Vitamini

Summer Girl · Odomaćeni član

Vitamini i minerali su potrebni za pravilan rad organizma,zovu se i mikrohranjive materije jer su potrebne u malim kolicinama.
Ucestvuju u svim biohemijskim procesima,uz malobrojne izuzetke organizam ne proizvodi mikrohranjive matereije,nego ih dobija iz hrane.
13 vitamina i 20 minerala, koje cu nabrojati,smatraju se neophodnim za ljudsko zdravlje. Strucnjaci su odredili preporucenu dnevnu dozu (PDD).
To su odgovarajuce kolicine vitamina i minerala koje unosimo u organizam unutar odredjenih granica,pri cemu se uzimaju u obzir razlicite prehrambene potrebe svakog pojedinca. Prekomerno u nosenje vitamina i minerala moze da narusi prirodnu ravnotezu materija. Cetiri vitamina koji su rastvorljivi u masti -A,D,E,K- mogu se zadrzati u organizmu pa u vecim kolicinama mogu biti toksicne. Ostali vitamini su rastvorljivi u vodi,i nisu toksicni, jer se visak izlucuje iz organizma.

Summer Girl · Odomaćeni član

1. Biotin (vitamin B7,vitamin H)

Pomaze pri pretvaranju hrane u energiju,i neophodan je za sintezu ugljenih hidrata,belancevina,i masnih kiselina. Biotin je narocito vazan za zdravu kosu,kozu i nokte. Namirnice bogate biotinom su- sir,losos, soja, seme suncokreta, orasi, brokoli, krompir.

2. Folna kiselina (vitamin B9)

Zdrava kosa, koza, nokti, nervi, sluzokoza,i krv, sve to zavisi od folne kiseline koja je vazan sastojak RNK i DNK,koji kontrolise rast,razvoj i obnavljnje celije. Podstice delovanje imunog sistema i pomaze u suzbijanju ateroskleroze kao i nekih oblika raka sluzokoze.
Izvori - dzigerica, bubrezi, avokado, mahunarke, repa, celer, jaja, riba, lisnato zeleno povrce, orasi, semenke,grasak,sok od ponorandze i obogacene zitarice. Posebno se preporucuje osobama sa tegobama varenjem deci u pubertetu,i zenema koje koriste oralna sredstva za kontracepciju.

pinkie · Prijatelj foruma

13 veličanstvenih - neophodni vitamini za zdrav život

priredila: Sanja Jović

Vitamin A - akseroftol i retinol

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama. Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamin D - kalciferol

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E - tokoferol

Žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina nije zabeležen.
Vitamin K (filohinon)

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

pinkie · Prijatelj foruma

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozni)

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin C (L askorbinska kiselina)

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 100 mg. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin H (biotin)

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin Bc (folna kiselina, folat)

Žutonarandžasti prah teško rastvorljiv u vodi, a dobro rastvorljiv u kiselinama i bazama. U organizam se unosi kao provitamin i prelazi u aktivan oblik citrovorum faktor ili folnu kiselinu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 400 mkg. Ima ga u pivskom kvascu, lišću svih biljaka, paradajzu, brokolima, pomorandžama, pšenici, jajima. Neophodan je za pravilan razvoj koštane srži, stvaranje belih i crvenih krvnih zrnaca, za sintezu nukleinskih kiselina DNK i RNK. Nedostatak izaziva malokrvnost i nedostatak belih krvnih zrnaca i krvnih pločica.

Vitamin PP (nikotinamid)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-20 mg. Ima ga u goveđem i svinjskom mesu, lososu, skuši, bakalaru, lešnicima, krompiru, pšenici, breskavama, kvascu i listu duvana. Kao sastojak značajnih enzima neophodan je za oksidaciju u organizmu, utiče na razgradnju šećera i učestvuje u stvaranju hemoglobina. Nedostatak uzrokuje zapaljenje kože i kožne bolesti, crevne poremećaje, nervnu i psihičku nestabilnost i malokrvnost.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

pinkie · Prijatelj foruma

VITAMINI

Imaju čudesnu moć

Gotovo sve što se događa u organizmu ne može se zamisliti bez vitamina; oni učestuju u bezbroj bioloških procesa u telu, štite ga od bolesti i odžavaju u punoj formi...

Neki vitamini se mogu rastopiti u vodi, a neki samo u mastima.

U vodi se tope vitamini C i B. Osetljivi su na svetlost i toplotu, a moraju se unositi u organizam svakodnevno jer se ne stvaraju zalihe.

U mastima se tope vitamini A, D, E i K. Otporni su na toplotu i od njih organizam može da stvara zalihe, taložeći ih u masnom tkivu.

Prirodni vitamini nisu isto što i sintetički (veštački). Uz prirodne vezane su i neke druge supstance za koje se veruje da su vredne koliko i sami vitamini.

Neprijatelj vitamina su:
antibiotici i razni lekovi za umirenje,
anti-bebi pilule,
aspirin,
aditivi (veštački dodaci hrani),
alkohol i
pušenje.

Posle četrdesete godine života količinu vitamina i minerala treba udvostručiti, jer ih želudac teže prihvata, a osim toga organizam postepeno dehidrira (gubi vlagu) pa gubi iu vitamine.

VITAMIN A - za svežu, zdravu i lepu kožu

Efikasno štiti sluzokožu čitavog sistema za varenje i organa za disanje kao i sluzokožu bubrega i mokraćnih kanala. Obezbeduje vlažnost sluzokože i stvara zaštitnu membranu protiv raznih infekcija I drugih štetnih uticaja.

Ima veliki uticaj na funkciju očiju, poboljšava vid (naročito noćni), štiti od očnih bolesti

Jača odbrambene snage organizma (pretpostavlja se da rak pluća nastaje istovremeno kad počne da se gubi vitamin A).
Utiče na funkciju seksualnih žlezda, leči sterilitet,otklanja menstrualne poremećaje
Ubrzava zarastanje rana Umanjuje štetno dejstvo zagađenog vazduha,obnavlja površinski sloj pluća Otklanja ili ublažava štetne posledice stresa Pospešuje rast i razvoj dece, izgradnju kostiju i zuba Obezbeđuje dobar rad čula ukusa Leči akne, eksceme, crvenilo i "guščiju kožu" Jača nokte i koran kose.

RIBLJE ULJE (riba iz polarnih oblasti), JETRA (crna džigerica, naročito goveđa), ŠARGAREPA, BUNDEVA, RADIČ (salata), KAJSIJA, PERŠUN, KESTEN, spanać, kelj, miridija, blitva, maslačak, dinja, paradajz, med.

VITAMIN B - za živce i psihu

Ovaj vitamin obuhvata 13 srodnih vitamina koji čine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.

Glavni i zajednički izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najvećoj količini.

Međutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi, a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.

B vitamin je pravi "nervni" vitamin, jača živce, leči razne poremećaje i osigurava pravila rad nervnog sistema. Jača duševno zdravlje čoveka, otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamćenje i moć koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih činilaca u lečenju malokrvnosti (anemije) jer omogućava da se bolje iskoristi gvožde. Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
Učestvuje u bezbroj procesa metabolizma U metabolizmu ugljenih hidrata, masti pa i holesterola ima ključnu ulogu Važan je za rad organa za varenje hrane, podstiče rmente od kojih zavisi varenje Sprečeva početak arterioskleroze, preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu Štiti jetru i pomaže njen rad Korisno deluje na oči Sprečava nezdave pojave na koži, kosi i noktima Obnavlja ćelije Podmlađuje kožu, činije glatkom i ružičastom

PIVSKI KVASAC, JETRA, INTEGRALNE ŽITARICE, MAHUNARKE, MLEKO, RIBA, JAJA, ŽIVINA, spanać, peršun,šljive, paradajz, prokelj, kelj, kopriva, paprika, orasi, šargarepa, blitva, kikiriki, banana, pivo.

B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.

K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojačava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanać, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.

P (citrin) - Jača zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, sprečava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voće), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati vitamin C).

H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mlečne kiseline koja se gomila u mišićima kao posledica fizičkih napora. Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.
dr IVANA Vukosavljević

killer123 · Početnik Domaćeg.de

vitamini su preko potrebna stvar svakom organizmu, ali treba imati u vidu da su to samo prirodni vitamini. Vestacki-sinteticki su kancerogeni pa ih ne treba uopste uzimati.

Bazda · Početnik Domaćeg.de

bolje manje vitamina ali da so pravi iz voča i povrča nego da se koriste tablete koje dobro utiču na jedan del organizma,a drugi uništavaju;svaki dan malo voča i povrča i nema krize Very Happy

pinkie · Prijatelj foruma

donkel da..ali veliki deo, da ne kazem najveci se nalazi u mleku, mesu i mesnim preradjevinama, zar ne?

jasenovka · Početnik Domaćeg.de

limun ima vitamin c ja ga najvise volim Very Happy

Beli Mag · Početnik Domaćeg.de

grejpfrut ima vise Smile

maucetung · Prijatelj foruma

Na nasem trzistu postoje mnoge farmaceutske industrije koje se bave proizvodnjom raznih lekova...
Smatram da je bolje jesti voce i povrce nego kupovati razne vitamine.sumljivog porekla!!!

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~