pisete li?

filicka · *hoppípolla*

Izdajem knjigu na jesen.

Evo nekih tekstova:

returiotre

Zasto me pitate da li se secam koliko brojeva nosi svaki covek u onom stisnutom pogledu?
Rekla sam vam onog bledog popodneva da ljudi nemaju oci.
Ne znam kako ste uspeli da vidite to.
Mozda vam je taj hladan vazduh pomutio stopala,ili cime vec gledate.
Znam da vam se nije zgadila ova solja caja sto je zajedno pijemo,znam da nije tacno da je kasno,znam da ustvari ne morate da pozurite kuci…
A pravim se da ne shvatam da bezite od praga same mene.
O da,rukama pokrivatje usi,znam da cujete sta govorim.
Znam da cujete da se smejem.
Pa zar su vas toliko zaslepile sve one hladnoce sto ih osetiste?
Zar ni turnke pameti u vama nije ostalo?
Ljudi vide samo ljubav.
A ljubav nema oci.
Otvarate taj sareni kisobran?
Mozda sam luda,ali ne vidim oblake.
Ma kako genijalne lazi I podvale bile…ne mozete pobeci od onog sto krijete tu.
Tu u vama.
Sklopite kisbran,zar ne vidite da ovaj oblak ne prolazi?
Ponekad me stvarno iznenadjujete I plasite.
Vi dupla stopala nemate.
Tek mi je sad jasno…
Te oci u kojima kazu da se sve vidi.
Nisu to nikakva ogledala,one su zavese.
Ne znam zasto tako mislim,ali ne secam ih se…
Mozda zato I ne znam razlog sto mislim o njima ovo sto sam vam rekla.
Ne pitajte…
Samo ce vas zabuniti svaka moja rec.
Pogledajte,u svakom onom zgazenom pikavcu lezi po jedna ovakva zbunjenost.
Ceka…
Da je neko upali kao sto ju je ugasio.
Da je udahne u neko telo sto isto tako samuje.
Vidim podigli ste ta stopala?
Uzalud,ne vidi se nicijim ocima.

ovo niko nije razumeo i specijalno mi je drago zbog toga:

Jos si tu?
Zasto ne odes?
Hajde…znam da nema vrata.
Probijaj zidove.
Ne brisi oci…
Znam da places od kad sam te stvorila.
Prozirna je tvoja suza.
Kroz nju sam nestala.
Nisam ti videla lice dok sam trcala,sakrio,ili la si ga…
Secam se prstiju…4.
Palca nema.
Odsekose ga oni sto ne vole stopere.
Stopere za put do bunara u kom vazduh umire.
4 prsta…
Na svakompo jedno slovo.
Na svakom po jedan dah.
Jedna godina.
Jedan gnojavi oziljak.
Jedan osmeh u kamenu,kao ram.
Ram prolaza sto vodi u srediste zelenih iskrica.
Ne pokusavaj da govoris.
Ja znam da ne mozes.
Ne bojim se tvojih oteklih vilica.
Ne brini,sve tvoje zube sam sacuvala.
Pricam s tvojim telom.
I pore mirisu na zvuk nekog rastanka.
Koliko je puta tu nada plakala…
Istina se skrhala.
Suvo je ovo telo kao krilo mrtvog goluba.
Puzi tiho po razbijenim sarama mutnog stakla,sto ga je tudja ruka razbila.
Mrsavo je,bolesno.
I bez znacenja.
A tvoje noge…
Ljubicaste su.
Preko latica ljiljana upijaju svaq kap krvi sto pada sa tvojih obrva.
Paucina se radja na tim nogama.
Tu pod prstima.
Oko njih je lista svih pitanja.
Svih tajni.
Ciklon svih nemira.
Kosa duga I sva u rupama.
Kao da je u kandzama prokletstva izrastala.
Usne su kao zmija bez otrova.
Kao zla kob koja nema snage da te prozima.
Kao sarena slika sto se pokazuje slepima.
Zalis se na sve one oziljke?
Znam…
Nisam kriva sto ne znam da ih oteram…
Nemoj da se treses,ima jos zaseda,jos odece za plakanje,jos skrivenih hodnika.
Utroba ti je,vidim pojedena…tu su se vrane setale…sa ramena straha jedne noci su doletele…
Oci su kao bare,njihovu dubinu osecam,vuku do beznadja,nemaju boje.
Samo deo onog sto se zove rosa,tu se sva teska bol sakrila…
Ne zelim da gledam tvoj vrat…
Isusio je sve moje atome.
On je nekako cudno siv I zut.
Kao dom nestalih pacova.
Na njemu pociva neobjasniva strast.
I rec sto ga je probola.
A uplase me opet tvoje oci,jer kroz njih vidim svet gde ces me opet cekati…
Te oci sto lutaju po onom mraq,jer me trazis…
Mislis da ja mogu da objasnim stvari.
Mislis da stvarno to mogu?
Ja cak ne znam ni tvoje ime.
Ni pol.
Znam samo d ate sa istim brojem razloga I volim I ne primecujem.
Kroz mene se provlacis,a znam da ne zelis napolje.
Znas,ponekad pozelim da mozes da vidis neke zvezde.
Da osetis neke noci…
A ne da se samo prostires po mojim coskovima.
Tim prozracnim telom…
Iznenadis me,kada uspes da se izboris sa mnom…
Sa tim grotlom nicega…
Cuvacu te ja,jos dugo godina.
Nauci da se menjas,ja to zbog tebe nisam uspela.
I neka ten e uplasi kise navala.
Kad to osetis,znaj da sam udahnula.
Iznad tebe,tog pajaca cudnog oblika…
Ne postoji oznaka niti ograda.
U sebi te nosim,to sam odavno otrkila…
Da se upoznamo?
Drago mi je,ja sam Ljiljana…

ovo je opis moje preve i jedine ljubavi,kazu da je jezivo dobro koliko je tacno opisan:

On?
Za njega pitate?
Onaj visoki?
Sto ne ume da sanja?
Taj?
Sto se plasi razotkrivanja?
Onaj?
O kom se prica da u njemu spava magija?
Da je od njega poniklo ime djavola?
Na njega mislite?
Onaj sto bezi od sebe?
Od svojih ponora?
Onaj sto cuti?
Sto tisinom na milione drhtaja sakriva?
Zbog njega su vas ovde poslali?
O njemu malo znam.
Znam da zivi u necijem srcu.
Znam da njegovi udarci ponekad prekidaju krv u zilama.
Znam da se zbog njega krugovi vrte I suzavaju.
Zeleli bi ste da vam kazem kuda hoda I kome ide?
Ta staza nema imena.
On hoda po tragu crne krede.
Po belom plocniq stradanja.
Po kisi.
I put nestaje.
Ako nekom I stigne,to ime se ne prepoznaje.
Zeleli bi ste da ga vidite?
Slobodno.
Obrisite tu krv,polako…
Sad ce on…
Tu je.
Tankom iglom para necije savove.
Prljav je I umoran.
Ali jos uvek snazan.
Uman.
I zastrasujuce volseban.
Zeleli bi ste da vam nesto da?
On nudi konce.
Da ih zakacite za svoje ruke.
Ne znam zasto.
Kazu da je u proslom zivotu ubio jednu marionetu.
Zelite da znate njegovo ime?
Sapat
Usne
Melodija
…
Oziljak
Bol
Fantazija
…
San
Pocetak
Havarija…
Zelite da vas s njim upoznam?
Zao mi je.
Ne poznajem ga ja…

a evo i necega o nasoj nerodjenoj deci:

Jer ti vladas.
Sedis na mojim grudima.
Cini se kao da sam zaspala.
Jer ti znas.
Noizce malih decaka I devojcica trce po mojim venama.
To su nasa deca sto ih nikad nisam rodila…
Jer ti umes.
Sakrivam krv da se do tebe na ovom carsavu ne proliva.
Da ne oseti ti telo da sam zbog tvoje duse jalova.
Jer ti ne osecas.
Na mojim usnama se krv sakuplja.
One samo zele da osetis onaj dodir sto ih sa tvojima jedva spaja.
Da utones u sva nasa cula I ne poljubis me.
Samo pustis da smo na usnama.
Jer ti ne razumes.
Dok tu lezis ja po celom telu osecam onu eksploziju naseg spajanja.
Jer ti spavas.
A ja ne smem.
Moram da te cuvam.
Jer ti si izmisljena boja svemira.
Predivna mladost I prva bitna stvar.
Prvo disanje koje sam oslusnula.
Jer ti si samo jedan.
Njihova lica lice na tvoje.
Njihove male rucice sto prvi put mashu kroz gust I vlazan vazduh…
Nasa su ih tela stvorila.
Jer sam te pustila.
Jer sam to zelela.
A da li si zaista hteo,to nisam pitala…
Nekako sam te istrpela…
Znam da se plasis da cu osetiti da me osecas.
Za to sa svetloscu iz tvog potkrovlja razgovaram.
Ti samo spavaj.
Nasa deca su u mojim prstima.
Ti budi miran.
Ja sam ti sve sad priznala.
I kad se probudis jutro ce mirisati na znoj.
I kad se probudis jutro ce gledati u nas.
I kad se probudis jutro ce spavati.
I kad se probudis jutro ce nam oprostiti sto smo noc izdali.
I kad se probudis jutro cemo biti u dvoje.
I kada probudis jutro,pozeleces da me poljubis.
I kad se probudim ja cu znati da je krevet prazan…
I da se nikada nismo voleli.

TAMARA MAGIS · ***bombica***

volim da pisem,ranije sam dosta pisala,sve to cuvam,ali sam se u poslednje vreme malo olenjila Wink

Jasmina-70 · Početnik Domaćeg.de

Pinki.funclub · Početnik Domaćeg.de

Svrljem tu i tamo ponesto.... Cool