Mravi

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Traganje za najređim vrstama mrava u svetu može da bude vro zanimljivo, a ponekad i opasno, mada ne uvek zbog ovih insekata.
To možda najbolje zna dr. Edvard Vilson, najpoznatiji entomolog (naučnik za bube) na svetu, kustos Zbirke insekata na Univerzitetu Harvard u SAD i pisac više knjiga iz ove oblasti.
Šta uopšte može čoveka da navede da život posveti – bubama? Možda njihovo neobično ponašanje jer mravi mogu da čine neverovatne stvari. Neki bacaju kamenje na neprijatelje, drugi prave gnezda visoko u krošnjama drveća, a u stomaku čuvaju medovinu i tako se pretvaraju u neku vrstu ćupova za med.

Svirepi borci

Iako sićušni, mravi spadaju u najratobornija i najsvirepija stvorenja u životinjskom svetu.
- Kada bi mravi nekim čudom imali atomsko oružje i mogli da ga upotrebe, oni bi najviše za nedelju dana uništili svet! – smatra dr. Edvard Vilson.
Mnogo vremena mravi provode ubijajući bubice, paukove i ostale insekte i upadajući jedni drugima u staništa (kolonije), a takozvani amazonski mravi na severu SAD i Kanade pretvaraju svoje neprijatelje u robove! Tokom žestokih napada ovi svetlocrveni borci ubadaju svoje protivnike čeljustima u obliku mača, a zatim beže sa "bebama" neprijateljske kolonije koje su još u čaurama. Kad se uhvaćeni mladunci izlegu, oni, na svoje ogromno iznenađenje, odmah postaju – robovi osvajača!
Svojim čeljustima mrav može da zdrobi insekta velikog kao konzerva ili da mu otkine glavu ili noge. Neke vrste mrava onemogućavaju neprijatelja tako što ga poprskaju otrovom, a mnogi mogu da podignu teret pedeset puta veći od sopstvene težine! To bi bilo isto kao kada bi prosečan čovek podigao četiri tona!
Iako najčešće napadaju protivnike približno iste veličine, mravi mogu da naprave nevolje i ljudima. U SAD najveće štetočine su takozvani plameni mravi koji su pre 60 godina preneti iz Južne Amerike. Okupljeni u rojeve u stanju su da ubiju tele ili dete, pa su u borbi protiv njih Amerikanci potrošili milione dolara. Zasad pobeđuju mravi.

Hiljadu milijardi bića!

Ako se naslonite na neko drvo, sva je prilika da će prvo stvorenje koje budete ugledali biti baš mrav. Nikakvo čudo, budući da našom planetom vrvi oko bilion (hiljadu milijardi) ovih insekata.
Kad bi na jednu stranu neke džinovske vage bilo moguće staviti sve mrave ovog sveta, a na drugu celo čovečanstvo, težina bi bila približno ista! Inače, ovi insekti nadmašuju po broju vrsta sve ostale životinje i biljke zajedno, izuzev mikroorganizama! Naučnici su dosad otkrili 9500 vrsta mrava. Na osnovu vlastitih proučavanja, dr. Vilson veruje da ih, zapravo, ima tri puta više. On lično našao je oko pet stotina vrsta. Doduše, traganje za mravima započeo je još kao izviđač...
Jedno od najvećih uzbuđenja doživeo je tragajući za vrstama koje niko nije video još od 1890. U kišnoj šumi Šri Lanke podigao je suvu grančicu i prelomio je, a iz nje su pohrlili retki žuti mravi.
- Ako želite da postanete Indijana Džons biologije – kaže dr. Vilson – pokušajte s mravima!

Najglasniji: crveni mrav – sabirač semenja pišti kad ga neko podigne; pištanje je poziv u pomoć.
Najmanji: jedan od najsićušnijih je američki mrav-lopov koji živi pod zemljom; dugačak je svega nekoliko milimetara, ali vešto krade hranu i mladunce iz drugih kolonija.
Najopasniji: žacavi mrav iz Srednje i Južne Amerike jedan je od najvećih na svetu; meštani ga zovu "Dos semanas" (španski: dve sedmice) zato što oporavak od bolnog uboda njegove žaoke može da potraje upravo toliko.

[iz "Politikinog zabavnika" #2328/1996]