Klarinet produzava zivot..........

Charmed · Malo ~ mače ~

Милисав Савић из Горњег Милановца морао је пред матичарима да доказује да је жив како би обновио право на пензију коју прима од 1964. године

Не постоји озваничено такмичење у тој категорији, али 98-годишњи деда Милисав Савић из села Срезојевца, општина Горњи Милановац, можда је и најозбиљнији кандидат да понесе титулу пензионера с најдужим стажом у Србији. Већ 41 годину више генерација поштара из оближњег Брежђа на бициклу долази у његово двориште с парама у црној торби пребаченој преко рамена. Тако је и дан-данас када деда Милисав поново прима пензију која му је пре пар година била обустављена на месец-два, јер су матичари били убеђени да је по среди груби превид локалне администрације која неком грешком толике деценије шаље пензиjу на исту адресу. Каже да је морао и да оде у Брежђе да доказује да је жив, па је потврду слао Заводу за социјално осигурање које му је обновило право на месечна примања која је зарадио радећи 24 године у руднику.

– Шта ће ми оволике године кад не могу да радим – каже баба Добрила, четири године млађа од Милисава са којим је у браку 75 година. Венчали су се давне 1930 године о чему сведочи и једна од ретких фотографија направљених у овом крају у то време захваљујући једном Италијану који је био власник оближњег рудника. Са те фотографије од седамдесетак сватова живи су само младенци и нахоче.

– Кад сам дошла за Милисава било је пуно народа у селу – каже баба Добрила – а сад је празно.

Деда Милисав и баба Добрила имају две кћерке, Милостиву и Добринку, и два сина, најстарији Обрен са супругом Миљом и два сина Душаном и Дејаном живи у кући са родитељима.

Деда Милисав је имао рођеног брата и два брата од стрица, од којих је један „певао као славуј” па су заједно чинили четворочлани оркестар за свирку по свадбама. У време док Боки Милошевић још није био ни у плану да се роди, деда Милисав је умео да по свадби „згрне” и по пар волова на кларинету који му је остао од оца преминулог у време пегавог тифуса за време Првог светског рата.

Свирао је и виолину и то левом руком и каже да су му и Немци у Нирнбергу, где је провео четири године као ратни заробљеник у Другом светском рату, говорили да то раније никада нису видели.

Сада је све више тишине у Срезојевцу, Трбушанима, Горњој Горевници и околним брежуљкастим селима горњомилановачке општине с доста шуме и лошим макадамским путевима. Мало је младих. За време Тита све поодлазило у градове, у Горњи Милановац и Чачак и Београд. Унуци Савићевих се нису још поженили, иако су око тридесете, а снаха Миља која још нема одмену, каже нам да у сеоској школи има свега пет-шест ђака, а некада је их је било и по 250, па и више.

Деда Милисав је био рабаџија, вукао је букова дрва за печење магнезита у руднику у Брђанима. Воловима на саоницама, „што волови вуку, не могу коњи, ако мрднеш с пута – оде у пртину”.

Син Обрен, превалио седамдесету, прича о земљи и стоци, гаји кукуруз и пшеницу за кућне потребе и има и тридесет ари малине, а цена ће каже и ове године бити лоша, рачуна, 30 динара по килограму.

Деда Милисав се сећа сваког детаља из Нирнберга. Кад су упали Руси, Немци се дали у бежанију, а он је док није изашао из Немачке само је кокошке клао и пекао да се прехрани. Крупније животиње из немачких штала није дирао.

Обрен жали што му отац није остао у Немачкој, сада би и он био у неком Дизелдорфу.

Док данас седи на трему испод винове лозе деда Милисав само гледа у инструмент положен на сто који је занемео откако су његовог власника издала плућа.

Понекад погледа и на брдо испред себе с којег је док је био момак сазивао Срезојевчане на игранку.

Деда Милисав је рођен у Краљевини Србији, а сада живи у Србији и Црној Гори. Претурио је цео један век, косио до прошле године, сада чешће поболева, креће се уз помоћ штапа, као однедавно и кћерке, и каже:

– Сваки је данас паметнији од тебе, не пита те нико ништа, узмеш нешто и читаш, и млађи имају своје муке – каже.

Деда Милисав је последњих два-три месеца престао да коси, јер га хвата несвестицу. Осим кларинета, волови су били његова друга љубав која га је коштала бољег здравља у „четвртом добу”.

Кад је био млад ретко је био болестан, сећа се, имао је једном несвестицу и ишао код доктора а овај му рекао да мора у бању да иде.

– Ја запнем и одем двапут, ал` треб`о сам још једном. Нисам отишао, био петровдански вашар, а ја био љубитељ волова. Дође мој рођак, каже, има пар волова за продају нема их вашар. Одем, стварно, лепи, упарени, купим и трећи пут не одем у бању – каже деда Милисав.

– А данас би ми то много помогло.

-----------------------------------------------------------

Живот је занимација

Све, све, али без разоноде и занимације се не може. Иако је ушла у стоту годину баку Јела Филиповић из села Душковци у пожешком крају још држи преслицу у рукама, а очи је тако добро служе да може и да плете. Исплела је ових пролетњих дана неколико зимских чарапа које би могле да прођу и под фирмом „сирогојна”.

Бака Јела је разумљиво због година онемоћала, тешко се креће, слабо чује и говори, једе мало, чашу млека и још понешто, али не може, каже, а да се нечим не занима.

О њој се брине снаха Радмила, унук Милутин с породицом живи у Ужицу, а осим неколико праунука, бака Јела има и чукунунука Луку у Београду.

sevala · Početnik Domaćeg.de

PARIS HILTON dobila je od svog zaručnika dar kakvu bi svatko poželio - "kućicu" vrijednu 12 milijuna dolara. Nimalo čudno, plavokosa jetseterica najavljuje da će mu uskoro roditi djecu. U kuću na Beverly Hillsu Paris se zaljubila na prvi pogled. Časopis Esquire uredio je zdanje u mediteranskom stilu, a do sada je bila u vlasništvu ragbijaša Keyshawna Johnsona, od kojeg ju je Paris Latsis kupio za svoju zaručn