Leta sve toplija - zasto?

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Evropljane ovoga leta muče vremenske neprilike. Taman što su se izbavili od tropske vrućine, naleteše na neuobičajeno hladno vreme - u tolikoj meri da je u Mađarskoj u utorak, 9. avgusta, izjutra zabeležena gotovo neverovatna temperatura od svega 4,6 stepeni Celzijusovih. Hladna jutra su zabeležena i u Frankfurtu (7 stepeni), Berlinu (8 stepeni), Moskvi (9 stepeni), Beču i Amsterdamu (11 stepeni), te Kopenhagenu (12 stepeni). Najviše dnevne temperature u tim gradovima 10. avgusta jedva su prelazile 20 stepeni Celzijusa, dok je najtopliji bio Madrid sa 33 stepena. Međutim, naučnici ukazuju da su leta u gradovima Evrope postala toplija u proseku za 2,2 stepena Celzijusa, i da se takav trend beleži od 1970-tih godina otkad se javljaju problemi zbog globalnog otopljavanja i da će u budućnosti biti još toplije.

Fond za zaštitu prirode je upoređivao prosečne temperature koje su tokom letnjih meseci merene u 16 evropskih prestonica između 2001. i 2004. godine sa temperaturama beleženim u periodu od 1970. do 1974. godine. Porast manji od jednog stepena zabeležen je samo u Dablinu (0,7 stepeni), Helsinkiju (0,8 stepeni) i Kopenhagenu (0,2 stepena). Najveći porast prosečne temperature zabeležen je u Madridu - živa je skočila za 2,2 podeoka. Na drugom mestu nalaze se London i Luksemburg sa povećanjem od 2 stepena, a u stopu ih prate Atina i Lisabon sa 1,9 stepeni.

Fond za zaštitu prirode je saopštio da se porast temperatura tek delimično može objasniti pojavom „ostrva vrućine� koja nastaju zbog povećanja broja stanovnika u gradovima. Osnovni uzrok je povećano oslobađanje gasova koji zadržavaju toplotu, a nastaju sagorevanjem fosilnih goriva u elektranama, automobilima i proizvodnim postrojenjima, ali tačni razlozi su nepoznati, kaže predstavnica fonda Imodžen Zetoven.

Ona je izjavila za Rojters da gradove ne čeka svetla budućnost i da pojava globalnog zagrevanja znači da „će se taj trend nastaviti i da postoji opasnost od stvaranja začaranog kruga�. Rasprostranjena upotreba klima-uređaja može da umanji zdravstvene rizike, ali ona povećava potrebe za strujom koja se u velikoj meri dobija od fosilnih goriva.

Savetodavni naučni panel Ujedinjenih nacija je 2001. godine procenio da je temperatura na svetskom nivou u XX veku uvećana za 0,6 odsto, uglavnom usled veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Panel predviđa da će temperature do 2100. godine biti uvećane za dodatnih 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusa, i stvoriti dodatni rizik od vremenskih nepogoda poput poplava, suša i nevremena, kao i od topljenja glečera, usled čega bi nivo mora mogao da poraste za jedan metar.

Pojedini naučnici smatraju da su strahovanja od globalnog zagrevanja preterana i tvrde da se temperature mere uglavnom u blizini gradova i da živa raste usled širenja gradova.

Imodžen Zetoven, međutim, smatra da ne postoji jasna veza između povećanja broja stanovnika i porasta temperature. Ona je istakla da je od sedamdesetih godina broj stanovnika Madrida udvostručen, dok je u Londonu uvećan za jedan odsto, a oba grada se po rastu temperature nalaze u samom vrhu lestvice.

Porast temperatura beleži se u celom svetu, ne samo u Evropi. Svet bi mogao da se suoči sa još ekstremnijim klimatskim promenama i kolebanjima vremena i da bude na udaru poplava, suša, snežnih oluja, topljenja glečera i podizanja nivoa mora za čak jedan metar. Talas vrućina je 2003. godine, na primer, odneo 40.000 života, pre svega u Italiji i Francuskoj.

Tom „krugu� pripada i snežna oluja u priobalnom pojasu južne Australije koja je odnela najmanje dva ljudska života. U sredu, sneg se zabeleo prvi put posle 1986. godine u Melburnu, glavnom gradu države Viktorije, i u Hobartu, prestonici Tasmanije. Snežni pokrivač, debljine oko 20 cantimetara, je prava retkost u priobalnom delu Australije, a sada ga ima duž više od 400 kilometara.

Govoriti o klimi a ne pomenuti Milutina Milankovića bilo bi bespredmetno.

Milutin Milanković (1879-1958) rodom je iz Dalja u koji su njegovi preci tokom Velike seobe stigli sa Kosova i Metohije. Studije građevine završio je na Tehničkoj visokoj školi u Beču, gde je i doktorirao kao prvi Srbin doktor tehničkih nauka. Sa talentima i interesovanjima gotovo renesansnih razmera uspešno se bavio: klimatologijom, astronomijom, nebeskom mehanikom, geofizikom, astrofizikom, geografijom, primenom materijala i modela u graditeljstvu, vojnim građevinarstvom, reformom kalendara...

Njegov „Kanon osunčavanja�, kojeg su evropski i američki naučnici 1995. godine proglasili jednim od najznačajnijih naučnih dela XX veka, prvi put je na srpskom jeziku objavljen u okviru Milankovićevih Sabranih dela 1997. godine (napisan je na nemačkom). Iza sebe je ostavio značajan inženjerski opus, objekte izvedene u Austriji, Italiji, Rumuniji, Češkoj, bivšoj Jugoslaviji i nizu drugih zemalja.

Autor je projekta „apsolutne zidanice� - najveće građevine koju je moguće sagraditi na Zemlji. Smatra se izumiteljem najtačnijeg istorijskog kalendara, čija je upotreba razmatrana na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine.

Iako je najpre bio sahranjen u Beogradu, prema sopstvenoj želji, kasnije je prenet u Dalj gde i sada počiva.

Prenosimo deo intervjua sa Aleksandrom Petrovićem, članom Odbora za organizaciju međunarodnog skupa o klimi planete Zemlje, kojim je obeležena 125-godišnjica rođenja Milutina Milankovića, objavljenom u Danasu pre godinu dana.

„Sve češće se pojavljuju �klimatski scenariji�, jer se neke grupe očigledno nalaze pozvanim da ih prave i lansiraju u javnost. To je ozbiljan fenomen, jer se na osnovu tih �klimatskih scenarija� planiraju mnoge strateške odluke. Nije isključeno da je trenutna politička situacija na celoj planeti proizvod nekih procena oko klimatskih promena, jer je očigledna težnja da se one instrumentalizuju kao neka vrsta pretnje i da se nametne dovoljno snažan subjekt koji će moći da upravlja tim promenama. Pre nekoliko meseci pojavio se film o tome kako cela Severna Amerika ide pod led i kako se ledeni pokrivač spušta maltene do Floride. S druge strane, imate zagovornike globalnog zagrevanja koji ukazuju da je, recimo, pukao ledeni breg B15 koji je veći od površine cele Srbije. Merenjima je utvrđeno da je globalna prosečna temperatura porasla za skoro jedan stepen, što je vrlo ozbiljno, a da je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi najveća za poslednjih četiristo hiljada godina. Čim imate dve u stavovima potpuno suprotstavljene grupe, neizbežno je da se priča politizuje, jer na obe strane naučnici imaju svoje političke mentore koji te priče guraju.�

„Nedavno je jedan engleski list �provalio� američki scenario klimatskih promena koji predviđa da će za dve decenije posledice promene klime učiniti da mnogi evropski gradovi potonu i da će se zaoštriti ratovi za energju i vodu. Pre nekoliko dana pojavio se i izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu koja predviđa da će za oko pet decenija švajcarski Alpi biti otopljeni i da će za 80 godina u Evropi nestati zime, što će pratiti toplotni udari i poplave. U tom izveštaju izračunato je da se broj klimatskih katastrofa u devedesetim godinama udvostručuje u odnosu na deceniju ranije i da je to koštalo oko 11 milijardi dolara, kao i da te katastrofe ugrožavaju poljoprivredu i biodiverzitet. To može da govori da će klimatska pretnja nadjačati sve ostale pretnje, tako da će opasnost od terorizma uskoro biti napuštena zbog malog intenziteta.�

„Svi ovi scenariji koji dolaze do javnosti često nisu dovojno dobri ili su čisto krivotvorenje, jer ne uzimaju u obzir astronomske parametre o kojima govori Milanković i koji čine srž �Kanona osunčavanja�. Ne može se govoriti o klimatskim promenama bez nebeske mehanike. Sadašnji scenariji su potpuno lišeni kosmičke dimenzije i nisu u pravom smislu relevantni. Da biste imali ozbiljnu procenu ne možete da pođete samo od toga šta se događa na Zemlji i šta ljudi rade. Naša antropocentrična civilizacija, čija je parola �čovak upravlja svojom sudbinom�, sklona je da precenjuje svoje mogućnosti i značaj. To važi i za klimatski domet efekata spaljivanja fosilnih goriva. Kada se radi o globalnoj promeni klime, reč je pre svega o kosmičkim energijama.�

„Niko nije izvršio realnu procenu i uporedio kakve se energije mogu osloboditi ovde na Zemlji i kakve su kosmičke energije nastale promenama orbitalne geometrije, ali i površna analiza ukazuje na beznačajnost naših napora, sa čime ova civilizacija ne želi da se suoči. Nebeska mehanika, orbitalna dinamika o kojoj govori Milanković, promena osunčavanja, ritam krive osunčavanja ne može da bude bitno promenjen ovim što se radi na Zemlji. Ako Milanković predviđa zamrzavanje i zahlađenje, to što ćemo možda da se malo pregrejemo pre toga, samo znači da će ledeni okov biti jači kad bude došao taj trenutak.�

„Znamo da ledena doba imaju svoj ritam, ali ne i u kom će trenutku i zbog čega krenuti ta, kako političari kažu �tranzicija� ka ledenom dobu i kada možemo očekivati promene koje će nas možda primorati da se, kao naši preci, selimo. Poznato je da su klimatske promene bile pokretač demografskih i ukupnih civilizacijskih kretanja. Zna se i za malo ledeno doba koje je na izmaku srednjeg veka vladalo Evropom, ali mi nemamo uputstva šta da gledamo. Tu vlada potpuna neizvesnost. Može da se dogodi za pet hiljada godina, možda odmah, a možda se već i događa. Ta kriva nije razmerena na milimetar. Ona je kao kardiogram. Ima svoje pomake, gde pet hiljada godina u kosmičkim razmerama skoro da ne znači ništa. Zato moramo da uzmemo u obzir sve mogućnosti, ali i da budemo svesni slabosti scenarija koji ne uzimaju u obzir astronomske klimatske činioce, pre svega osunčavanje Zemlje nastalo kao rezultat njenog odnosa prema Suncu.�

„Zbog toga je Milanković jedan od pouzdanih ključeva budućeg vremena.� (RTS)