Drevne civilizacije ~ Vavilon

Yasmin · Prijatelj foruma

viseći vrtovi babilona

Herodot: ”Tim Babilonom vladalo je mnogo kraljeva koji su zidove i hramove sagradili, a među njima i dvije žene. Ona koja je davno vladala i kojoj je ime bilo Semiramida, podigla je nasipe na ravnici vrijedne da im se čovjek divi. To su bili Semiramidini vrtovi.?

Babilon se nekad nalazio na istočnoj obali Eufrata, oko 50km južno od današnjeg Bagdada u Iraku.

Babilonsko carstvo je cvjetalo za slavnog cara Hamurabija (1792.-1750. pr.Kr.). Civilizacija Mezopotamije je dosegla vrhunac moći za vladavine kaldejca Nabopolasara (625.-605. pr.Kr.) koji je htio prema Hamurabijevom uzoru osnovati novu Babilonsku državu. Diplomatska spretnost te vojni uspjesi dopustili su da se brzo ostvari ideja obnove velike Babilonske države iz II. tis. pr.Kr. To ”ludilo veličine? očitovalo se za Nabopolasarova sina Nabukodonosora II. (605.-562. pr.Kr.) u samom Babilonu, glavnom gradu nove države.

Grad je izgrađen u bogatu i prekrasno oblikovanu metropolu. Prvobitno ime grada je Ka-dingir (sumerski=božji dvori) što je u akadskom prijevodu značilo Bab-ilu (=božja vrata). U novobabilonsko doba to je ime promijenjeno u naziv istoga značenja, Bab-ilani. Bio je izgrađen na sedam brežuljaka. Grad je opkoljavao dvostruki zid ili, bolje rečeno, sustav dvostrukih zidova. Na sjevernoj je strani Nabukodonozor dao izgraditi još jedan zid od 18km. U grad se ulazilo kroz 8 vrata. Ona su bila posvećena bogovima koji u gradu imaju svoja svetišta. U sjevernom se dijelu grada nalaze Sjeverni i Glavni dvorac, a duž obje palače proteže se Ulica procesije. Obje te palače štitile su Južni dvorac koji se nalazio neposredno unutar gradskih bedema. To je ogromna palača babilonskih kraljeva, a u tlocrtu ima 322ױ90m. Na sjevernoj strani dvorca blizu vrata boginje Ištar vjerojatno su bili izgrađeni Viseći vrtovi.

Za njihovu izgradnju su vezane mnoge priče i legende koje se vežu za ime kraljice Semiramide.

Jedna od njih kaže da je Semiramida bila kćerka smrtnika i nimfe Derkete. Pošto ju je majka napustila, prihvatili su je golubovi i othranili je mlijekom i sirom. Kad su je našli pastiri, odnijeli su je nadzorniku koji ju je oženio. Tako ju je primijetio kralj Ninos i on ju je uzeo za ženu. Poslije njegove smrti vladala je sama i osvojila je: Perziju, Egipat, Libiju. Kad je saznala da će ju ubiti sin s kojim je živjela u incestu izašla je na terasu i pretvorivši se u golubicu odletjela je u besmrtnost.

Druga legenda kaže da je bila obična dvorska dama na dvorcu nekog asirskog kralja. Pošto je stekla njegovu naklonost, postala mu je ženom. Jednom ga je prilikom nagovorila da joj na pet dana da vlast u ruke. On je to i uradio, a Semiramida ga je bacila u tamnicu i nastavila vladati sama. Proslavila se kao vojskovođa, no i kao graditeljica Visećih vrtova.

No, dao ih je izgraditi Nabukodonozor da, kako se pričalo, udovolji svojoj ženi ili priležnici Semiramidi dovedenoj iz Midije.

Vrtovi su ležali na četverokatnoj kuli. Po Strabonu svaka je strana bila 4 pletara duga. Unutar svakoga kata bili su čvrsti svodovi od crijepa koji su se oslanjali na snažne visoke stupove. Platforme terasa bile su izrađene od masivnih kamenih ploča različitih oblika, a odozgo prekriveni jednim slojem trske, a potom zalivene asfaltom. Na to je bio nasut debeli sloj plodne zemlje dovoljan da u njemu rastu čak i male šume. Katovi vrtova bili su spojeni stepenicama i pokriveni pločicama ružičaste i bijele boje. Stupovi su dosezali visinu i do 25m te je bilo dovoljno svjetlosti za raslinje. Na polijevanju ovih vrtova radilo je stotinjak robova po čitav dan vukući vodu iz Eufrata pomoću sustava poluga i pumpi.

Dok mnogi opisi Vrtova dolaze od Grčkih povjesničara kao što su Beros i Diodor sa Sicilije, Babilonski opisi o njima ne govore ništa. Pločice za pisanje iz vremena Nabukodonozora ne daju ni aluziju o Visećim vrtovima; opisi kraljeve palače, grada Babilona i zidina su nađeni. Čak ni antički povjesničari koji su dali detaljne opise Visećih vrtova nisu ih vidjeli.

Po legendi je čak i Aleksandar Makedonski htio umrijeti u vrtovima. Umro je od malarije 13. lipnja 323. a.Ch. u Babilonu.

Tako su prolazila stoljeća. Voda je počela uništavati loše pečene glinene pločice. Pali su svodovi i stupovi na kojima su se nalazile terase sa zelenim vrtovima. Mračno proročanstvo Izaijino se obistinilo:

”Babilon, ures kraljevstava, ures i ponos kaldejski
bit će kao Sodoma i Gomora kad ih Bog zatrije.
Nikad se više neće naseliti,
od koljena do koljena ostat će nenapućen.
Arapin ondje neće dizati šatora,
niti će pastiri ondje počivati.?

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Drevni grad Vavilon svojom monumentalnošću mora da je bio iznenađenje za posetioce svoga vremena, jer se jedan njegov segment i danas ubraja u sedam svetskih čuda starog veka. To su svakako viseći vrtovi Vavilona. Jedna od pretpostavki jeste da je vrt podigao kralj Nabukodonosor da bi usrećio svoju ženu ili konkubinu koja je odrasla u zelenim, planinskim predelima, a pustinja Mesopotamije terala je u depresiju.

Postoji i alternativna priča po kojoj je vrtove izgradila asirska kraljica Semiramida tokom petogodišnje vladavine, pa se često nazivaju i Semiramidini vrtovi. Građeni su u obliku stepenastih piramida sastavljenih od više terasa koje su se postepeno smanjivale, a na samom vrhu bilo je posađeno drveće. Ceo kompleks delovao je kao prirodno brdo prekriveno biljkama. Izgradnja terasa pomoću svodova u to vreme bila je svojstvena samo Vaviloncima koji su prvi koristili svod u građevinarstvu.

U Vavilonu je napisan Hamurabijev zakonik. Nabukodonosor je poslao jaku vojsku iz Vavilona na Jerusalim, kako bi ugušila pobunu i dovela Jevreje kao robove. Neki kažu da je Aleksandar Veliki, koji je vodio vojsku iz Makedonije u osvajanje većeg dela tada poznatih područja, umro u Vavilonu 332. godine pre nove ere.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Navuhodonosor (604-562)
Veliki car Vavilona

Raspadom nekada moćne asirske države posle smrti Asurbanipala nastaju na Bliskom istoku nova carstva - Medija, Egipat i Vavilon. Tvorac novovavilonske države bio je Nabopalasar, zapovednik asirskog kralja. On je iskoristio slabljenje Asirije i u savezu sa Kijaksarom, vladarem Medije, čija je kćerka postala žena naslednika vavilonskog prestola - Navuhodonosora.

Prestolonaslednik

Nabopalasar je stvorio jaku državu i on je počeo izgradnju Vavilona u kojoj su učestvovali čak i njegovi sinovi.
"Korpe od zlata i srebra za nošenje cigala naredio sam da se ispletu i dao ih da Navuhodonosor, prvorođeni, najstariji, ljubimac mog srca, nosi glinu, vino, ulje i mirisne trave, zajedno sa mojim ljudima," piše na jednom od natpisa ovog vladara.

Pobeda nad Egiptom

Krajem VII veka pre Hrista Egipćani osvajaju Siriju što, naravno, nije odgovaralo Vavilonu. Nabopalasar zato i šalje Navuhodonosora da im se suprotstavi. Kod Karhemiša 605. godine pre Hrista sukobile su se dve velike vojske i Neho, egipatski faraon, pretrpeo je težak poraz.
Međutim, pobeda nije iskorišćena. Umire Nabopalasar i Navuhodonosor je morao da požuri u Vavilon kako bi sebi obezbedio presto. Zahvaljujući podršci jakog sveštenstva to je i učinio, a vladao je dugo, čitave 43 godine, dovevši Vavilon do vrhunca moći.
Bez većih borbi on je uspeo da nametne vlast Vavilona zemljama između Eufrata i Sredozemnog mora, ali ustanci na ovim osvojenim teritorijama bili su česti.

Prvi judejski ustanak

Judejski kralj Jehojakim priznao je vlast Vavilona, ali se posle tri godine pobunio. Ipak, nije dočekao gnev nekadašnjeg suverena. Umro je pre dolaska vavilonske vojske, a nasledio ga je osamnaestogodišnji sin Jehojahin.
Kada su se, 597. godine pre Hrista, Navuhodonosorove trupe našle pred zidinama Jerusalima, on je, u pratnji majke i najvišeg plemstva, izašao pred cara da moli za milost. Ali milosti nije bilo. On je zarobljen i odveden u Vavilon. A njegov stric Matanija ili Cedekija, postavljen je za vazalnog kralja Judeje.

Uništenje Jerusalima

Sedam godina on je bio veran Navuhodonosoru, ali onda je i on precenio svoju moć i rešio da otkaže poslušnost. Jaka vavilonska vojska je krenula sejući strah na svakom koraku. Osvajala je grad po grad, a onda je stigla i do Jerusalima. Godinu i po dana je trajala opsada. U gradu su ljudi su umirali od gladi i iscrpljenosti. A onda je odbrana popustila.
Vavilonci su uleteli u Davidov grad rušeći sve pred sobom. Spaljen je i razoren čak i Solomonov hram. Neverni kralj Cedekija je uhvaćen u bekstvu, a onda mu je suđeno. Pred njim su zaklani njegovi sinovi, a zatim su mu iskopane oči. A onda je godinama živeo kao zarobljenik na dvoru. U ropstvo je tada odvedeno i 4.600 Jevreja koji su u Vavilonu ostali do pada ovog carstva.

Osvajanja

Posle osvajanja Jerusalima, vavilonska vojska napala je i Tir, ali opsada je trajala je 13 godina. Ipak, posle nje više nije bilo pobuna u Navuhodonosorovoj državi. Navuhodonosor je bio veliki graditelj. Podigao je nove i obnavljao stare hramove kako bi imao podršku sveštenika, tada važne političke sile. Vavilon je postao najraskošniji grad tog vremena. Krasile su ga monumentalne građevine i široke ulice, zigurati, palate... A posebno zanimljivi bili su viseći vrtovi koje je izgradio za svoju ženu. I koji su svrstani među sedam svetskih čuda.

Kraj vladavine

O poslednjim godinama njegove vladavine nema nikakvih podataka. Mnogi naučnici zaključuju da je prestao da se bavi državničkim poslovima i da je oboleo. Verovatno mentalno. Kada je umro nasledio ga je sin Amel-Marduk, koji je vladao svega dve godine. A ni ostali naslednici nisu uspevali duže da ostanu na prestolu. Carstvo je brzo i prestalo da postoji.

( Glas-javnosti )

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Vavilon

Istorijski i etnicki, Vavilon je bio proizvod ujedinjavanja Akadjana i Sumeraca. Njihovo spajanje generisalo je vavilonski tip, u kom se akadsko-semitska loza pokazala dominantnom…njihovo ratovanje završilo se pobedom Akada i osnivanjem Vavilona kao prestonice cele donje Mesopotamije. Na pocetku ove istorije stoji mocna figura Hamurabija (2123-2081. god. pre. n. e.), vladara i zakonodavca tokom vladavine od 43 godine. U vreme njegove vladavine zaracene drzavice iz nize doline bile su prisiljene na ujedinjavanje i mir a jednim istorijskim zakonikom nauceni su redu i miru. Hamurabijev zakonik je iskopan kod Suze 1902. godine, lepo ugraviran na valjku od diorita…On pocinje sa pohvalama bogovima, ali na njih vise ne obraca paznju u svom iznenadjujuce svetovnom zakonodavstvu. U njemu se mesaju najprosveceniji zakoni sa najvarvarskijim kaznama, tu se utvrdjuje ispitivanje pod mukama, zajedno sa razradjenim pravnim postupcima i razboritim pokusajem da se ogranici bracna tiranija. Sve u svemu, tih 285 zakona, sredjenih na skoro naucni nacin, pod naslovima Licna svojina, Nekretnine, Trgovina i poslovanje, Porodica, Stete i rad, sacinjavaju zakonik koji je napredniji i civilizovaniji od asirskog 1000 godina kasnije, a u mnogim aspektima ’dobar kao i zakon neke moderne evopske drzave’…

Uprkos svetovnom karakteru zakona, Hamurabi je bio dovoljno pametan da svoju vlast pozlati odobrenjem bogova. Gradio je hramove kao i tvrdjave, a svestenstvu se dodvorio sagradivsi u Vavilonu gigantsko svetiliste za Marduka i njegovu zenu (nacionalna bozanstva), kao i ogroman ambar za skladistenje psenice za bogove i svestenike...

Ljudi su bili semitskog izgleda, tamne kose i lica, vecinom sa muzevnom bradom, a povremeno sa perikama. Pripadnici oba pola su nosili dugu kosu; ponekad su cak i muskarci imali leprsave uvojke; muskarci su cesto, bas kao i zene, koristili miomirise. Uobicajena odeca za oba pola je bila bela lanena tunika koja je sezala do stopala; kod zena je jedno rame ostajalo nepokriveno, a muskarci su dodavali ogrtac i dugu gornju odecu. Kako se bogatstvo povecavalo, kod ljudi se razvijao ukus za boje, pa su bojili odecu plavom bojom preko crvene, crvenom preko plave i to u prugama, krugovima, kockama ili tackicama. Bose noge iz sumerskog perioda povukle su se pred skladnim sandalama, dok su muskarci u hamurabijevo vreme uvijali glave u turbane. Zene su nosile ogrlice, narukvice, amajlije i niske perli u brizljivo zacesljenoj kosi; muskarci su sarama ukrasavali stapove i palice sa izrezbarenim glavama, a na opasacima su nosili lepo oblikovane pecate kojima su overavali svoja pisma i dokumenta. Svestenici su nosili kupaste kape da bi prikrili svoju ’ljudsku prirodu’.

Bezmalo je istorijska zakonitost da ono isto bogatstvo koje generise neku civilizaciju najavljuje njenu propast…Na istocnoj granici nove drzave, jedno odvazno gorstacko pleme Kasiti sa zavisnoscu je gledalo na bogatstva Vavilona. Osam god. nakon Hamurabijeve smrti oni su preplavili zemlju, pljackali je , povlacili se, pa opet stalno napadali, sve dok se na kraju nisu u njoj naselili kao osvajaci i vladari; to je uobicajeno poreklo aristokratija.

Nekoliko vekova je Vavilon ziveo u etnickom i politickom haosu koji je zaustavio razvoj nauke i umetnosti. Kasiti su isterani posle skoro sest vekova vladavine rusilacke i pune razdora, kao sto je bila vlast Hiksa u Egiptu. Haos se nastavio jos cetiri stotine godine pod manje poznatim vavilonskim vladarima, sve dok rastuca moc Asirije na severu nije ispruzila ruku i dovela Vavilon pod vlast kraljeva Ninive. Kada se vavilon pobunio, Senakerib ga je unistio skoro do temelja ali ga je genijalni despotizam Esarhadona obnovio do blagostanja i kulture. Uspon Medesa je oslabio Asiriju i uz njihovu pomoc Nabopolasar je oslobodio Vavilon, osnovao nezavisnu dinastiju i pred smrt zavestao ovo drugo vavilonsko kraljevstvo svom sinu Nabukodonosoru II. Mada je bio nepismen i ne bas mentalno zdrav, on je postao jedan od najmocnijih vladara svog vremena na bliskom istoku i najveci vojskovodja i neimar u celom nizu vavilonskih kraljeva posle samog Hamurabija. Kada se Egipat urotio sa Asirijom da Vavilon svede opet na vazalski polozaj, Nabukodonosor je docekao egipatske neprijatelje kod Karkemisa ( u gornjem toku Eufrata ) i skoro ih unistio. Palestina i Sirija su onda pale pod njegovu vlast a vavilonski trgovci su kontrolisali svu trgovinu koja se odvijala preko zapadne Azije od Perijskog zaliva do Sredozemnog mora...

U toku od 30 godina posle smrti Nabukodonosora, njegovo carstvo je potpuno raskomadano. Nabonidus, koji je drzao presto 17 godina, vise je voleo arheologiju od vlasti i posvetio se iskopavanju sumerskih ostataka, dok je njegovo carstvo islo ka propasti…Vojsku je zahvatio nered; ljudi su naviknuti na trgovinu, zaboravili vestine ratovanja; svestenici su uzurpirali sve vise kraljevsku vlast i uvecavali svoje riznice bogatstvima koja su prosto prizivala invaziju i osvajanje. Ubrzo su Pesrijanci osvojili Vavilon i vladali su skoro dva veka. Onda je dosao mocni Aleksandar, osvojio prestonicu koja nije pruzala otpor, osvojio citav Bliski Istok i napio se kao zemlja u ’palati Nabukodonosorovoj’…

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Zemljoradnja ~ Trgovina ~ Robovi

Zemlju su vecinom obradjivali poljodelci zakupci ili robovi a donekle i seljaci vlasnici. Rekama, ciji je vodostaj rastao nije dozvoljavano da plave zemlju kao u Egiptu; naprotiv, svaka farma je bila zasticena od plavljenja zemljanim nasipima, od kojih se neka i danas mogu videti. Prelivanje je bilo usmeravano u slozenu mrezu kanala ili akumulirano u rezervoarima, iz koji se voda po potrebi pomocu ustava pustala u polja ili se prebacivala preko nasipa pomocu kofa koje su se dizale i spustale na stozernom i obrtnom stubu. Na tako navodnjavanoj zemlji su uspevale razne zitarice i mahunarke, veliki vocnjaci raznih plodova, narocito hurmi.

Iz Mesopotamije su grozdje i masline preneti u Grcku i Rim, a odatle u zapadnu Evropu; iz obliznje Persije je potekla breskva; a sa obala Crnog mora doneseno je tresnjino stablo u Rim. Mleko, tako retko na dalekom Orijentu, sada je postalo jedno od glavnih namirnica na Bliskom istoku. Meso je bilo retko i skupo ali riba je bila dostupna svima. A uvece bi seljak smirivao secanja i slutnje vinom iscedjenim iz urme ili pivom spravljenim od zita.

U medjuvremenu drugi su prekopavali zemlju, nailazili na naftu i vadili bakar, olovo, gvozdje, srebro i zlato. Alatke koje su jos uvek bile od kamena u Hamurabijevo doba, pocele su pred kraj poslednjeg milenijuma pre. n. e. da se izradjuju od bronze a onda i od gvozdja i pojavila se vestina livenja metala.

Tekstil se tkao od pamuka i vune; materijali su bojeni i vezeni sa takvom vestinom, da je tkanina postala jedan od najvaznijih izvoznih artikala Vavilona, koji su do neba hvalili pisci Grcke i Rima.

Vavilonci nisu imali kovani novac, ali cak i pre Hamurabija su koristili, pored jecma i zita, zlatne i srebrne poluge kao standardne vrednosti i sredstva razmene. Metal je bio bez pecata, pa je meren kod svakog posla. Najmanja jedinica valute bila je ŠEKEL – pola unce srebra u vrednosti od 2,50 – 5, 00 $; 60 takvih šekela cinili su jedinicu koja se zvala MINA, a 60 mina cinilo je jedan TALENAT – od 10.000 – 20.000 $.

Najzanimljiviji prodajni ugovori su oni koji imaju veze da robovima. Njihova vrednost je varirala od 20 - 65 $ za zenu, a od 50 – 100 $ za muskarca. Oni su obavljali najveci deo fizickog rada u gradovima, ukljucujuci skoro sve poslove licne posluge. Zene robovi su bile u potpunosti prepustene na milost i nemilost kupca i od njih se ocekivalo da ga sluze kako u krevetu, tako i za stolom; podrazumevalo se da ce on zahvaljujuci njima radjati mnogobrojnu decu i oni robovi koji nisu tko tretirani sami su se osecali zanemarenim i osramocenim. Rob i sve njegove licne stvari bile su vlasnistvo gospodara, koji ga je mogao ubiti ako je smatrao da je manje koristan ziv nego mrtav; kao i slobodan seljak, bio je obavezan da se odazove kako na vojnu regrutaciju, tako i na kuluk – prinudni rad u okviru javnih radova kao sto su gradnja puteva i kopanje kanala. S druge strane, gospodar je placao troskove lecenja roba, a odrzavao ga je umereno u zivotu u toku bolesti, slabe zaposlenosti i starosti. Mogao je da se ozeni slobodnom zenom a deca rodjena sa njom bila bi slobodna; u tom slucaju polovina njegove imovine bi posle smrti njegove isla njegovoj porodici. Gospodar je mogao da ga angazuje u nekom poslu iz kog bi rob zadrzao deo profita – kojim je onda mogao da sam sebi kupi slobodu…Ali samo mali broj robova je sticao takvu slobodu…

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Religija

Najstariji od svih su bili nebeski bogovi: ANU – nepomicni nebeski svod, ŠAMAŠ – sunce, NANAR – mesec i BEL ili BAAL – zemlja u cije su se krilo svi Vavilonci vracali posle smrti. Svaka porodica je imala kucne bogove kojima su svakog jutra i veceri upucivane molitve i vino prolivano u njihovu slavu; svaki covek je imao svog boga zastitnika da ga cuva od zla i pomame; a duhovi plodnosti blagotvorno su lebdeli nad njivama. Postepeno se broj bogova smanjivao tako sto su se manja bozanstva tumacila kao oblici ili atributi vecih bozanstava. Na ovaj nacin je bog Vavilona, MARDUK, prvobitno bog Sunca, postao vladar svih vavilonskih bozanstava. Otuda i njegova titula Bel-Marduk tj. Marduk pravi bog. Njemu i boginji ISTAR, vavilonci su upucivali najrecitije svoje molitve.

ISTAR je bila boginja rata kao i ljubavi, prostitutki kao i majki; sebe je nazivala milosrdnom kurtizanom; ponekad je predstavljana kao bradato dvopolno bozanstvo a ponekad kao naga zena koja nudi svoje grudi za dojenje.

Vecinom su mrtvaci bili sahranjivani u grobnice; manji broj je kremiran a njihovi ostaci su cuvani u urnama. Telo mrtvaca nije bilo balsamovano, ali bi ga profesionalne naricaljke oprale i namirisale, pristojno ga obukle, stavile boju na obraze, potamnele ocne kapke, stavile prstenje na ruke i obezbedile promenu rublja. Ako je u pitanju bilo telo zene, ono je bilo opskrbljeno bocicama sa mirisima, cesljevima, kozmetickim olovkama i bojom za oci da bi se i na onom svetu ocuvao miomiris tela i boja koze.

Najupadljivija crta vavilonskog zivota je za posmatraca sa strane bio obicaj koji nam je uglavnom poznat sa cuvene stranice Herodotove istorije: ’’ Svaka zena u Vavilonu je bila obavezna, jedanput u svom zivotu, da sedi u Venerinom hramu i da ima odnos sa nekim strancem...I tako, mnoge koje preziru da se mesaju da ostalima, buduci ponosne na svoje bogatstvo, dolaze u pokrivenim kocijama i smestaju se kod hrama sa brojnom pratnjom slugu. Ali, daleko veci broj cini sledece: mnoge sednu u Venerin hram, noseci krunu od konopa na glavi; neke neprekidno ulaze a druge izlaze. Prolazi oznaceni pravom linijom vode u svakom pravcu pored zena, a stranci tuda prolaze i prave izbor. Kada zena jednom sedne, ona ne sme da se vrati kuci sve dok joj neki stranac ne baci komad srebra u krilo i legne sa njom ispred hrama. Zena ide za prvim covekom koji baci i ne odbija nikog. Ali, posto obavi odnos i razresi se svoje obaveze prema boginji, ona se vraca kuci; i posle nekog vremena, ma koliko veliku sumu da joj neko ponudi, ona se nikom nece dati…’’ Te zene, naravno, nisu bile prostitutke. Ali razne kategorije prostitutki su zivele u prostorijama oko hramova, tu se bavile svojim zanatom, a neke od njih su zgrnule i velika bogatstva. ’Sveta prostitucija’ se nastavila u Vaviloniji sve dok je nije ukinuo Konstantin oko 325. god. nase ere.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Umetnost ~ pismo ~ knjizevnost

Vavilonci su pisali klinastim pismom na plocicama od vlazne gline, stilusom ili olovkom zasecenom na kraju u obliku trouglaste prizme ili klina; kada bi plocice bile ispisane, oni su ih susili i pekli i tako dobijali neobicne ali postojane rukopise od opeke…Plocice u posudama, klasifikovane i sredjene na policama, ispunjavale su brojne biblioteke u hramovima i palatama u Vaviloniji. Te vavilonske biblioteke su izgubljene; medjutim, jedna od najvecih medju njima, biblioteka u Borsipi, bila je prepisana i sacuvana u Asurbanipalovoj biblioteci; njenih 30.000 plocica predstavljaju glavni izvor naseg saznanja o vavilonskom zivotu.

Desifrovanje vavilonskog jezika je vekovima zbunjivalo istrazivace; njihov konacan uspeh je hvale vredno poglavlje u istoriji nauke. Godine 1802. Georg Grotefend, profesor grckog na univerzitetu u Getingenu, saopstio je akademiji u tom gradu kako se godinama mucio da odgonetne natpise napisane klinastim pismom iz drevne Persije; zatim kako je konacno identifikovao 8 od 42 karaktera ( znaka ) i sastavio imena 3 kralja koji se spominju u natpisima. Tu je uglavnom citava stvar stala, sve do 1835, kada je Henri Rolinson, britanski diplomatski sluzbenik stacioniran u Persiji, potpuno neupucen u Grotefendov rad, na slican nacin resio imena Histaspa, Daria i Kserksa na jednom natpisu srocenom na staropersijskom tj. izvedenoj varijanti vavilonskog klinastog pisma; i pomocu ovih imena konacno je desifrovao citav dokument. Medjutim, to nije bio vavilonski; Rolinson je tek imao da pronadje, kao Sampolion rozetski kamen – u ovom slucaju neki natpis koji ima isti tekst na staropersijskom i vavilonskom. Nasao ga je na jednoj skoro nepristupacnoj steni, kod Behistuna, u planinama Medije. Posle 12 godina rada, uspeo je da prevede vavilonski tekst ( 1847 ).

Vavilonci su, kao i Fenicani, gledali na pismo kao na sredstvo za olaksavanje poslovanja; nisu trosili mnogo gline na knjizevnost. Nalazimo basne u stihu - jedna generacija beskrajne dinastije; himne u strogoj metrici, ostro podeljenih stihova; religiozni obredi koji su nagovestavali dramski komad, ali to nikad nisu postali, a ostale su tone istoriografije.

12 razbijenih plocica, nadjenih u Asurbanipalovoj biblioteci, koje se sada nalaze u britanskom muzeju, predstavljaju najfascinantniji ostatak mesopotamske knjizevnosti – Ep o Gilgamesu. Poput Ilijade, to je redjanje labavo povezanih prica, od kojih neke sezu do Sumera 3000. god. p.n.e.; jedan deo je vavilonski opis Potopa. Gilgames je bio legendarni vladar Uruka ili Ereka, potomak Šamaš-napištima koji je preziveo Potop i nikada nije umro…Prica o Gilgamesu je skoro jedini primer po kojem mozemo da prosudjujemo o knjiz. umetnosti Vavilona.

Slikarstvo je imalo cisto pomocni karakter – slikama su se dekorisali zidovi i kipovi; ali nije bilo pokusaja da slikarstvo postane nezavisna umetnost. Vavilonska skulptura je ostala isto tako nerazvijena; vrlo je malo vavilonskih kipova ostalo i to je neobjasnjivo…Bareljefi su bolji ali su suvise stereotipni i sirovi; velika provalija ih deli od zivahne snage reljefa koje su Egipcani rezbarili 1000 godina kasnije…

O vavilonskoj arhitekturi se danas ne moze suditi, jer jedva da se poneki ostatak dize vise od nekoliko stopa iznad peska…Kuce su zidane od susenog balata ili opeke, retko su imale prozore a vrata se nisu otvarala prema uskoj ulici, vec prema unutrasnjem dvoristu zaklonjenom od sunca. Po predanju, bilo je i boljih kuca koje su imale po tri, cetiri sprata. Hram je bio dizan na temeljima koji su bili u nivou krovova onih kuca cijim ce zivotom dominirati; obicno je to bio ogroman skver sa zidovima sa plocicama, izgradjenim, kao kuce, oko dvorista; vecina ceremonija se obavljala u tom dvoristu…U blizini hrama se uzdizao zigurat ( ’visoko mesto’ ) – kula sa kockastim spratovima, jedan povrh drugog, koji su bivali sve manji, sve to opasano spoljnim stepenistem. Delimicno je koriscen u religiozne svrhe, kao uzviseni zrtvenik za boga, a delimicno u astronomske svrhe, kao opservatorija…

Vavilonska arhitektura je ostala teska i prozaicna, osudjena na osrednjost zbog materijala koji je koristila…

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Nauka

Kao trgovci, Vavilonci su imali vise izgleda da postignu uspehe u nauci, nego u umetnosti. Trgovina je stvorila matematiku i sjedinila se sa religijom da bi zacela astronomiju. Vavilonska matematika je pocivala na deljenju kruga na 360 stepeni i godine na 360 dana; u brojanju su se koristile samo tri cifre:znak za 1, ponavljan do 9, znak za 10, ponavljan do 90, i znak za 100. Racunanje je bilo olaksano tablicama koje su pokazivale ne samo mnozenje i deljenje, vec polovine, cetvrtine, trecine, kvadrate i kubove osnovnih brojeva. Geometrija je napredovala do merenje slozenih i nepravilnih povrsina. Vavilonska cifra za PI ( Ludolfov broj, odnos obima i precnika kruga ) je bila 3, sto je vrlo gruba aproksimacija za naciju astronoma.

Posto su podelili krug na 360 s. , stepen su podelili na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Vreme su merili pomocu klepsidre ili pescanog sata. Podelili su godinu na 12 lunarnih meseci, od kojih su 6 imali 30 dana a sest 29 dana; posto je to ukupno 354 dana, povremeno su dodavali 13 mesec da bi uskladili kalendar sa godisnjim dobima…

( Iz knjige Istocne civilizacije - Vil Djurant ) Wink

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Premešteno iz 'Mitovi i legende' Wink

Dementia · Početnik Domaćeg.de

zaista divno..
mespoptamska civilizacija i kultura mi je najomiljenija..
nijedna stara civilizacija joj nije ni prici

nastasenjka · **~daydreaming~**

Vavilonska kula

Stepenasta kula-piramida u Vavilonu (tzv. zigura ili zigurat), koja se pominje u Bibliji (Postanje), kao građevina zidana s namerom da dopre do neba, a čije je zidanje prekinuto zbog „jezičke pometnje". Prema Koldevejevim nalazima temelji Nabupalasarove i Navuhodonosorove kule-svetilišta bili su široki 90, prvi sprat visok 33, a ostali 57 (ukupno 90 m); na vrhu se nalazio hram. „Biblijska" (stara sumerska) porušena je verovatno oko 1800. godine pre n.e. Zigurati su građeni i u drugim gradovima Vavilona.

Izvor: Wikipedia