Savremeni termini u modernom poslovanju na internetu

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je bluetooth?

Bluetooth je bežična radio tehnologija kratkog dometa koja omogućuje prenos podataka između mobilnih telefona, računara i drugih uređaja na kratkim udaljenostima.

Osobine Bluetooth-a su domet od 10m, brzina prenosa od 1Mbit u sekundi i činjenica da se radi o radio-vezi između dva uređaja, tako da nije potrebna optička vidljivost između njih da bi komunicirali (kao što je slučaj kod infracrvene veze).

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je PDV (porez na dodatu vrednost) ?

* PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara
* Porez na dodatu vrednost je porez na potrošnju kojim se zamenjuje postojeći porez na promet proizvoda i usluga
* U svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa obračunava se i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi

Zašto PDV?

* Uspostavljanje prihodno efikasnijeg i pravednijeg poreza na potrošnju
* Efikasan u borbi protiv sive ekonomije
* Neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama
* Uveden je u svim evropskim zemljama osim u Srbiji i BIH (Crna Gora je počela s primenom PDV-a 1.04.2003. god.)
* Preduslov učlanjenja u EU

Charmed · Malo ~ mače ~

Plaćanje na internetu

Kada dođete u posed kartice s mogućnošću plaćanja preko Interneta, to ne znači da je mudro bilo šta kupovati na bilo kojem sajtu. Verovatno je svako čuo da postoji veliki broj prevara s karticama putem Interneta - lažne prodavnice, krađa brojeva kartica, neisporučivanje kupljenih proizvoda i sl.

Ovakve pojave ne znače da ne treba ništa kupovati preko Interneta, nego je potrebno pridržavati se nekih pravila pri kupovini:

-Najveći broj sajtova na Internetu koristi za naplaćivanje kartica tzv. Procesore plaćanja. Procesor plaćanja (Payment Processor) je firma koja omogućuje sajtovima da naplaćuju svoje usluge putem različitih kartica, i te firme rade za veći broj sajtova. Neke od poznatih firmi koje pružaju ove usluge su CC Now, Ibill, 2checkout.com, kagi.com, Clickbank i sl.

Savet: Pogledajte na sajtu gde želite da kupite nešto ko je procesor plaćanja. Ako se radi o nekoj nepoznatoj firmi, ili uopšte nema procesora plaćanja, a sajt ne deluje tako da je firma dovoljno velika za samostalno bezbedno procesiranje kartica (da bi ste sami procesirali karticu po kriterijumima Visa ili MasterCard, npr. potrebno je preko 150.000 $US investicija samo za uvođenje plaćanja putem Visa kartica), ovde nemojte kupovati.

-Vodite računa o tome koju robu kupujete i kakvi su to sajtovi. Ako želite pretplatu na porno sajtu i kupujete nešto preko bilo koje vrste polu-legalnih i ilegalnih sajtova (cracks, warez - kupovina šifri i prevare sličnog tipa, npr.), verujte da nećete proći dobro.

-Pogledajte na koji se način preko sajta potražuje broj kartice. Ako je to na taj način da broj napišete i posaljete mailom - ne piše vam se dobro.

-Osnovna preporuka je da kupujete preko proverenih sajtova za koje ste čuli ili pročitali na referentnim sajtovima da su sigurni za trgovinu. Amazon.com, E-bay.com, Yahoo.com i slične poznate prodavnice i mesta na Internetu imaju veoma kvalitetne sisteme naplaćivanja usluga i njih slobodno možete koristiti.

-Preko poznatih trgovinskih sajtova naučićete kako izgleda kvalitetan proces online kupovine, koji vam može poslužiti da uočite nepravilnosti na nekim drugim sajtovima.

-Ako se bavite specijalizovanim oblastima, kupujte usluge preko referentnih sajtova iz ovih oblasti. Oni sigurno neće "gubiti obraz" zbog lošeg sistema naplate. Najjednostavniji način provere da li je određeni sajt stvarno referentan jeste njegov redosled u adekvatnoj kategoriji direktorijuma na sajtu Google.com.

-Što se tiče domaćeg Interneta o ovoj temi nema šta da se kaže.

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta su hartije od vrednosti?

Hartije od vrednosti su elektronski dokumenti koji garantuju neko pravo. To su prenosivi dokumenti izdavaoca koji glase na ime. Sa njima se posluje u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Sve ranije izdate materijalizovane hartije od vrednosti u Srbiji dematerijalizuju se (pretvaraju u elektronski oblik), u skladu sa važećim Zakonom.

Šta mozete uraditi sa vasim hartijama od vrednosti ?

Vaše hartije od vrednosti možete:

* prodati posredstvom banke ako je hartija likvidna i ima kupca; založiti za dobijanje zajmova, kredita
* kao instrument obezbeđenja plaćanja;
* pokloniti i prenositi u skladu sa Zakonom (vanparnično poravnanje, pravosnažne izvršne isprave u postupku prinudnog izvršenja, ugovor o cesiji...) i u skladu sa drugim pravnim osnovom.

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta su to platne kartice?

Platne kartice je zajednički naziv za kreditne i debitne kartice. Kod debitnih kartica možete raspolagati samo novcem koji imate na računu i ne možete ići u minus.

Kod kreditnih kartica stvara se kreditni odnos između Vas i banke u zavisnosti od Vaših primanja i možete ići u minus.

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je VoIP? Uvod u VoIP

Skraćenica VoIP znaci "Voice over Internet Protocol" ili u slobodnom prevodu "Telefoniranje preko Interneta"

Komercijalno: VoIP omogucava korisnicima novi vid telefonije i cene VoIP razgovora su od 6-10 puta manje
nego koristeci standardne telefone.

Tehnički: Analogni signal se kodira u kompresovani digitalni i kao takavse salje preko interneta, na drugom kraju se vrsi dekodiranje digitalnog u analogni.

Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju
- Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone)
- Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone)
- Mogućnost telekonferencija (istovremeni poziv na vise telefona)
- Istovremeno slanje podataka (Tekst,Grafika,Video...)

Većina telefonskih kompanija širom sveta (AT&T, DeutscheTelecom, BritishTelecom, Cable&Wireless) su vec krenuli sa VoIP rešenjima i očekuje se da će do 2007 70% ukupnih telefonskih razgovora u svetu biti VoIP.

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta su to Firewall-ovi, kako oni rade, šta je to IP a šta je port?

Onog trenutka kada se poruka "Veryfing User Name and Password" ukloni sa ekrana i počne da odbrojava naše vreme na Internetu, naš provajder nam je dodelio jedinstvenu adresu koju u tom trenutku imamo samo mi na Internetu i niko drugi - to je tzv. Ip adresa ili niz od 4 broja izmedju 0 i 255 razdvojenih tačkom (npr. 80.145.4.100).
Postoji mnogo računara na Internetu koji su prikačeni 24h i imaju svoju IP adresu koja se ne menja, ali većina, koji se prikače s vremena na vreme da razmeni poštu ili prosurfuje Internetom dobija tzv. dinamičku IP adresu (svaki provajder ih ima nekoliko i kada se neko prikači dobije prvu slobodnu).
Ove adrese (odnosno brojevi) nam mogu pomoći da identifikujemo sagovornika, jer se za one stalne tačno zna kome pripadaju dok se za dinamičke vodi evidencija kod provajdera kome su bile dodeljene u odredjenom trenutku.
Kada želimo da pristupimo nekom računaru, sve što je potrebno je da otkucamo njegovu adresu, ali da bi nam prekratili muke, uvedeni su tzv. DNS (Domain Name Server) računari koji prevode adrese u IP adresu i obrnuto. Sama adresa nije dovoljna, jer je potrebno obezbijediti posebne kanale za komunikaciju kako ne bi došlo do zabune.
Zbog toga su uvedeni portovi - zamislimo ih kao autoput na ulazu u grad sa 65536 traka (koliko god pomisao na puževske brzine u domaćim uslovima ometa sliku autoputa) i dva računara se uvek dogovoraju kojim će se trakama odvijati saobraćaj. Pošto je standardizacija uvek poželjna, portovi sa brojevima manjim od 1024 su rezervisani i imaju specijalnu namenu (znači samo za posebna "vozila") dok su oni preostali namenjeni korisnicima. Tako npr. kada skidamo neke fajlove sa FTP servera, naš računar će dotičnom slati sve komande samo na port 21, a dotični će ih samo tamo i očekivati; fajlovi će pristizati na neki proizvoljni port na našem računaru (sa brojem većim od 1024) - ponekad i na više odjednom. To objašnjava kako je moguće istovremeno surfovati na tri stranice, skidati nekoliko fajlova, slati i primati poštu i čatovati. Problem je što sa običnim Windowsom nemamo nikakvu kontrolu nad saobraćajem preko portova - podaci ulaze i izlaze a nemate pojma ni odakle su došli ni gde idu (nismo uopšte ni svesni da nešto "ide"). Zato je potrebno postaviti "naplatnu rampu" i "saobraćajce" - a to je upravo firewall. Sve što stiže sa Interneta (ili lokalne mreže) ili odlazi sa našeg računara, prolazi preko firewalla i dotični program odlučuje (uz našu pomoć) da li će to smeti da prođe ili ne.

Nekima je opet najveća zabava u životu da takvim nepažljivim ljudima obrišu sve na računaru ili urade neku sličnu podlost. A kako oni znaju da li su neka vrata otvorena i koja su to od onih 65536? Jedan način je da u naš računar ubace virus ili trojanskog konja (preko e-maila, pomoću programa u koje je zamaskiran uljez ili lično instalirajući program na našem računaru) koji će otvoriti neki unapred odredjeni port. Sve što zatim preostaje dotičnom hakeru je da krene da adresira sve računare kod nekog provajdera (rekli smo da svaki provajder ima nekoliko IP adresa koje dodeljuje svojim korisnicima a hakeri znaju u kom se opsegu kreću te adrese) i da uz pomoć odgovarajućeg softwarea proveri da li je taj port otvoren. To se naziva TCP Port Scaning i uglavnom nije štetno po naš računar (naravno - ako nemamo trojanca i imamo firewall). Drugi način je da pokuša na silu da upadne kroz neki od portova - to se naziva Denial of Service attack (skraceno DoS attack). Radi se o tome da je neke programe moguće toliko zbuniti suviše velikim podatkom ili dovoljnim brojem ponavljanja neke instrukcije da se on jednostavno sruši i sa sobom povuče ceo Windows, ili da počne da izvršava neke instrukcije koje inače ne bi sproveo u "normalnom" stanju (poput hipnotisanog čoveka). U takve programe spadaju i naši browseri, programi za poštu, chat i mnogi drugi. I sam Windows često neće odoleti napadima na neki port sa brojem ispod 1024 i tako će se naš računar, hteli mi to ili ne, pretvoriti u ftp, POP3, telnet ili neki drugi server koji je u službi dotičnog hakera. Svaki dobar firewall će prepoznati bilo koji od opisanih napada i sprečiti napadača da bilo šta preduzme (neće mu dozvoliti pristup preko odredjenog porta iako je ovaj otvoren).

Glavni problem prilikom korišćenja firewalla je prepoznati da li je dotična IP adresa prijateljska ili ne, da li je port koji se upravo otvorio pod kontrolom nekog virusa ili to naš browser uspostavlja komunikačiju sa HTTP serverom i sl. Neki to odrade automatski i preduzmu odgovarajuće akcije ako se radi o napadu, a nama pošalju odgovarajuće obaveštenje (BlackIce), dok drugi rade poluautomatski i odmah prijave svaku sumnjivu stvar i od korisnika zahtevaju da odluči šta dalje (Zone Alarm). Nedostatak prvih je što prijavljuju dosta laznih uzbuna (čak i samog korisnika okarakterišu kao napadača), a nedostatak drugih je što je korisnik glavni krivac kada bez razloga izblokira neki svoj program ili stvori suviše filtera pa ne moze da uspostavi vezu sa nekim serverom.

Cela umešnost rada sa ovim programima se dakle sastoji u razlikovanju normalne komunikacije od bezazlenih skeniranja portova, zaglupljivanja servera (kada pokušaju da nam pošalju podatke na neki drugi port pored onog dogovorenog), pokušaja upada u naš računar kada neki virus uspostavi vezu sa svojim gazdom i pokušaja nekog hakera da brutalnom silom uleti u naš računar.

Charmed · Malo ~ mače ~

Čemu služi internetu?

Na internet su konektovani gotovo svi, od obrazovanih, istraživačkih institucija do raznih komercijalnih organicacija, kao i vojnih i državnih informativnih servera. Sve te organicacije pružaju velike količine informacija koje su dostupne svim korisnicima interneta 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Internet vam omogućava da bilo gde se nalazili pristupite informaciji koja vam je potrebna bilo gde u svetu.

Termin koji ste sigurno čuli više puta od vaših prijatelja ili kolega je surfovanje. Surfovati internetom znači pristupiti velikom broju informacija putem www servisa (world wide web). Da bi ste surfovali potreban vam je pre svega računar, modem, i browser (browser = program koji vam omogućava pregled internet stranica)

Imate rodbinu u Kanadi? Australiji? Ranije ste slali vaše pismo poštom, nažalost vreme potrebno da vaše pismo stigne na određenu adresu je ponekad i nekoliko dana (nedelja). Pojavom interneta, ovaj problem je rešen. Elektronska pošta ili skraćeno e-mail omogućuje vam da vaše pismo stigne na svoje odredište bilo gde u svetu za nešto manje od nekoliko minuta. Prednosti e-maila su takođe mogućnost da zajedno sa tekstualnom porukom pošaljete i bilo koji fajl (datoteku) sa vašeg računara. Fajl može biti npr. digitalna slika, dokument iz bilo kog programa, zvučni zapis (mp3, wav, ra...) ili jednostvano kratak video materijal.

Možete prenositi sve vrste datoteka ili ostaviti datoteke da ih preuzme vaš prijatelj ili poslovni partner putem FTP servisa. FTP je skraćenica za File Transfer Protocol, a označava servis za distribuciju datoteka na internetu.

Interesuje vas drugačiji vid novosti, reklama, oglasa? NEWS internet servis je prava stvar za vas. News internet servis je usluga nalik oglasnoj tabli, kojoj može pristupiti bilo ko.

Ukoliko vam je potreban pristup nekoj udaljenoj mašini, nije potrebno da putujete i dolazite do nje. Za tu svrhu postoji intetrnet servis Telnet, koji vam omogućava pristup udaljenim kompjuterima kao da su odmah pored vas.

Internet ne bi bio toliko popularan da na njemu ne možete razgovarati sa vašim prijateljima on-line (dok ste na internetu). Za ovaj vid komunikacije postoji internet servis Chat (pričaonica) gde možete razgovarati sa bilo kim, privatno ili na kanalima gde se možete obratiti većoj grupi internet korisnika. Poznatiji termini vezani za ovaj vid komunikacije su IRC (skraćenica od Internet Relaz Chat), ICQ messenger service (program za slanje kratkih tekstualnih proruka, nešto poput internet pejdžera, skracenica ICQ = i seek you).

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je to internet?

Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara.

Internet je globalna mreža mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka).

Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 300.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je programiranje (kodiranje)

Da bi se vaša stranica prikazala u čitacu (browseru) weba ona mora biti napisana u posebnom jeziku (HTML)koji služi za opisivanje stranica. Na taj način definišete gde će se i kako prikazati pojedini elementi na stranici. Postoje različite tehnologije koje se koriste za programiranje web sajtova ali je HTML njihova osnova (CSS, XHTML, DHTML, PHP, ASP,...)..

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je baza podataka?

� Baza podataka je kolekcija povezanih podataka o nekom segmentu realnog sveta.
� Kolekcija je zbirka predmeta iste ili srodne vrste uređena po nekom sistemu
� Podaci su činjenice o nekom segmentu realnog sveta koje se čuvaju u računaru za duži vremenski period i koje imaju značenje za korisnike baze podataka.
� Veze među podacima su odnosi koji postoje u realnom svetu među činjenicama koje se čuvaju u računaru i koje su neophodni da bi se obezbedila korektna interpretacija podataka.

Razlozi uvođenja baza:

� Kompletnost (integrisanost) podataka
� Izolacija programa od podataka
� Izolacija logičke od fizičke strukture
� Redukovanje redundance u podacima
� Eliminacija nekonzistentnosti podataka
� Više pogleda na iste podatke
� Zajedničko korišćenje podataka
� Zaštita podataka (sigurnost i tajnost)

Prednosti korišćenja baza podataka:

� Redukuje se vreme razvoja aplikacija
� Raste nivo ažurnosti podataka
� Lakše se prihvataju novi informacioni zahtevi
� Unifikacija (standardizacija) podataka i izveštaja

Charmed · Malo ~ mače ~

Šta je Web portal?

Portal je mesto na Internetu (webu) odakle postoji mogućnost počinjanja bilo koje online aktivnosti korisnika. Postoje generalni, idustrijski (vertikalni portali - vortali) i tematski portali.

Za razliku od nekog sajta koji po definiciji može imati jednu ili više Web stranica koje su međusobno povezane linkovima, portal (kapija) mora u startu imati osobinu da se bilo koja aktivnost (novine, email, forumi, chat, oglasi, pretraživanje, personalizacija... pogledajte yahoo) može obaviti u punoj meri. To znači da kada sajt ima sve moguće tehničke aspekte, a nema dovoljno oglasa, osoba na chatu, tj. ne postoji dovoljna aktivnost posetilaca i količina sadržaja na sajtu, to je samo sajt, a ne portal.

Generalni portal može biti globalni, internacionalni, nacionalni, regionalni... U našem slučaju Serbiancafe, B92.net i Krstarica pokušavaju da dođu u situaciju da postanu nacionalni portali.

Industrijski portal ili vortal predstavlja portal preko kojeg se može ostvariti bilo koja online aktivnost u nekoj industrijskoj grani. To znači da npr. u slučaju zdravstva, medicinski portal se obraća korisnicima od nabavljača stolica za zubare, do naučnika koji pronalaze članke na temu novih vrsta operacija na srcu i vortali se mogu deliti po geografskoj osnovi kao i generalni portali.

Tematski portali, kako im ime kaže mogu biti npr. za internet marketing, web dizajn, php...

Osnovni razlog zašto mnogi proglašavaju svoj sajt portalom je činjenica da ne poznaju potrebu da sajt ima puno korisnika i sadržaja da bi bio portal, kao što rekoh, pored tehničkih predispozicija. Jer, složićete se, šta je problem tehnički napraviti portal? Možda je malo teže napraviti dobru personalizaciju i sistem raznorodnih pristupa jednog korisnika?