Hepatitis C- bomba sa odlozenim delovanjem

Yasmin · Prijatelj foruma

Vise milijuna Europljana, ali i tisuce ljudi u nas, nositelji su virusa hepatitisa C, opasne bolesti koju znanstvenici i lijecnici cesto nazivaju "bombom s odgodjenim djelovanjem".

Virus hepatitisa C identificiran je tek 1989. godine, nakon cega je zapocelo njegovo medicinsko ispitivanje, a potom su utvrdeni i nacini lijecenja.

Pretpostavlja se da je i dio hrvatske populacije zarazen ovim opasnim virusom. Time se povecava opasnost od sirenja ove zarazne bolesti. Virus C smatra se najopasnijim uzrocnikom "zutice". Naime, prisutnost u organizmu ne ocituje se posebnim simptomima, iako se u 80 posto slucajeva zadrzava u organizmu nakon zaraze, uzrokujuci kronicno oboljenje jetre.

Bolest se najlakse prenosi putem krvi - do 1992. godine vecina oboljelih zarazila se transfuzijom krvi, pise u strucnom osvrtu 'Pritajena bolest - hepatitis C', tiskanom u 'Gospodarskom listu'. Od 1993. godine obavezno je testiranje krvi na hepatitis C. Smatra se da je uz tetoviranje te igle koje rabe ovisnici o drogama i spolni odnos moguci nacin prenosenja zaraze.

Od 100 zarazenih, u 20 do 50 bolesnika bolest prolazi spontano, a u 75 do 80 bolesnika poprima kronicni oblik. Od 80 bolesnika, u njih 10 jetra ostaje neostecena, a njih 70 obolijeva od kronicne bolesti jetre. Od 70 bolesnika, njih 40 obolijeva od neaktivnog kronicnog hepatitisa, 30 od aktivnog, u 10 oboljelih javlja se ciroza, a u 2 ili 3 oboljela - rak jetre.

kiki-riki · Početnik Domaćeg.de

Каква су ваша искуства поводом тога.
Моја девојка је позитивна а ја сам данас отишао на испитивања и вероватно и ја имам. Ако неко нешто више зна о лечењу нека пише.
Поздрав!

Edit by Belphegore
Popravio sam ti naslov i prebacio temu Wink

pinkie · Prijatelj foruma

Hepatitis C

Hepatitis je virusna upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih stanica. Može biti kratkotrajan (akutni) i dugotrajan (hronični). U nekim slučajevima, akutni hepatitis prelazi u hronično stanje, ali hronični hepatitis se može takođe razviti samostalno.

Većina slučajeva hepatitisa je izazvana virusima koji napadaju jetru, a označeni su slovima od A do G. Treba napomenuti da se uzrok hepatitisa ponekad ne može objasniti, što upućuje na to da neki virusi još nisu otkriveni.

Hepatitis A, pre nazivan zarazni hepatitis, uvek je akutan i nikad ne postaje hroničan. Virus se izlučuje stolicom i prenosi zagađenom hranom i vodom. Jedenje školjki iz vode zagađene kanalizacijom čest je način zaraze hepatitisom A. On se takođe može dobiti bliskim kontaktom s osobama zaraženim virusom.

Virus hepatitisa B, pre nazivan serumski hepatitis, nalazi se u spermi, krvi i slini. On se obično širi transfuzijama krvi, zaraženim iglama i seksualnim kontaktom. Kontrole krvi su smanjile rizik zaraze transfuzijom. Virus ne uništava izravno stanice, ali se čini da aktivira stanice imunološkog sastava, koje izazivaju upalu i oštećenje jetre. 5% slučajeva prelazi u hronični oblik.

Virus hepatitisa D može se razmnožavati samo kad se pričvrsti na virus hepatitisa B, tako da hepatitis D ne može postojati ako nije prisutan virus hepatitisa B. Kod 1-10% bolesnika s hepatitisom B kasnije se razvije hronični hepatitis, a hepatitis B može postati hroničan bez akutne faze

Virus hepatitisa C se takođe može prenijeti transfuzijama krvi, zaraženim iglama, a i seksualnim putem. Zahvaljujući kontrolama krvi, rizik zaraze transfuzijom je sada mnogo manji. Može se prenositi i putem povreda na koži. Kod oko 10% do 60% bolesnika s akutnim hepatitisom C razvije se hronični oblik, koji se može pojaviti bez prethodne akutne faze.

Hepatitis A je hepatitis s kojim se ljudi najčešće susreću prilikom putovanja u strane zemlje. Voda i hrana zagađene fekalijama glavni su izvori infekcije, i zaražene osobe ga mogu preneti na druge ako ne provode stroge higijenske mere. Rizik je mali ako se higijenske mere dobro primjenjuju, posebno kod menjanja pelena djeci i nege obolelih osoba..

Hepatitis B se može preneti seksualnom aktivnošću. Trudnice s hepatitisom B mogu preneti virus na dete. Verojatnije je da će deca postati hronični nosioci virusa nego odrasle osobe. Virus može ući kroz posekotine, ogrebotine i druge povrede kože. Rizik postoji i za zaposlene u bolnicama izložene ljudskoj krvi i proizvodima od krvi, policajce, vatrogasce, zaposlene u institucijama za mentalno obolele, zatvorenike, i emigrante iz područja u kojima je stopa obolevanja visoka. Takođe se zna da se virus prenosi zagađenim medicinskim instrumentima, naro;ito onim koji se koriste kod više od jedne osobe. Osobe izložene povećanom riziku su intravenski narkomani i homoseksualci.

Hepatitis D se pojavljuje samo kod osoba s hepatitisom B.

Osobe kod kojih postoji velik rizik obolevanja od hepatitisa C uključuju intravenske zavisnika od droga, intranazalne zavisnike od kokaina, osobe koje su se podvrgle body-piercing-u, i primaoce transplantiranih organa. Čini se da promiskuitet kao i dugotrajne seksualne veze sa zaraženim partnerom povećavaju rizik. Rizik se povećava s učestalošću seksualnih aktivnosti i intimnog ponašanja, kao što je korišćenje zajedničke četkice za zube. Osim ako infekcija kod trudnice s ovim virusom nije jaka, nije verovatno da će ga preneti na dete. Čak i uz ove faktore rizika, još uvek se za 40% bolesnika ne zna način zaraze ovim oblikom hepatitisa.

Hepatitis C postaje jedan od glavnih uzroka hroničnih bolesti jetre i približava se broju jedan među indikacijama za transplantaciju jetre. Upravo iz ovih razloga potrebno je posvetiti punu pažnju terapiji hroničnog hepatitisa C.

Hepatitis C (HVC) je upalna bolest jetre uzrokovana RNA virusom iz porodice Flaviviridae.

Virus se prenosi parenteralno, tako da su najugroženiji korisnici intravenskih droga, te primatelji većih količina krvi i krvnih produkata. Od 1992. godine, je uvedeno obvezatno testiranje krvi na Hepatitis C. Seksualno prenošenje hepatitisa C verovatno je odgovorno za 5% ili manje slučajeva bolesti. Ostali mogući načini prenošenja su tetovaže, slučajni ubodi na igle, zajednička upotreba kućnih predmeta (žileti, četkice za zube) itd.

Najveći broj pacijenata nema simptoma, a ukoliko se tegobe jave najčešće su to umor, bolovi u trbuhu, oslabljen apetit, svrbež, gubitak na težini i žutica. Nažalost glavna karakteristika hepatitisa C je njegova hroničnost, svega 15% do 30% bolesnika spontano ozdravi nakon akutnog stadijuma bolesti, dok kod preostalih 70% do 85% bolest pređe u hronični oblik. Ipak u većini slučajeva bolest je blaga, a ciroza jetre se razvija u 15% do 30% slučajeva hroničnog hepatitisa C.

U dijagnozi hepatitisa C svoje mesto zauzimaju, između ostalog, ispitivanje krvi na anti-hepatitis C protivtela (anti-HCV), koja imaju svoja ograničenja, i testovi otkrivanja virusnog genoma PCR (HCV-RNA) i bDNA koji su veoma pouzdani i potvrđuju dijagnozu bolesti. Za sigurnu dijagnozu hroničnog hepatitisa potrebna je biopsija jetre s analizom tkiva.

Prvi preparat odobren za lečenje hepatitisa C je bio alfa-interferon (IFN-alfa 2), koji je još u upotrebi, a preporučena doza je 3 miliona jedinica 3 puta nedeljno u trajanju od 12 meseci. Uspešnost terapije hepatitisa C procenjuje se postotkom pacijenata koji najmanje 6 meseci nakon prestanka terapije nemaju detektibilan serumski HCV RNA. Kada se IFN-alfa 2 upotrebljava sam u terapiji onda je njegova uspešnost između 10% i 20%.

Međutim ukoliko se IFN-alfa 2 kombinuje u terapiji s ribavirinom postotak uspešnosti raste na vrednosti 31% nakon 24 nedelje kombinovane terapije i 38% nakon 48 nedelja. Ribavirin ima antivirusnu uspešnost na RNA viruse in vitro i smanjuje razine jetrenih enzima za vreme terapije bolesnika s hepatitisom C, ali je uočeno da kada se daje u monoterapiji nema uticaja na serumsku razinu HCV RNA i histološku sliku jetrenog parenhima. Iz ovoga bi se dalo zaključiti da ribavirin nema direktni antivirusni efekt na virus hepatitisa C. Povećani uticaj kombinacije IFN-alfa 2 i ribavirina ima i svoju cenu, a to su učestalije nuspojave. Posebno treba istaknuti anemiju zavisno od doze ribavirina.

Sintetski interferon, (CIFN) koji je po redosledu aminokiselina kombinacija alfa i beta interferona, je pokazao uspešnost sličan IFN-alfa 2 u manjim dozama, dok ukoliko se primenjuju viće doze ima nešto bolju uspešnost. Interferon ima kratko poluvreme života u organizmu, što ima uticaj na njegovu efikasnost.

Interferoni produženog delovanja (pegilirani interferon) održavaju duže delotvornu koncentraciju leka u tkivima, što se pokazuje u povećanju njihove uspešnosti koja doseže 39% nakon 48 nedelja terapije takvim preparatom u dozi od 180 mg jednom nedeljno.

Pegilirani interferon, 1.5 ľg/kg/nedeljno u kombinaciji s ribavirinom 400 mg dva puta dnevno je pokazao uspešnost od 54%. Moramo napomenuti da se uspešnost terapije bitno razlikuje zavisno od genotipa virusa, tako je za genotip 1, koji je najteži za lečenje, uspeh ove terapije bio 42%. Za genotip 2 i 3, čiji je udeo u Europi i SAD-u oko 30% svih hepatitisa C, uspešnost je bila izvanrednih 82%.

Neki od budućih puteva terapije hroničnog hepatitisa C otvaraju se u delovanju interleukina 10 i 12, i gentskoj terapiji.

priredio: A.M.P.

pinkie · Prijatelj foruma

ako je ovo vrsta hepaptitisa o kojem ti govoris, nadam se da ce ti ovaj tekst biti od pomoci Wink

a posto ne znam gde zivis, evo ti i jednog teksta koji ce ti mozda biti od pomoci oko lecenja ove bolesti
INFEKTIVNOJ KLINICI
Besplatno lečenje hepatitisa Ce

U Infektivnoj klinici Kliničkog centra “Novi Sad” registrovano je preko 500 obolelih od hepatitisa Ce, a svega njih petoro ima novca da plati skupo lečenje. Lek “pegasis”, odnosno pegilovani interferon alfa, nedeljno košta oko 21.000 dinara i potrebno ga je uzimati tokom 24 sedmice. Lek “ribavirin” mesečno košta 70.000 dinara i takođe ga treba uzimati tokom šest meseci. Matematika kaže da ovi pacijenti za pola godine potroše bezmalo milion, odnosno 924.000, dinara na lekove. Šef odseka za hepatitis Klinike za infektivne bolesti profesorka dr Milotka Fabri kaže da je u toku druga faza projekta besplatnog lečenja obolelih, a troškove pokriva republički Zavod za zdravstveno osiguranje (Fond).
- Komisija koja radi pri Fondu odobrava lečenje najtežih bolesnika. Tokom šest meseci pacijenti dobijaju pegilovani interferon alfa, što je u svetu prihvaćena terapija za ovu bolest. Pored toga firma “Roche” obezbeđuje da pacijenti dobiju i lek “ribavirin”, koji je neophodan kao kombinacija uz terapiju. Ista kuća obezbedila je i dijagnostičke testove - objašnjava dr Fabri.
Tokom prvog dela projekta, koji je završen 30. decembra prošle godine, u novosadskoj Infektivnoj klinici lečena su 24 pacijenta, a u projektu koji je započeo ove godine leči se još njih sedmoro. Komisija Fonda odobrava novac za lečenje 125 bolesnika sa teritorije Srbije, a pacijenti iz cele Vojvodine donose medicinsku dokumentaciju u Infektivnu kliniku u Novi Sad. Mora da se uradi detaljna dijagnostika koja uključuje kvalitativni i kvantitativni PCR, odnosno test na detekciju RNK virusa, zatim genotipizacija virusa hepatitisa C, kao i biopsija jetre sa utvrđivanjem aktivnosti bolesti i fibroze. Tek na osnovu svih rezultata razmatra se mogućnost lečenja.
U zavisnosti od genotipa virusa, lečenje u nekim slučajevima može da traje i 12 meseci, što troškove lečenja udvostručava. Uspeh lečenja ovom terapijom je 90 odsto ukoliko se radi o genotipu 2 ili 3 hepatitisa Ce, a kod genotipa 1 uspešnost je 60 odsto. Uspehom lečenja se smatra normalizacija testova iz biohemijskog sindroma jetre i negativizacija hepatitisa Ce virusa iz seruma na kraju terapije i šest meseci po završetku lečenja.
- Hepatitis Ce u početku najčešće nema nikakvih simptoma. Kada se simpotomi pojave onda je bolest već u poodmakloj fazi. Tada se javlja dekompenzovana ciroza jetre ili primarni hepatocelularni karcinom - ističe dr Fabri i napominje da na hepatitis Ce treba da misle oni koji su u prošlosti, do 1994. godine, imali tranfuziju krvi, različite medicinske intervencije, kao i intravenski narkomani, jer su to načini prenošenja bolesti.
Podaci Infektivne klinike pokazuju da je među obolelima od hepatitisa Ce 38 odsto intravenskih narkomana, 24 procenta njih je imalo transfuziju ranije, u operacijama bez transfuzije obolelo je 13,68 odsto , sedam procenata imalo je razne medicinske intervencije, oko jedan i po odsto su zdravstveni radnici, dok su kod ostalih nerazjašnjeni uzroci nastanka bolesti.

LJ. Petrović

crnibiser · samotvoja24

Pola sata izlaganja suncevoj svetlosti delotvornije je u lecenju akutnog hepatitisa C od lekova, smatraju tajvanski lekari. Iscelitelj Pan Nian-tzung kaže da sunceva svetlost pomaže u jacanju imunološkog sistema pacijenata i pomaže im u oporavku od akutnog hepatitisa. - Petanest minuta dnevno na suncu, u zoru i sumrak, najbolji su jer u to vreme sunce nije jako za oci i ne izaziva opekline na koži - kazao je Pan. Kao primer je naveo slucaj 21-godišnjeg studenta koji je razvio akutni hepatitis C zbog igranja igrica na racunaru i neredovnog spavanja. Krvni testovi su pokazali da uzrok njegovog akutnog hepatitisa C nije virusna infekcija nego problem sa imunološkim sistemom, Izlagao se dnevno pola sata suncevoj svetlosti i oporavio se za mjesec dana.

http://www.herbateka.com/node/724

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Novi koktel lekova za hepatitis C

Istraživanje međunarodnog tima je pokazalo da koktel sastavljen od eksperimentalnih medikamenata danoprevir i RG1728, kompanije "Roš", daje dobre rezultate.

Dva eksperimentalna leka - od kojih jedan švajcarske firme "Roš" - su izgleda neškodljivi, a pacijenti obolelih od hepatitisa C ih dobro podnose kada se koriste u kombinaciji, saopštio je međunarodni tim američki, australijskih i novozelandskih stručnjaka.

Traganje za novom terapijom za hepatitis C je poslednjih godina preraslo u hitan zadatak, jer dosad korišćeni koktel interferona i ribavirina ima ozbiljne neželjene propratne posledice. Osim toga, sve više pacijenata postaje imuno na interferon.

Istraživanje međunarodnog tima je pokazalo da koktel sastavljen od eksperimentalnih medikamenata danoprevir i RG1728, kompanije "Roš", daje dobre rezultate.

Prva faza testiranja je trajala 13 dana i obavljena je na 88 australijskih i novozelandskih pacijenata, od kojih je 14 primalo placebo, dok su ostali podeljeni u sedam grupa, na osnovu doze dva pomenuta leka koju su dobijali.

Utvrđeno je da je kod ispitanika koji su dobijali najveće doze - 1.000 miligrama RG7128 i 900 miligrama danoprevira dva puta dnevno, došlo do znatnog smanjenja prisustva virusa hepatitisa C.

Kod nekoliko pacijenata nivo virusa je smanjen ispod vrednosti koje mogu da se detektuju, a nije zabeležen ni jedan slučaj sticanja otpornosti na navedene lekove.

Oni se daju u kombinaciji, jer deluju na različite delove virusa. Vođa istraživanja, novozelandski profesor Edvard Gejn, ističe da nijedan od navedenih lekova ne treba uzimati pojedinačno, jer bi u tom slučaju virus, koji jako brzo mutira, ubrzo postao imun na taj medikament.

Ispitanici koji su učestvovali u ovom testiranju su se žalili na glavobolju, bezvoljnost, osip, gastrointestinalne probleme i mučninu, ali sve te pojave su bile blagog, u najgorem slučaju umerenog intenziteta.

U svetu od hepatitisa C boluje više od 170 miliona ljudi. Ova bolest može da dovede do ciroze, ili otvrdnjavanja jetre i konačno do raka na ovom organu.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pomak u lečenju hepatitisa C

Francuski naučnici razvili su novi test krvi koji može predvideti efikasnost klasične terapije protiv hepatitisa C, koja podrazumeva kombinaciju lekova interferona i ibavirina.

Grupa francuskih naučnika iz Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istrazivanja, sa Univerziteta "Pari Dekart" i iz Pasterovog instituta, razvila je test kojim se može predvideti efikasnost klasične terapije protiv hepatitisa C i pre početka njene primene, objavili su francuski mediji.

Radi se o testu krvi, u kojoj se na osnovu nivoa proteina IP-10, može predvideti efikasnost klasične terapije protiv hepatitisa C, koja podrazumeva kombinaciju lekova interferona i ibavirina.

Registrovanje visokog nivoa proteina IP-10 pre početka primene terapije, moglo bi da "najavi" njenu neefikasnost.

Taj test bi, kako su istakli naučnici, mogao da omogući da se pacijentima obolelim od hepatitisa C povećaju šanse za ozdravljenje, ali i da se oni usmeravaju na adekvatnije terapije, ukoliko je neophodno.

On bi mogao da se koristi i kod drugih hroničnih inflamatornih i infektivnih oboljenja.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Hepatitis C može da se izleči

Hepatitis C može skriveno da napreduje tako da posle jedne ili dve decenije izazove cirozu i pojavu tumora. Lečenje je skupo, a potpuno eliminisanje virusa iz organizma sada omogućavaju tri leka.

Hepatitis C je svako akutno ili hronično zapaljenje jetre. Upala može biti virusnog porekla, a glavni uzročnici su različiti sojevi virusa hepatitisa od A do E. U zapadnim zemljama najčešći izazivači upale jetre jesu virusi A, B i C. Virus hepatitisa C otkriven je poslednji, pre nešto više od dvadeset godina, piše "Politika".

Od trenutka ulaska virusa u organizam pa do pojave prvih znakova bolesti prođe šest nedelja. Za to vreme virus putem krvi dospeva u jetru, gde se vezuju za njene ćelije. Najizrazitiji znak bolesti je žutica, ali su među najčešćim simptomima i umor, bol u gornjem delu trbuha, i to obično sa desne strane, gubitak apetita, mučnina, ponekad i povišena temperatura. Simptomi prođu za nekoliko nedelja, međutim virus ne iščezava, već nastavlja da živi u ćelijama jetre gde sporo ispoljava svoje razorno dejstvo.

Ovaj virus sklon je mutaciji, i to je najverovatnije razlog zašto do sada nije napravljena vakcina. Za razliku od njega, virus hepatitisa B se ne menja, pa je vakcinacija uspešna. Oba virusa mogu ostaviti teške posledice u jetri, pa ipak virus hepatitisa C ima lošiju reputaciju jer se smatra da od svih virusa baš on izaziva njeno propadanje što dovodi do preke potrebe za transplantacijom češće od ostalih tipova virusa.

Po rečima prof. dr Dragana Delića, direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti, infekcija virusom hepatitisa C je veoma rasprostranjena. Procenjuje se da je na globalnom nivou nosilac virusa tri odsto populacije i da od hepatitisa C boluje 200 miliona ljudi. U Srbiji je najverovatnije zaraženo 100.000 osoba. Putevi ulaska virusa u organizam uglavnom su poznati, ali kod 30 odsto inficiranih ne može da se utvrdi kako je došlo do infekcije.

Velikom riziku od infekcije izloženi su prvenstveno intravenski narkomani i mladi koji se tetoviraju i stavljaju pirsinge. Potom osobe koje su dobile transfuziju krvi do 1994. godine jer se pre toga krv nije testirala na hepatitis C. Infekcija se može preneti i seksualnim kontaktom i tokom trudnoće sa inficirane majke na plod. Rizik da se "zaradi" hepatitis C predstavlja i ušmrkivanje droge, endoskopske operacije kao i druge hirurške i stomatološke intervencije. Velikom riziku su izloženi i zdravstveni radnici.

Ponašanje virusa hepatitisa C u organizmu inficiranih nije isto kod svih. Većina bolesnika, tačnije oko 80 odsto, ima akutni virusni hepatitis C bez simptoma, a svega 20 prepoznatljivu formu sa specifičnim simptomima žutice kao što su žuta prebojenost kože i tamna mokraća, ali infekcija može da prođe i nezapaženo, sa nespecifičnim simptomima.Važno je napomenuti da se u 70 do 80 odsto slučajeva simptomi bolesti održavaju manje od šest meseci.

Ukoliko se simptomi održavaju i dalje i dođe i do pogoršanja, bolest prelazi u hronični oblik, a zatim i do komplikacija od kojih su najopasnije ciroza (hronično oboljenje jetre) i karcinom jetre.

Da li će bolest napredovati zavisi od mnogih činilaca, godina, pola, konzumacije alkohola, prekomerne težine, masne jetre. Pa ipak, od svih dijagnostikovanih bolesnika kod nekih se virus iz organizma ne eliminiše, već kod njih bolest prelazi u hronično zapaljenje jetre.

"Budući da se i hronični hepatitis najčešće ne ispoljava simptomima bolesti, ova infekcija se obično dokazuje slučajno, prilikom dobrovoljnog davanja krvi ili rutinskim uzimanjem krvi za biohemijske analize kada se otkrije povišena aktivnost serumskih aminotransferaza. Pacijent je u tom slučaju 'zdravi' nosilac virusa, ali iako nema nijedan vidljiv simptom može da bude njegov prenosilac", objašnjava za "Politiku" dr Delić.

Težina bolesti i stepen hroničnog oštećenje jetre se određuje biopsijom jetre i histopatološkim pregledom. Povišena aktivnost serumskih aminotransferaza ukazuje na mogućnost aktivne, napredujuće bolesti. Uslov za lečenje je i da se u mililitru krvi pronađe više od 100.000 virusnih kopija.

"Virus hepatitisa C nije uniforman, već se menja i do sada je otkriveno više genotipa, tačnije šest. U Srbiji postoje četiri ovakva soja, od njih prvi i treći su zastupljeni kod 60 odsto infekcija, isto kao i u evropskim zemljama", objašnjava prof. dr Delić. "Lečenje se sprovodi ribavirinom i pegilovanim interferonom, a dužina lečenja zavisi od genotipa. Prvi i četvrti leče se sa ova dva leka 48 nedelja, a drugi i treći 24 nedelje. Uspeh se postiže kod 60 odsto pacijenata sa virusom hepatitisa genotip jedan, a kod osoba koje imaju virus hepatitisa C drugog i trećeg genotipa moguće je izlečenje kod 94 odsto obolelih. To je zahtevna i skupa terapija i odobrava je posebna komisija Fonda zdravstvenog osiguranja. Godišnje se u Srbiji uključi u terapiju oko 500 bolesnika."

Sagovornik "Politike" ističe da je virus hepatitisa C moguće potpuno eliminisati sa ova dva leka. To su dobri lekovi, ali se ne mogu dati svim pacijentima. Oni kod kojih terapija nije moguća su pacijenti sa autoimunim bolestima, epilepsijom, osobe sa malim brojem leukocita i trombocita.
"Kliničke, biohemijske i hematološke kontrole sprovode se na četiri meseca, a virusološke kontrole posle 12 nedelja lečenja, na kraju terapije, i 24 meseca po okončanju lečenja. Cilj je da bolesnik na kraju ovih perioda nema virus u krvi ( HCV RNK negativan). Kažemo tada da je bolesnik 'aviremičan'. Drugi parametar koji se prati tokom lečenja jesu vrednosti transaminaza (ALT) koje se uspešnim lečenjem spuštaju na normalne vrednosti. Ukoliko se terapijom ne postigne stanje aviremije, nije ostvaren očekivani terapijski odgovor organizma", napominje dr Delić.

Sem što se virus eliminiše iz krvi, terapijom se zaustavlja propadanje jetre, nemogućnost prenošenja infekcije na druge osobe (u trudnoći sa inficirane majke na plod), izbegava se i rizik od ciroze i karcinoma jetre. Lekovi imaju dosta neželjenih efekata, ali od 700 pacijenata koliko ih je naš sagovornik imao, samo četiri osobe nisu mogle da podnesu terapiju.

"Odnedavno u evropskim zemljama i Americi uz ova dva leka se uvodi i treći sa generičkim nazivom bocaprevir. Ovaj lek blokira enzim virusa i time sprečava njegovo razmnožavanje. Uvođenjem bocaprevira procenat izlečenja obolelih od hepatitisa C sa genotipom jedan je povećan na preko 80 odsto, a lečenje je skraćeno sa 48 na 28 nedelja. Kombinovana terapija tri leka primenjivaće se i u našoj zemlji, najviše kod osoba koje boluju od hepatitisa C sa genotipom jedan. Osim bocaprevira u toku je ispitivanje oko 40 novih lekova", ističe dr Delić.

Bocaprevir će pacijenti u Srbiji primati tek iduće godine, ali je za utehu to što je bolest spora. Virusu hepatitisa C je potrebno deset, 15 pa čak i 20 godina da bi doveo do ciroze jetre. Proces registracije bocaprevira u Srbiji je počeo, a kada će ući na pozitivnu listu, zavisi od Fonda.

"Kada je reč o toku bolesti, razloga za brigu uvek ima, ali je hepatitis C najčešće bolest koja sporo napreduje", hrabri obolele prof. dr Delić.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Virusni hepatitis ima oko 450.000 ljudi

Pretpostavlja se da je oko 450.000 ljudi u Srbiji zaraženo virusnim hepatitisom B ili C, koji kod jednog broja obolelih, ukoliko se ne leče, dovodi do ciroze i karcinoma jetre, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv virusnih hepatitisa 28. jula.

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije prof. dr Dragan Delić, rekao je na konferenciji za novinare da se izlečenje hroničnog hepatitisa C postiže kod 60 do 85 odsto lečenih bolesnika.

Prema Delićevim rečima, kod hroničnog hepatitisa B postojeća terapija ne dovodi do izlečenja, ali značajno smanjuje broj virusnih kopija u krvi, zaustavlja tok bolesti ka cirozi jetre, poboljšava kvalitet života i sprečava dalje širenje infekcije na druge osobe.

"Bolest nema specifične simptome i često se otkrije tek u poodmakloj fazi, u fazi dekompenzovane ciroze ili tumora jetre i zbog toga se ova bolest naziva 'tihi ubica', kazao je Delić.

On je ukazao na rizične situacije u kojima treba biti oprezan, a to su izrada tetovaže i pirsinga, tretmani kod pedikira i manikira, hirurške, stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe obolele od hepatitisa B ili C.

Delić je istakao da se infekcija ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, kao i da je realan rizik od prenosa virusa i prenos sa inficirane majke na novorođeno dete, pre svega tokom porođaja.

Ne postoje rizične grupe, već rizične situacije

Predsednik Udruženja za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa "Hronos" Jasminka Nikolić, ističe da ne postoje rizične grupe koje su izložene hepatitisu, već da postoje rizične situacije u kojima se svako može zaraziti virusima hepatitisa B i C.

Hepatitis je upala jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita), javlja se u akutnom i hroničnom obliku, a u nekim slučajevima akutni hepatitis prelazi u hronično stanje.

Doktorka Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlja "Batut" je objasnila da se hepatitis može dobiti isključivo kontaktom sa krvlju zaraženom B i C virusima.

Ona je isrtakla da povećan rizik od infekcije imaju osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata, osobe koje boluju od hemofilije, osobe koje su na dijalizi, korisnici psihoaktivnih supstanci (bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem), zdravstevni radnici, promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite, sadašnji i bivši zatvorenici i osobe koje žive sa bolesnikom obolelim od hroničnog B hepatitisa.

"Hepatitis se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom, grljenem, ljubljenjem, razgovorom ili sedenjem u blizini takve osobe", naglasila je doktorka Simić.

Učesnici su konstatovali da se o hepatitisu u Srbiji još nedovoljno govori i zna, a upravo iz tog razloga je izražena diskriminacija obolelih.

Pacijentima se često dešava da u pojedinim privatnim stomatološkim ordinacijama budu odbijeni, postoji nekoliko primera kada su lekari odbili da urade hiruršku intervenciju, imaju problem pri zapošljavanju, kolege ne žele da dele kancelariju sa njima...

(Tanjug)

shoza · Početnik Domaćeg.de

Od 1995 do 97. sam bio intravenski narkoman(heroin).Cim sam prestao da se drogiram dao krv na analizu i utvrdjeno je da bolujem od hronicnog hepatitisa c.Ubrzo zatim sam na institutu za infektivne bolesti u Beogradu poceo da se lecim.Doktor mi je bio profesor Dragan Delic,vrhunski strucnjak iz te oblasti.Prvo mi je uradjena biopsija jetre(iglom se izvadi isecak jetre).Na taj nacin se najpouzdanije utvrdi u kom stanju je jetra.Imao sam srece,pa mi je jetra bila skroz u redu,najverovatnije zato sto sam na vreme saznao da bolujem.Nakon toga zapoceta je sestomesecna terapija interferonom 2 alfa.Ponedeljkom,sredom i petkom sam sebi davao injekcije u ruku.To sam radio uvece,zato sto je par sati nakon injekcije reakcija organizma takva,kao sam pocetak gripa,i to traje par sati.Nakon toga sve je ok.I to tako 6 meseci.Imao sam kontrolu krvi,to jest transaminaza svakih 14 dana.Od prve kontrole pa sve do danas,transaminaze su mi u granicama normale,sto znaci da je terapija uspela i da sam ja ZALECEN,posto se ta bolest ne leci.To znaci da je virus izolovan u jetri i da mi vise nesteti,ali u isto vreme znaci da bi bilo kada u zivotu usled pada imuniteta mogao ponovo da se aktivira.U tom slucaju imao bih jos jednu sansu,a ona se sastoji od kombinovane terapije istim onim interferonom i jos jednim lekom,za koji nisam siguran,ali mislim da se zove Ribovirin.U svakom slucaju ja sam uspeo da se zalecim iz prve,bez ikakvih komplikacija i sve u svemu zivim normalan zivot,jedem isto kao i pre,popijem po nekad i slicno.Inace bolest je takva da ne daje nikakve simptome,tako da covek moze da zivi skroz normalno,sve dok ne dobije cirozu i rak jetre,jer tek onda nastupaju bolovi razne druge komplikacije.Znaci leka ima,samo je bitno da se ode na vreme na lecenje i da se izgura tih 6 meseci terapije.