Alergije

sekula_au · Prijatelj foruma

jedini lek je prevencija:
U svom nastojanju da pobedi bolesti savremenog doba, covek cesto zaboravlja na prirodu koja ima svoju moc i koja, ako je potcenjujemo, postaje nas neprijatelj. Unistavajuci prirodu covek ugrozava i svoj opstanak. Izumi savremenog doba nas zivot s jedne strane cine laksim i udobnijim, a s druge strane ga i te kako otezavaju. Nas imunoloski sistem, koji je priroda odredila da nas stiti od stetnih faktora, najvise trpi usled promene ravnoteze na relaciji priroda-covek. Alergijske reakcije od kojih u manjoj ili vecoj meri pati jedna trecina celokupne ljudske populacije najbolji su primeri za to.

Sluzokoza organa za disanje igra veoma vaznu ulogu u nastanku raznih alergijskih oboljenja, bilo kao ulazna vrata (mesto prodora alergena u organizam) ili jos cesce kao mesto delovanja alergena. Osim na sluzokozi organa za disanje, alergijske bolesti mogu nezavisno ili simultano da se manifestuju i na drugim tkivima i organima. Savremeni i urbanizovani nacin zivota doprinosi da se alergijske bolesti najcesce manifestuju na organima za disanje. Oboljenja disajnih organa alergijske prirode najcesce se manifestuju kao polenska i alergijska kijavica i (bronhijalna) astma.Lecenje

Najcesce se kod polenskih kijavica i drugih bolesti i stanja koja izazivaju alergije propisuje tzv. simptomatska terapija, odnosno lekovi koji deluju samo na manifestaciju, a ne i na uzrok bolesti, tako da se sve ove neprijatne pojave mogu otkloniti ili u velikoj meri ublaziti. Primenjuju se kapi za nos (sa cijom upotrebom ne treba preterivati jer dugotrajna upotreba dovodi do stalne zapusenosti nosa), zatim i antihistaminici (Bronal, Astemisan, Claritine, Galitifen...) Oni blokiraju histaminske receptore, tako da zlezde ne luce sekreciju. Deluju dvojako, periferno i na centralni nervni sistem, imaju sedativni efekat i olaksavaju stanje pacijenta, ali ga ne resavaju na duze staze.

Kao jedna od metoda lecenja primenjuje se i desenzibilizacija, i to specificna, ako je poznat alergen, ili nespecificna, ako je alergen nepoznat - unosenjem raznih materija koje povecavaju imunoloske snage organizma. Neki autori preporucuju autovakcinu, uzimajuci u tu svrhu bris iz nosa obolelog, kako bi ponovo unet u svog domacina podstakao odbrambene snage organizma. Sa desenzibilizacijom treba otpoceti u januaru-februaru kako bi se na vreme pokrenuo organizam na produkciju antitela.
Bronhijalna astma

Jedna od ozbiljnijih bolesti koje nastaju iz alergijskih stanja je bronhijalna astma. Bronhijalna astma je hronicno (dugotrajno) oboljenje koje odlikuju napadi gusenja sa osecanjem nedostatka vazduha (opstrukcije). Napadi gusenja su promenljive tezine, ucestalosti i trajanja, prestaju spontano ili po uzimanju odredjenih lekova. Krecu se od blagih oblika oboljenja, sa napadima gusenja kratkog trajanja i u dugim vremenskim intervalima, bez napada, sa svim prelazima, do onih najtezih u kojima postoji skoro stalno gusenje sa "sviranjem" u grudima i retkim kratkotrajnim intervalima bez gusenja. Astmaticni napadi mogu se javiti u svako doba dana ili noci, mada su cesci nocu i pred zoru. U mirnoj fazi, tj. kada bolesnik nema napade, oseca se kao zdrava osoba. Bolest moze da se javi u svakom zivotnom dobu, ali najcesce do sesnaeste godine (u oko 80 % slucajeva). U svetu danas 5-10% dece boluje od astme, a taj broj se svake godine uvecava, od cega je i do 80% slucajeva astme u detinjstvu alergijske prirode. Obolevaju oba pola podjednako, ali nesto cesce muskarci: 54 % To je bolest dugog toka, cesto traje decenijama i u 50-80% slucajeva ima dobre prognoze. Kod oko 30% obolelih od bronhijalne astme bolest je teska od samog pocetka, a to su uglavnom bolesnici kod kojih se oboljenje javilo kasnije, posle tridesete godine zivota. Najtezi oblici, sa smrtnim ishodom, javljaju se u 1-3% slucajeva bolesnika od astme.

U osnovi oboljenja lezi preosetljivost disajnih cevi koje kod astmaticara uslovljavaju uvek prisutan latentni spazam (grc misica) disajnih cevi. Pod uticajem razlicitih drugih ili istih onih stimulusa koji su doveli do pojacane reaktivnosti, spazam se povecava i uslovljava astmaticne napade. Postoji vise oblika bronhijalne astme, od kojih je 78% slucajeva alergijska astma. Nastaje kao posledica preosetljivosti na cinioce spoljasnje sredine, najcesce delovanjem inhalacionih alergena - kucne prasine, polenovog praha, perja, vune, zivotinjske dlake, duvana, a redje nutritivnih - ribe, jaja, oraha, mleka, jagoda ili lekova - penicilina.

Alergijska bronhijalna astma moze da se u skoro podjednakom procentu razvije na terenu atopijske i neatopijske konstitucije. Atopijska bronhijalna astma razvija se u detinjstvu, dugo traje, ali se ne komplikuje drugim oboljenjima, za razliku od neatopijske koja moze nastati bilo kada u zivotu. Ona ima tezi tok bolesti i ceste komplikacije, bilo na samim plucima, bilo da posledicno dovodi do popustanja src

sekula_au · Prijatelj foruma

Lecenje

Lecenje bronhijalne astme podrazumeva lecenje astmaticnog napada kao i prevenciju napada. U smislu prevencije treba da se odredi uzrocnik bronhijalne astme, uoci povezanost napada gusenja sa odredjenim okolnostima koje su ga mogle prouzrokovati - napor, uzbudjenje, stres, uzimanje odredjenih lekova (najcesce aspirina, kojeg mnogi ljudi i ne smatraju lekom), izlozenost nekom alergenu, konzumacija odredjene vrste hrane. Ako se utvrdi da je u pitanju alergijska astma, korisno je tacno definisati alergen, najcesce koznim testovima i, kada je uzrocnik poznat, treba ga, ako je moguce, izbegavati. Posebno mesto zauzima edukacija bolesnika: ukazivanjem na prirodu bolesti, cinioce koji je pogorsavaju, pravilnu primenu korisnih lekova i stetne posledice ako se primenjuju na svoju ruku. To se najvise odnosi na sprej preparate koji, ako se preterano primenjuju, mogu izazvati i najteze komplikacije, cak i smrtni ishod. Vazan deo terapije bolesnika sa bronhijalnom astmom je i fizikalna terapija koja ima za cilj da jaca otpornost bolesnika gimnastikom disanja, te korekcijom drzanja tela, sto pomaze efikasnijem disanju. Slicno dejstvo ima i klimatsko lecenje, bilo da se sprovodi na moru ili planini, pod uslovom da je mesto sa umerenom klimom bez velikih oscilacija u temperaturi vazduha izmedju dana i noci, da ne obiluje vetrovima i da se u blizini ne nalaze industrijske hale sa aerozagadjivacima.

Kako da se zastitite od alergija?

Alergijska reakcija predstavlja aktivaciju imunoloskog sistema protiv stetnih agenasa i to je njena dobra strana. Problem, medjutim, nastaje kada se imunoloski sistem aktivira protiv bezopasnih cinilaca spoljne sredine. To su cinioci koji kod vecine ljudi ne izazivaju nikakve reakcije. Skoro jedna trecina ljudi ima takve, "bespotrebne" reakcije svog imunoloskog sistema i za te ljude se kaze da imaju posebnu sklonost alergijskim reakcijama. Oni imaju povecanu imunolosku reaktivnost. Buduci da za alergijska oboljenja nema leka koji ce coveka zauvek osloboditi neprijatnosti koje ona nose, prevencija bi zapravo bila jedini vid lecenja. Kada je o prevenciji alergijskih oboljenja rec, kao i kod vecine drugih oboljenja, praksa pokazuje da je jacanje imunoloskog sistema trenutno jedino resenje. Zdrava ishrana u kojoj ce dominirati sveze ili bareno voce i povrce, integralne zitarice, riba i plodovi mora uopste i u kojoj nece biti mesta cigaretama i alkoholu svakako ce doprineti oravku i jacanju naseg imuniteta. Redovna fizicka aktivnost, boravak u prirodi na svezem vazduhu, kao i psihicka stabilnost koja podrazumeva spremnost da se suocimo sa svim zivotnim problemima i tako izbegnemo stres, emocionalna stabilnost, ljubav prema zivotu i negovanje lepih osecanja takodje bitno uticu na stanje naseg imunoloskog sistema.

Kada govorimo o alergijama, niposto ne smemo zaboraviti i njihovo dejstvo na kozu jer se mogu javiti osipi lokalnog karaktera ili po celom telu. Zapravo, kada laiku kazete "alergija", ono prvo na sta on pomisli i jesu manifestacije po kozi.

Alergo-testovi su neophodni da bi se odgonetnuo pravi uzrocnik (jedan ili vise njih) alergija. Kada je rec o polenozama, nekada je bilo popularno raditi diferencijalne alergo-testove kako bi se znalo koja je "travka" problem, ali se danas to vise ne radi jer se doslo do saznanja da od te precizne dijagnoze i nema neke velike koristi.
Polenska kijavica

Polenska kijavica predstavlja problem velikom broju ljudi. Javlja se kao posledica preosetljivosti na polen. Trave, korovi, kao i vecina drveca naseg podneblja (topola, breza, lipa, brest, jasen, bukva...), cvetanjem produkuju polen kao glavni alergen - uzrocnik polenske kijavice. Tako se i bolest javlja sezonski, kada cveta drvece (u martu, aprilu i maju), trave (od maja do avgusta), korovi (u avgustu i septembru). Interesantno je da biljke sa vecim raskosnim cvetovima produkuju manju kolicinu polenovih zrnaca tako da redje izazivaju polensku kijavicu.

Za dejstvo polena znacajni su meteoroloski faktori: magla, kisa i oblacnost smanjuju prenosenje polenovih zrnaca, pa je i ispoljavanje bolesti u ovakvim danima manje izrazeno, dok vetar doprinosi sirenju i raznosenju polenovih zrnaca cak i na daljinu do 300 km. Gradsko stanovnistvo najcesce oboleva izlaskom "u prirodu", a nekad su dovoljne i minimalne kolicine polena da izazovu manifestaciju polenske kijavice. Polenska kijavica najcesce se prvi put pojavljuje u skolskom uzrastu i od nje boluje oko 20% dece. Ona predstavlja jednu od najcescih bolesti dece skolskog uzrasta. Bolest nastupa naglo, u formi napada neposredno po izlozenosti polenu. Javlja se obilna sekrecija (curenje) nosa, tako da bolesnik mora stalno da drzi maramicu u ruci i u toku dana potrosi desetak i vise maramica. Pored toga, prisutan je i svrab u predelu vrha nosa, nepca i grla. Kijanje je gotovo redovan pratilac ove bolesti, a narocito se javlja u jutarnjim casovima, cesto odmah nakon budjenja, i to u salvama, tako da bolesnik kija i deset, petnaest, dvadeset puta uzastopno. Prisutna je i glavobolja, zapusen nos, nemogucnost disanja na nos, suzenje ociju, uz skoro redovan konjuktivitis, kao i uporan suvi kasalj... Iscrpljen ovim stanjem, a i zbog same bolesti, oboleli se oseca malaksalo, pospano i umorno. Sve ove manifestacije traju za vreme izlozenosti polenu, pa se ovim osobama preporucuje da izbegavaju mesta gde su u vecoj meri izlozene polenima (polja, sume, izletista....), sto naravno nije u potpunosti moguce.

Yasmin · Prijatelj foruma

Proleće dolazi s... alergijom

--------------------------------------------------------------------------------

Jedan od najčešćih zdravstvenih problema koji puni ambulante dolaskom proleća su - alergije. Zašto nastaju, kako se prepoznaju i leče

Alergija je prirodni odbrambeni mehanizam koji izmakne kotroli organizma. Jednostavno, organizam deluje suviše burno. Reakcija je momentalna ili odložena (dolazi kasnije, otprilike u roku od 48 sati). Alergija je uglavnom benigna, ponekad hronična, a može da dovede i do određenog stepena invalidnosti. U nekim slučajevima, kada ne dođe do blagovremenog ublažavanja burne alergijske reakcije, može da nastupi i smrt. Alergije se obično javljaju u prvoj polovini života. Mogu da iznenada nestanu, kao što su misteriozno i došle.

Od domaćih životinja do grinja: lista bez kraja

Od polena do životinjskih dlaka, od pčelinjeg otrova do spora pečuraka, od jagoda do penicilina, broj supstanci koje mogu da izazovu alergije je ogroman.

U prvom redu optuženi su polen i grinje, sićušni mikroorganizmi koji se nalaze u prašini, posteljini na kojoj ima tragova peruti kože kojom se hrane. Izlučevine grinja sadrže alergen. Grinje se pet puta brže razmnožavaju na selu nego u gradu. Vole neprovetrene, vlažne prostorije. U gradu, zavlače se u tepihe, na selu, najviše vole žitarice. Borba protiv grinja podrazumeva svakodnevno provetravanje prostorija, usisavanje tepiha i presvlaka i, naročito, u sobu osobe koja ima alergiju ne smeju se stavljati tepisi i druge presvlake u koje bi se grinje mogle uvući.

Drugi veliki krivac za alergije su: perje, dlake i izlučevine životinja. Najbolji lek je da se "okrivljena" životinja ukloni. Jedna zanimljiva stvar: nije dlaka životinja alergen, već njihova pljuvačka kojim ližu krzno.

Alergija, ali na šta

Lekar koji posumnja da pacijent ima alergiju šalje ga u specijalizovanu ustanovu da se pronađe uzročnik alergije. Na pacijentovu ruku se stavljaju mali flasteri na kojima su nanete kapljice različitih tečnosti. Zatim se na koži gde je naneta kapljica napravi ubod. Svaka kapljica sadrži neku supstancu koja je odgovorna za alergiju. Ako se sumnja da je neko alergičan na neko voće, dovoljno je da se na kožu stavi voćna pulpa. Slično se dešava i kada se sumnja na alergiju na neki metal. U ovom slučaju, jedini lek je izbegavati "bliske susrete" sa ovim materijalima. Jer, u kontaktnoj alergiji ne postoji način za desenzibilizaciju. Od metala, po "zlu" je poznat nikl.

Pre nego što primeni bilo koji test, lekar započinje pravu detektivsku istragu. Kada, kako koliko puta dolazi do simptoma. Uz njihove detaljne opise. Od važnosti je zanimanje pacijenta, nasledni faktor, način života, ishrana. Samo tako se može doći do potpunog uvida u slučaj i razjasniti neke, na prvi pogled, nepredvidljive reakcije.

Desenzibilizacija i novi lekovi

Kako se medicina danas bori s alergijama? Jedan od načina je desenzibilizacija. Ona se sastoji u ubrzgavanju slabih doza alergena, koje se postepeno povećavaju, tako da bi se na kraju, kroz otprilike tri godine, alergija pobedila. Veoma je uspešna u slučajevima alergije na polen žitarica i grinje.

Ako se iz bilo kojih razloga prekine proces desenzibilizacije, mora se sve raditi ispočetka.

Novi antialergeni su se pokazali izuzetno efikasni, naročito kod sezonskih alergija. Doze čak mogu da se povećavaju u odnosu na lekove starije generacije, bez propratnih neprijatnih pojava, kao što su suva usta, pospanost, rizik od pojave glaukoma.

Yasmin · Prijatelj foruma

Pšenica - mogući alergen

Koliko alergije mogu da budu neprijatne, iritirajuće i sputavajuće znaju oni koji od njih pate, kao i ljudi iz neposredne okoline alergičnih osoba. Među najpoznatije alergije, kada se radi o namirnicama, spadaju alergije na jagodasto voće, na mleko i mlečne proizvode, kao i na orahe i lešnike. Poslednjih godina spominje se još jedan alergen među namirnicama - to je glutin, sastojak pšenice.

Alergija na glutin može se javiti u bilo kom životnom dobu, a jednom kad se pojavi, ostaje, onemogućavajući alergičnu osobu da konsumira bilo šta od pšeničnog brašna (pšenični hleb, slatkiši, testenine, bilo šta u čemu ima pšenice). Dodatni problem sa ovom vrstom alergije je što je često pritajena (može da bude bez očiglednih "napada", kao što su osip, kijanje, gušenje), pa se otkrije tek kad načini priličnu štetu u organizmu.

Glutin je onaj sastojak pšenice koji joj daje lepljivost; zato ga nazivaju i biljni lepak. Kod alergičnih osoba izaziva poremećaj u organima za varenje, što dovodi do nedostatka kalcijuma, gvožđa i vitamina u organizmu. Posledice toga su naglo mršavljenje ili gojenje, gastritis, česte glavobolje, proliv, umor, lomljivi nokti i zubi podložniji karijesu. Alergija na glutin najčešće se javlja kod male dece (sa prvim obrocima nakon što dete prestane da sisa) i kod žena posle 35. godine, uglavnom nakon trudnoće i porođaja.

Kod beba se ova alergija sasvim lako ustanovljava, jer će nedostatak vitamina izazvati zastoj u razvoju. Kod odraslih, znaci alergije na glutin mogu biti anemija koja ne prolazi, osteoporoza u ranim godinama, hormonalni poremećaj. Jednom kad lekar posumnja na ovu vrstu alergije, može da se otkrije analizom krvi kojom se otkrivaju antitela.

Nakon što se otkrije alergija na glutin, neophodna je temeljita promena ishrane. Umesto pšenice i pšeničnog brašna koriste se druge žitarice (ovas, kukuruz, proso), preporučuje se dosta ribe, povrće, pečurke, voće, meso. Prehrambena industrija se prilagođava ovom otkriću - proizvode se neke vrste namirnica (hleb, keks, testenine, slatkiši) u kojima nema glutina.

Sve u svemu, mada neprijatna, jednom kad se ova alergija otkrije, uz nju se sasvim lepo može živeti. Sa snalaženjem prehrambene industrije, ukoliko se alergija otkrije pre nego što napravi neku veću štetu u organizmu, moguće je skoro i ne osetiti da ste alergični na glutin.

Yasmin · Prijatelj foruma

Preosjetljivost na hranu

Hipokrat, otac medicine, prvi je primetio alergijsku reakciju na hranu. Posmatrao je osobe koje bi se prilikom konzumacije cak i malih kolicina sira 'ozbiljno razbolele', dok je za ostale ljude taj isti sir predstavljao bezopasnu i hranjivu namirnicu.
Drugi grcki autori zabeležili su jake reakcije na jaja, med, jagode, orašaste plodove i školjke kod pojedinih osoba.
Dva nemacka naucnika, Carl Prausnitz i Heinz Kustner, 1921. godine došli su do otkrica kako su za alergijske reakcije odgovorne izvesne materije iz krvi. Kustner je bio osetljiv na ribu, a nakon konzumacije dobio bi osip. Malu kolicinu krvnog seruma injektirali su u Prausnitz-ovu ruku, a sledeceg su dana na isto mesto injektirali ekstrakt iz ribe, što je dovelo do pojave crvenog otoka koji je izazivao svrab. Ovaj test dobio je ime po domišljatim naucnicima pa se Prausnitz-Kustner test nekad i koristio za dijagnozu alergije.

Preosjetljivost na hranu
«Ono što je jednom covjeku hrana, drugome može biti otrov».
Ova jednostavna tvrdnja mogla bi biti definicija preosjetljivosti na hranu ili odredjene komponente hrane. Naime, svi ljudi ne reaguju jednako na odredjene namirnice. Naprimer, dok veliki broj ljudi gleda svoj omiljeni TV program grickajuci kikiriki, neke bi ljude taj isti kikiriki iz udobne fotelje ispred televizora mogao odvesti ravno u bolnicu. Srecom, samo mali broj ljudi treba da brine o ovakvim ekstremnim reakcijama na hranu.
Simptomi preosjetljivosti na hranu koji ukljucuju povracanje, proliv, krvavu stolicu, ekcem, urtikariju, kožni osip, nadraženost respiratornog sistema najcešce su rezultat alergijske reakcije. U ekstremnim slucajevima reakcija može biti opasna po život. Medutim, kada simptomi preosetljivosti na hranu ukljucuju pojacan umor, gasove, nadutost, promene raspoloženja, nervozu, migrene i poremecaje hranjenja, najverojatnije se radi o nepodnošenju odredjenih komponenata hrane. Ovi simptomi najcešce se i ne povezuju sa ishranom pa je stoga ovaj oblik preosetljivosti na hranu teže dijagnostikovati. Otežana okolnost u dijagnostikovanju je i cinjenica da se simptomi mogu javiti i nekoliko dana nakon što je sporna hrana konzumirana.

Istraživanja pokazuju kako približno 20 % ljudi smatra da je alergicno na hranu ili na komponente hrane. Medjutim, nakon provodenja iscrpne procene ostaje 1-2 % ljudi koji su stvarno alergicni na hranu, a svi ostali ne podnose odredjene namirnice ili njihove komponente. Deca su zbog nepotpuno razvijenog imunološkog sistema podložnija alergijama.
Postoje studije ciji podaci ukazuju na sve vecu ucestalost preosetljivosti na hranu ili odredene komponente hrane, a ta preosjetljivost ima širi i raznolikiji uticaj na organizam nego što se pre smatralo.

Klinicka istraživanja navode dokaze koji govore da preosetljivost na hranu može pogoršati simptome reumatoidnog artritisa, astme i ostalih bolesti koje se ne povezuju s unosom odredene hrane.
Dva su osnovna oblika preosetljivosti na hranu:
- alergija na hranu ili komponente hrane,
- nepodnošenje hrane ili komponenata hrane
Prava alergija na hranu prilikom reakcije ukljucuje imunološki sistem, dok drugi oblici preosetljivosti na hranu (poput nepodnošenja) ukljucuju metabolizam, ali nikada ne ukljucuju imunološki sistem. Reakcija zbog nepodnošenja hrane može se javiti iz razlicitih razloga. Hrana može sadržavati komponente, odnosno molekule koje organizam ne može razgraditi i svariti uzrokujuci toksicnu reakciju kada ti molekuli putuju sistemom za varenje. Nepodnošenje mlecnog šecera laktoze je jedan od najcešcih primera takvog toksicnog odgovora. Uzrok nepodnošenja hrane može biti i prisutnost odredenih aditiva i konzervansa, npr. sulfita u konzerviranoj hrani.

Hrana koja uzrokuje alergijske reakcije
Alergije na hranu ukljucuju jedinstvenu interakciju izmedu imunološkog sistema pojedinca i odredene hrane.
Do alergijske reakcije dolazi kada celije imunog sistema identifikuju izvesne molekule kao potencijalno toksicne i štetne, a ove molekule nazivaju se antigeni. Celije imunog sistema vežu se za antigene i potsticu lucenje histamina i ostalih hemikalija koje potom signaliziraju makrofagima da dodju i unište «neprijateljsko telo».

Identifikovano je više od 140 namirnica koje mogu uzrokovati alergijske reakcije. Namirnice koje se najcešce povezuju sa induciranjem alergija su kravlje mleko, kikiriki, školjke, jagode, paradajz, orašasti plodovi, spanac, pšenica, jaja, škampi, piletina, soja, i pomorandze. Gotovo 75 % svih preosjetljivosti na hranu izazivaju tri namirnice - kravlje mleko, kikiriki i jaja, a najcešci alergeni u hrani su proteini.

Hrana koja je odgovorna za vecinu alergija na hranu kod odojcadi, dece i odraslih:
�odojcad: kravlje mleko, soja
�deca: kravlje mleko, jaja, kikiriki, soja, pšenica, orašasti plodovi, riba, školjke
�odrasli: kikiriki, orašasti plodovi, riba; školjke
Kravlje mleko je jedna od prvih namirnica koja se eliminisu iz ishrane kada se pokusava da se utvrdi na šta je osoba alergicna. Ono sadrži 25 razlicitih molekula koje su potencijalni alergeni. Jedan od najcešcih alergena u mleku je protein kazein.
Nacin na koji se hrana priprema, procesira, cuva i skladišti takodje može imati uticaja na to da li ce uzrokovati alergijsku reakciju ili ne. Naprimer, neki molekuli koji su odgovorni za izazivanje alergijskih reakcija mogu se uništiti zagravanjem. Ako, zagrejano kravlje mleko cesto ne uzrokuje simptome povezane sa alergijom na mleko kod osetljivih osoba što ukazuje na cinjenicu da su molekuli iz mleka koje su toksicne za te osobe uništetne procesom zagrevanja.
Namirnice koje se najrjedje povezuju sa bilo kojim tipom alergije na hranu su: jabuke, celer, breskve, šljive, teletina, kruške, krompiri, trešnje, sargarepa, pirinac.

Živeti sa alergijom
Adekvatna terapija za alergiju na hranu još uvek ne postoji. Isto tako, ne postoji «cvrsto» pravilo koje kaže koja hrana uzrokuje alergijske reakcije, a koja ne. Medjutim, jedno je sigurno; od trenutka dijagnoze alergije na hranu, potrebno se pridržavati se eliminacijske dijete, odnosno potrebno je iskljuciti sporne namirnice iz ishrane. Pritom je potreban znatan oprez kako se ne bi došlo do prehrambenih propusta i nedostataka esencijalnih nutrijenata, posebno ako se radi o iskljucivanju nekih od osnovnih namirnica iz ishrane.

Yasmin · Prijatelj foruma

Životinje, biljke i ostali alergeni

Česte su i dječje alergije na dlake kućnih ljubimaca (mačke i pse), žohare, prašinu, grinje, pelud i mnoge druge tvari i sasvim je jasno da u takvim slučajevima treba ukloniti "izazivača" problema. Ako se radi o kućnom ljubimcu, treba ga udaljiti sve dok se problem (vremenom) ne izgubi. Ako se radi o alergiji na žohare, problem će riješiti služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, a kod alergije na prašinu i grinje potrebno je ukloniti stare tepihe.

Ako se kod djeteta pojavi alergija u proljeće kada cvate trava ili drugo bilje, potrebno je otkriti koja biljka izaziva alergiju, i to serijom testova koji se rutinski rade na svakoj alergološkoj klinici u svim većim mjestima širom Hrvatske. Kada se to utvrdi, poduzimaju se preventivne mjere kako bi se ti alergeni izbjegli, primjerice zatvaranjem prozora noću, izbjegavanjem odlaska na travnjake i u šumu itd. Za najteže slučajeve postoje i odgovarajući lijekovi, o kojima, naravno, odlučuje liječnik.

Yasmin · Prijatelj foruma

Aditivi i konzervansi
Osim tih tipičnih alergija iz hrane, može biti i onih koje su uzrokovane drugim tvarima, kao primjerice aditivima (konzervansima i bojama). Poznata je jaka alergijska reakcija na žutu boju tartrazin, koja je upravo zbog toga i povučena iz upotrebe (bomboni, lizalice).

Zatim, poznata je alergijska reakcija djece na konzervanse - sulfite koji se mogu naći kako u alkoholnim tako i u bezalkoholnim pićima, napitcima, džemovima, kolačima. Sulfiti su posebno opasni kod djece astmatičara jer sumporni dioksid oslobođen tijekom konzumiranja iritira grkljan i može izazvati opasni bronhijalni spazam. Upravo je zbog toga FDA zabranila prskanje voća i povrća sulfitima.

Temeljno je pravilo za prevenciju alergija da dojenče što dulje bude na prsima jer je majčino mlijeko uvijek najbolje. Kada se neka alergija otkrije, onda treba uz konzultaciju s liječnikom poduzimati i određene mjere, između ostaloga svakako izbjegavanje onih namirnica koje alergiju izazivaju.

Yasmin · Prijatelj foruma

Mlijeko i soja
Alergije na proteine mlijeka i soje najčešće su alergije u dojenčadi i male djece. One se uglavnom "liječe" tako da se jela na bazi mlijeka i soje izbjegavaju. Ako je dojenče osjetljivo na proteine mlijeka, daje se formula na bazi sojina mlijeka i obratno. U rijetkim slučajevima kada postoji alergija i na proteine mlijeka i na proteine soje, daje se treća varijanta na bazi kokosova mlijeka.

Naslijeđe ima veliku ulogu u alergija kod djece pa ako je jedan od roditelja bio alergičan, vrlo je vjerojatno da će i dijete biti alergično. Ocjena je pedijatara da je alergija na pojedine vrste namirnica u djece rezultat nedozrelog imunološkog sustava, koji pojačano reagira na svaki strani protein. Nevjerojatno je kako mala količina nekog proteina (primjerice, kazeina) može izazvati kompletnu alergijsku reakciju (radi se o 500 - 1000 daltona).

Alergijske reakcije izazivaju u pravilu velike molekule, a svrha davanja tzv. hipoalergenih formula jest smanjenje te velike proteinske molekule na daleko manje frakcije koje će imunološki sustav prihvatiti bez reakcije.

Yasmin · Prijatelj foruma

Alergijske reakcije na proteinske frakcije iz hrane dosta su česta pojava kako u nas tako i u svijetu. Dok kod odraslih osoba alergeni dolaze iz račića (škampa), školjkaša, kikirikija i nekih grahorica, kod djece alergeni dolaze iz jajeta, mlijeka, soje, kikirikija i jagoda. Blaži oblik alergije može se prepoznati po koprivnjači, osipu koji u pravilu nestaje prestankom korištenja dotične hrane. Nažalost, katkad može doći i do anafilaktičkog šoka praćenog naglim padom tlaka i drugim teškim znakovima, pa čak i smrću.

Dok odrasli dugo mogu nositi alergije, kod djece one mogu trajati nekoliko godina da bi se potom potpuno ili djelomično izgubile. Primijećeno je također da one namirnice koje se često konzumiraju češće izazivaju probleme. Tako, primjerice, kod Japanaca susrećemo alergiju na rižu, a u Skandinaviji (gdje se mnogo konzumira bakalar) na riblje proteine. Takve alergije u nas su gotovo nepoznate.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kucna prasina i pojava astme
Ass. dr Goran Vukomanovic, pedijatar

Jedan od najrasprostranjenijih uzroka alergijske astme kod dece je kucna prasina

Kucna prasina moze da bude pokretac alergijske reakcije jer u njoj zive grinje - sicusni paraziti ciji izmet ima snazan alergijski potencijal. Istrazivaci iz Mancestera (Wythenshawe Hospital) su ispitivali efekte mera koje smanjuju kolicinu kucne prasine u domovima 133 trudnica, cija deca imaju familijarnu sklonost ka alergijskim bolestima (atopicari). Koriscene su specijane navlake za duseke, izbacene su zavese i vuneni tepisi, a plisane igracke su zamenjene onima koje ne skupljaju prasinu. Kod 125 trudnica nisu primenjivane ove mere, pa su uporedjivani efekti "velikog spremanja". Pokazalo se da se vec u prvom trimestru trudnoce znacajno smanjila kolicina prasine u madracima i na podovima u domovima buducih mama, gde se aktivno radilo na njenom suzbijanju. Ovaj trend je nastavljen i tokom prve godine bebinog zivota. Istracivaci su pazljivo merili kolicinu prasine u uzorcima sa poda (u decjoj sobi) i iz duseka. Utvrdjeno je da je kolicina alergena (kucne prasine) do 29 puta veca u stanovima gde se nisu preduzimale mere za njegovu redukciju. Autori ovog istrazivanja su zakljucili da je veoma korisno i potrebno sprovoditi sve mere koje mogu da smane kolicinu prasine u domovima gde borave deca sklona alergijama. Sustina ove studije je da bi to trebalo da se radi PRE nego sto se bolest pojavi, dakle preventivno. Znacajno smanjenje alergena - u ovom slucaju kucne prasine, smanjuje verovatnocu zapocinjanja alergijske reakcije u organizmu deteta koje je sklono alergijama (koje ima atopijsku konstituciju). Ostaje da se vidi kako ce se deca, iz ove studije, a koja zive u povoljnom alergijskom okruzenju, ponasati tokom prvih godina zivota. Za sada postoje dobri izgledi da ce oni redje biti bolesni od alergijske astme.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kako nastaje alergijska astma?

Savremena terapija, narocito kada se pravovremeno zapocne, omogucava normalan zivot vecini malisana koji boluju od alergijske astme

Astma je jedna od najcescih bolesti malih i srednjih disajnih puteva malisana. Njena glavna karakteristika je suzenje disajnih puteva - spazam. Kada se spazam malih i srednjih disajnih puteva (bronhoopstrukcija) ponavlja, nastaje astma. Normalno, vazduh dospeva u pluca kroz nos i dusnik, koji se racva na levu i desnu granu. Svaka od grana se dalje razgranava u mnogo novih, pa se pluca cesto porede sa razgranatom krosnjom drveta. Precnik (dijametar) disajnih puteva se smanjuje, a najmanji se zovu bronhiole. One se zavrsavaju alveolama, koji lice na mehurice, a u njima se odvija, za zivot neophodna, razmena gasova. U krv se donosi potrebni kiseonik, a iz krvi se izbacuje ugljen-dioksid. Skoro sve grane i grancice bronhijalnog stabla imaju tri sloja. Prvi je unutrasnji, koji dolazi u neposredan kontakt sa vazduhom i zove se sluzokoza (bronhijalna sluzokoza). U sredini se nalazi kruzni misic koji moze da se skuplja i siri, a spoljni sloj cini zgusnuto vezivno tkivo (a u krupnijim disajnim putevima ima i hrskavice). Na sluzokozi se desava slozena reakcija alergena (onoga sto izaziva alergiju - sada je to pretezno polen) sa celijama koje stvaraju i luce supstance koje su odgovorne za alergijsku reakciju. Ove supstance se nazivaju medijatorima alergijske reakcije (jedan od njih je histamin, ali postoje i mnogi drugi), a oni su vazni, jer dovode do suzenja bronhijalnih sudova - bronhoopstrukcije. Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kruznog misica u zidu bronhiola, ili zbog prekomernog lucenja bronhijalnog sekreta. I spazam i povecana kolicina sekreta smanjuju prostor kroz koji se vazduh ubacuje u pluca pa dete mora da se pomuci prilikom disanja. Ovo otezano disanje je prvi znak da nesto nije u redu. Prilikom forsiranog udaha i izdaha cuje se "sviranje" ili "sistanje". Šistanje je veoma karakteristicno za bronhoopstrukciju, a kada dete "prosvira", ne treba cekati da se stanje pogorsa, vec ga treba odvesti kod pedijatra. Malisan skoro uvek kaslje, a kada je on u serijama, sviranje u grudima se jace cuje. Ass. dr Goran Vukomanovic, pedijatar

Yasmin · Prijatelj foruma

Koliko su antihistaminici vazni u lecenju napada astme?

Ass. dr Goran Vukomanovic, pedijatar

Antihistaminici su lekovi koji sprecavaju dejstvo jednog od glavnih pokretaca alergijske reakcije - histamina

Iako nije jedini medijator alergijske reakcije, histamin je odgovoran za povecano stvaranje i lucenje sluzi u respiratornim organima. Tako su antihistaminici postali stub borbe protiv alergijske kijavice kod dece (ali i kod odraslih). Iako histamin dovodi i do spazma bronhijalnih misica, ovi lekovi imaju slabo dejstvo u akutnom napadu astme. Setimo se da postoje i drugi prouzrokovaci (medijatori) bronhoopstrukcije, na koje antihistaminici uopste ne deluju. Zato se akutni napad astme ne leci ovim lekovima, vec se primenjuju bronhodilatatori uz kortikosteroide i aminofilinske preparate. Antihistaminici mogu da ucestvuju u sprecavanju (profilaksi) alergija u vreme kada se ocekuje "poplava" aleregena (na primer polena), ali je uloga ovih lekova u sprecavanju napada astme spekulativna. Postoje zagovornici i protivnici antihistaminika u profilaksi astme kod dece, ali je prilicno jasno da oni nemaju znacajan efekat u terapiji akutnog napada astme. Zato ne treba gubiti vreme sa antihistaminicima kada dete ima akutni napad astme, vec je najbolje odmah kontaktirati pedijatra koji ce ordinirati adekvatnu terapiju.