Istorija na Makedonija

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Kratka Istorija na drevna Makedonija

Makedonija je bila naseljena josh iz najranijih vremena. najstariji poznati zitel (chovek) na Balkanskom Poluostrovu je pronachen u Makedoniji. Imeno u 1960 godine na Sveta Gora (na makedonskom poluostrovu Halkidik) je bio otkriven cherep za koji se smeta da je pripadao neardentalcu. Cherep je bio pronachen u peshteri blizu mesta Petralona, poradi shto je bio nazvan rchantropos petraloniensis. Smeta se da je bio star 270.000 hiljada godina. u istoj toj peshteri bili su otkeiveni naode od chovekove aktivnosti stare barem polovina milion godina! (Kokkoros and Kanellis: 'Decouverte d'un crane d'homme paleolithique dans la peninsule chalcidique', L'Antropologie 64, 1960).

U Makedoniji je pronacheno i najstarije paleolitsko oruche. U pitanju je primitivna kamena sekira.

Znachi na organiziranom zivotu na teritoriji danashnje Makedonije sreshchu se josh u starijem neolit. Glavna karakteristika na to vreme je razvitak na domachu preradnju, osobeno grncharstvom.

u Makedoniji je je pronachena i najranija do sada otkrivena neolitska naselba. To naselje je otkriveno nekoliko kilometara severno od Ber. Ovo naselje datira izmechu 6300 do 6500 godina pre Hrista.

Iz vremena neolita (5000-40000 pre Hrista) blizu makedonskog grada Kochani je pronachena josh jedno neolitsko naselje sa kuchama chi su zidovi bili premachkani sa blatom. tavani su bili potpreni na stubovima i bili su izmazani smolom. Vech u docnom neolitu (4000-2800 pred Hrista) zapadni i centralni delovi Makedonije bili su znachitelno naselnenji.

U Brozovata epoha na tlu Makedonije je zabelezana pojava na lokalnoj Armehori grupe. U fazima zeleznoj epohi produzuje razvitok kulture, shto dovelo do toa, Makedonija mnogo rano da dozivi premin iz protoistoriskom u istoriskom periodu.

Grchkiot arheolog Andronokis svoje najrane naode u Verigina ( Kuklesh) gi datira josh iz 12 veku pred Hrista. Isto mislenje deli i Hamond, koji smeta da je prvi organiziran zivot u ovom naselju potiche iz 1180 - 1100 godine pre hrista. (N.G.L. Hammond, History of Macedonia I, Oxford, 1976, str. 385,390,407,409,420).

I najvechi starozavetni prorok Mojsie je napisao neshto shto nesomneno se odnosi na danjashnim organiziranim zivotom u Makedoniji. ( koja kako shto je poznato, u starom zavetu je oznachena pod imenom "Kitim" ). U svome delu 'Brojevi' (24:24 ) Mojsije je zapisao:

'Pomorski narodi se sabiraju sa severa. A brodove od strane Kitima go porobuvaju Asur, go probuvaju Ever, pa i njega che da stigne vechna pogibel.'

Spominjanje na 'brodove' od strane Kitima moze samo jedno da znachi da je Mojsije ostavio svedoshtvo za postojanje na Makedonsku flotu. I nema nishto chudno u ovome dokoliko se zna da je Mojsije ovo napisao negde izmechu 15 i 13 veku pre Hrista!

Sve ovo znachi da mozemo da kazemo da je makedonija imala svoje organizirano domorodno naselenie sa dlabokim korenima u najdalechnom minatom vremenu.

Prvi identifikuvani vladetel na makedonija je bio makedonski kralj Perdika. On je ziveo u 7 veku pre hrista.

Ova mala i siromasna dzava Makedonija za kratkim periodom se izdigla u sami vrh u tadashnjem svetu. Glavno naselenie u njoj su bili drevne Makedonci. Drevni Makedonci su bili poseban narod. Oni su govorili na sopstvenom makedonskom jeziku, imali su sopstvenu kulturu i sopstvenu religiju. Zivot drevnih Makedonaca je produzio i preko vladanja kralevima iz takonazvanih 'istoriskim periodom', kako shto su: Aleksandar Prvi, Perdika Vtori, Arhelaj Prvi, Kratej, Orest, Arhelaj Vtori, i dr. Makedonija zivi kao siromashna drzava sve do 359-toj godini Pre Hrista, na makedonskom prestolu tada se kachio Filip Drugi makedonski. Sa dolaskom na vlast na Filip Vtori, Makedonija dozivuva svoji silan podem i procut. Za kratko vreme, ovaj vledetel je porazio okolnih naroda, izbrkao je grchke koloniste iz makedonskog krajbrezja i proshirio je granice Makedonije. Ove uspehe u velikoj meri se duguje faktom shto Filip vtori je reoorganizovao makedonsku vojsku, vostanuvajchi na daleko prochuvenu Makedonsku falangu. Ovu elitnu jedinicu na makedonskoj vojsci se sachinjavala od dobro organiziranih i komandovanih redova na peshadijce, koji su nosili po sedam metara duga kopja i koji tako nezapirlivo su napredovali, bukvalno pregazujuchi pred sobom neprijateljske voene redove.

Ove uspehe nisu ostavili ramnodushnu tadashnju Atinu. Poznati atinski govornik Demosten u svojim govorima pred Atinjanima zestoko je kritikovao Makedonce, govorechi da oni nisu nikakvi Heleni (Grci), nego da su barbari. Poznat je citat iz njegovog dela "Filipiki" III u kome sasvim jasno kritikuje Filipa II kako choveka koji nije bio nikakvi Helen i ne samo to nego da je on barbarin iz zemlje iz koje se ne moze kupiti ni pristojan rob.

Na taj na nachin Atina staje na chelu ostanatih grckih gradova drzave pripremajuchi se za rat protiv Makedonije i filipa Drugog Makedonskog.

Presudna bitka izmechu Makedonce i vojske ujedinjene grchke gradove se odigrala kod Heroneje 338 god pre Hrista Filip Drugi Mkaedonski je nadmochno porazio Grke, i u ovoj bitci su poginuli preko hiljada grchkih vojnika. u nitu jednoj bitci pre toga nije bilo poginuto toliko Grka, pa je ovo prinudilo Atinu da se preda Filipu Drugom Makedonskom. Tako je Makedonija postala gospodar nad vechim delom tadashnje Grchke.

Spored ovome bash drevni Makedonci su drevni predci na danjashnjoj makedonskoj naciji. No, poradi izvesni poznatih dnevno politickih razloga do ne tako odavno u republici Makedoniji (josh dok se nalazila u tadashnjoj Jugoslaviji) je bilo onemogucheno da se istrazuju etno-kulturne veze izmechu drevnih makedonaca i danjashne Makedonce. Makedonska i Jugoslovenska oficijalna istorografija za vreme komunizma iskljuchivo su forsirali teoriju spored koje danashnje makedonce su chisti sloveni sa 'pratatkovinom' iza zadkarpatskih mochurishta.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Da produzim gde sam juche stao.

Presudna bitka izmechu Makedonce i vojske ujedinjene grchke gradove se odigrala kod Heroneje 338 god pre Hrista Filip Drugi Mkaedonski je nadmochno porazio Grke, i u ovoj bitci su poginuli preko hiljada grchkih vojnika. u nitu jednoj bitci pre toga nije bilo poginuto toliko Grka, pa je ovo prinudilo Atinu da se preda Filipu Drugom Makedonskom. Tako je Makedonija postala gospodar nad vechim delom tadashnje Grchke.

No ambicije Filipa Vtori su bili makedonci da produze sa vojnu protiv tadashnje najveche drzave u svetu - Persija (danjashni Iran). Mechutim bash u toku podgotovke Filip Vtori je ubijen u atentatu za vreme svadbe njegove cherke Kleoparte.

Za naslednik na Filip vtori je izabran njegovi sin Aleksandar, koj za kratko vreme che raznese slavu Makedonije nizcelom svetu. Prve korake shto je na vojnom planu preuzeo mladi makedonski car je bilo smirivanje buntova shto su protiv makedonsku vlast digli susedne narode: iliri. Trakijci, i Grci. Raspolzenje Grka prema svojim osvajacchem Makedonija jasno se vidi i u faktu shto rechisi sve grchke gradove sa velikom radoshchu su primili vest za smrchu Filipa Drugog, nadajuchi se da che lesno da se sprave sa njegovim mladim sinom Aleksandar i da che se brzo osloboditi od makedonsko ropstvo. U kontekst ovome da spomenemo i ustanak shto su Grci iz Teba dignuli protiv makedonske vlasti Aleksandra Makedonskog pred njegovim pohodom prema Aziji, koje detaljno opisuje bash grchki istorichar Arijan, koji je ziveo u I veku (Arrian: 'The Campaigns of Alexander', Translated by Aubrey De Selincourt, Pengiun books, USA, 1987). On pishe da i Atinjanji su hteli da se prikljuche Tebancima, no Aleksandar je zestoko zadushio ustanak Tebanaca, shto je bilo pouka za sve ostale Grke. teba je bila srushena do temelja, a mnge od ustanike i njenjh stanovnika su bili ubiveni. Smeta se da su bili ubuveni shest hiljada Grka-Tebanaca. Oni Grci koji su uspeli da se spasu pred naletima Makedonaca pobegli su u Atinu, gde su Atinjani u shoku primili vest za poraz ustanika. Evo kako to opisuje Arijan sve ovo (citat delo, str. 63):

'Pristizanje begunaca iz Tebe u Atinu, koji su pobegli odmah nakon svrshetak borbima, poklopilo se sa proslavom na Velikim Misterijama u Atini. Shokirani veshchu za nastane, Atinjani su prekinuli proslavu i pocheli su sa velikom brzinom da nose svoji podvizni imot nadvor iz grada. u opkolenoj zemlji'

Arijan u produzetku pishe da se Sovet Atine odma sastao i ispratio deset choveka, koji su bili prijatelji Aleksandra , sa zadatkom da ga prechekaju i da mu kazu da Atinjani se raduju njegovim dolaskom i opravdavaju njegovo unishtenje Tebe (!?) Znachi Atinjani su bili prinucheni na ovakvim ponjizenjem samo da spasu svoji grad od strane makedonske vojske, inache ako se prati pazljivo osvajanje ostalih brojnih gradova niz cele Azije, sa strane Aleksandar Makedonski, vide che se da su mnoga od ovih gradova postupali isto ili slichno kao Atina, shto je josh jedan dokaz da je ovaj grad, bio tretitran kao i svi ostali strani gradovi sa strane Makedonaca.

Otkako je zacvrstio vlast nad njihovim teritorijama, Aleksandar je organizirao pohod protiv mochne Persije. Teritorijalno tadashnja Persija je bila za oko pedeste puta vecha od Maekedonije. To je bila velika drzava koja se protegala na tri kontinenta i koja je imala nekoliko miliona stanovnika. Sepak ovo nije pokolebalo Aleksandar Makedonski da je napadne. Prva vecha makedonsko - persiska bitka odigrala se kod reke Granik u danjashnjoj Mala Azija, a potom su sledili nekoliko bitki, od koji najpoznatiji su bitka kod Is i bitka kod Gavgamela. Po poraze u ovim bitkama velika Persija je bila celosno razbivena i osvojena od strane Makedonaca. Interesantno je to shto u ramkama na Persiske vojske, protiv makedonske vojske su se borili i brojni Grci, iako Persija pred ovoga sa godinama je ratovala protiv Grke. Omraza mnozinom Grka kon njihovom okupatoru Makedonija je dolazila do izraza i u mnoge druge prilike. tako na primer, Aleksandar makedonski se borio protiv velik broj Grka josh u prvoj poserioznoj bitci protiv Persije kod reke Granik (Granicus). U ovoj bitci Aleksandarje zarobio oko 2000 Grka, koji su se borili na strane Persije. Istorichar Artur Vajgel (Arthur Weigall) pishe da su se makedonci zestoko presmetali sa grcima u ovoj bitci. Na str. 174 (cit. delo) chtamo:

' Konachno Grci opkoljeni od cele makedonske vojske su bili obeshrabcheni i poklani kako stoka, ostali si zivi samo dve hiljade, no i njih su zarobili kad se pomrachilo'.

Isto tako, pred svaku bitku sa Persijancima Atinjani su iprachali svoje delegacije kod persiskog kralja darij za da mu iskazu svoju podrshku.

Mozda zaradi sve ovoga u udarnim jedinicama Makedonske vojske, t.e. u poznatoj Makedonskoj Falangi, nikada niti jedan Grk nije bio postavljen kao zapovednika.

Grchke gradove koji su se tada nalazili pod persiskom okupacijom zestoko su se sprotistavili obidom Makedonaca da ih oslobode od persiske vlasti. Drevni grchki istorichar Arijan pishe da je mnozina Grka do posljednjem zdivu borili na strani Persije protiv Makedonske vojske. Interesantno je i to shto Arijan pishe da i u sklopu persiske vojske, tada su se borili i Albanci koi kako azisko pleme su tada zivili blizi teritoriji danjashnje Ermenije.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Po porazima shto je Persiska vojska pretrpela od genijalnog makedonskog vojskovoche Aleksandar Makedonski, Presiska se imperija raspala i Persije je postala sastavni deo Makedonske imperije. Zatim je Aleksandar makedonski, zajedno sa svojom vojskom doshao do teritorije danjashne Indije, gde je porazio Indinskog princa Por, no i nekoliko drugih indiskih vladetelja. tada je Makedonska imperija celosni ili delumno se prostirala na teritorijama danjashnih drzava: Makedonija, Grcija, Albanija, Bugarija, Turcija, Izrael, Liban, Irak, Sirija, Egipet, Libija, Afganistan, Pakistan, Kina, Indija, i druge. Bash kada se Aleksandar pripremao da osvoji celu Indiju, sa tendencijom da produzi kon Indokina, makedonski vojnici premoreni od dugogodishnje vojne su odbili da prate svoga cara u pohodu kon dalechnom istoku. Aleksandar makedonski sa teshkim srcem se suglasio da se vrati nazad, no po putu za makedoniju, on je umro u Vavilonu, u 332 godina pre Hrista, kada je bio na vozrast od samo 32 godine. Spored svedoshtva drevnih istorichara do koliko Aleksandar nije napushtio prerano ovaj svet, on je planirao osvajanhe i teritorije danjashnje Arabije, na celu Afriku, na Pirinejskom i na Apeninskom Poluostrovom. U stvari sve vishe istrazivacha se slaze sa konstatacijom da je krajna cilj na Aleksandar Makedonski je bila osvajanje chitavog sveta i meshanje na narode i kulture u jednoj zejednichkoj svetskoj drzavi.

Po smrti Aleksandr makedonski velika makedonska imperija se brzo raspala na nekoliko drzava, no Makedonci su i dalje ostali da vladaju sa nekim od ovih drzava. Tako na primer, makedonci su ostali da vladaju u Egiptu, imeno po smrti Aleksandra, Egipet se odelio kako samostojna drzava na chelu sa Aleksandrovim generalom Ptolomej Lagov. On je osnovao makedonsku dinastiju Ptolomei, chi pripoadnika su ostali da vladaju Egipatom josh trista godini nakon smrti Aleksandra Makedonskog. Ptolomeite Makedonci koji su vladali Egopatom duboko su poshtovali egipatsku kulturu, iako je mnozina njih nikadaa nije nauchila egipatski jezek. Ipak je Makedonska dinastija donela Egiptu ekonomsku procut zaradi shto su tako dugo ostali u ovoj zemlji. Interesantan je obid na Makedonce Ptolomei da izmene etnichki sustav Egipta. Za ovaj cilj iz Makedonije u Egiptu su bili donesheni oko jedan milion Makedonaca sa ciljem da se izmeni etnichki sustav Egipta. Ipak je ova brojka bila premala u odnosu na sedam miliona Egipchana.

Najpoznatija kraljica Egipta iz makedonske dinastije Ptolomei je dalechna praunuka Aleksandrovim generalom Ptolomej Lagov, najpoznatija kraljica Kleopatra Sedma (69-30 pre Hrista). Ne postoji svetska isoriska enciklopedija u kojoj nije potencirano makedonsko etnichko poreklo na ovu slavnu egipatsku kraljicu.

Dinastii, sastavljni od etnichki Makedonci su vladali i sa drugim drzavama od raspadnute imperije na Aleksandar Makedonski. Tako na primer sa istochnim Sredozemljem, preko dva ipol veka su ostali da vladaju makedonske dinastije Selevkidi, dok je sa Pergamstvom kraljestvom su vladali makedonci Atalidi.

Shto se odnosi do Makedonije ona je po raspad imperije ostala da egzistira kako samostojna drzava na Balkanu chiji je zivot bio ispunjen sa borbama za osvajanje prestola. U tretom veku pre Hrista Makedonija je vodila zestoke bitke protiv Rimljana. Posljednji legitimni car Persej nije uspeo da sachuva Makedoniju pred naletima rimske vojske. Posle bitke kod Pidna u 168 godini pre Hrista, Makedonija je celosno pripala pod rimskom vlashchu. Po nekolkiko neuspeshnih obida za ustanak protiv Rimljana, drevna je makedonska drzava prestala da postoi.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Nakon propadanje drevnog makedonkog carstva, Makedonije je svoji drugi procvat dobila kada je njoj vladao makedonski car Samuil. Car Samuil je rochen u 958 god. On je upravljao velikim carstvom na premina 10 i 11 veka. Iako nije uspeo da sachuva nezavisnost svoje zemlje pred naletima vizantiskog cara Vasilija II, Samuil se uspeshno sprotistavljao decenijama i je jedini vodcha koji je pobedio Vasilija II u bitci.

U X i XI veku za vremena vladavine Samuila, Gavrila Radomir i Jovan Vladislav pored Prespanskog jezera spominje se i grad Prespa, prestolnina prve srednovekovne makedonske drzave. Ovaj grad je istovremeno bio i sedishte arhipiskopa na Aftokefalne makedonske crkve, chije sedishte kasnije je prebacheno u Ohridu. Ovde je osnovana i prva makedonska drzava pod vodstvom sinova kneza Nikola, chetvoro komitopuli: David, Aron, Mojsej i Samuil. On je uspeshno vladao sa prvom srednovekovnom makedonskom drzavom. Samuil je osvajao nove teritorije u svim pravcima. Ubrzo je njegovo carstvo bilo rasprostraneto po celom Balkanu sa delovima Grchke i Trakije koji su bili josh pod Vizantiskom vlashchu. U 986 god. Samuil je izgurao armiju Vasilija II iz polja kod Trojanove Porte i onda je imperator poshao po nova osvajanja na istoku.

Po ovoj pobedi Samuil je bio krunisan za cara od strane pape Gregori V u Rimu. Samuilovo carstvo tada se nalazilo od Makedonije i cele Bugarske na istok Tesalija, Epir i Albanija na zapadu, do Duklje Rashke, Srema i Bosne na severu. U sledechih 15 godina Samuil i Vasilij II su se spremali za rat. U 1002 god. mechu njih je otvorena vojna. U ovoj tachki armija Vasilija II je bila dobro uvezbana u istochnim bitkama vizantiskog carstva, i Samuil je bio prisiljen da se povuche u unjutrashnosti svojega carstva. Samuil se nadao da che povremenim napadima da prisili Vaslija II da skljuche mir i na ovaj nachin je chuvao nezavisnost svoje drzave pune 12 godine, a uspeo je da zadrzi Vasilija II na rastojanje od vechih gradova mechu kojim i grad koji je bio prestolnina makedonske drzave a to je bio grad Ohrid. Na 29 jula 1014 god. kod planine Belasice (to je planina koja se nalazi na teritorii danjashne P.Makedonije) Vasili II je uspeo da iznenadi Samuilovu vojsku i da je prisili na borbu u otsustvu Samuila. Rezultat je bio strashan poraz po Samuilovom carstvu - jer su bili osljepljeni 14.000 hiljade vojnika od kojih su na svakom stotom vojniku ostavili jedno zdravo oko za da moze da vodi ostale kuchi. Gletka je bila prevelika i za samim Samuilom koji je sebe optuzio za poraz, pa je u kratkom vremenu zaboleo i nakon tri meseca, na 6-tom oktombra umire. Drzava je ostala da postoji josh chetiri godini po smrti Samuila sve do 1018 god.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

U 1888 godini u selu German, Donja Prespa koja se sada nalazi u Grchkoj pronachen je nadgrobni spomenik Samuilovin roditelja, njegovom ocu Nikola- brsjachkom Knezu i majke Rapsimija, i brata Davida, a potiche iz 993 godine. To je jedan od prvih spomenika koji je pisan na slovenskom jeziku. Momentalno se nalazi u muzeju u gradu Sofija Bugarija. Iz tog perioda na ostrovo Ahil na Prespanskom jezeru josh postoje ostatke od Katedrale crkve podignuta od strane Samuila za shast SV. Ahila.

Crkva Svetog Ahila na istoimenom ostrovu Prespanskog jezera podignuta sa strane Samuila

Nadgrobna plocha roditelja cara Samuila i brata Davida

Koje su istoriske vrednosti ove ploche.

Nadgrobna plocha za prvi put je pronalaze seljaci iz sela German u 1888 god. Kopajuchi pred oltarom stare crkve SV.German naishli su na kamenoj plochi. kada su je izvadili, na donjem delu imao je jedan natpis na staroslovenskom jeziku. Znali su da je vazna i sakrili su je ispod SV. prestola crkve.

U 1890 god. g-din LJapchev iz grada Resena saznao je za tu plochu snimio je i te slike je pokazao na Trajko Kitanchev sa sela Podmochani poznati poet i publicist, profesor filologije na Moskovskom univerzitetu, pa je zatim nastala trka izmechi Bugarske, Srbije i Rusije ko che od ovih da prigrabi plochu, nudechi veliko bogastvo. No Ruski arheoloshki institu iz Carigrada u 1898 god na chelu sa profesorom Uspenski Miljukov organizirao je nauchnu eskurziju i oni su definitivno nashli plochu. Posle ovoga plocha se chuvala sve do Prvog svetskog rata u oltaru nove crkve.

Za vremena Prvog svetskog rata, Bugari su videli plochu i onda sa najvechom tajnoshchu, ne zna se kada stavili na volovska kola, stavili su seno iznad nje i jednoga ubijenog vojnika i tako su stigli do Pretor, prenochili su u tamoshnjoj crkvi. I onda su je preneli u tesnolinejke (Bitolsko) i od tuda u Sofiju gde se chuva u danjashnem muzeju.

U 1923 god. Georgi Trajchev u Sofiji je objavio knjigu Prespa Prespansko. U knjizi je opisana nadgrobna plocha i za prvi put njeni tekst na straroslovenskom jeziku:

Vo imja otca i sina

i svjatoga duha

az Samoil rab bozji

polagaja pamjat otcu

i materi i bratu

krsteshih si imena

usapshih Nikola rab

bozji,Ripsimie

David napisa se

v leto od stvorenija mira

U Y. F. A. indikta Y
Zadnji je red bio oshtechen

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Eugene Borza koji je Profesor specijalist of Ancient History at the Pennsylvania State University, Makedonika and In the Shadow of Olympus

Eugenie Borza dokazuje da je drevan makedonski jezik je bio sasvim razlichan od grchkog. Radi se o jednom pronachenom fragmentom od papirusa, za koji se smeta da prestavlja izgubeno delo pod naslovom "istorija na naslednicite" ("History of the successors") od grchkog istorichara Arijana. Na ovom fragmentu papirusa (PSI XII, 1284), spomenuta je jedna epizoda iz drevne makedonske istorije u kome je opet potencirana razlika makedonskog jezika od grchkog. Ovde chitamo da sekretar Filipa i Aleksandra makedonskog, po imenu Evmen (citat): ...ispratio je ispred jednog choveka po imenu Ksenie koji je govorio makedonski.....' ....za da pregovara sa Makedonskom vojskom na Neoptolomej. Ovaj nastan se sluchio oko 321 god. pre hrista. Ustvari originalnu rech koju je upotrebio istorichar Arijan sa kome je opisao Ksenie je bila rech 'Makedonist'. Interesntno je shto istu ovakvu rech postoi u danashnjem makedonskom jeziku.

Eugenie Borza je veoma decidan u vezi tumachenja ovog pa kaze:

Ksenie koji je govorio makedonski, je bio isprachen od Evmena da pregovar sa komandantom makedonskih jedinica. Ovakvu misiju zahtevala je odlichnog vladanja jezika, kakvu shto je ochigledno nedostajalo obichnim Grcima. Evmen, koji je bio sekretar i Filipu i Aleksandru dobro je poznavao ovu problematiku. (Borca, str.92).

Ovo je jedan od brojnih dokaza za razlike izmechu drevnog makedonskog i grchkog jezika. Najbitnije za nas je shto je to istrazivanje objektivno uracheno sa strane od svetskih priznatih profesora. Jer kada bi neko nashih istorichara tvrdio ovo, bila bi objektivnost stavljena pod znakom prashalnika.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Testament na Aleksandar Makedonski. Knjiga je pisana sa grchkim pismom na makedonskom jeziku. Sad chu da vam presentiram jedan primerak koji je preveden na kirilichno pismo.

Ova je naslovna strana te knjige

A ovo su prve dve strane te knjige

Ovo je dokaz da Grchka krade istoriju makedonskog naroda. Isto tako je dokaz da je Aleksandar bio Makedonac

Reponja · Upućeni član

I onda je on razbio tanjir...
To sto je stari makedonski jezik razlicit od grckog ne dokazuje nista. To je odranije poznato. Kao prvo, drevni Makedonci nemaju nikakve veze sa danasnjom novoformiranom makedonskom nacijom. Danasnji Makedonci su mesavina Srba i Bugara (ko slavi slavu, poreklom je Srbin, a ko nema slavu, taj je Bugarin) koja se u XX veku razvija (i jos uvek) u poseban etnos.
Kao drugo, stara makedonska dinastija ima grcko poreklo. Filip, Aleksandar, Pardika, Aminta & co. su pomakedonceni (mislim na stare Makedonce) Grci. Nesto kao dinastija Vindzor danas u Velikoj Britaniji (poreklom Nemci, ali poenglezeni).
Kao trece, stari Makedonci su ilirsko-tracko pleme. Medjutim, kako je taj period istorije na severnom Balkanu vrlo mracan, zbog nedostatka izvora, postoje stavovi da su oni preci danasnjih balkanskih Slovena. U tom slucaju oni danasnjim Makedoncima mogu biti samo indirektni preci, preko Srba, jer su Srbi jedini pravi Slovenski narod na Balkanu (Bugari su slovenizirano tursko pleme, Hrvati slovenizirani ostaci Avara, a danasnji Makedonci, kao sto rekoh, mesavina Srba i Bugara).
Grci prisvajaju Aleksandra III, jer se on pogrcio. Sa njim se helenizovao ceo makedonski narod, koji je primio naprednu grcku kulturu. Isto kao sto su Bugari i Hrvati postali Sloveni, tako su i drevni Makedonci postali Grci.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

Bakarna Knjiga

Knjiga je pronachena u etnografskoj teritoriji Makedonije. U ovom momentu je bitno shto je knjiga dokumentisana i stavljena stranskoj i domachoj javnosti. U knjizi se okrivaju pismene znaci koji su identichni znacima karpeste umetnosti, shto ovu knjigu pravi eskluzivnim. Takve pismene znake shto sadrzi ova knjiga nisu identifikovani u ni jednom starom pismenom sistemom. Ljudi iz razlichih oblasti, klasichni filozofi, prouchuvachi starih pisama su bili ukljucheni u ovom teshkom no blagorodnom projektu.
Otkako su iscrtani sve pismene forme na majler hartii zabelezano je i nekoliko rechi na makedonskim jezikom i pismom: bog't, bogastva, premudrost, Zlata. Od ovih prichina formiralo se mechunarodno telo na chelo sa najboljim paleolingvistom Nemac akd. prof. d-r Harald Harman, koji ima napisano nad 700 trudova na ovu temu. samo da spomenemo njegovo delo za koje je dobio veliku evropsku nagradu kulturu "Rana civilizacija i pismenost Evrope" sa posebnim osvrtom u mediteranskom svetu (Early civilization and literacy in Europe - An Inquiry into Cultural Continuity In the Mediterranean World, edit. Mouton de Gruyter-Berlin-New York 1996).

Зелена гранка на старо дрво наречено македонска и светска писменост

Букви од старомакедонското писмо

Chlan tima je bio i Joan Marler iz Instituta "Marija Gimbutas" iz Los Anchelesa USA. Dalje u timu su akad. d-r Marko Merlini iz Rima u saradnji sa italijanskom akademijom nauka i umetnosti koji che raditi analizu latinskog pisma u knjigi, kako i akd. prof d-r Majeed Khan iz saudiske Arabije ekspert za paleolingvistika i presedavach svim sesijama Svetskoj federaciji za karpestu umetnost iz oblasti pismenosti.

No da se vratimo na knjigu. U knjizi srecshemo latinske rechi, nekoliko grchki, i mnogo staromakedonskih znaka. Sreshche se zapis Antiku Aleksandro, isto tako i njegovog istorichara Klitarx, zabelezavamo oblast Trakija, ime Bizalti, sreshchemo rechi antrium-peshtera, bustum-grob, cxarta-knjiga, ver-prloeche, baluch-zlatni pesak, ametxsctis-skapoceni kamen, citatus 3-brzi, ludus-igra, celariolum-mala prostorija, lak't semita-mlechan put, i dr. Sreshchemo i ime Roksana. Knjiga zavrshava za rechima inteligenti pausa, nad kojim rechima je iscrtana zmija sa izdolzenim jezikom a odma iznad nje crtez kljucha.

U knjizi postoje rechi koje se prvi put sreshchu, a imaju analogiju u znacima otkrivenih na karpama i kamenima u Makedoniji. To su krstovi u chijim aglima sreshchemo: tachku u jednom aglu, tachku u dva agla, dve tachke u aglima od desne strane, dve tachke u aglima od leve strane, neshto shto ovu knjigu pravi izvanrednom vaznu, shto je potvrdilo teoriju da pismenost u Makedoniji i svetu proizlazi direktno iz karpeste umetnosti. Pismeni znak broja 4 u razlichnim pizicijama pokraj karpestog gravira sreshchemo kako pismenog znaka u mnogim starim pismenim sistemima. Polusvastika se javlja kako pismeni znak u ovoj knjizi, a znamo da se svastka javlja i u starim mozaicima u Makedoniji. Imamo pismenih znaka koji su identichni sa znacima Vinche kultire a koji su stari vishe hiljada godina. Sve ovo saznajemo prema preciznih labaratoriskih merenja Instituta "Marija Gimbutas" Imamo pismene znake koje su identichni sa pismenih znaka linearnog A pisma, kako i kipriotskog silabika.

Knjiga je od izuzetne vaznosti za makedonskom i svetskom kulturnom naslechu. ta je jedna od zelenih grana starog drveta nazvanog svetskom pismenoshchu. Potvrdila se teorija Harmana da je Mekdonija najznachajno kulturno i pismeno svetilishte na zemaljskoj kugli. Spored najnovijih istrazivanja kulturnom naslechu jugoistochne evrope i sa primenom najnovijih metoda, Marija Gimbutas na celoj nauchnoj javnosti prezentuje materijale da su pismene tradicije Jugoistochne Evrope za 2000 godina starije od one u Mesopotamiji. U jednoj od njenih knjiga, na samom pochetku na fotografiji ptici bozici sreshche se pismeni znak koji je identichan za bukvom koja se chesto sreshche u knjizi. Marija Gimbutas spored labaratoriske analize datira ovaj artefakt 6.000 god. pre Hrista, znachi starog 8.000 hiljada godina. Isti taj znak sreshchemo na mnoga mesta u Mkedoniji kako karpestog gravira. Neki znaci su veoma slichni sa peshterom u selu Shopsko Rudare, Kratovsko, uracheni sa crvenom bojom za koji eksperti karpeste umetnosti smatraju da su iz vremena neolita. Knjiga otkriva i lingvistichke tajne. Na primer bukvu koju sreshchemo u vinchanskom pismenom sistemom spored Gambutas, Harman i Merlini formiranom sa vertikalnom linijom i malom kvadratom u donjem delu, odnosno lichi na bukvu B. vakvu pismenu formu u knjizi sa znachenjem bukve B, sreshche se kod rechi Bustum, Bisaltie i dr. Sve do sada izrechenog pravi knjigu eskluzivnim i Makedoniju stavlja u samom centru svetskih kulturnih deshavanja.

Knjiga josh vishe dobiva na znachenju poradi fakta shto stara pismena tradicija Jugoistochne Evrope ima svoju najduzu tradiciju u pismenom sistemu Makedonije. Veliki broj pismenih znaka koji nisu u sastavu latinskog jezika a korishcheni su u knjizi, a imaju analogiju Vinchanskih pismenih znaka, kako i linearnog A i kipriotskog slogovnog pisma samo potvrchuje fakat da je pismena tradicija na teritoriji Pepublike Makedonije je duga i neprekinuta kako shto su potvrdili Gimbutas, Refrw, i Harman. Oni su nedvosmisleno dokazali da je pismena tradicija iz Vinche produzila u Makedoniju i po drugom mileniumu pre Hrista, otkako ta tradicija iz poznatih razloga pochinje se gubiti u severnom delu Balkana. U drugom mileniumu pre Hrista na ovoj teritoriji Makedonije sija Pajonija, sa svojom kulturom, sa svojim glavnim gradom Abidos, sa svojom silnom armijom, i sa svojim pismom.

ZOTE · Početnik Domaćeg.de

"MAKEDONSKOTO POTEKLO NA NEKOI AMERIKANSKI PRETSEDATELI"

Knigata donesuva neverojatni podatoci i dokazi deka duri edinaeset amerikanski pretsedateli imaat delumno makedonsko poteklo!

Vo knigata pedantno se prezentirani rodninskite vrski na edinaeset amerikanski pretsedateli so anticko-makedonskata dinastija na Perdika, Filip Vtori, Ptolemej...

Vo knigata se navedeni dokazi i za rodniskata vrska na ovie amerikanski pretsedateli so semejstvoto na car Samuil, kako i so pripadnicite na Makedonskata dinastija koja vladeela so Vizantija.

Procitajte podatoci za delumnoto makedonsko poteklo na: George Washington, Thomas Jefferson, James Monroe, Willaim Taft, Grover Cleveland, Warren Harding, Franklin Roosevelt, Richard Nixon, Herbert Hoover i George Bush (tatkoto i sinot).

Procitajte kakva e rodninskata vrska pomegu segasniot pretsedatel na SAD George Walker Bush i slavniot makedonski car Filip Vtori Makedonski.

Mnozina Makedonci postojano se zalat deka nasite negatori imale svoe "lobi" vo SAD ili vo drugi zapadni zemji ili deka ovoj ili onoj amerikanski senator ili kongresmen imal "grcko" ili ne znam kakvo poteklo, poradi sto nie sme "nemale sansi". Ovaa kniga moze od koren da ja izmeni vakvata sostojba! Ovde se nudat dokazi deka najmoknite luge vo svetot imale i imaat delumno MAKEDONSKO poteklo!

Se sto treba e knigata da se prevede na angliski i da se isprati do soodvetnite subjekti vo SAD i vo svetot.

Knigata e rezultat na dolgovremenata istrazuvacka rabota na avtorot A. Donski niz milionite podatoci od rodoslovnite tabeli. Del od knigata e pisuvan i vo konsultacija so sovremeniot britanski geneolog Kris Benet.

Knigata i desetici ilustracii na pripadnicite na generaciite, pocnuvajki od makedonskite vladeacki dinastii, pa se do nivnite potomci - amerikanskite pretsedateli! Vo knigata ke bide objaven i specijalen del so istorijata na Makedonija i Makedoncite, kako i del so dokazi za vrskite pomegu antickite i denesnite Makedonci! Smetame deka na toj nacin amerikanskite citateli, preku pokazaniot interes za novi dokazi za potekloto na svoite pretsedateli, ke dobijat moznost da se zapoznaat i so istorijata na Makedonija i Makedoncite!

Da i pokazeme na amerikanskata (no i na svetskata) javnost deka nivnite najzacajni pretsedateli bile krvno povrzani so Makedonija i Makedoncite!

ZOTE · Početnik Domaćeg.de