Firenca - kolijevka renesanse

alexey · Početnik Domaćeg.de

jedan od najljepsxih gradova svijeta... bili ste nekada tamo??

PiNkLaDy · Miss Smart

Duga istorija ovog grada belezi tri karakteristicna preseka:

- anticki - osnivanje pravilnog rimskog kastruma ortogonalne matrice sa dva osnovna pravca "cardo" (sever-jug) i "decumanus" (istok-zapad). Ovaj kastrum sasvim je citljiv i u danasnjoj gradskoj matrici i cini sam njen centar. U njegovom sredistu je Trg Republike (piazza della Repubblica). Iz ovog perioda potice i prvobitni naziv Florentia (grad cveca, nazvan tako za srecu ili po drugom izvoru zato sto je osnovan u prolece).

- renesansni - procvat umetnosti, zanata i bankarstva; visevekovna vladavina porodice Medici (Medici), mocnih bankara i velikih mecena, za cije vladavine su izgradjeni mnogi znacajni objekti Firence. U ovom periodu grad je znatno prosiren i opasan zidom koji zahvata i veliku teritoriju druge obale Arna.

- savremeni - od 1860. kada Firenca postaje deo ujedinjene Italije. Savremeni grad se razvio izvan zidina, ostavljajuci istorijsko jezgro skoro netaknuto. Na mestu zidina danas su trase velikih bulevara. Rekonstrukcija u okviru starog gradskog jezgra je veoma intenzivna i krajnje konzervativna i strucna.

SAOBRACAJ

U ovom veku, sa razvojem turizma, Firenca je imala veliki problem primanja brojnih turista u istorijski grad ogranicenog kapaciteta. Citavi trgovi bili su po nuzdi pretvoreni u parkinge za automobile ili autobuse, i time veoma degradirani, a saobracaj u uskim firentinskim ulicama znatno otezan. Gradske vlasti donele su nekoliko kljucnih mera za resenje ovih problema i znatno doprinele poboljsanju odvijanja saobracaja i slici gradskog jezgra:

1. zabranjeno je parkiranje na svim trgovima unutar jezgra, a uveden je i ostar rezim parkiranja u ulicama istorijskog grada;

2. trase velikih autobusa odredjene su tako da se pretezno zaobilazi samo jezgro;

3. uvedeni su mali i izrazito uski autobusi na struju koji pokrivaju i uske ulice, cime je osim saobracaja, resen i problem zagadjenja i buke buduci da su sasvim necujni;

4. odredjeni su razliciti rezimi za dnevno i nocno koriscenje pojedinih ulica (danju prometne, a uvece pesacke); ovo se resava obicnim lancima koji se kace na stubice, a cime se povecava i bezbednost brojnih pesaka; Sami gradjani Firence su intezivnim koriscenjem bicikala i motora kao i manjih automobila doprineli boljem funkcionisanju saobracaja.

INFORMACIJE

Kao grad sa veoma velikim brojem istorijskih znamenitosti izuzetno je dobro i jasno obelezen i veoma jednostavan za snalazenje turista. Ovoj svrsi sluze raznovrsni vidovi vodica kroz grad: - veliki paneli sa planom citave Firence ili, cesce, odredjenim njenim segmentom; - putokazi ka znacajnijim objektima - palatama, crkvama, muzejima... na svakoj vecoj raskrsnici; - informativne table ispred svakog od ovih objekata sa kracim tekstom o njihovoj istoriji i znacaju.

JAVNI PROSTORI

Buduci da su svi ovi veliki prostori imali kontinuiran i jasan razvoj kroz istoriju (a neki od njih postali i remek dela urbanog dizajna poput Piazza della Signoria ili Piazza SS. Anunziata) u njima se ogleda visok stepen urbane kulture koriscenja i opremanja. Razvijeni su razliciti tipovi javnih gradskih prostora za razne vidove manifestacija: kulturnih, sportskih, politickih i komercijalnih: - samostalni natkriveni prostori koji se danas koriste kao zelene i buvlje pijace; - velika Loggia dei Lanzi na trgu ispred Palazzo Vecchio koja predstavlja natkriveni prostor i otvorenu galeriju ispunjenu skulpturama (od kojih je najpoznatija "Otmica Sabinjanki", Giambologna); - arkade i kolonade koje uokviruju trgove, ulice ili unutrasnja dvorista javnih objekata u kom slucaju imaju polujavni karakter (arkada trga SS. Anunziata, duga kolonada galerije Uffizi ili dvoriste arhitektonskog fakulteta); - posebno je zanimljiv most Ponte Vecchio koji je istovremeno i ekskluzivni trgovacki potez (sa obe strane su "nacickane" zlatare i samo je srediste mosta ostavljeno za pogled na reku Arno); - grad izlazi na samu obalu reke nizom objekata (pretezno hotela) iz kojih je ostvarena atraktivna vizura druge obale; - brezuljkast teren oko Firence iskoriscen je za lepo uredjene vidikovce sa kojih se pruza raskosan pogled na grad.

SHOPING

Imajuci u vidu da je Firenca danas grad muzej koji zivi od velikog broja turista zastupljene su raznovrsne komercijalne funkcije. Njima se poklanja velika paznja kako u pogledu atraktivnosti, tako i u pogledu diskretnog uklapanja u istorijsko jezgro: - enterijeri i izlozi kako vodecih internacionalnih modnih kuca tako i lokalnih restorancica vrhunski su dizajnirani i pritom nepretenciozni (iz cega bi nasa sredina imala mnogo da nauci); - trgovina na otvorenom, popularna i kod nas, u Firenci je jasno prostorno ogranicena, standardizovana i mobilna (u vecernjim casovima, posle kraja radnog vremena tezge se odvoze i ulice i trgovi ostaju cisti bez ikakvog traga dnevnih desavanja); - poznati beogradski problem kioska ovde je resen mobilnim kioskom koji se po potrebi dovozi ili uklanja.

Ukoliko vas put nekada nanese u Firencu, ne propustite odlazak na Mikelanđelov trg koji se nalazi na lijevoj obali rijeke Arno (za razliku od većeg dijela grada koji je na desnoj obali), odakle se pruža predivan pogled na cio grad. Vizure sa kupole crkve Santa Maria del Fiore takođe pružaju nevjerovatan osjećaj. Cio grad se odlikuje kosim krovovima prekrivenim crijepom i uskim fasadama raznih boja sa dosta naznačenim otvorima.

PiNkLaDy · Miss Smart

i jos slicica... Wink

pinkie · Prijatelj foruma

slike ne mogu da komentarisem jer cu puci od muke..auh gde ja jadna ziim..gledaj lepote... Crying or Very sad

FIRENCA – je savrsena lokacija za obozavatelje italijanske kulture I jezika. Udaljena 120km od zapadne obale i 200 km od Rima, Firenca je prava riznica impresivnih remek dela i kolevka renesansne umetnosti. Ovaj grad ne zivi samo u mnogobrojnim muzejima i palatama, vec i u privatnim galerijama,barovima,kafeima, kroz srdacan I neposredan odnos prema svakom novom gostu koji se vec prvog dana oseca kao da je kod kuce.

prase · Dobro upućeni član

Firenca je stvarno predivan grad i treba ga obici, jedan dan nije dovoljan da se vide sve njegove lepote. Duomo, muzej Ufici, Ponte Vekio cijom se duzinom pruzaju zlatare, a ispod njega tece Arno, zamak Palazzo Pitti, inace imitacija Versaja. Na trgu Signoria se nalazi kopija Davidove skulpture a original je u muzeju.
PinkLady imas jednu pogresnu slicicu. Treca po redu. To je Trg Cuda u Pizi a ne Firenca, malo iza te crkve je Krivi toranj.
Evo i od mene jedne slike. To je samo jedan deo Pitija koji je inace pun fontana, spomenika, skulptura, muzeja itd. A sa njega se pruza predivan pogled na centar grada.

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Zasigurno jedan od ljepsih i boljih talijanskih gradova koji svakako valja posjetiti. Odlicni muzeji, samo sto se zbog previse turista gotovo uvijek dugo ceka na ulaz.

prase · Dobro upućeni član

Ponte vecchio
(Ljubav u Toskani)

Pod Ponte veccnio-m teče Arno...
Zar reka sobom nosi stvarno
naše i tuđe senke rumene?
U šta se pretaču naše sene?
U šta se pretvara taj čudni grumen
života našeg?

Pod Ponte veccnio-m Arno teče...
Čime se sećanja na tugu leče
kada u nama ozelene?
Na Trgu čuda krivi se kula,
a tuga lagano stiže i mene,
plavi polako sva moja čula,
radosti željna...

Pod Ponte veccnio-m teče Arno...
Zar se tu jednom sretosmo stvarno?
Na Polju čuda još travke snene
Stidljivo sriču: ''Ti voglio bene'',
reči što nijedno od nas ne reče
tad, kada je padalo rumeno veče,
na našu ljubav i uspomene...

Pod Ponta vecchio-m Arno teče...

Violeta Milićević
(Firenca, april 2005)

prase · Dobro upućeni član

Палацо Пити или Палата Пити (ит. Palazzo Pitti) је велика ренесансна палата у Фиренци. Пројектовао ју је Филипо Брунелески или, вероватније, његов ученик Лука Фанчели за амбициозног фирентинског банкара Луку Питија. Палата се налази на јужној обали реке Арно, близу Понте Векија.
Рана историја ове грађевине је мешавина мита и чињеница. По причи, Питијева намера је била да сагради палату која би засенила Палацо Медичи. Тврди се да је Пити захтевао да прозори палате буду већи него улаз у Палацо Медичи. Међутим, грађевина у стварности није могла да се мери са величином ни луксузом палата породице Медичи. Лука Пити је умро 1472, а грађевина је остала недовршена. Архитектонски значај Палацо Пити је у њеној једноставности и строгим линијама. Камена фасада је грубо обрађена у сеоском стилу. Највећи део грађевине потиче из 1458.
Породица Медичи је купила ову палату 1539, и претворила је у резиденцију владара Великог војводства Тоскане. Каснији владари из ове лозе дограђивали су палату и уредили вртове око ње (парк Боболи). Већина доградњи потиче из 17. и раног 18. века.
Током 19-ог века, палату Пити је користио Наполеон Бонапарта, а касније је овде била резиденција краља уједињене Италије. Године 1919. палату је, са њеним богатим уметничким благом, италијанском народу поклонио краљ Виторио III Емануел.
Данас је палата Пити велика уметничка галерија отворена за јавност. У њој се налази и пет музеја. Укупно има 140 соба отворених за посетиоце. У њима су, између осталих, изложена дела Тицијана, Ђорђонеа, Рафаела и Рубенса.

DJOLENZI · Upućeni član

Bio, i nikada mi nece biti jasna ona gradjevina na ulazu koju vidis ne iz cele Firence nego bukvalno iz cele Italije!

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Firenca - prste da poližeš!

U Firenci ima mnogo kulturno-istorijskih spomenika koje treba videti. Najpoznatiji je muzej Ufići, ali treba i jesti, i to ne bilo šta jer je ovaj deo italije čuven po dobrom zalogaju. Zato postoje posebne ture na kojima se može okusiti prava toskanska hrana.

Sitna žena dugačke crne kose stoji na stepeništu jedne crkve u Firenci i turistima deli kornete - testo punjeno filom. Dok oni grickaju poslasticu, Antoaneta Macalia, skraćeno Toni, se predstavlja. "Moje babe i dede su svi rođeni u Italiji, mahom na jugu. Tako da volim da kažem da sam ja sto odsto Italijanka asimilovana u Americi. Nešto kao 'Fiat' sada…"

U Firenci je već deset godina, još tokom studija zaljubila se u grad. Posle godinu dana rada sa vinima, rešila je da pokrene "Okusite Firencu", sa vrlo jednostavnim ciljem - da posetioci ne odu iz grada sa lošim ukusom u ustima.

A to se često dešava nakon celog dana provedenog po muzejima: "Ljudi budu jako gladni i onda završe na sendviču u nekom od onih malih restorana, zamki za turiste koji imaju sve. Ako u lokalu postoje sendviči, sladoled, vafl - koji, uzgred budi rečeno, nisu italijanski proizvod, i pic. A takvo mesto je odmah pored muzeja Ufići i verovatno je veoma loše. Jer ako zaista imate vremena da napravite sve to, znači da ga niste pravili sami".

Ona turistima toskansku kuhinju opisuje od samog osnova. Izvan Italije, "toskanski" se dodaje svakom nazivu jela kako bi mu se dalo na egzotičnosti, na primer "toskanska piletina". U Toskani, piletina jedva da se jede, ni pica nije obavezno na meniju, ali zato pasulj jeste, piše "Dojče vele".

Macalia kaže da je toskanska kuhinja prilično jednostavna: "To je hrana siromašnih. Jednostavni, sveži sastojci bez mešanja previše različitih ukusa. Dakle, ako već koristimo masline, nećemo koristiti i sušeni paradajz, sos i milion drugih namirnica, već će se naglasiti taj ukus masline".

Masline i druge sveže namirnice mogu se naći na firentinskoj pijaci San Ambrođo. Macalia turistima nudi komade kravljeg sira, koji se može pronaći u supermarketima širom sveta, ali nigde nije ukusan kao ovde. "Pripremite svoja usta za ovo, parmiđano star 30 meseci je zaista nešto posebno. Dakle, parmiđano ređano, posebno hrskav. Mnogo ljudi misli da je ovo buđ, ali to su zapravo kristalizovane kiseline".

Macalia vodi turiste do Luke Menonija, snadbevača restorana i lokala poznatim firentinskim odrescima. On uzima dva komada mesa i uz Macalinu pomoć pokazuje koji je dobar, a koji loš. "Ovo možete uporediti sa milovanjem, obožavam ovo - kao da milujete svilu ili juteni džak. I vidite kako se ne seče dobro. I razlog tome je poreklo, DNK. Verovatno je hranjeno veoma loše".

Turiste željne dobrog odreska Macalia upozorava na još jednu stvar. "Kada naručite firentinski odrezak, ne treba da ga pojedete sami. Trebalo bi da ga podelite. Tako da ako restoran proba da vam proda odrezak po osobi, to nije dobro mesto, jer vam na dobrom mestu nikada ne bi uradili tako nešto".

Sledeća stanica je mesto na koje Firentinci svraćaju decenijama - Vestrijeva prodavnica sladoleda i čokolade u srcu Firence. Turisti često ne mogu da odole gomilama sladoleda izloženim u frižiderima širom Italije. Leonardo Vestri ne izlaže svoj sladoled svetlosti ili prašini, već ga čuva na staromodan način.

"Ja koristim recepte za sladoled iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka kada nije bilo konzervansa. Mi na primer nemamo zamrzivače. Mi svako jutro kupujemo sveže voće i pravimo sladoled svaki dan. Nikad nismo kupili zamrzivač jer nam jednostavno nije bio potreban."

Turista Vilijam Mur iz Ohaja kaže da su na ovoj turi osetili ukus Firence i Italije. "Možda ne možete da prepoznate svaki detalj umetničkih dela u Ufićiju, ali sigurno možete da prepoznate sjajnu karbonaru. Svi imamo istu opremu za to - čulo ukusa. Nije vam potrebna diploma iz istorije umetnosti da biste primetili sve razlike između jednog i drugog jela".

Macalia sipa proseko, italijansko penušavo vino. Grupa se smestila u baru prigodnog naziva - Zlatni pogled, iznad Ponte Vekija, Starog mosta. Macalia kaže da se italijansko tečno zlato - vino, popravilo poslednjih decenija. Sa svakom čašom, postaje jasnije da je Macalia pokazala turistima ne samo šta, već i kako jedu i piju Italijani.

Ukus Firence ih je naučio ono što Italijani govore vekovima - vreme provedeno uz jeli i piće nikada nije potrošeno uzalud.

(MONDO)