Jagodina

shalabajzer · Dobro upućeni član

Video da nema moj grad pa rekoh da ga turim....

shalabajzer · Dobro upućeni član

Према садашњим сазнањима, најстарије насеље људских заједница је никло око 5.500 године пре Христа, током млађег каменог доба (неолита) на "Сариној међи". Основали су га носиоци тзв. старчевачке културе, другачије познати као творци "културе првих земљорадника и сточара".

Током металног доба, односно у време бакарног, бронзаног и гвозденог периода, од 3.100 пре Христа, до прелаза из старе у нову еру, нова насеља су оснивана око тока реке Белице: у "Тавричким оборима", код "Матине циглане", и на "Црвеној пољани" под Ђурђевим брдом.

Од I до IV века, под управом Римског империјалног царства, у појасу на којем лежи Спортска хала, развила се насеобина са демобилисаним римским легионарима и романизованим домаћим житељима. Изнад ње на истуреном гребену Ђурђевог брда, налазила се утврда (кастел), чија је посада чувала пут од газе на Великој Морави (између Ракитова и Крушара) према импозантној тврђави у левачком селу Жупањевцу. Мањи засеок из римског доба је поникао и око старог Вашаришта, уз данашњи мост на Белици код Елмоса.

Пред крај овог периода, на гребену Ђурђевог брда (код тзв. Пећићевог винограда) подигнуто је, изгледа, утврђење у којем је боравио локални властелин, иначе предак доцније познатог "јагодинског војводе Јакше", отац српских великаша Стефана и Дмитра Јакшића. Ова властелинска кућа је, вероватно, била ктитор манастира Јошанице и дала подстицај да се на простору између улица В. Караџића, И.Л. Рибара и Сутјеске, на којем лежи зграда тзв. Стара општина (просторија ТВ Јагодине) подигне и Црква са гробљем на делу Порте, док се на другом образовао "трг са пазариштем", који се очувао - кроз цео турски период до данашњих дана под именом - Мала пијаца.

На дан 15/28 јула 1399. године, у Јагодини је монахиња/кира Евгенија (замонашена кнегиња Милица), са синовма деспотом Стефаном и господином Вуком, издала разрешницу Дубровчанину Живулину Станишићу о плаћеном закупу на држању царине код Планске и Шатоње, коју је Ивчин Ходановић, Рудничанин, дугогодишњи поверљив курир куће Лазаревића, оденео у Дубровник.

У овом документу се, иначе, први пут помиње име Јагодне/Јагодине што је дало повода да се - током 1999. године - обележи "Шест векова од првог помена Јагодине у писаним изворима"..

Под турском феудалном управом од XV до XIX века, на темељима „порушеног и расељеног српског сеоцета Јагодине, израсла је касаба оријенталног типа, са паланком (утврђењем), џамијама, каравансерајима, мезуланом, амамом и другим здањима, чије су име путници бележили као - Епериш, Јашинче, Јадунум или Јаготна, а од 1568. године као - Јагодина.

Подручје јагодинске општине је обликовано током ХII-ХIV века као самостална територијална јединица под именом жупа Белица, коју је 1183. године велики жупан Стеван Немања прикључио српској држави, а његов син Стеван Првовенчани ставио под јурисдикцију новоосноване српске црквене архиепископије у манастиру Жичи. Под турском феудалном управом је од жупа Белице, Лугомира, Темнића и Левча образована Јагодинска нахија, која се, најпре, налазила у саставу Крушевачког, а доцније Смедеревског санџака. У XVIII веку, под краткотрајном аустријском окупацијом, од ових удеоних области је формиран Јагодински дистрикт. У 1833. години су "нахије" замењене окрузима", а "кнежине" "капетанијама" ("срезовима"), док су 1839. године ударени темељи модерне поделе Кнежевине Србије на: 17 округа, више срезова и општина. После овога, Јагодина је израсла у окружну варош, са седиштем Начелства Окружија јагодинског и Суда окружија јагодинског, али, истовремено, Начелства среза беличког, Примирителног суда, Општине вароши јагодинске и низа других установа. Ова подела је допуњена 1859. године поделом Јагодинског округа на 3 среза: Белички, са 53, Левачки, са 48, и Темнићки, са 43 села. У 1891. години је формиран, од некадашњег Јагодинског и Ћупријског, Моравски округ, са седиштем у Ћуприји. После Првог светског рата Моравски округ је преименован у Моравску жупанију, а 1931. године, након поделе Краљевине Југославије на бановине, Срез белички, са Јагодином, ушао је у састав Банске управе Моравске бановине, са седиштем у Нишу.

Према попису из 1931. године, последњем пред Други светски рат, Јагодина је имала 6.897 житеља, а Белички срез, са 25 општина и 56 села, 6.819 домова, 9.831 пореску главу и 40.277 житеља.

Под турском феудалном управом, Јагодина се развила у једно од важнијих војних упоришта, караванских свратишта и путничких коначишта на Цариградском друму, са хановима занатско-трговачким дућанима и другим услужним објектима.

Дуж трасе Цариградског друма је изграђена Дугачка чаршија, са главном горњом (према Пивари), Главном (око Сквера) и Главном доњом чаршијом (према Елмосу), која је била повезана са низом махала и сокака.

shalabajzer · Dobro upućeni član

Kako je Jagodna bila seoce, kakvih je u srednjovekovnoj Srbiji bilo na hiljade, po svom značaju malo je skretala pažnju retkim pismenim ljudima, pa otuda i malo podataka iz tog doba o njemu.

Istoričar Jiriček je ukazao da su Srbi iz prenaseljene Raške i Zete težili za plodnim oranicama u porečjima istočnog dela zemlje i da ih je, posle Nemanjinog izbijanja 1183. do Save i Dunava, sve više bilo duž moravske doline. Značjno je da je Nemanja pre tih događaja već držao oblasti između Skadra i Podgorice, gde se i danas sreće planina Jagodna, sa čije južne strane izvire reka Belica, pa ovo daje uverenje da su doseljenici preneli ova imena iz starog kraja. Ovome u prilog idu i neki drugi podaci. Srbi su, naime, od XI veka u Pomoravlju vazda imali za takmace Ugare i Vizantiju, ali su, i pored teških sukoba , uspevali da se održe. Ostao je, međutim, zapis da je vizantijskom caru Manojlu Komnenu u jednom napadu pošlo za rukom da zarobi na hiljade Srba i da ih raseli širom carevine, a jedan deo južnije od Sofije, u Bugarsku. Znajući za ovo, danas se teško može objasniti činjenica da se ispod Sofije, u Blagojevgradskom okrugu, nalazi selo Jagodna, kroz koje protiče reka Belica, a da se ne pomisli da su ovim imenima kumovali ljudi preseljeni iz ovog kraja.

Od nedavno je u nauci nešto više poznoto i o Galipoljskim Srbima, gde je ponovo reč o ljudima iz ovog kraja. Radi se, naime, o događajima iz vremena Turaka, kada je Mehmed Hercegović dobio jagodinski spahiluk kao svadbeni miraz, uz sultanovu kćer. Tada se deo "njegovih žitelja" iselio na Galipolje i pod zidine Istanbula. Srbi sa Galipolja ostali su u tuđini sve do 1913. godine, uspevši da sačuvaju jezik i uverenje da potiču iz Jagodne, dok se u Instanbulu i danas jedan deo naziva Jagodina. Znajući sa koliko su upornosti Srbi držali do svojih navika u pogledu vere, običaja i drugih nasleđenih tvorevina, dolazimo do podataka da je svojevrstan vid otpora prema mnogim pretapanjima bila i želja da sačuvaju ime svoga naselja, što je ovde vidno.

shalabajzer · Dobro upućeni član

Uvođenjem turske uprave u pokorenoj Srbiji, tokom XV i XVI veka, počela su da niču njihova naselja, poznata kao palanke. One su obično, imale oštro izdvojen islamski kompleks, sa utvrđenjem i džamijom u središtu, dok je raja živela na periferiji ili na seoskim spahilucima. Putnici koji su ovuda prolazili ostavili su prve zapise o naselju tek u XVI veku.

Od svih sačuvanih zapisa najinteresantnije su beleške pečujskog vladike Antona Vranića, koji je ovuda prošao u dva maha. Prema prvom dnevniku iz 1553. ovaj znameniti putnik daje podatke o Jagodni, dok u drugom, iz 1568. godine, pisari iz njegove svite navode da se mesto zove Jagodina. Prema do sada poznatim izvorima ova godina ima značajnu kalendarsku vrednost za grad, jer iz nje potiče njegovo drugo ime.

U drugim prilikama putnici će beležiti čas jedno, čas drugo ime, što je zavisilo od njihove narodnosti i jezičke snage da osete njegovu pravu zvučnost. Ne može se, međutim, prenebregnuti moć tradicije, prema kojoj mnogi Levčani i danas najradije kažu "da sredom idu na pijacu u Jagodnu", iako ih od vremena, kad se ovo ime koristilo, dele vekovi.

Iz proteklih vekova Jagodina izranja sa imenima Jagodna ili Jagodina, koja su strani putnici, nevešti slovenskom jeziku, beležili kao Jadunum, Eperiš ili Jašinče. Gotovo iza svakog je ostalo predanje o nastanku, na granici između istine i legende, kao prilog maštovite naravi njegovih žitelja.

shalabajzer · Dobro upućeni član

NAJSTARIJA SLIKA

najstariju sliku Jagodine slikao je Emanuelo Klar oko 1870 godine

Prvi poznati snimak Jagodine izasao je iz forografskog ateljea jednog od prvih fotografa koji su se ustalili u Jagodini. Emanuelo Klar je zabelezio glavnu carsiju u kojoj se smenjuju stare naherene cakmare sa novim palatama zidanim u zapadnoevropskom stilu.

shalabajzer · Dobro upućeni član

Opština
Jagodina je sedište istoimene opštine sa 53 naselja, površinom opštinskog područja od 46.957 ha i oko 80.000 stanovnika. Sam grad Jagodina ima građevinski pojas površine 1.791 ha, i u njemu živi oko 40.000 stanovnika. Od 1991. godine se nalazi u sastavu Pomoravskog okruga, koji čine - idući od juga na sever - opštine: Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Despotovac, Svilajnac i Rekovac. Sedište se nalazi u Jagodini.

shalabajzer · Dobro upućeni član

Da vam docharam malo svoj grad......slikama naravno....

shalabajzer · Dobro upućeni član

josh slika....

shalabajzer · Dobro upućeni član

josh....

shalabajzer · Dobro upućeni član

toliko za sad......

ako imate neka pitanja......

pa postavite.... Laughing

milannik · Početnik Domaćeg.de

U bre, ovde ko da nema jagodinaca, ko da niko nije bio u jagodi.
Steta, neznate sta propustate, pre svega SELEKT, APIS, fontanu u centru koja navodnjava pola skvera itd...
Sve u svemu lep grad u kom sam proveo lepe trenutke zivota.

Xandros · Početnik Domaćeg.de

Jagodinu ne znam previs, ali ono malo jagodinaca sto znam mogu samo reci da su ljudi za primer, a kakav narod - takav grad Wink