dobro."(16)

Primiv reči ove moj gospodin sveti, pohita i, uzev krst voj,(17) pođe za Hristom, brzo tekući k željenome.(18)

I, došav, odmah se useli u hram prečiste Bogorodice Vatopedske.(19)

I, sabravši se tu, življahu u radosti duševnoj, u pojanjima i bdenjima, u časnim molbama dan i noć.

Prota,(20) i sva braća svetogorska, i časni igumani, i sva braća, i pustinjaci,(21) dođoše da ga pohode, i kleknuvši jedan pred drugim, ljubljahu se sa suzama, i govorahu s njim o krasoti duševnoj, a on ih ispitivaše o životu njihovu i pravilima kaluđerskim.(22)

I divljahu se i, čudom užasavani, govorahu u sebi:

- Da nije izabrao milostivi Vladika i presveta njegova mati ovu Svetu Goru za utočište kaluđerskog života, ne bi ni ovoga Svetoga priveo k nama, koji je ostavio carstvo svoje i slavu svoju. Ali ga istinito zavole Gospod i Bog naš, da istinito pravednome nam udeoničaru pokaže mesto ovo sveto.

"Nego slava ti, Gospode Isuse Hriste, koji tvoriš ono što je strašno i preslavno, kako si izvoleo. Hvalu ti odajemo za sva dobra tvoja koja bivaju u ove dane, jer ovaj sveti, pošto najpre pusti svoju letorastao, kao dar neporočan i žrtvu prijatnu, i sam, potrudiv se dođe"

- O milosrđa Vladičina, o neiskazane dubine čovekoljublja ti, koje se vidi među nama!(23) Jer, uistinu, razumesmo kako Gospod Bog naš i Prečista pohodi ovo mesto sveto i nas koji stanujemo u njemu, jer nam donese hranitelja našega.(24)

Jer, kad dođe ovaj moj gospodin sveti, sve manastire, od velikih pa do kraja njihova, ni jednog ne ostavi od njih, nego svaki od njih obdari svakojakim darovima po dostojanju njihovu, i u svima njima užeže svetilnik i bratstvo svoje u njima ostavi, koje je i do danas.