Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U septembru inflacija 0,2 odsto

U Srbiji je u septembru zabeležena inflacija od 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju tog zavoda (stat.gov.rs), potrošačke cene u septembru 2011. godine povećane su u odnosu na isti mesec prošle godine za 9,3 odsto, dok su u odnosu na decembar 2010. godine povećane za 6,3 odsto.

Prema podacima RZS, u septembru su najviše poskupeli nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (1,7 odsto), transport i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (za po 0,4 odst), odeća i obuća (0,3 odsto), restorani i hoteli (0,2 odsto).

Najviše su pojeftinila alkoholna pića i duvan ( 0,6 odsto).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Inflacija u Srbiji meri se indeksom potrošačkih cena usklađenim sa metodologijom Evropske unije.

Indeks potrošačkih cena prikazuje prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Autor/izvor: Beta/MONDO

Od 2012. svaka zgrada mora da ima pasoš

Svi objekti u Srbiji će od 30. septembra iduće godine morati da imaju "energetske pasoše".

Nove zgrade od tada neće smeti da troše godišnje više od 65 kilovat časova struje po metru kvadratnom, dok će stare moći najviše da troše 75 kilovat časova.

Zbog uvođenja "energetskih pasoša" država će ostvarivati velike uštede energije, s obzirom da se u Srbiji skoro 50 odsto ukupne energije troši u zgradarstvu, istakao je danas predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac.

"Energetski pasoš" zgrade sadržaće opšte podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehničke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

U Srbiji postoji oko tri miliona objekata i trenutno se troši od 150 do 200 kilovat časova po kvadratu godišnje, rekao je Šumarac novinarima na prezentaciji Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, u okviru osmog Međunarodnog sajma zaštite životne sredine "Ekofer" i sedmog Međunarodnog sajma energetike "Energetika 2011".

On je kazao da će te dokumente izdavati oko 5.000 licenciranih inženjera, koje sada obučava Inženjerska komora Srbije.

Odgovarajuća izolacija, prema njegovim rečima, poskupi gradnju objekta za najviše 10 odsto, a donosiće velike uštede.

Prethodno treba uvesti tarifni sistem kako bi se daljinsko grejanje plaćalo po potrošnji, a ne kao sada paušalno, rekao je Šumarac.

On je dodao da će Inženjerska komora Srbije tražiti da banke u tu svrhu obezbede povoljne kredite sa kamatom od četiri ili pet odsto, a država i lokalne samouprave da obezbede garancije.

“Građani će imati velike uštede, pa će od tog novca moći da plaćaju rate kredita”, ocenio je.

Šumarac je naglasio i da će od uvođenja "energetskih pasoša" veliku korist imati građevinska industrija Srbije i da će biti otvorena nova radna mesta.

Pravilnikom je obuhvaćeno 10 kategorija objekata - stambene zgrade sa jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima, zgrade mešovite namene, kao i one za druge namene koje koriste energiju.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pojeftinjenja samo izuzetak

Proizvođači još računaju koliko bi ukidanje carinskih dažbina na uvoz sojine sačme moglo da utiče na snižavanje cena

Očekivanja da će jesen doneti pojeftinjenja, uz pojedine izuzetke, još se nisu obistinila. Hrana i dalje ima visoku cenu, a stručnjaci i proizvođači i dalje spekulišu o tome u kojoj meri bi poslednje odluke vlade i Ministarstva poljoprivrede i trgovine koje se odnose na ukidanje carinskih dažbina na uvoz sojine sačme mogle da utiču na snižavanje cena prehrambenih proizvoda.

U poređenju sa oktobrom 2010. godine, osnovne životne namirnice su skuplje, u proseku, petnaestak odsto, ali u odnosu na period pre talasa poskupljenja, cene su uvećane i više od 30 procenata.

I dok se nekima čini da su isuviše bile optimistične najave da bi zbog nedavnog ukidanja carina na uvoz sojine sačme meso i mleko mogli da pojeftine 20 odsto, drugi kažu da je to sasvim realno i da će cenovnici krenuti naniže do nove godine.

Proizvođači, međutim, nisu veliki optimisti kada je o pojeftinjenju mesa reč. U njihovim računicama pad cena niti će biti drastičan, niti će ga biti brzo.

– Tačno je da je učešće soje u koncentratu oko 20 odsto, ali to nije jedini trošak u proizvodnji. Pojeftinjenja će biti, ali u mnogo manjoj meri, i to od svega nekoliko procenata. Kukuruz jeste pojeftinio sa 21 na nekih 16 dinara i to će da deluje na snižavanje cena mesa, ali bitno je istaći da svinje i goveda nisu pilići pa da se brzo utove, već su potrebni meseci. Tako da ni ukidanje carine na uvoz sojine sačme niti pad cena kukuruza neće u toku ove godine sigurno uticati na pad maloprodajnih cena mesa – smatra Momir Jovanović, direktor „Zimesa”i predsednik Grupacije klanične industrije u Privrednoj komori Srbije, dodajući da pojeftinjenje mesa sprečava i to što je ponuda sve manja.

– Nedavno sam video podatak da je proteklih godina broj grla smanjen sa 500.000 na nešto više od 300.000. Ne znam koliko je to tačno, ali trend smanjenja broja tovljenika se nastavlja i drastičnih pojeftinjenja ne može da bude – zaključuje Jovanović.

Vojislav Stanković, savetnik predsednika Privredna komore Srbije, kaže da je sve više faktora koji će prouzrokovati pad cena hrane.

– Najpre, cene poljoprivrednih proizvoda padaju na svetskom tržištu, a došlo je i do pojeftinjenja na domaćim berzama. Protekle nedelje cena pšenice pala je na 18,93 odsto po kilogramu, a kukuruza na 16,33 dinara. Tu je i odluka o ukidanju carine na uvoz sojine sačme koja sa oko 20 odsto utiče u hrani tova. Zbog toga očekujem da će doći do pada cena mesa za oko 20 procenata – objašnjava Stanković, dodajući da postoje i drugi razlozi zbog kojih će cena šnicle morati da „olakša” za petinu.

Po njemu, ne sme se u formiranju cena zanemariti ni slaba kupovna moć našeg stanovništva, zbog koje je potrošnja mesa na veoma niskom nivou. Poređenja radi, potrošnja mesa po glavi stanovnika je u Evropskoj uniji 77 kilograma, a kod nas 43,6. Mere koje vlada i Ministarstvo poljoprivrede donose imaju smisla, jer su zbog besparice cene u Srbiji vrsta socijalne kategorije. Zbog svega toga, očekuje se pad cena hrane do nove godine.

Jedini proizvodi čije su cene snižene proteklih nedelja jesu hleb i suncokretovo ulje. Vekna je pojeftinila zbog niže cene pšenice i brašna, što je podržalo i resorno ministarstvo propisom da od prvog oktobra ona ne može da košta više od 44 dinara. I na pojeftinjenje zejtina za oko petnaestak dinara uticao je pad cena sirovina.

– Ovogodišnji odličan rod suncokreta dostigao je cenu kao u okruženju, koja je niža nego prošle godine, pa je i ulje jeftinije. Ukoliko se taj trend nastavi, zejtin može još da pojeftini – rekli su u „Vitalu”.

Vojislav Stanković smatra da se može očekivati pad cena ulja i do 25 odsto, a kada je o šećeru reč, tržište će u narednom periodu biti dobro snabdeveno.

– Od ovogodišnje kampanje prerade šećerne repe očekuje se oko 400.000 tona šećera i to obezbeđuje sasvim dobru snabdevenost našeg tržišta, pa čak i količine za izvoz. A da prostora za pojeftinjenja ima pokazuje to što i cene šećera padaju na svetskim berzama – kaže Stanković.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Despotović

Skuplja eksploatacija rude

U NIS-u veća rudna renta po završetku investicija, a EPS bi ubuduće naknadu za ugalj umesto jedan trebalo da plaća tri odsto

Država namerava da više novca u budžet prikupi povećanjem rente na rude, a novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji propisuje njihovu visinu mogao bi svakog dana da se nađe na dnevnom redu skupštine. NIS će biti izuzet od povećanja nameta sve dok ne završi modernizaciju što je, uostalom, predviđeno i međudržavnim sporazumom.

Povećanjem naknade za eksploataciju uglja, nafte, gasa, geotermalnih voda, priliv u budžet će se s istim nivoom proizvodnje povećati na oko pet milijardi dinara, što je duplo više nego za ovu godinu kada se očekuje prihod od oko 2,5 milijardi dinara. Prošle godine je po ovom osnovu naplaćeno 1,9 milijardi dinara, kaže u razgovoru za „Politiku” Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine,rudarstva i prostornog planiranja.

– Cilj je da se u ovoj deceniji s ovim nivoom nadoknade prikupi oko 10 milijardi dinara godišnje, odnosno oko 100 miliona evra, što je četiri puta više nego sada – kaže Dragosavljević.

Novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima rudna renta će se za sve vrste uglja i uljnih škriljaca sa sadašnjih jedan povećati na tri odsto, za naftu i gas s tri na sedam odsto, za metalne sirovine sa tri na pet odsto, za podzemne vode na tri odsto, geotermalnu energiju na dva odsto od prihoda, odnosno iznosa od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Novi predlog uvećanih rudnih renti je, kaže Dragosavljević, izbalansiran s okruženjem, osim za naftu i gas gde je Srbija i dalje na začelju, jer je ova nadoknada i dalje najniža. U okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata.

Upitan kako će se nova renta odraziti na Naftnu industriju Srbije, odnosno većinskog vlasnika „Gaspromnjeft”, s obzirom na to da je međudržavnim sporazumom predviđeno da „neće doći do pogoršavanja uslova oporezivanja”, Dragosavljević kaže da će se na njih nova renta odnositi u skladu s svim odredbama tog ugovora.

– To znači da onog trenutka kada NIS završi investicioni ciklus, biće formirana zajednička komisija koja će utvrditi koliko su zaista investirali, nakon čega bi i za NIS trebalo da se primenjuje novi zakon o rudnoj renti, kaže naš sagovornik.

On ne očekuje otpor onog dela poslanika u skupštini koji su bili protiv prodaje NIS-a, zbog pretpostavke da se ovim nešto čini NIS-u.

Upitan šta će nova naknada značiti za EPS, Dragutinović odgovara da će to biti novi nivo izdvajanja, pošto je do sada renta za ugalj bila jedan, a ubuduće će biti tri odsto.

Deo ovih sredstava, tačnije 40 odsto prihoda je iz republičkog budžeta, isto toliko su prihodi budžeta lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji rude eksploatišu, dok preostalih 20 odsto pripada ministarstvu.

– Prihodi lokalne samouprave biće povećani. Kompanije će izdvajati više para, ali se neće baviti lokalnom infrastrukturom. Za razliku od prethodnog zakona gde je opština ta sredstva mogla da koristi za razne namene, novi zakon nalaže da opštine gde se eksploatišu mineralne sirovine napravi program raspodele tih sredstava u cilju poboljšanja uslova života, na šta će saglasnost davati resorno ministarstvo.

U NIS-u kažu da je sporazumom između Srbije i Rusije na osnovu kojeg je potpisan kupoprodajni ugovor s„Gasrpomnjeftom” propisano da se poresko opterećenje u vezi sa projektom modernizacije rafinerije neće menjati sve do trenutka kompletnog povraćaja ove investicije, a rudna renta spada u ove poreze. Po osnovu rudne rente od prodaje proizvedene sirovine NIS je prošle godine u budžet uplatio 1,367 milijardi dinara.

NIS podržava nameru vlade da zakonodavnu osnovu vezanu za nadoknadu rudne rente prilagodi savremenim tržišnim uslovima. U ovoj kompaniji smatraju da treba pažljivo proučiti iskustvo kako već razvijenih zemalja, tako i tržišta jugoistočne Evrope, gde se vidi da je rudna renta bila jedan od instrumenata ne samo za popunjavanje budžeta, već i stimulisanja razvoja eksploatacije.

Važno je da iznos rudne rente bude izbalansiran i da odgovara kako interesima države, tako i da očuva investicionu privlačnost srpske ekonomije, poručuju u NIS-u. U ovom slučaju vrlo zanimljivo deluje iskustvo zemalja u razvoju (Makedonija, Hrvatska, BiH, Turska, Rumunija), koje definišu gornju i donju granicu rudne rente. One grane u kojima proizvodnja zahteva složene tehnologije, znatne investicije i ima dug period isplativosti, dobijaju povoljnije uslove za razradu i eksploataciju. Time država stimuliše investicije u visokotehnološke grane koje zahtevaju mnogo kapitala.

Izvor/autor:Политика.rs/Jasna Petrović

Wall Street: Moguć nastavak rasta cijena treći tjedan zaredom

NEW YORK - Na Wall Streetu su cijene dionica u protekla dva tjedna snažno porasle, ponajviše zahvaljujući nadi da će europski lideri do kraja ovoga mjeseca usuglasiti rješenja za suzbijanje dužničke krize, a cijene bi mogle porasti i ovoga tjedna, ako se nastavi niz dobrih kvartalnih poslovnih izvješće kompanija.
Dow Jones indeks porastao je prošloga tjedna 4,9 posto, na 11.644 boda, dok je S&P 500 skočio 6 posto, na 1.224 boda, a Nasdaq indeks 7,6 posto, na 2.667 bodova.

Rast tržišta dva tjedna zaredom, što nije zabilježeno još od početka srpnja, zahvaljuje se nadi da će europski dužnosnici do kraja listopada usuglasiti rješenja za dokapitalizaciju europskih banaka, spašavanje Grčke od bankrota i zauzdavanje dužničke krize.

Pozitivno su prošloga tjedna na tržište utjecali i dobri makroekonomski podaci, koji bude nadu da će američko gospodarstvo izbjeći novu recesiju.

Ovoga se tjedna očekuju izvješća o industrijskoj proizvodnji i iskorištenosti kapaciteta, te proizvođačkim i potrošačkim cijenama, koja će pokazati kakvi su inflacijski pritisci u SAD-u.

Ipak, hoće li se idućih dana nastaviti uspon cijena dionica, ponajviše ovisi o kvartalnim poslovnim izvješćima kompanija.

Prošloga su tjedna ulagače oduševili rezultati Googlea u trećem tromjesečju, a bolje rezultate nego što se očekivalo ostvario je i PepsiCo. S druge strane, razočarala su kvartalna izvješća aluminijskog diva Alcoe i druge po veličini američke banke JPMorgan Chase.

Unatoč pojedinim podbačajima, analitičari ocjenjuju da je sezona objave kvartalnih poslovnih rezultata počela dobro. Nastave li kompanije izvještavati o boljim nego što se očekivalo tromjesečnim poslovnim rezultatima, to bi pružilo podršku tržištu za daljnji rast, kažu analitičari.

U anketi Reutersa procjenjuje se da je 500 kompanija, čije su dionice sadržane u S&P indeksu, u proteklom kvartalu ostvarilo rast dobiti za 12,4 posto. No, to pokazuje da se procjene smanjuju, s obzirom da su u srpnju analitičari očekivali rast dobiti od 17 posto.

Posljedica je to usporavanja rasta kako američkog, tako i drugih najvećih svjetskih gospodarstava, posebice u Europi, što je posljedica dužničke krize.

Zbog toga ulagači pomno analiziraju ne samo ostvarenu dobit kompanija, nego i prihode.

Ovoga će tjedna u fokusu biti izvješća financijskih divova, kao što su Citigroup, Bank of America, Goldman Sachs i Wells Fargo.

O poslovnim rezultatima izvijestit će čak 10 od 30 kompanija u sastavu Dow Jones indeksa, uključujući Microsoft, American Express i Johnson & Johnson.

Cijene dionica Applea i IBM-a dosegnule su u petak rekordne razine, jer se očekuje da će ti tehnološki divovi ovoga tjedna objaviti bolje kvartalne poslovne rezultate nego što analitičari procjenjuju.

„S obzirom na visoka očekivanja, te kompanije doista moraju izvijestiti o sjajnim rezultatima kako bi cijene njihovih dionica nastavile rasti. Mislim da je to moguće“, kaže Wasif Latif, potpredsjednik u fondu USAA Investment Management.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Banke neće da budu SDK

Bankari i dalje tvrde da nisu tehnički osposobljeni, a u Poreskoj upravi kažu da se samo jednim „klikom” kompjuterskim „mišem” prebacuju porezi i doprinosi

Republička poreska uprava spremna je da u kratkom roku napravi softver za poslovne banke, koje bi ubuduće kontrolisale naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i to tako što bi bankari samo jednim klikom „mišem” regulisali ovo pitanje, saznaje „Politika” u Poreskoj upravi.

Poreznici objašnjavaju da u času kada poslodavac da nalog banci za prenos sredstava za isplatu plata radnicima, bankar upravo tim jednim potezom „miša” skine i deo para za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje. Plata ode na račun zaposlenog, a obaveze – državi. Naizgled lako i jednostavno. Bankarima bi utoliko bio olakšan posao što bi softver bio tako napravljen da automatski pokaže koliki je iznos koji treba da bude izdvojen za naplatu doprinosa. Dakle, bankarski službenici bi bez bilo kakvog posebnog obračuna, koji bi im oduzimao dodatno vreme, omogućili isplatu zarada, ali i naplatili doprinose.

Inače, zarade drugačije neće moći da budu isplaćene.

Poreznici, i pored protivljenja poslovnih banaka da na sebe preuzimaju i ovaj posao, veruju da će banke od 1. januara 2012. godine ipak početi s naplatom doprinosa, odnosno raditi ono što je nekada radio SDK.

O novom softveru poreznici su, nezvanično se saznaje, obavestili i Ministarstvo finansija, a o svemu će se razgovarati i na Odboru za zakonodavstvo, nakon čega bi poslanici u Skupštini dali završnu reč. Nezvanično se saznaje da u vladi postoji saglasnost da ovaj posao ubuduće rade poslovne banke, te da se očekuje da predlog ima i većinu u Skupštini.

Poreznici objašnjavaju da je ovo jedini način da poslodavci više ne izmiču pred zakonom izbegavajući plaćanje doprinosa, zbog čega je dug prema Fondu PIO zvanično narastao na 233, a nezvanično na 460 milijardi dinara.

Izvor iz Poreske uprave kaže da je od zvanične 233 milijarde dinara duga realno naplativo tek oko 20 odsto, jer je najviše dužnika među firmama kojima je dug nenaplativ, pa se mora čekati ili da se firme privatizuju ili da izađu iz stečaja.

Izvor upućen u ceo posao kaže da ukoliko poslovne banke i definitivno odbiju da rade ovaj posao, onda postoji i rezervna varijanta, a to je da se ceo posao radi preko Trezora. U tom slučaju bi se doprinosi automatski naplaćivali, bez čekanja da poslodavac izda nalog za isplatu zarada.

Ekonomista Milan Kovačević je protiv toga da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa, jer to nije njihov posao već državni. A ako rade državni posao to bi trebalo i da naplate.

– Kolika god da je provizija mala, to je trošak i bolje je te pare uštedeti. I sada je propisano da poslodavac mora da isplati bruto zaradu, a to niko ne poštuje. Mi preseljavamo problem s jednog mesta na drugo. Zabluda je da neko neće da plati poreze i doprinose. Pravo pitanje je zašto ne može to da učini – kaže Kovačević.

Sličnog stava su i bankari koji kažu da redosled poteza treba da bude da prvo država izvršava svoje obaveze, a onda da natera druge da izvršavaju svoje.

Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke, kaže da je kontrola i naplata državnih potraživanja, kao što su u ovom slučaju uplata poreza i doprinosa na zarade, nešto čime bi trebalo da se bavi država.

– Da bi ovaj proces bio efikasan, potrebno je da ga sprovodi neka javna institucija kojom se upravlja centralizovano, koja ima adekvatne zaposlene i odgovarajuće IT sisteme. Svako drugo rešenje, naročito ono koje uključuje više različitih organizacija, koštalo bi mnogo više – smatra Priveršek.

U Folksbanci kažu da takav vid kontrole zahteva niz tehničkih rešenja, kako kadrovskih tako i softverskih, tako da banke trenutno nisu spremne za ovakvu vrstu kontrole. Ceo proces je prilično komplikovan i iziskuje angažovanje novih programskih i ljudskih resursa i rešavanje niza nerešenih zakonskih pitanja kojima bi se obezbedili odgovarajući uslovi da ovakva kontrola funkcioniše. Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić takođe smatra da kontrola uplate doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave banke. On tvrdi da banke nigde u svetu ne kontrolišu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po njemu, verovatno je moguće prebaciti na banke kontrolu uplate doprinosa, ali je rekao da ne razume tu ideju, „ako je zatvoren Zavod za obračun i plaćanje (ZOP) i ako je platni promet prebačen u banke”.

– Postoji lakši način da se to uradi. Dajte da ponovo aktiviramo ZOP ili Službu društvenog knjigovodstva, zaista će sve biti od kontrolom – Čupićev je stav.

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da kontrola uplate poreza i doprinosa na zarade nije posao kojim treba da se bave banke.

To je, kako je ocenio, posao kojim treba da se bave institucije države.

– Svako dodatno administriranje opterećuje poslove banaka. Nije posao banaka da kontroliše poreze, jer naši službenici nisu obučeni za to. Vreme SDK je davno iza nas. Platni promet je prebačen na banke, kao i svuda u svetu. Mislim da bi to bilo pogrešno”, kazao je Petrović i dodao da njemu nije poznato da takva vrsta rešenja postoji bilo gde u okruženju.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Petrović – J. Rabrenović

Dug na časnu reč

U gotovo svakom selu postoji priča o dvojici komšija od kojih jedan ima radnju, a drugi kod njega stalno pazari na crtu i dugove ne vraća. Kad se oni toliko nagomilaju, nesavesni mušterija obeća da će ubuduće biti revnostan dužnik. Priča se obično završi tako što trgovac nikad ne vidi svoje pare, a u radnji, iznad fiskalne kase okači obaveštenje: „nema veresije”.

Upravo ovako su, dakle na veresiju, od privatnih firmi robu i usluge kupovali republički organi. Sve dok njihov dug prema privredi nije dostigao 4,5 milijardi dinara. Kako je vlast ovaj problem rešila? Tako što je usvajanjem uredbe dala časnu reč privrednicima da će im, ukoliko ponovo odluče da posluju sa državom, robu i usluge platiti u roku od dva meseca. Stari dugovi ostavljeni su za neko bolje i bogatije vreme, jer nijednim slovom usvojene uredbe država ne garantuje da će izmiriti svoje obaveze.

Da stvar bude još gora, vlast privredi čak nije mogla ni da obeća da će direktori republičkih javnih preduzeća ubuduće platiti robu koju su naručili od privatnih firmi. Naprotiv. Država, kao osnivač, usvajanjem ove uredbe praktično ih je oslobodila obaveze da privredi i stanovništvu vrate čak 30 milijardi dinara nagomilanog duga. A od svega je najgore to što u ovoj državi niko ne zna koliko novca lokalna javna preduzeća duguju privredi. Ni sedam meseci od rekonstrukcije vlade, Ministarstvo finansija, kome je ovaj posao poveren, nije uspelo da sakupi te podatke. A drugačije je obećano kada je kabinet premijera Mirka Cvetkovića rekonstruisan. Kao najveći problem privrede tada je okarakterisana nelikvidnost, odnosno to što u situaciji kada svako svakom duguje, novca u sistemu nema. Predstavnici poslovne zajednice nisu imali dilemu: država je kolovođa vrzinog dužničkog kola. Nadležni su prećutno priznali krivicu, jer su nekoliko puta isticali kako će vlast ovaj problem rešiti tako što će prvo počistiti svoje dvorište. Privrednici, koji su kao savetnici Verice Kalanović, posle rekonstrukcije prekoračili prag zgrade u Nemanjinoj ulici, na sto su članovima izvršne vlasti odmah ponudili rešenje. Treba doneti zakon koji će svakoga, pa i vlast, obavezati da na vreme izmiruje svoje obaveze. U dokument koji je na vladi usvojen, oni ni u jednoj reči ne prepoznaju svoj savet. Naročito čudi to što niko iz Nemanjine ulice sve do dana usvajanja ove uredbe ni privredniku Mirku Todoroviću, ni Nikoli Pavičiću ni Dragoljubu Vukadinoviću nije želeo da pokaže ovaj dokument. A ni do dana današnjeg njih trojica nisu videli analizu o tome koliko država duguje privredi bez obzira na to što su je oni naručili.

Možda odgovor leži u tome što predstavnici izvršne vlasti ni dan uoči usvajanja ove uredbe nisu sa sigurnošću znali kako njen tekst treba da izgleda. Mesecima su na relaciji Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo finansija trajala natezanja o tome da dokument treba ili ne treba da se odnosi na javna preduzeća. I kad se sve to zna onda ni ne čudi što su se državni zvaničnici nekoliko puta izblamirali, jer su nebrojano puta u poslednjih nekoliko meseci najavili da će uredba biti usvojena „na sledećoj sednici vlade”. Prošlog četvrtka to se i dogodilo, ali dug zalet izrodi kratak skok.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković

Najavljeni referendum u Grčkoj srušio cene akcija na svetskim berzama

NEW YORK/LONDON - Nakon nekoliko dana relativnog mira, u Evropi je ponovo zavladala politička i ekonomska nesigurnost. Najave grčkog premijera Jorgosa Papandreua da će biti održan referendum o evropskom sporazumu za smanjenje duga izazvala je pad vrednosti akcija na svetskim berzama.

Berze u Parizu i Frankfurtu imale su pad od pet odsto, a američki Wall Street dva odsto. Posebno su teško pogođene akcije banaka koje su angažovane u grčkoj dužničkoj krizi, koje su vlasnice dobrog dela duga te zemlje.

I dok evropski lideri izražavaju odlučnost kada je reč o primeni plana o ublažavanju krize, analitičari upozoravaju da bi njegovo odbacivanje praktično značilo da Atena napušta evrozonu.

Lideri Evropske unije Herman Van Rompuy i Jose Manuel Barroso izjavili su da imaju potpuno poverenje u Grčku te da se nadaju da će ona na referendumu potvrditi plan od prošle sedmice, ugovoren od zemalja evro-zone, koji Grčkoj oprašta oko 100 milijardi duga, ali i nalaže oštre mere štednje.

Direktor Svetske banke Robert Zoellick smatra da bi pozitivan ishod referenduma bio dobra stvar, ali ako Grci na njemu odbace evropski plan rešavanja krize, "onda će doći do haosa".

Plan prema anketama u Grčkoj nije popularan. "Ukolliko referendum bude održan, neće biti dobrog ishoda. Ukoliko glasamo za MMF, osuđeni smo na propast. Ukoliko se vratimo na drahmu, takođe smo osuđeni na propast", misle Grci.

Autor/izvor: SEEBiz/VOA

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Manje lizinga, manje i kašnjenja

U septembru se smanjio broj građana koji kasne sa plaćanjem po lizing ugovorima, ali je u tom mesecu nadalje pao ukupan broj takvih ugovora.

Broj lizing ugovora građana sa kašnjenjem u otplati većim od dva meseca smanjen je tokom septembra za 3,8 odsto, sa 1.814 na 1.745, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije.

U prvih devet meseci ove godine broj lizing ugovora građana sa kašnjenjem u otplati povećan je za 2,2 odsto, sa 1.707 na 1.745.

Broj lizing ugovora (na osnovu kojih su građani sa davaocem lizinga ugovarali naknadu i vreme za otkup predmeta lizinga) smanjen je tokom septembra za 1,8 odsto - sa 10.375 na 10.189, dok je od početka godine smanjen za 11,7 odsto.

Broj lizing ugovora građana smanjen je tokom septembra za 1,8 odsto - sa 10.375 na 10.189, dok je od početka godine smanjen za 11,7 odsto.

Tokom septembra je zabeležen i pad broja korisnika lizing ugovora, i to za 1,9 odsto, a od početka godine za 12,1 odsto.

Iznos ostatka duga građana po lizing ugovorima smanjen je tokom septembra za 8,8 odsto, sa 5,54 milijarde dinara na 5,05 milijardi, dok je od početka godine smanjen za 22,3 odsto.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Italija nas za sada ne ugrožava

Do septembra pokrivenost uvoza izvozom je dostigla 80,4, razmena je povećana 26 odsto, s dobrim izgledima da dostigne tri milijarde dolara

Produbljivanje krize u Italiji neće uticati na započete projekte u Srbiji, ali postoji realna opasnost da će dovesti do pada tražnje za srpskim proizvodima, izjavio je Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.

Ovaocenaministraekonomijegotovo da se poklapa s mišljenjem mnogih ekonomista iprivrednika.Unajkraćem, oni smatraju da investicije italijanskih kompanija u Srbiji, pre svega „Fijata”, neće biti usporene, ali bi eventualno smanjenje plasmana kapitala italijanskih banaka moglo dodatno da uspori naš ekonomski rast.

U Privrednoj komori Srbije, međutim, tvrde da, zaključno sa septembrom, u ovoj godini nije bilo najave pada robne razmene sa Italijom. Naprotiv, kažu, ovogodišnji rezultati su „nikad bolji.”

Italija je u poslednjih 20 godina bila uvek na jednom od prva tri mesta po izvozu srpske robe, a od prošle godine je na prvom. Izvoz na italijansko tržište je dostigao 22,4 odsto ukupnog izvoza Srbije na tržište EU u 2010.godini, odnosno 12,3 procenta našeg ukupnog izvoza.Pokrivenosti uvoza izvozom početkom 2011. je dostigla 90,3odsto i predstavlja naš najpovoljniji odnos u razmeni sa zemljama iz Evropske unije.

Za devet meseci 2011. pokrivenost uvoza izvozom je dostigla 80,4 odsto, što je znatno poboljšanje u odnosu na 74,9odsto u istom periodu 2010.godine. U isto vreme, razmena je povećana za 26 odsto, s dobrim izgledima da do kraja 2011.dostigne tri milijarde milijarde dolara, procenjuju u PKS.

U strukturinašeg izvoza na italijansko tržište dominiraju doradni poslovi u industriji odeće i obuće, obojeni metali, bakarne cevi i aluminijum u raznim preradama, proizvodi crne metalurgije – hladno valjane trakei roba drvne industrije – rezana građa. Zatim poljoprivredno-prehrambeni proizvodi –pečurke,šećer, rezanci šećerne repe, voće i povrće, sveže i smrznuto, spoljne gume, sirove goveđe kože, polietileni magnezijum.

Najviše smo uvozili sirovine i repromaterijal za industriju obuće i odeće, mašine za pakovanje i plastičarsku industriju, nove i polovne putničke automobile i kamione, belu tehniku, nameštaj i delove, bešavne cevi, konditorske proizvode, hartiju i karton, mermer i granit…

Izvor/autor:Политика.rs/A. Mikavica

-----------------------------------------------------------

Italijanske investicije u Srbiji

Prema podacima Beogradske kancelarije Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu, ulaganjem oko milijarde evra u periodu od 2005. do 2010. godine, Italija je zauzela šesto mesto među stranim investitorima u Srbiji. Sada ima oko 200 preduzeća sa učešćem italijanskog kapitala čiji se ukupni promet poslovanja procenjuje na 2,4 milijarde evra, a ona zapošljavaju oko 18.000 ljudi.

Broj italijanskih firmi koje posluju u Srbiji poslednjih godina je gotovo utrostručen. U procesu privatizaciji italijanske firme zauzimaju drugo mesto po broju kupljenih preduzeća.

„Fijat” i Vlada Srbije su krajem 2009. potpisali aneks ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća „Fijat automobili Srbija” (FAS), koje je 67 odsto u vlasništvu „Fijata”, a 33 odsto u vlasništvu Srbije. Na osnovu investicija više od 700 miliona evra iz Torina postrojenja „Zastave” prešla su u vlasništvo novonastalog mešovitog preduzeća, a Vlada Srbije se, kao doprinos ovoj investiciji, obavezala da će modernizovati fabriku i infrastrukturu.

Kako dočekati ekonomsku oluju

Malo je stručnjaka koji ne očekuju pad zarada, penzija i radnih mesta zbog dolazećeg talasa nove krize iz sveta u 2012. godini

Ekonomska oluja koja dolazi sa svetskog tržišta doneće nam tešku 2012. godinu. Privredni rast biće duplo manji od očekivanih tri odsto, a to će sa sobom doneti pad broja zaposlenih, realno smanjenje plata i penzija, pad izvoza, veći minus u državnoj kasi, a državni dug će, sada je sasvim sigurno, ući u crvenu zonu, dok će se broj građana i privrednika koji kasne sa otplatom dugova po svemu sudeći – uvećati.

Samo dva meseca ranije situacija je izgledala potpuno drugačije. Očekivalo se da će dogodine ekonomski rast biti četiri procenata, da će nezaposlenost, koja je na istorijskom minimumu, konačno početi da se smanjuje, da će se smanjiti i minus u budžetu, a da će država pokazati da je fiskalno odgovorna, jer će javni dug biti manji od 25 odsto.

Ljubodrag Savić kaže da je vrlo teško prognozirati bilo šta u kriznim situacijama, ali da je potpuno izvesno da je Srbija u dubokoj krizi još od 2008. godine.

– Ni suštinski, ni statistički, nije bilo naznaka da smo izašli iz recesije. Zbog svega što se događa na svetskom tržištu prilike se u Srbiji dodatno pogoršavaju. Prosečni građani imaju razlog da budu veoma zabrinuti. Bojim se da će nam, ne samo 2012, već i 2013, biti veoma teško – kaže naš sagovornik.

Pad ekonomske aktivnosti, objašnjava Savić, sa sobom kao posledicu nosi dodatni pad zaposlenosti. A oni koji rade dobijaće sve manje novca i to će naročito biti izraženo kod zaposlenih u privatnom sektoru, dodaje naš sagovornik.

On strahuje da se zbog obima nenaplativih zajmova kriza iz privrede ne prelije u bankarski sektor. Jer, prema podacima NBS, svaki peti privrednik kasni sa otplatom kredita.

– Neke banke će imati probleme. Možda će se zbog muka u kojem su se našle njihove matice, morati i da se povuku ili će doći do spajanja nekih finansijskih kuća. U svakom slučaju, to će se uglavnom ogledati kroz smanjenje dobiti – kaže Savić i dodaje da će ih zadesiti bankarsko prokletstvo jer će imati para, a neće imati kome da ih prodaju jer će nelikvidnost privrede biti još veća.

Da su kratkoročna kretanja rđava smatra i Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

– Stvarna su tri problema. Prvo, to što ništa nije učinjeno u poslednje tri godine da se reformiše javni sektor i da se stvore bolji uslovi privređivanja i posebno zapošljavanja. Drugo, što se nikakve reforme ne predviđaju do izbora, a kako mogu da zaključim iz programa koje nude različite partije ni posle. Treće, veći fiskalni deficit finansira se veoma skupim kreditima, što je veoma nepovoljno i može, uz znatan strani dug, da znači da u nekom času neće više moći da se održi finansijska stabilnost – zabrinut je Gligorov.

I Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, smatra da posledice smanjenja ekonomskog rasta na svega 1,5 procenata vrlo ozbiljan problem. To sa sobom nosi niže plate i penzije, ali i veći broj onih koji ne rade.

– I ove godine ekonomski rast biće manji od očekivanih 1,5 odsto – kaže Nikolić i dodaje da građane očekuje i stagnacija kupovne moći.

Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija, nije toliki pesimista.

– Prema sadašnjim pokazateljima udar krize neće biti toliko žestok. Još nismo došli u situaciju s kraja 2008. godine u kojoj se u relativno kratkom roku sve promenilo. Nema toliko indikatora da nam se sprema žestok lom – uveren je Zdravković koji misli da je stopa nezaposlenosti dostigla svoj maksimum i veruje da ne može da dođe do pogoršanja.

Priznaje, ipak, da je kao prezaduženi građanin prilično obazriv. Nedavno je, umesto da odjednom plati popravku zuba, hiljadu evra iskoristio da bi bar malo smanji opterećenje po osnovu stambenog kredita. Zubaru će popravku platiti u 24 rate. Najviše je zabrinut jer mu žena radi kod privatnika, pa se boji da, ne daj bože, ne ostane bez posla.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Samo da država ne otežava

Uprkos ogromnim teškoćama, 51 odsto preduzetnika veruje da će dogodine povećati profit, 52 odsto da će proširiti asortiman novim proizvodima, a trećina tvrdi da će povećati broj zaposlenih

Teškoća u poslovanju ima koliko i radnih dana u godini – zaključak je koji se nameće posle samo delimičnog uvida u odgovore anketiranih vlasnika oko 1.000 preduzeća u istraživanju Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID). Na sve domaće muke preduzetnika u Srbiji, kao dodatak sledi i nadolazeći novi talas ekonomske krize koji se valja Evropom. Uprkos tome, iznenađuje uverenost 47 odsto ispitanih da im 2012. godina neće biti gora od ove na izmaku. Šta više, optimista je čak 45 odsto, a samo osam procenata smatra da će im dogodine biti gore.

Iako među privrednicima preovlađuje mišljenje da im država uglavnom otežava rad, autori studije USAID-a ukazuju da je Srbija u poboljšavanju uslovaposlovanja u poslednje tri godine značajno napredovala. Ali i da su neiskorišćene mogućnosti za povećanje konkurentnosti privrede i njenog rasta još velike.

A da sektor malih i srednjih preduzeća može mnogo više da doprinese ekonomskom rastu, iako ga je od 2009. naovamo kriza najviše pogodila, potvrđuje ono što sledi. Uprkos navedenim nepovoljnim okolnostima, 51 odsto vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika među ispitanim veruje da će dogodine povećati profit, 52 odsto da će proširiti asortiman novim proizvodima, a trećina tvrdi i da će povećati broj zaposlenih.

Šta ovaj deo poslovne zajednice očekuje od države?

Za početak, da redovno plaća svoje račune za isporučenu robu i usluge, ali i da skrati rokove plaćanja obaveza i između preduzeća. Jer, kako reče jedan od preduzetnika: ,,Dužnički lobi je velika ala, kancer koji proždire dobit”.

– Pošaljemo četir-pet faktura na naplatu, vrednosti par miliona dinara, na tu sumu potraživanja državi platimo porez, a dužnici, među kojima je i država, ništa nam ne plate. Zbog toga moramo da dižemo kredite – kaže Zoran Dunđerski, vlasnik preduzeća ,,Ekosan”.

A kad tuže dužnike, na izvršenje sudskih odluka 41 odsto čeka između jedne i tri godine, a 22 odsto više od tri godine.

Iako se na naplatu robe i usluge čeka 120 dana, pa i pola godine, po rezultatu USAID-ove ankete nelikvidnost među rangiranim privredničkim mukama tek na šestom mestu (53 odsto ispitanih). Čak 86 odsto ispitanih je izjavilo da im konkurentnost najviše podriva inflacija, 85 odsto porezi na zarade, 81 odsto promenljivost deviznog kursa, a 74 odsto promenljivost kamatnih stopa.

– Kad bi porezi i doprinosi bili niži, pristali bi da ih plaćaju i oni koji rade u sivoj zoni, pa bi se većim obuhvatom obveznika više para slilo u državnu kasu – predlaže nadležnima Behadžida Duštinac, preduzetnica iz Novog Pazara.

Pre tri godine udruženja privrede su državnim organima dostavila 340 preporuka da se ukinu suvišni propisi i procedure. Od tog je do sada je 196 ukinuto, 36 je u proceduri rešavanja, od 36 preporuka privreda je odustala, a 72 nisu rešene. Ova ,,giljotina propisa” u protekle tri godine omogućilo je da privreda godišnje uštedi 121 milion evra. Ipak. administrativnaproceduraipropisi još teško padaju preduzetnicima. Neki i ne osećaju olakšice.

–Krenulo se sa ,,giljotinom propisa”, pa se stalo – utisak je Vase Lekića, vlasnika preduzeća „Fudlend”.

RezultatistudijeUSAID su pokazali da administrativneobavezekojenamećedržava, koštajupreduzećauSrbiji 4,2 odstobrutodomaćegproizvoda (BDP), odnosno 1,35 milijardievragodišnje. TasumajevisokaupoređenjusazemljamaEvropske unije. U Austriji te obaveze koštaju 2,8 odsto BDP, u Češkoj 2,9 odsto, u Danskoj 2,1 a u Holandiji 1,7 odsto BDP. Doduše, neke od navedenih država članica EU su sa ,,giljotinom propisa” počele mnogo ranije. Tako su, na primer, državne administrativne obaveze holandsku privredu 2001. Godine koštale 3,7 odsto BDP.

Da su dodatne uštede na pojednostavljivanju birokratskih procedura u Srbiji i te kako moguće, ukazuje i Džo Lauter, direktor USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja. Prema njegovim rečima, studijom sprovedenom uz primenu metoda standardnih troškova, prepoznato je više od 90 procedura uz moguće uštede od oko 67 miliona evra. miliona evra.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Mikavica

Smanjenje projekcije ekonomskog rasta i izvoza

BEOGRAD – Ministarstvo finansija Srbije objavilo je novu projekciju makroekonomskih projekcija za 2012. godinu kojom su predviđeni manji ekonomski rast i izvoz.

Prognozirano je da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 1,5 odsto, što je duplo manje od projekcije urađene u septembru ove godine.

Na korekcije procene rasta BDP-a, kako je objašnjeno, uticalo je pogoršanje međunarodnog ekonomskog okruženja, finansijska kriza i usporavanje ekonomskog rasta u zemljama evro zone, kao i usporavanje priliva kapitala iz inostranstva i pad domaće i inostrane tražnje, zbog čega će biti manji i izvoz i uvoz.

Procenjeno je da će plate budžetskih korisnika i penzije u aprilu 2012. godine biti uvećane za četiri odsto, a u oktobru za 0,9 odsto.

Plate koje se isplaćuju iz budžeta i penzije usklađuju se sa rastom inflacije, za koju je procenjeno da će na kraju iduće godine biti 3,5 odsto, i dodatno se uvećavaju za polovinu rasta BDP-a.

U okvirnim projekcijama osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2012. godinu rast izvoza, izražen u evrima, procenjen je na 10,2 odsto, dok je u septembru bio prognoziran rast od 13,5 odsto.

Prognoziran je rast uvoza u idućoj godini od 5,5 odsto, što je za 3,3 odsto manje nego u prethodnoj prognozi.

BDP u tekućim cenama, kako je procenjeno, u 2012. će iznositi 3.505 milijardi dinara, deficit tekućeg računa, koji uključuje i donacije, 8,4 odsto BDP-a, a spoljnotrgovinski deficit, izražen u evrima, 14,9 odsto BDP-a.

Objavljivanjem okvirnih projekcija makroekonomskih pokazatelja za 2012. ministarstvo finansija je počelo izradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji za iduću godinu, sa projekcijama za 2013. i 2014. godinu, čime formalno počinje proces planiranja budžeta za 2012. godinu.

Najavljeno je da će predlog budžeta za iduću godinu biti završen do početka decembra, kako bi sredinom meseca bio dostavljen Skupštini na usvajanje.

Kašnjenje u pripremi budžeta posledica je, kako je objasnilo ministarstvo, čekanja na završetak prve revizije aranžmana iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Ta revizija je uspešno okončana prošle nedelje zajedničkom procenom Vlade Srbije i MMF-a da će osnovni makroekonomski pokazatelji u idućoj godini biti slabiji nego što je ranije prognozirano.

Na osnovu okvirnih projekcija makroekonosmkih pokazatelja u 2012. godini organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i organi lokalne vlasti pripremiće predloge svojih budžeta i finansijskih planova za narednu godinu.

O Izveštaju o fiskalnoj strategiji za 2012. godinu treba da se izjasni i Fiskalni savet.

Ranija prognoza rasta BDP-a u Srbiji u 2011. godini od tri odsto sada je smanjena na dva odsto.

Procenjeno je da će inflacija na kraju ove godine iznositi 7,7 odsto, rast izvoza 14,9 a uvoza 11,2 odsto, dok će deficit tekućeg računa biti 7,5 odsto BDP-a, a spoljnotrgovinski deficit 15,3 odsto BDP-a.

Procenjeni BDP za 2011. godinu je 3.359 milijardi dinara.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

Zagrebačka burza: CROBEX najniže u godinu dana, Valamar Adria tone i deveti dan

ZAGREB - Nastavljena je uspavanka na Zagrebačkoj burzi uz daljnji pad CROBEX-a i ipak nešto ozbiljniji promet od prosjeka u studenome.
CROBEX je srezan 0,3 posto i pao na 1.782,88 bodova, najnižu razinu od 29. studenog prošle godine. CROBEX10 ojačao je 0,03 posto i zaključio na 988,63 boda. Ostvareno je 11,86 milijuna kuna redovnog prometa.

Dionice HT-a (ZSE:HT-R-A) ostvarile su najveći promet u studenmome, 4,28 milijuna kuna uz rast cijene od 0,2 posto, na 242 kune, ujedno i najnižu dnevnu vrijednost. Prosječna je cijena ipak viša (242,60 kuna).

Zagrebačka banka (ZSE:ZABA-R-A) iznenadila je visokim prometom od 1,48 milijuna kuna uz rast cijene od 0,1 posto, na 41,75 kuna, najnižu dnevnu cijenu. I ovdje je prosječna cijena nešto viša (41,92 kune).

Jedan od dobitnika dana svakako je Ericsson Nikola Tesla (ZSE:ERNT-R-A) koji je ojačao 0,9 posto, na 1.070 kuna, uz 961 tisuću kuna trgovine. Ovdje zaključna cijena možda pruža i krivu sliku jer prosječna je osjetno niža (1.059,31 kunu).

Deveti dan uzastopno tonu dionice Valamara Adrie (ZSE:KORF-R-A) koja je danas srezana 3,9 posto, na 71,01 kunu, uz 809 tisuća kuna prpometa. Najniža je to zaključna cijena ovih dionica od 25. listopada.

Solidan je promet napokon skupila Podravka (ZSE:PODR-R-A) koja je ostvarila 753 tisuće kuna trgovine uz pad cijene od 0,3 posto, na 249,29 kuna, što je ujedno i najviša dnevna razina.

Građevinski sektor prometom je predvodio Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) koji je ostvario 294 tisuće kuna prometa uz pad zaključne cijene od samo jedne lipe, na 137,50 kuna, što je ujedno i najniža dnevna vrijednost. Ingra (ZSE:INGR-R-A) je ostvarila 265 tisuća kuna prometa uz blagi rast od 0,1 posto, na 7,78 kuna.

Među gubitnicima studenoga valja još izdvojiti Luku Rijeku (ZSE:LKRI-R-A) koja je danas potonula četvrti dan uzastopno i šesti put u posljednjih sedam trgovina. Uz minus od 2,2 posto, cijena je srezana na 124,24 kune, najniže od 16. travnja 2009.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Wall Street: Snažnim uzletom prekinut sedmodnevni pad indeksa

NEW YORK - Na Wall Streetu su u ponedjeljak cijene dionica snažno porasle, nakon sedam dana neprestanog poniranja, jer su ulagači nadaju odlučnijim mjerama za savladavanje europske dužničke krize, a ohrabrile su ih i vijesti o obećavajućem početku sezone blagdanske potrošnje u SAD-u.
Dow Jones indeks ojačao je 291 bod, ili 2,59 posto, na 11.523 boda, dok je S&P 500 skočio 2,92 posto, na 1.192 boda, a Nasdaq indeks 3,52 posto, na 2.527 bodova.

Cijene dionica snažno su jučer porasle u svih 10 sektora S&P 500 indeksa, a najviše u energetskom i trgovačkom. S&P indeks energetskog sektora skočio je 3,6, a trgovačkog 3,1 posto.

To se zahvaljuje boljem nego što se očekivalo početku blagdanske potrošnje. U četiri dana od Dana zahvalnosti do nedjelje prodavaonice je posjetilo rekordnih 226 milijuna Amerikanaca, dok ih je lani u istom razdoblju bilo 212 milijuna. Pritom su, prema podacima Nacionalne udruge trgovaca, i više trošili. U prosjeku je potrošnja po osobi dosegnula 398 dolara, dok je lani iznosila 365 dolara, što je ohrabrujući signal za predbožićnu shopping sezonu koja obično čini između 25 i 40 posto ukupnog godišnjeg prihoda trgovaca.

Ulagače su ohrabrile i vijesti o odlučnijim koracima europskih lidera u rješavanju dužničke krize. Njemačka i Francuska predložit će na EU summitu 9. prosinca čvršću kontrolu proračuna članica eurozone i striktnije poštivanje proračunskih pravila EU-a.

Poticajno su na tržište djelovali i napisi u talijanskim medijima da bi Međunarodni monetarni fond mogao pomoći Italiji sa 600 milijardi eura, premda je to kasnije MMF opovrgnuo.

U njemačkom je tisku, pak, objavljeno da Njemačka planira izdati zajedničke obveznice s ostalim zemljama s vrhunskim rejtingom, kao što su Francuska i Austrija, kako bi pomogle prezaduženim članicama eurozone. No, i to je kasnije opovrgnuto.

Unatoč snažnom rastu cijena dionica, neki analitičari drže da bi taj uspon mogao biti 'kratkog daha', ako europski lideri ne usuglase konkretan plan za spašavanje eurozone.

Mnoga pitanja još su uvijek otvorena. Prinosi na obveznice nekih od najvećih članica eurozone, kao što su Italija i Španjolska, i dalje su na neodrživo visokim razinama, što pokazuje da ulagači nisu sasvim uvjereni da će se financije tih zemalja uskoro dovesti pod kontrolu.

„Nažalost, ovaj uspon cijena dionica mogao bi se pokazati kratkoročan sve dok u financijski sustav ne budu ubrizgani stvarni dolari ili euri“, kaže Chad Morgenlander, portfelj menadžer u fondu Stifel, Nicolaus & Co.

Na oprez ulagača ukazuje i mršav obujam trgovanja. Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika su jučer zamijenile samo 6,2 milijarde dionica, znatno ispod prosječnog dnevnog obujma od 8 milijardi.

Na dužničke probleme i s druge strane Atlantika, ulagače je podsjetila agencija Fitch koja je, nakon zatvaranja Wall Streeta, snizila izglede za kreditni rejting SAD-a iz "stabilnih" u "negativne" jer posebni odbor američkog Kongresa prošloga tjedna nije postigao dogovor o mjerama za smanjenje deficita od najmanje 1.200 milijardi dolara.

Fitch je potvrdio najviši AAA rejting SAD-a, ali je upozorio da bi ga mogao smanjiti, ako se političari u Washingtonu u 2013. godini ne usuglase oko plana za smanjenje rastućeg proračunskog deficita.

I na europskim su burzama cijene dionica jučer snažno porasle. Londonski FTSE ojačao je 2,87 posto, na 5.312 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 4,60 posto, na 5.745 bodova, a pariški CAC 5,46 posto, na 3.012 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Čega se odreći za manji teret poreza

Na smanjenje ulaganja u infrastrukturu pristaje 31 odsto privrednika, a 75 odsto bi smanjili poreske olakšice za strana ulaganja. – Ekonomisti: neobuzdano trošenje mora odmah da prestane

Srpska privreda već decenijama ponavlja da je visoki izdaci za poreze i doprinose guše i da je javna potrošnja previsoka. Njeno učešće u BDP kretalo se između 45 i 50 odsto, a ekonomisti kažu da bi moralo da se svede na ispod 40 odsto. Sva udruženja privrednika u zemlji i svi ekonomisti će se složiti da to nije moguće ni za nekoliko godina, ali sa smanjivanjem javne potrošnje mora odmah da se počne.

Sve u svemu, država je „zacrtala” da u narednih pet godina Srbija godišnje smanjuje učešće javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu za 0,75 odsto, kako bi se deficit u budžetu sveo na jedan odsto svega onog što u jednoj godini stvorimo.

Šta bi vlasnici preduzeća najpre smanjili u budžetskoj potrošnji države da bi im se olakšao sadašnji teret poreza?

Ovo je bilo jedno od pitanja postavljenihprivrednicima u nedavnom istraživanju Američkeagencijazameđunarodnirazvoj (USAID). Većina od 913 ispitanih privrednika ne bi smanjivala ulaganja u infrastrukturu. Na smanjivanje javne potrošnje po cenu manjeg ulaganja u izgradnju saobraćajnica pristaje samo 31 odsto ispitanih, ali bi čak 75 odsto vlasnika preduzeća smanjilo poreske olakšice za strana ulaganja.

Subvencionisanje kredita, odnosno bankarskih kamata, zarad manjih poreza žrtvovalo bi 43 odsto ispitanih, smanjenje ulaganja u obuku za poslovanje nešto više od polovine – 52 odsto. Deo budžeta država žrtvuje zarad održavanja nižih cena nekih proizvoda, kao što su energenti i sirovine, što preduzećima obezbeđuje manje troškoveproizvodnje. Da bi se smanjio teret poreza, od takve državne pomoći rado bi se odreklo 54 odsto ispitanih u USAID-ovoj anketi.

Ali, preduzetnici i zaposleni, kao poreski obveznici, istovremeno su i korisnici usluga javnih službi, kao što su zdravstvo i školstvo, a svi bi i bolje puteve, brze pruge i redovne i pristojne vozove, ali i solidne penzije. Međutim, nejaka srpska privreda ne može da obezbedi novac za sve ono što se od države i javnih službi očekuje. A od privrede se očekuje i da, za početak, zaustavi pad zaposlenosti i da počne da zapošljava više od 750.000 nezaposlenih. Povećavanje državnog duga preko za malo već dostignutih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda – zakonom je zabranjeno.

– Javna potrošnja mora da se uskladi s mogućnostima privrede. Sadašnji nivo javnih usluga je neodrživ, štednja je neizbežna – izjavio je za „Politiku” Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora.

Ali štednja ne mora da znači i odricanje. Mudri štede tako što ne rasipaju, a naše rasipništvo traje više od četiri decenije, tvrdi Miladin Kovačević, član redakcije mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.Posledice su teške i skupe: nikad više nezaposlenih, nikad manje zaposlenih i nikad više penzionera, devizna zaduženost države i privrede se približila crvenoj liniji… I svakim danom nas je sve manje, a svuda smo višak.

– Neobuzdano trošenje mora odmah da prestane, uz istovremeno sprovođenje strategije povezanih i sveobuhvatnih reformi – ukazuje Kovačević. – Ono što više ne može da čeka jeste pokretanje razvoja infrastrukture, industrije, poljoprivrede i građevinarstva. To je jedini način da, u ovo vreme kada je svetska ekonomija ušla u novu opasnu fazu, Srbija izbegne novi talas ekonomske i socijalne krize.

Zato je neophodno ugasiti fiskalni deficit mnogo brže nego što je planirano Zakonom o fiskalnom sistemu, odnosno fiskalnim pravilima, što podrazumeva kresanja troškova i povećanje prihoda, smatra Kovačević. Ovo je najbrži izlaz iz rastuće nelikvidnosti privrede, budžeta i socijalnih fondova.

Jer, posledice novog talasa finansijske krize, ako ne i recesije u evropskom okruženju, već se osećaju. Srpska ekonomija, njena privreda i finansijski sektor su u „vremenskom i finansijskom tesnacu”, slikovito Kovačević opisuje stanje naše „materijalne strane života”. Zbog toga, naglašava, mora što pre da se povećaju prihodi budžeta, uz istovremeno smanjivanje rashoda i preduzimanje najvažnijih reformskih zahvata, kao što su korenitareformajavnogsektora: zdravstva, školstva, penzionogsistema, državneadministracije, javnih, aliinerestrukturiranihdruštvenihpreduzeća, kojadobijajusubvencijeizbudžeta.

Početkom prošle godine počele su pripreme za početak poreske reforme. Autori monografije „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, preložili su, pored ostalog, da se umestosadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, na ime poreza i doprinosa plaća 47 dinara. Progresivnijim oporezivanjem većih zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu (polovina od prosečne), da se smanji na 35 dinara na 100 dinara neto zarade.Dodatni prihodi u državnu kasu da se prikupe povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali da se ne oporezuju plate niže od 16.500 dinara.Predloženo je i povećanje više stope PDV sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 procenata.

Promene poreskog sistema su neizbežne i one će se dogoditi, ali je taj „vruć krompir” ostavljen budućoj vladi.

Izvor/autor:Политика.rs/Aleksandar Mikavica

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Šta banke više neće smeti da rade

Od ponedeljka u primeni zakon po kome će banke imati više obaveza, a klijenti više sigurnosti.

Svaki trošak koji banka zaračunava svojim klijentima, od narednog ponedeljka mora da bude bez skrivenih zamki u "sitnim slovima“.

Kreditni dužnici će odahnuti, jer banke moraju i da spuste kamate na nivo iz prvog potpisanog ugovora. Većina korisnika usluga već su dobili obaveštenja da potpišu anekse ugovora, sa novim kamatama.

"Banke imaju obavezu da za sve kredite koji su ugovoreni pre 5. decembra, a po kojima obaveze dospevaju posle tog datuma, usklade ugovore u svim slučajevima kada oni sadrže promenljivu kamatnu stopu i elemente koji nisu ugovoreni u skladu sa ovim zakonom", objašnjava za "Novosti" Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije. "Nije tačno da svi ugovori koji sadrže promenljive kamate treba da budu pretočeni u ugovore sa fiksnom kamatom. Važno je samo da u aneksima, bude tačno prikazan obračun kamatne stope."

Kod dinarskih kredita se dešavalo da je banka u periodu kada je referentna kamatna stopa pala, prvobitno ugovorene kamatne stope zadržavala na istom nivou, ili ih čak povećavala. To znači da je, u stvari, povećavala svoju maržu, koja je trebalo da bude fiksna.

"Nemojte da izbegavate potpisivanje aneksa ugovora", savetuje viceguverner NBS i dodaje:

Pažljivo pročitajte prvi ugovor koji ste potpisali sa bankom i uporedite ga sa ponudom iz aneksa ugovora. Posebno treba obratiti pažnju na kamatnu stopu.

Do sada su pojedine banke debelo zarađivale u slučaju gašenja tekućih računa i platnih kartica, što je od sada zabranjeno, pošto će ove usluge morati da budu besplatne svuda.

Takođe, niko nije mogao da odustane od već potpisanog ugovora, a sada mu zakon dozvoljava da to učini, bez obrazloženja, u roku od 14 dana. Ugovor se može raskinuti u ovom roku i kod stambenih kredita, naravno pod uslovom da novac nije korišćen. Banke i lizing kuće za koje se utvrdi da nisu ispoštovali odredbe novog zakona, centralna banka propisala je novčane kazne od pola miliona do 800.000 dinara.
Građani strahuju da aneks nosi i nepovoljnije kamate od prvobitnih.

"Generalno, ne bi smelo da bude nepovoljnije za klijenta", ističe Mira Erić-Jović.

"Nova kamatna stopa, usklađena sa zakonom, ne može biti viša od one koju je klijent potpisao u prvom ugovoru i to je uvek gornja granica."

U slučaju da klijent posumnja da mu banka, u stvari, nudi refinansiranje kredita po ceni koja je niža od sadašnje, ali veća od prvobitno potpisane, može da se žali banci i o tome obavesti NBS.

Klijent banke stiče pravo da prevremeno otplati kredit bez troškova za preostali deo trajanja ugovora. Naknada se može naplatiti samo kada je vrednost prevremene otplate veća od milion dinara u periodu od 12 meseci. Visina naknade ograničena je na najviše jedan odsto prevremeno otplaćenog kredita, ako je do kraja otplate ostalo više od jedne godine. Ako je preostalo manje od jedne godine, naknada je maksimum 0,5 odsto, pišu "Novosti."

Autor/izvor: MONDO

Evro groznica "trese" Srbiju

Evropska valuta nam je sudbina i svako "bežanje" u dolar, zlato, franak je samo bespotrebno trošenje para, kažu analitičari - sagovornici MONDA.

Strah od "nestanka evra", koji je već neko vreme prateća posledica ekonomske krize i finansijske nestabilnosti unutar Evropske unije, razumljiv je ali i neopravdan slažu se sa umerenim svetskim stručnjacima njihove kolege u Srbiji.

"Ne brinite za evro, ništa mu neće biti. Ako ga u nekom katastrofičnom scenariju i nestane, u Srbiji će ga zameniti neka nova 'nemačka marka', i nama će biti isto", poručuju sagovornici MONDA, ekonomski analitičar Goran Nikolić, broker Nenad Gujaničić i vlasnik menjačnice Borsilav Brujić.

Uprkos objašnjenjima ekonomista, poslednje je stiglo sa najvišeg domaćeg mesta - guvernera Narodne banke Srbije - da "krah evra" nije realan scenario razvoja svetske ekonomske krize, u strahu su velike oči.

Taj strah hrane i mediji, napisima i emisijama s raznoraznim predlozima o pravovremenom bekstvu iz gotovo pokojnog evra u dolare, franke, zlato... ili već nešto drugo. Koliko je to (ne)realno za srpske uslove objašnjavaju sagovornici MONDA.

"Ne vidim tu nikakav dramatičan problem. Fama kraha evra nije samo nama svojstvena, svetske banke pripremaju plan B'. Operateri trgovine valutama su već spremni za trgovanje drahmom, evro je dosta nisko u odnosu na dolar ali to nas u Srbiji ne bi trebalo mnogo da interesuje. Ni građane za ušteđevinu, niti preduzeća za poslovanje, niti državu za dugove. Nas se tiče samo odnos evra i dinara", kaže za ekonomski analitičar Goran Nikolić iz Instuta za evropske studije.

Sa njim se slaže i Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments, koji podseća da je evro srpska rezervna valuta i da iz njega nije moguće pobeći, čak i kad bi se htelo. Krediti koje su ovdašnje banke dale građanima i firmama ali i strane države su u evrima, čak 97 odsto od 7,5 milijardi evra štednje takođe, a na evre (i obveznice u toj valuti) glasi i veći deo deviznih rezervi države.

Iako mnogi već vide "dramatičan pad" evra radi se, kaže Goran Nikolić, zapravo o kretanju nekoliko procenata iznad i ispod godišnjih proseka. Brojke mu daju za pravo. Evro je ovu godinu na svetskim berzama započeo na nivou 1,334 dolara, zatim "lutao" između 1,484 i 1,290 da bi se od oktobra "stabilizovao" na sadašnjih 1,333 dolara, što je 4,7 odsto ispod proseka celog perioda. A taj prosek je opet veći nego što je bio prošle godine.

Iz priloženog se vidi da odnos ove dve valute kratkom periodu veoma oscilira i da nije predvidiv. Barem ne za laike, upozoravaju stručnjaci, i svako brzopleto i svojeglavo uletanje iz jedne u drugu valutu u velikim iznosima može poprilično koštati.

A to se mnogima sa slabijim "živcima za finansije" desilo proteklih dana. Srpska "drama" sa evrom trajala je samo tri dana i to u menjačnicama ali ne i u bankama. Menjačima su se davale 20 do 30 odsto veće količine evra ali za dinare, kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača i vlasnik lanca menjačnica "Pirana".

"Svako čudo za tri dana, kažu. Potražnja za američkim dolarom i frankom bila je nešto veća, tražili su se i australijski i kanadski dolari, kojih nije bilo dovoljno jer se inače ne traže toliko ali i to se sada stabilizovalo. Sve u svemu, naše je da ljudima obezbedimo valutu koju traže ali moram da kažem da oni koji su požurili da evre prebace u franke samo su platili višu cenu za oko tri odsto, jer su i banke od kojih nabavljamo devize podigle kurs", kaže Brujić.

Na pravom deviznom tržištu, onom u bankama i između njih, drame nije bilo, što pokazuje i kurs evra. Da su klijenti, privatni i korporativni, počeli masovno da se rešavaju evra njegova vrednost na tržištu bi morala da pada zbog veće ponude a evro je – rastao. Od ponedeljka do četvrtka porastao je za 103,45 dinara na 103,99, pokazuje srednji kurs Narodne banke Srbije.

"Bežanje" iz jedne valute u drugu uvek košta, čak i da je odnos valuta stabilan. Legalno je nemoguće direktno zameniti evre za dolare. To ide preko dinara, što znači da se banci ili menjačnici prvo prodaju evri za dinare, pa se tim dinarima kupuju dolari.

Pri današnjim odnosima to znači da za sto evra u menjačnici po nižem (kupovnom) kursu dobijete 10.300 dinara a zatim po višem (prodajnom) 129,8 dolara. Ako se sa evrom ništa dramatično ne desi i on ostane u istom odnosu prema dolaru, pri "vraćanju" u evropsku valutu na kursnoj razlici će se izgubiti pet odsto.

Drugačije rečeno, ako evro ne izgubi bar pet odsto od početka i kraja ove operacije, čitav posao vas vodi u minus. Ne treba smetnuti s uma da je, gledano prema godišnjim prosecima, evro ove godine čak pet odsto jači prema dolaru nego prošle. Ako se, pak, evrozona reši problematičnih Grka i Italijana, što je jedan od manje neverovatnih scenarija, evro će uzleteti pa gubitak samo može biti veći.

Znači u dolar ne vredi ići, kao ni u švajcarski franak, koga je centralna banka te zemlje u septembru praktično vezala za evro, tako da franak ne može biti jači od 1,2 za evro (ili pod udar dolazi izvoz švajcarske privrede).

Sledeći savet koji kola medijima je - zlato. Tu opet nastaju problemi, po kojima se Srbija (začudo) ne razlikuje od ostatka sveta. Naime, kupovina zlatnog nakita ne bi li se zaštitila vrednost imovine još je veća budalaština od nemuštog igranja sa valutama. Pri kupovini platite zlato, umeće zlatara i posredovanje trgovca, a pri prodaji dobijete otprilike polovinu, za cenu tzv. lomljenog zlata. Za kupovinu "pravog", trezorskog, zlata treba vam dozvola Narodne banke, a kad bi je i imali, treba vam i pravi trezor gde bi ga čuvali. Znači, opet samo trošak.

Racionalnije je rešenje kupovina investicionog "elektronskog" zlata, zapravo vrednosti zlata na svetskim berzama ,a ne pravih žutih polugica. Takvu kupovinu nude odnedavno i pojedine brokerske kuće iz Srbije, a s vremena na vreme se pojavi i neka, manje ili više sumnjiva, firma koja nudi "ulaganje u jedino sigurno - zlato" ali ne nudi sigurnost sa svojom adresom na egzotičnim of-šor destinacijama.

Ako zanemarimo trošak posrednika (brokera), i da se u trgovinu ne ulazi sa 100 evra u džepu, tu se opet ulazi u kockanje sa cenom zlata. Iako postoje "huškači" na kupovinu, koji ističu činjenicu da je cena zlata u poslednjih deset godina uzletela od ispod 300 dolara po unci na veću od 1.700, i tu treba biti oprezan.

Visoka cena je signal "naduvanog balona", koji su na svetskom tržištu akcija propustili mnogi 2007. godine i ostali bez celokupne imovine.

Detektivski romani i serije nas uče da je za nečiju smrt uvek odgovoran onaj koji od toga ima koristi.

"A u ovom slučaju pravu korist od ukidanja evra nema niko, ni u Evropi ni van nje, i zbog toga je malo verovatno da će se to desiti.", kaže Nenad Gujanićić, glavni broker beogradske kuće Sinteza investments.

Stoga, pustite visoku međunarodnu politiku, makar bila ona i ekonomska, i poslušajte one koji znaju. A oni kažu, štedite u valuti u kojoj imate prihode (platu) ili u onoj u kojoj imate troškove (rate kredita). Sve ostalo je (nepotrebno) igranje na gotovo siguran gubitak.

Autor/izvor: Georgi Mitev – MONDO

Trend smanjenja cena hrane očigledan!?

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je danas da je trend smanjenja cena hrane u Srbiji očigledan, što jasno pokazuje statistika.

Tržište osnovnih životnih namirnica se stabilizovalo i 2012. godina će biti mnogo mirnija nego ova, rekao je ministar u Privrednoj komori Srbije, posle sastanka sa predstavnicima konditorske industrije.

"Cene hrane su na silaznim putanjama i nema razloga da se taj trend ne nastavi. Stvari su sada bolje nego na početku godine", ocenio je Petrović i podsetio da je cena hleba sada stabilna, a da bi bila 100 dinara po vekni da ministarstvo nije intervenisalo.

Pojeftinio je i šećer, sa 130 na ispod 95 dinara po kilogramu, u maloprodaji, rekao je on i dodao da je pojevtinila i stočna hrana, tako da se među trgovcima vodi ozbiljna utakmica, a meso može da se nađe po povoljnijim cenama nego ranije.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Iz minusa – manjom potrošnjom

Vlada treba da predloži mere za smanjenje javnog duga, kažu poreski stručnjaci

Da je državni dug Srbije na kraju septembra probio zakonom dozvoljenu granicu, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, tvrdio je za „Politiku” još pre više od mesec dana.

Signal da je naša zemlja ušla u „crveno” bio mu je Statistički bilten Narodne banke Srbije, u kome je naslutio da će centralna banka morati da objavi da je javni dug veći od zakonom dozvoljenih 45 odsto.

To se pre nekoliko dana i dogodilo. NBS je u najnovijem statističkom biltenu objavila da je učešće državnog duga u BDP-u 46,7 odsto. Prema metodologiji Ministarstva finansija on je niži i u istom mesecu bio je 44,4 odsto.

Razliku između ova dva podatka Nikolić objašnjava različitom procenom BDP-a, odnosno svega onoga što kao privreda stvaramo. Kada smo pre više od mesec dana zvaničnicima NBS postavili pitanje da li će u septembru državni dug probiti zakonom dozvoljenu granicu – konkretan odgovor nismo dobili. Objasnili su, ipak, da je njihova procena u skladu sa međunarodnom praksom i podrazumeva iznos BDP-a u poslednja četiri tromesečja. Sa druge strane, Ministarstvo finansija za izračunavanje učešća javnog duga u bilo kom mesecu koristi procenjenu vrednost BDP-a za celu godinu.

Guverner Dejan Šoškić juče je to opet ponovio. Reč je o različitim metodologijama, a podaci će se na kraju godine „ispeglati”.

– Naš javni dug manji je od pravila koja su propisana Mastrihtom i svega onog što imaju sve članice EU. U našem slučaju granica je razumno postavljena. Zakonom o budžetskom sistemu nije rečeno da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, već da moraju da budu primenjene mere koje su ovim zakonom definisane – rekao je Šoškić, dodavši da će od nivoa javnog duga zavisiti da li će vlada morati da izađe sa odgovarajućim predlogom mera da se javni dug vrati u zadate okvire od 45 odsto BDP-a.

Šoškić je naveo da i kurs utiče na nivo javnog duga izražen u dinarima, jer je značajan deo duga u devizama, tako da se odnos javnog duga u odnosu na BDP menja iz dana u dan.

– BDP se, takođe, menja i treba da budemo svesni da tek nakon određenog vremena možemo da znamo koliko je bio konkretan nivo duga u tom trenutku, po tom deviznom kursu i za taj dati nivo ekonomske aktivnosti – rekao je on.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, objašnjava da je sada na vladi da predloži mere za smanjenje javnog duga. Tek nakon toga Fiskalni savet će oceniti da li su te mere održive i kredibilne.

Kao ekonomista, smatra da bi one trebalo da podrazumevaju poresku reformu, odnosno mogućnost povećanja prihoda i smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje. Lično se, kako kaže, zalaže za to da se smanji opterećenje rada, a poveća udar na potrošnju. Da su te reforme započete ranije ne bi došlo do ove situacije, ocenio je Petrović.

– Još pre mesec dana Fiskalni savet je predložio kratkoročnu meru, koja ide u pravcu smanjenja javnog duga, a to je da deficit budžeta u sledećoj godini bude manji nego što to dozvoljavaju fiskalna pravila. To su vlada i MMF prihvatili. Tako je dogovoreno da deficit budžeta umesto 4,5 bude 4,25 odsto. Treba imati u vidu i to da je porast duga bio neminovan i da se to desilo i drugim zemljama oko nas, ali da su postojale neke reformske mere, dug je mogao manje da poraste – kazao je Petrović.

Savetnik premijera Jurij Bajec juče je na Ekonomskom fakultetu rekao novinarima da Srbija formalno nije u krizi javnog duga, ali bi od Nove godine vlada trebalo da donese program mera kojima bi se dug držao pod kontrolom.

On je istakao da će biti verovatno potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na zadatom nivou.

– Zahtevi nekih privrednika da se javni dug poveća na 60 odsto BDP-a nerealni su, jer bi u tom slučaju nova pozajmica države na tržištu bila po kamatnoj stopi većoj od sedam odsto, a to bi se sve na kraju odrazilo na poreske obveznike u Srbiji, jer bi oni morali da finansiraju takvo zaduživanje – kazao je Bajec i dodao da vlada neće povećavati poreze do narednih izbora.

Da je različit obračun javnog duga u NBS i Ministarstvu finansija posledica samo različitog obračuna BDP-a smatra i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Postoje različite procene o tome kakav je odnos javnog duga i BDP, ali je ključno kakva će se politika voditi u narednom periodu, odnosno kako će se kretati fiskalni deficit. Država treba da vodi takvu politiku da se minus u kasi iz godine u godinu smanjuje. I zato su mere za smanjenje deficita ključne i za smanjenje javnog duga – istakao je Arsić.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković – J. Rabrenović

Zagrebačka burza: Peti pad CROBEX-a u posljednjih šest dana

ZAGREB - Na Zagrebačkoj burzi ništa nova, nastavljen je negativni sentiment uz niske razine prometa.
Većih razloga za kupovinu domaćih dionica nema, iako je potkraj trgovine nekoliko naloga zamalo anuliralo sav minus indeksa. CROBEX je oslabio 0,3 posto i pao na 1.756,26 bodova dok je CROBEX10 spušten 0,1 posto i pao na 980,40 bodova. Bio je to peti pad CROBEX-a u posljednjih šest trgovina. Ostvareno je 6,56 milijuna kuna redovnog prometa.

Status najtrgovanijeg izdanja HT-u je danas preoteo Ericsson Nikola Tesla (ZSE:ERNT-R-A) koji je nakon negativnog prijepodneva na kraju uspio porasti 0,8 posto, na 1.099 kuna, samo kunu ispod dnevnog maksimuma (uz 1,54 milijuna kuna prometa).

Dionice HT-a (ZSE:HT-R-A) ostvarile su jedva milijun kuna prometa uz pad od 0,2 posto, na 243,41 kunu. Prosječna je cijena osam lipa viša, a zadnja bliža donjem dijelu dnevnog raspona.

Končar EI (ZSE:KOEI-R-A) ostvario je 327 tisuća kuna prometa uz pad od 1 posto, na 520 kuna. Ipak, prosječna cijena u odnosu na jučer bilježi blagi pozitivni pomak, na 520,55 kuna.

Povlašteni Adris (ZSE:ADRS-P-A) je oslabio 0,4 posto, na 211,97 kuna, uz 261 tisuću kuna prometa. Redovne dionice (ZSE:ADRS-R-A) ojačale su 0,9 posto, na 235 kuna, uz 245 tisuća kuna prometa.

Ingra (ZSE:INGR-R-A) se u samoj završnici trgovine uspjela odlijepiti od povijesnog minimuma pa je rastom od 0,9 posto zaključila na 6,90 kuna (uz 126 tisuća kuna prometa). Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) je ostvario 196 tisuća kuna prometa uz rast cijene od samo tri lipe, na 127 kuna, bliže gornjem dijelu dnevnog raspona.

Belje (ZSE:BLJE-R-A) je uspjelo prekinuti trodnevnu negativnu seriju rastom od 0,7 posto, na 86,97 kuna, uz 193 tisuće kuna dnevnog prometa. Ledo (ZSE:LEDO-R-A) je ostvario i deseti rast u posljednjih dvanaest trgovina. Cijena je povećana 0,9 posto, na 5.550 kuna, iako je prosječna cijena pala na 5,488,57 kuna (uz 219 tisuća kuna trgovine).

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Rekordno niska vrednost evra prema dolaru

Evro se danas spustio na najnižu vrednost prema dolaru za gotovo godinu dana.

Danas se evro menja za 1,2883 dolara, što je najniža vrednost evropske prema američkoj valuti od 10. januara.

Investitori su se odlučili za prodaju zajedničke evropske valute nakon što je na aukciji desetogodišnjih italijanskih obveznica ubeležen visok prinos.

Autor/izvor: Beta/MONDO

Dug javnih preduzeća 2,08 milijardi evra

Za samo mesec dana nivo duga javnih preduzeća za koje garantuje država uvećan za 70 miliona evra

Državni dug će tokom cele sledeće godine verovatno biti u crvenom, upozorili su nedavno članovi Fiskalnog saveta. U najgorem slučaju može da dostigne i 55 odsto, iako po zakonu ne bi smeo da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Javni dug mogao bi da se otme kontroli, ukoliko privredni rast dogodine bude nula, minus u kasi se poveća, a država ništa ne preduzme da se to smanji, procenjuju čuvari državne kase. Dodatno, zaduživanja mogu da naduvaju i garancije koja država daje javnim i državnim preduzećima.

„Garancije države opravdane su u slučajevima zaduživanja za kapitalne projekte, koji se, po pravilu, sprovode uz učešće i kontrolu međunarodnih finansijskih institucija”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Dodaju i to da zaduživanje javnog preduzeća kod poslovnih banaka za održavanje tekuće likvidnosti nema obeležje razvojnog kredita. Kao primer navode to što je u Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu planirano zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas”, a okvirni iznos predviđenih garancija iznosi gotovo 70 milijardi dinara. Pri tom je čak 40 milijardi dinara predviđeno samo za održavanje tekuće likvidnosti preduzeća. Ipak, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da je iznos zaduženja „Srbijagasa” za koje država garantuje smanjen na 25 milijardi dinara.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, kaže da ga čudi to što, kako kaže, „gospodi iz Fiskalnog saveta nije jasno zašto se ovo javno preduzeće zadužuje za održavanje tekuće likvidnosti, ako je poznato da je cena gasa neekonomska”.

– Taj iznos garantovanih kredita je ipak znatno smanjen – dodaje Bajatović. – Ali to me ne brine toliko koliko me činjenica da je iznos za kapitalne investicije „Srbijagasa” u budžetu smanjen. Srezana su sredstva namenjena za projekat „Južni tok”, ali su manji iznosi predviđeni i za nastavak gasifikacije i izmeštanje gasovoda – zabrinut je Bajatović.

Ipak, u izveštaju Fiskalnog saveta podseća se da svaka izdata garancija povećava dug države, kako je to definisano Zakonom o budžetskom sistemu. Treba voditi računa i o tome da je vrednost novog duga i garancija jedan od kriterijuma ispunjenja aktuelnog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, dodaju.

Da je Fiskalni savet s pravom zabrinut pokazuju podaci o ukupnom iznosu kredita za koje garantuje država. Poslednjeg dana prošlog meseca oni su iznosili 2,08 milijardi evra. Čak 1,07 milijardi evra državnih garancija je aktivirano, što znači da javna preduzeća koja su taj novac pozajmila više nisu u stanju da ga vrate i da taj dug pada na teret poreskih obveznika. Istovremeno, aktivirane garancije ulaze u ukupan iznos javnog duga, čak i po kriterijumu Mastrihta, koji nije toliko konzervativan kao naš Zakon o javnom dugu. Prema podacima Ministarstva finansija javni dug je već dostigao 44,8 odsto, dok je po Mastrihtu (dakle kad se izuzmu neaktivirane garancije) on nešto niži i iznosi 42,2 procenta. Čini se ipak da je tempo rasta garantovanog duga zabrinjavajući. Pre samo mesec dana nivo kredita za koje garantuje država bio je za 70 miliona evra manji.

U Fiskalnom savetu procenjuju da će na kraju 2011. godine javni dug najverovatnije iznad biti granice od 45 odsto i da bi Vlada trebalo da predloži odgovarajuće mere kojima će ovo zaduženje da vrati u zakonske okvire. Napominju, ipak, da će konačnu ocenu o javnom dugu objaviti u februaru sledeće godine.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković

----------------------------------------------

Vlada daje garancije za kredite Galenike

Vlada Srbije preuzeće obavezu davanja garancija za dinarske dugoročne kredite farmaceutske kompanije „Galenika“ u iznosu od 70 miliona evra, predviđeno je predlogom zakona o davanju takvih garancija koji je dostavljen Skupštini Srbije po hitnom postupku.

Predlog tog zakona odnosi se na davanje garancija Sosijete ženeral banci i Erste banci (po 10 miliona evra), Unikredit banci (30 miliona evra) i AIK banci (20 miliona evra).

U predlogu zakona, objavljenom na sajtu Skupštine Srbije, piše da će „Galenika“ sredstva ove četiri banke koristiti za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza.

Navodi se da je ugovorima o kreditu predviđeno da otplata bude u tromesečnim ratama u dinarskoj protivvrednosti, da je period otplate glavnice pet godina, s počekom od dve godine, da postoji pravo prevremene otplate kredita bez plaćanja naknade i da je naknada za odobrenje kredita 0,25 odsto od ukupnog iznosa.

Dodaje se i da je razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku to što je povlačenje sredstava i izmirenje obaveza „Galenike“ uslovljeno njegovim stupanjem na snagu.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

EU tržišta: Indeksi u plusu nakon talijanske aukcije obveznica

LONDON - Europski burzovni indeksi u četvrtak su blago ojačali u slaboj trgovini jer su se ulagači držali na oprezu nakon što su prinosi na talijanske 10-godišnje obveznice ostali u visini gotovo sedam posto, što analitičari smatraju neodrživim na dulji rok.
Indeks Londonske burze FTSE ojačao je 0,34 posto, na 5.525 bodova, indeks Frankfurtske burze DAX porastao je 0,42 posto, na 5.795 bodova, dok je pariški CAC bio u plusu 0,37 posto i iznosio 3.082 boda.

Iako su talijanski prinosi na 10-godišnje obveznice pali s nedavno dosegnute rekordne razine, ulagači nisu bili impresionirani budući da su i dalje blizu razine od sedam posto, koja se smatra neodrživom na dulji rok. Ostale članice eurozone bile su prisiljene u sličnoj situaciji zatražiti pakete pomoći.

Banke koje su u velikoj mjeri izložene dugovima perifernih članica eurozone bile su među najvećim gubitnicima zbog zabrinutosti u vezi visokih troškova financiranja. Dionice francuskih banaka Credit Agricole i Societe Generale, koje su jako izložene talijanskom dugu, izgubile su pritom na vrijednosti 0,6 odnosno 0,5 posto.

"Ne vidim razlog zbog kojeg bi uskoro mogli pasti prinosi na talijanske obveznice, jer će trebati tjedni i mjeseci prije nego što će mjere štednje dovesti do bilo kakvog napretka“, kazao je Howard Wheeldon iz tvrtke BGC Partners. "Tržišta su nestrpljiva i nema razloga za optimizam. Što su veći prinosi, veća je i mogućnost za probleme".

No, podršku indeksima pružile su rudarske dionice koje su ulagači kupovali nakon što su im cijene dan ranije osjetno pale. U prosjeku su dionice sektora osnovnih sirovina ojačale za 0,3 posto, nakon prosječnog pada za 1,9 posto u srijedu. Dionice predvodnika te industrije BHP Billitona pritom su ojačale jedan posto.

Indeks Tokijske burze Nikkei oslabio je 0,29 posto, završivši trgovanje na 8.398 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Manje marže – niže cene hrane

Uredba vlade o ograničenju trgovinske zarade trebalo bi da počne da daje rezultate već u prvoj polovini januara

Prve efekte odluke Vlade Srbije da trgovačke marže na osnovne životne namirnice maksimira na deset odsto kupci bi mogli da osete u toku ovog meseca.

U proseku desetak odsto trebalo bi da pojeftine artikli na koje se odnosi uredba koju je vlada usvojila u petak 30. decembra 2011, a koja će važiti u narednih šest meseci. Kako su saopštili iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine, najviša stopa marže od deset odsto propisana je za pšenično brašno tip 400 i 500, suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano i sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer, svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i za slatkovodnu ribu.

Poljoprivredni stručnjaci pozdravili su ovakvu odluku vlade i pozitivne efekte na tržištu očekuju veoma brzo.

– Očekujem da će građani osetiti prve pozitivne efekte ove mere već u prvoj polovini januara, a ona će doneti boljitak ne samo potrošačima i proizvođačima, već čitavom reprolancu koji se bavi proizvodnjom osnovnih životnih namirnica – ocenjuje Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, dok Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, podseća da je prvo od osnovnih prava svih potrošača – pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba.

– Zato pozdravljamo ovu uredbu. Ona će omogućiti kupcima da zaista i uživaju to pravo, budući da mi već godinama ukazujemo da su trgovinske marže u Srbije neopravdano visoke – kaže Papović.

Naši sagovornici su saglasni da naše tržište već neko vreme pokazuje anomalije kada je o maržama reč, pa je, kako kaže Cvijanović,bilo potpuno opravdano da država privremeno interveniše.

Međutim, liberalne ekonomiste nisu pokolebali ni praznično raspoloženje, niti nade u pozitivne efekte vladine uredbe. Oni ostaju pri tvrdnji da država ne bi trebalo da se meša u slobodno tržište i pri tome da svaki pokušaj ujednačavanja i propisivanja cena i zarada nije dobar. Ni u Uniji poslodavaca Srbije nisu zadovoljni donošenjem ove uredbe, iako je njeno važenje ograničeno na šest meseci.

– Osnovne životne namirnice nisu skupe zbog visokih trgovinskih marži, već zbog toga što u njihovoj proizvodnji ne postoji dovoljno razvijena konkurencija, a određene kompanije to koriste da zarade desetostruko u odnosu na trgovce – kaže Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.

On tvrdi i da su visoki državni nameti drugi uzrok visokih cena hrane u Srbiji.

– Vlada Srbije i različita ministarstva, odnosno lokalne samouprave, od prvog januara 2007. godine do prvog septembra 2011. godine uveli su ukupno 24 nova opterećenja, odnosno poreza, taksi, naknada i viših cena komunalnih usluga privredi, proizvodnim i trgovinskim kompanijama, ali i sektoru usluga. Tako se, na primer, u prehrambenoj industriji ukupan broj opterećenja poslovanja koji je 2005. godine bio 27 popeo na 51 u septembru 2011. godine – tvrdi Rajić.

Osim visine marže, Uredbom vlade definisan je i rok plaćanja osnovnih namirnica proizvođaču, odnosno dobavljaču. On više ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu, a faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

– Povraćaj robe, odnosno remitenda, ne može biti veći od dva odsto vrednosti isporučene robe mesečno. Uredba predviđa novčanu kaznu od 200.000 do 2.000.000 dinara za postupanje suprotno članovima uredbe koji se odnose na ograničavanje i obračunavanje ukupne stope marže, rok plaćanja, sadržaj fakture i remitendu. Može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine – naveli su u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.

-----------------------------------------------------

Upozorenja nisu pomogla

Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida istakla je da udruženja za zašitu potrošača već godinu dana skreću pažnju i upozoravaju i vladu i trgovce na visoke marže u odnosu na EU. „Sigurna sam da će trgovci imati primedbe na odluku vlade. Međutim pojedini trgovci iznose i da su im marže niže od 10 odsto, pa će im ova uredba dobro doći jer će moći da ih podignu”, rekla je Vida.

Ona je istakla i da je u svim zakonima o zaštiti potrošača u svetu prvo pravo na zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Ova uredba će to pravo i omogućiti potrošačima, istakla je Vida koja je dodala kako očekuje da će prvi rezultati mere biti primetni već pred božićne praznike.

Izvor/autor:Политика.rs - Tanjug/S. Despotović

Wall Street: Citigroup i Bank of America dobitnici dana, indeksi u solidnom plusu

NEW YORK - Cijene dionica na Wall Streetu, u utorak, prvog dana trgovanja u novoj godini snažno su porasle potaknute izvještajima o rastu industrijske proizvodnje u SAD-u i nizom gospodarskih izvješća iz svijeta koja su nadmašila očekivanja, izvješćuje CNBC News.
Indeks Dow Jones završio je s rastom od 180 bodova ili 1,5 posto na 12.397 bodova dok je tijekom trgovanja rastao i preko 2 posto. Širi indeks S&P također je rastao za 1,5 posto na 1.276 bodova, dok je tehnološki indeks Nasdaq povećan 1,7 posto došavši na 2.648 bodova.

Indeks volatilnosti CBOE koji se smatra najboljim pokazateljem straha na tržištu, završio je ispod 23.

Međutim, trgovci i drugi na Wall Streetu zaključuju da je volumen trgovanja bio mršav te da su mnogi ulagači ostali po strani čekajući daljnje smjernice od eurozone ili tražeći razjašnjenja o snazi domaćeg gospodarstva, navodi New York Times.

Isto kao i prošle godine, bezbroj izazova s kojima je suočena eurozona ostaju prva i središnja briga mnogih ulagača, dok čelnici upozoravaju na nove teškoće i turbulencije koje predstoje.

Među vodećim dionicama u utorak su bile one bankarskog sektora, pa je tako dionica Bank of America rasla 6 posto na 5.86 dolara, a dionica Citigroupa dodala je 8 posto, došavši na 28.46 dolara.

Analitičari ukazuju na nove izvještaje o američkoj proizvodnji kao razlogu povećanog optimizma ulagača. Institut za upravljanje opskrbom (ISM) objavio je da je njegov indeks proizvodnje rastao na 53,9 posto u prosincu, sa 52,7 posto u studenome. Sve vrijednosti iznad 50 indiciraju gospodarsku ekspanziju.

Industrijska proizvodnja diljem svijeta u prosincu je rasla pa je tako u Australiji povećana prvi puta u šest mjeseci, a i podaci iz Kine i Njemačke nadmašili su predviđanja ekonomista.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Beogradska berza: Slab promet, Agrobanka srušena dodatnih 9,2%

BEOGRAD - Prvi trgovački dan u novoj godini protekao je uz prilično nisku investicionu aktivnost, slabe promete i pad tržišta.
Ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio je 14,9 miliona dinara, dok je reperni indeks, Belex 15, izgubio na vrednosti 1,6 odsto, spustivši se na 491,3 poena.

Najprometnija hartija na tržištu je bio zemunski proizvođač pesticida Galenika fitofarmacija (FITO) koja je zabeležila realizaciju od 4,4 miliona dinara po prosečnoj ceni od 1.864 dinara. Ova izuzetno profitabilna kompanija je proteklih sedmica stagnirala oko nivoa od 1.800 dinara da bi danas porasla 2,4 odsto uz najveći dnevni promet u poslednjih mesec i po dana. Akcije Naftne industrije Srbije (NIIS) registrovale su blagi pad vrednosti na 604 dinara uz promet od 2,8 miliona dinara, a i na ovoj hartija nije zabeleženo veće interesovanje ulagača. Direktor NIS-a tokom praznika je izjavio da ova kompanija i u narednoj godini nastavlja sa obimnim investicijama, te da je lani ostvarila dobit koja je bila duplo veća od rezultata ostvarenog u 2010. godini. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) je zabeležio slab promet uz pad vrednosti od 1,4 odsto, dok je bečejski Sojaprotein (SJPT) nakon velikog rasta uoči nove godine zabeležio smanjenje vrednosti od 3,5 odsto i promet od nepunih milion dinara.

Na bankarskim hartijama zabeleženi su još slabiji prometi. Nakon što je u petak pala skoro maksimalnih 12 procenata pošto je NBS uveo prinudnu upravu, Agrobanka (AGBN) je danas oslabila dodatnih 9,2 odsto uz skroman promet od 0,2 miliona dinara. Prioritetne akcije ovog emitenta zabeležile su realizaciju od 3,7 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 6.300 dinara u očitom prekomponovanju portfelja nekog od investitora. Niška AIK banka (AIKB) je sa mizernim prometom pala 2,9 odsto na 1.601 dinar, dok se Komercijalna banka (KMBN) spustila na 1.695 dinara uz solidan nivo tražnje na tržištu.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su mizeran promet, a trgovalo se sa svega dve serije ovih hartija.

Autor/izvor: SEEbiz / Sinteza invest

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ekonomija u carstvu neslobode

Sa ukupno 58 poena, koje smo dali sami sebi ocenjujući ekonomske slobode, zauzeli smo 98. mesto na listi od 184 zemlje, a međunarodnim anketarima nije preostalo ništa drugo nego da to „overe”

U pogledu ekonomskih sloboda mi smo još jednom sami sebe loše ocenili, a međunarodni anketari su to „overili”. Na ovogodišnjoj rang-listi ekonomskih sloboda u 2011. godini, koju su juče zajednički objavili američka fondacija „Heritidž” i „Volstrit džornal”, Srbija je svrstana među neslobodne ekonomije.

Sa ukupno 58 poena zauzeli smo 98. mesto na listi od 184 zemlje. To je, istina, nepromenjeno u odnosu na prošlogodišnju listu i pokazuje da je postignuto skromno poboljšanje u trgovinskim i monetarnim slobodama. S druge strane, u istom periodu oslabile su poslovne slobode i upravljanja vladinim izdacima, navedeno je u obrazloženju.

Uprkos izvesnom napretku, ukupne ekonomske slobode Srbije i dalje sputava pomanjkanje političke volje za preduzimanje neophodnih odlučnih i bolnih reformi. Vladina potrošnja je i dalje neefikasna, velika i njom se i dalje slabo upravlja, ukazano je u izveštaju i dodato da su neophodne dublje institucionalne reforme kako bi se otklonio problem birokratije, smanjila korupcija i ojačao pravosudni sistem koji je podložan političkim uticajima.

Stručnjaci kažu da bi ovakve izveštaje trebalo primiti s rezervom. Bojan Ristić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da rezultat zavisi od izvora podataka, od toga kako su formulisana pitanja, da li se odgovori mogu zasnivati na kvantitativnom merenju, kao na primer u slučaju visine inflacije, nezaposlenosti, ili na utisku da li je bolje ili lošije, da li ima monopola ili ne, da li ima korupcije, na veličini uzorka…

– Kod nas je, inače, kod tih međunarodnih ispitivanja uočen stav da naše prilike loše ocenjujemo, iako u poređenju s nekim drugim zemljama to i ne mora da bude tako. To se objašnjava pesimizmom, ali i našim karakterom da smo skloni kritici – kaže Ristić.

Koliko bi ovakve izveštaje trebalo uzeti s rezervom vidi se i na primeru Italije koja je svrstana na čak 92. mesto, a isto je, kao i Srbija u grupi s većinom ekonomski neslobodnih zemalja. Od Italije su bolji Albanija, Azerbejdžan, Burkina Faso, Gana…

To što se Italija našla na tako lošem mestu Ristić objašnjava pesimizmom privrednika usled velikog javnog duga, smene na čelu vlade, rezervi u pogledu ekonomskog rasta i slično.

U izveštaju je navedeno da je Srbija u protekloj deceniji sprovela značajne strukturne reforme u pojedinim oblastima ekonomije. Nekada nefunkcionalan bankarski sistem je zahvaljujući reformskim procesima, uključujući privatizaciju i konsolidaciju, oživeo i nastavlja da se razvija. Ekonomsku konkurentnost podstiču niski porezi, relativna otvorenost za svetsku trgovinu i regulatorske reforme koje su u toku, ukazano je u izveštaju.

Srbija je među 43 zemlje evropskog regiona zauzela 37. mesto, a broj njenih ukupnih bodova je manji od svetskog i regionalnog proseka.

Hongkong je na ovogodišnjoj listi ponovo zauzeo prvo mesto kao najslobodnija svetska ekonomija, a sledi ga Singapur. Te dve ekonomije su na istim pozicijama još od početka objavljivanja tog indeksa pre 18 godina.

Još dve azijsko-pacifičke ekonomije – Australija i Novi Zeland – zauzele su treće i četvrto mesto, dok je Švajcarska na petom.

SAD su pale sa devetog na 10. mesto, dok je na začelju Severna Koreja sa svega jednim bodom.

Zemlje su rangirane na osnovu 10 pokazatelja koji pokrivaju vladavinu zakona, otvorenost tržišta, efikasnost regulative i razmere vlade.

Svi ti činioci pokazuju da su svetske ekonomske slobode u prošloj godini pogoršane zbog „nemarnih” vladinih izdataka koji nisu uspeli da zaustave širenje svetske finansijske krize. Povećani vladini troškovi su doprineli narastanju javnih dugova i rezultirali porastom birokratije koja preti da sputa poslovnu aktivnost u privatnom sektoru, upozoreno je u izveštaju.

Prosečan broj bodova na ovogodišnjoj listi drugi je najmanji u proteklih 10 godina.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović

Politički mig za utaju poreza

Poslodavci tvrde da ih poreznici skoro istog dana zovu i upozoravaju ako sa zaradama nisu uplatili poreze i doprinose, uz pretnju da će im račun biti blokiran

Vlasnike malih firmi, kojima se dogodi da zbog manjka para na računu nisu u mogućnosti da istog dana kada isplaćuju zarade uplate poreze i doprinose, Poreska uprava već posle nekoliko dana obaveštava da imaju dugove koje moraju da izmire, kako im račun preduzeća ne bi bio blokiran, a imovina popisana.

Zato je gotovo, objašnjava Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, nemoguće da se porezi i doprinosi ne plaćaju godinama pa i celu deceniju kakav je slučaj sa većinom firmi sa spiska 100 najvećih dužnika.

– Oni kojima se tolerisalo da četiri, pet ili 10 godina ne plate poreze i doprinose morali su imati političku zaleđinu. Samo u takvoj situaciji kada postoji politička odluka da neka firma ne plaća doprinose ona će to i učiniti. Sve druge, poreznici ne da će samo opominjati i obaveštavati da imaju dugove, već će im blokirati račun kako bi naplatili potraživanja, pojašnjava Rajić.

Iskustva Unije poslodavaca pokazuju da su poreznici u Beogradu i Novom Sadu izuzetno ažurni kada je u pitanju izbegavanje plaćanja poreza. Za kratko vreme vlasnik privatne firme će po obaveštenju poreznika, dug morati da plati, ako ne misli da ostane bez imovine.

Upitan kako je onda moguće da jedno fizičko lice ima dug od 307,9 miliona dinara, a da ga poreznici ne pritiskaju da za pet godina dug ne izmiri, Rajić kaže, da je u većini slučajeva reč o firmama kojima je blokiran račun, jer nisu imale priliv sredstava da plate poreze i doprinose, a nemaju ni pokretnu i nepokretnu imovinu kako bi im iz toga bila naplaćena potraživanja.

Iako bi u tom slučaju dužnici trebalo da snose zatvorsku kaznu, poreznici se radije odlučuju za prolongiranje naplate duga, jer ukoliko bi neko otišao u zatvor jasno je da nema mogućnosti da mu se dug naplati, ističe Rajić.

Uniji poslodavaca nije nepoznat slučaj da zaduženi za finansije u pojedinim firmama imaju dnevnu komunikaciju sa poreznicima, pogotovo ukoliko firma nije u mogućnosti da izmiri sve svoje obaveze na vreme, kako bi ih unapred obavestili da niko ne pokušava da utaji porez, već da se čeka da prvi novac legne na račun firme i potom izmire dugovi za poreze i doprinose.

U prilog tome, da je i Poreska uprava najverovatnije pojedincima gledala kroz prste, govori i činjenica da poreznici imaju mogućnost da blokiraju račun obvezniku bez sudske presude, kaže Rajić.

– Iako je to zakonski moguće, poreznici ipak gledaju da imaju sudski nalog kako bi oni bili pokriveni – objašnjava Rajić.

U Poreskoj upravi kažu da su samo prošle godine protiv onih koji nisu platili poreze i doprinose podneli 9.000 prekršajnih i 1.700 krivičnih prijava, ali još nema podataka koliko je ovih prijava procesuirano.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Petrović

----------------------------------------------

Poreska uprava se izblamirala objavom spiska dužnika

Direktor Nove Srbije Borislav Borović izjavio je da je javno objavljivanje liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji „neviđena blamaža Poreske uprave i njenog direktora”.

Borović je, kako se navodi u saopštenju, kazao da je objavljivanje tog spiska trebalo da bude „bitan iskorak u kontroli javnih finansija i demonstracija uređenosti države u sprovođenju fiskalne discipline, a umesto toga, ta akcija je doživela pravi fijasko”.

On je naglasio da zbog svega što se izdešavalo nakon objavljivanja liste najvećih poreskih dužnika, direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević treba da bude smenjen, kao i njemu direktno nadređeni ministar finansija i premijer Srbije Mirko Cvetković.

Borović je dodao da je „nečuveno” jučerašnje izvinjenje direktora Poreske uprave (Radosavljevića) gradonačelniku glavnog grada zbog greške u kojoj se Beograd našao na spisku najvećih dužnika, a bez valjane provere prvobitnih podataka. „Kako to da se greška ne obrazlaže javnosti, već se hitno ispravlja, a radi se o nekoliko desetina miliona evra „, kazao je on.

Direktor NS-a je dodao da je prigovore na objavljenu listu podnelo još nekoliko desetina poreskih obveznika i zapitao se kako je moguće da se „omaše tako veliki iznosi”.

Poreska uprava objavila je prošle nedelje na osnovu izmena i dopuna zakona, spisak preduzeća, privrednika i fizičkih lica, najvećih poreskih dužnika koji državi duguju više od 220 milijardi dinara.

Spiskovi najvećih poreskih dužnika, po 100 u svakoj kategoriji, kojima porez nije naplaćen zaključno sa 31. decembrom 2011. godine, objavljeni su na sajtu www.poreskauprava.gov.rs.

Ukupna dugovanja najvećih dužnika: preduzeća - su oko 215 milijardi dinara, preduzetnika 4,3 milijardi dinara, a fizičkih lica oko tri milijarde.

Na spisku se našao i Grad Beograd, koji je odmah demantovao da glavni grad spada među najveće poreske dužnike.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

anchi22 · **•• 20:01 ••**

NBS smanjila referentnu kamatnu stopu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu smanji sa 9,75 na 9,5 odsto, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period.

Inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. godine je bila nešto niža od očekivanja NBS, uglavnom zbog jednokratnih metodoloških efekata u obračunu cena voća i povrća, saopštila je centralna banka.

Očekujemo dalji pad inflacije uz mogućnost da se ona nađe ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja krajem prvog tromesečja ove godine.

Deo ovog pada biće privremenog karaktera i rezultat, pored već pomenutog, i drugih efekata poput administrativnog ograničenja trgovačkih marži i takozvanog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije s početka prethodne godine.

S obzirom na to, očekujemo da će se inflacija stabilizovati oko cilja u trećem tromesečju ove godine, navela je NBS.

Imajući u vidu ovakvo kretanje inflacije, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou, pre svega zbog još uvek nerešene krize u zoni evra, Izvršni odbor je doneo odluku o daljem smanjenju referentne kamatne stope.

Kretanje referentne kamatne stope u narednom periodu će i dalje u najvećoj meri zavisiti od ostvarivanja rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju.

Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće , kao i polazne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema njenoj visini.

To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama uz obavezu da će ih otkupiti za 14 dana.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. februara.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Od proleća do jesni – 40.000 otkaza

Ne može se samo izmenom Zakona o radu rešiti pitanje nezaposlenosti, jer je problem dublje prirode – kaže ministar Rasim Ljajić

Sa saznanjem da sutra ne treba da dođe na posao prošle godine, u periodu od aprila do novembra 2011, kući se u proseku vraćalo oko 300 ljudi dnevno. Kako pokazuju rezultati Ankete o radnoj snazi, koju je objavio Republički zavod za statistiku, od proleća do jeseni bez posla je ostalo više od 40.000 zaposlenih. Time se stopa nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva starijeg od 15 godina sa aprilskih 22,2 povećala na 23,7 odsto. Međutim, podaci su još alarmantniji kada je reč o populaciji od 15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla čak 24,4 procenata.

Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužini traženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijaju pragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži od četiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zaposlenje, a čak 13,4 odsto duže od decenije pokušava da se zaposli. Bez obzira na to što se signal za uzbunu kada je o ovom problemu reč odavno upalio – iz vlade zasad, nema efikasnijih mera kojim bi se negativan trend zaustavio.

Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan, konstatovano je i tokom pregovora sa MMF. Tako su, prilikom zaključenja aranžmana iz predostrožnosti, pregovarači iz Vašingtona predložili da rešavanju tog problema mogu da doprinesu i izmene Zakona o radu. Stručnjaci za radno pravo smatraju da je ovo zakonodavstvo prilično kruto.

– Ne može se očekivati da se samo izmenom ovog zakona može rešiti pitanje nezaposlenosti – kazao je juče za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar rada. – Problem je mnogo dublje i strukturne prirode. Treba razmišljati na koji način privući investicije, kako smanjiti namete privredi i podstaknuti preduzetnički duh – kaže ministar Ljajić i napominje da zapošljavanje nije u njegovom resoru.

U Memorandumu koji su predstavnici vlade pre više od pola godine potpisali sa MMF-om dve strane su se usaglasile da se izmeni zakonska regulativa koja se odnosi na otpremnine i rad na određeno vreme. MMF je tada predložio dve ključne izmene. Prva se odnosila na promene o radnom odnosu na određeno vreme. Fond je insistirao na tome da se rad na određeno vreme sa maksimalnih godinu dana produži na 36 meseci. Smatraju da bi se na taj način podstaklo zapošljavanje. Druga izmena, odnosila se na isplatu otpremnine samo kod poslednjeg gazde.

Ministar Rasim Ljajić kaže da je obećano i ispunjeno, jer je sa MMF-om dogovoreno da se izmene zakona dostave Socijalno-ekonomskom savetu.

– MMF je insistirao da se otpremnina isplaćuje samo kod poslednjeg gazde. Mi smo predložili da se to odnosi samo na one koji su već dobili otpremninu. Što znači da oni koji kod prethodnog poslodavca nisu ostvarili to pravo, mogu da dobiju otpremninu za pun radni staž – pojašnjavao je ministar Ljajić.

Kada je o toj izmeni zakona reč, ministarstvo je dobilo saglasnost socijalnih partnera.

– Sindikatima je, međutim, bilo neprihvatljivo produženje rada na određeno vreme sa maksimalnih godinu dana na tri godine – kazao je Ljajić i dodao da je Zakon o radu samo delić u popravljanju celokupne investicione klime i da je iluzorno očekivati samo od jednog propisa da reši problem nezaposlenosti.

Da treba tražiti sistemsko rešenje smatra i ekonomista Miodrag Zec, profesor na Filozofskom fakultetu.

– Koliko god ta rečenica zvučala kao opšte mesto izolovanim i pojedinačnim rešenjima ne mogu se postići rezultati. Dokaz je i to što pojedinačne mere vlade nisu dale efekte. Jer, to je isto kao da saniramo trošnu građevinu u koju vlaga prodire, a zidovi pucaju. U takvoj situaciji diže se nova konstrukcija iz temelja. Očigledno je da ovaj sistem jede sam sebi i da što god pokušate izolovanim merama da uradite to se pretvori u suprotnost. To znači da se sistem mora promeniti – slikovito je profesor Zec objasnio situaciju u kojoj se država našla.

Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković

EU tržišta: Commerzbank dobitnik dana, indeksi u blagom minusu

PARIZ - Europski burzovni indeksi u petak su oslabjeli nakon višednevnog jačanja, pritisnuti skepticizmom ulagača koje nije oraspoložile ni naznake napretka u grčkim pregovorima s kreditorima.
Londonski Ftse indeks oslabio je tako 0,1 posto, na 5.734 boda, frankfurtski DAX za 0,34 posto, na 6.394 boda, a pariški CAC za 0,6 posto, spustivši se na 3.310 bodova.

U fokusu ulagača su grčki pregovori s privatnim sektorom o zamjeni obveznica. Sporazum se smatra ključnim za sprječavanje kaotičnog bankrota Grčke. Iako bankari i izvori bliski pregovorima kažu da je dogovor na vidiku, tržišta su skeptična jer su se prijašnje prognoze brzog dovršetka pregovora pokazale preuranjenima.

Također, sve oči uprte su u tridesetak banaka koje bi danas trebale izvijestiti nacionalne regulatore o planovima povećanja kapitala u sklopu nastojanja Europe da riješi dužničku krizu.

Oprez ulagača uteg je burzovnim indeksima, no njihove gubitke ipak su ublažili dobitnici u bankovnom sektoru.

Među najvećim pojedinačnim dobitnicima bila je njemačka Commerzbank, sa skokom cijene dionica od 6,7 posto, na najvišu razinu u tri mjeseca, koji je potaknula jučerašnja, prijevremena objava planova o povećanju kapitala.

"Commerzbank je istinski dobitnik današnje utrke, time što je već sa strane izdvojio značajniji dio potrebnog kapitala", kazao je jedan trgovac.

U europskom bankovnom sektoru dionice su u prosjeku ojačale 0,6 posto.

S druge strane, među gubitnicima je bila kemijska tvrtka Wacker Chemie zbog vijesti da njemačka vlada želi ubrzati smanjenje subvencija u industriji solarne energije. Wacker Chemie je dobavljač te industrije pa su mu se dionice našle pod pritiskom, oslabjevši 4,7 posto.

Na gubitku je bila i tvrtka Weir, s padom cijena dionica od 4,6 posto zbog zabrinutosti u vezi stopa rasta u industriji škriljevca u kojoj je ta inženjerska grupa inače uvelike prisutna.

Na Tokijskoj burzi Nikkei indeks je ojačao 1,47 posto, završivši ovotjedno trgovanje na 8.766 bodova.

Autor/izvor: SEEbiz / H