Историја Немачке

Charmed · Malo ~ mače ~

Систем савеза

Главни механизам почетка рата који је одвео све тадашње светске силе у Први светски рат једну за другом био је систем савеза.

Оно што је требало бити стриктно ограничен и кратак рат, између оптуженог и оптужујућег - Србије и Аустро-Угарске прерасло је врло брзо у нешто што је било изнад најгорих очекивања и најратоборнијих министара у Берлину (и наравно Бечу, који је ускоро постао свестан у шта се упустио), упркос немачким гаранцијама о брзом крају рата.

Је ли могуће да се уђе дубље у европску историју, као истраживање разних савеза који ће одиграти главне улоге у највећем покољу до 1914.? Но вратимо се још у период пре самог почетка рата, у другу половину 19. века, када је немачки канцелар Ото фон Бизмарк створио основе будућих савеза-уједињење разједињених немачких земаља у јединствену нову државу Немачко царство.

Charmed · Malo ~ mače ~

Бизмаркова потреба за савезима

Покрајине Алзас и Лорена

Бизмарково стварање уједињене Немачке било је директно повезано с избијањем рата 43 године касније, које је резултирало стварањем кључних савеза који ће касније да стигну на светску позорницу.

Испунивши своју животну жељу, Бизмаркови експанзионистички планови били су приведени крају. Осигурао је што је тражио, и његова главна жеља било је очување стабилности тек створеног Царства. Започео је тако стварати Савезе Европе, тако заштивши Немачку, од потенцијалних непријатеља.

Био је посебно свестан да Француска неће само тако мирно гледати на своје некадашње покрајине које је изгубила у Пруско-француском рату. Заправо француски ратни план XVII је био већином базиран на поновном враћање покрајина Алзас и Лорена под француску власт, у што краћем времену, али са застрашујућим последицама.

Бизмарк се у почетку није бојао савеза између Француске и Велике Британије, делом због тога што је у то време Британија водила политику тзв. "сјајне изолације", самопроглашене политике немешања у збивања на континенту.

Charmed · Malo ~ mače ~

Тројецарски савез и Двојни савез

Започео је преговарати, и 1837. створио Тројецарски савез, који је обавезао Немачку, Аустро-Угарску и Русију да си помажу једна другој за време рата. То се стање одржало до 1878., када је Русија иступила из савеза., оставивши Бизмарка у новом Двојном савезу с Аустро-Угарском 1879.

Овај каснији споразум обвезао је те земље да си помажу у случају руског напада на једну од њих, или ако Русија буде помагала једној другој држави у рату против Аустро-Угарске, или Немачке. Ако једна друга држава буде нападнута од неке велике силе, нпр. Француске, обје државе, и Њемачка и Аустро-Угарска морају остати неутралне.

Овај савез, за разлику од осталих, трајао је до избијања рата 1914. Но Аустрија је позвала Немачку у помоћ да присили Русију на престанак слања помоћи Србији (која је била савезом повезана с Русијом), на што је Немачка одмах пристала.

Тројни савез

Двије године након што су Немачка и Аустро-Угарска потписале споразум о Двојном савезу, Краљевина Италија је ушла у Тројни савез (1881.). Под увјетима тог споразума, Немачка и Аустро-Угарска обећале су помоћи Италији у случају да буде нападнута од стране Француске, те обратно-Италија је била обавезна помоћи у случају да Француска објави рат Аустро-Угарској или Немачкој, или објема.

Надаље, да се једна потписница нашла у рату с двије силе (или више), остале двије потписнице пружиле би војну помоћ. На крају, да је иједна од три потписнице одлучила започети "превентивни" рат, остале двије потписнице остале би неутралне.

Један од главних циљева Тројног савеза био је да спрече Италију да објави рат против Аустро-Угарске, с којом је имала несугласице око територијалних питања.

Италијански краљ Виктор Емануел III

Charmed · Malo ~ mače ~

Тајни француско-италијански договор

У раздобљу када су везе међу чланицама Тројног савеза започеле слабити, Италија је започела тајно преговарати с Француском, под којим би Италија остала неутрална у случају да Немачка нападне Француску. Што се и догодило.

1914. Италија је прогласила да је немачки напад на Француску "агресорски" и тако се позвала на клаузулу да се Италија прогласи неутралном. Годину послије Италија улази у рат, али као савезник Британије, Француске и Русије.

Споразум реосигурања

Потенцијално велике важности, иако је пропао након три године, Бизмарк у 1887., пристаје на такозвани Споразум реосигурања са Русијом.

Тај документ осигуравао је објема силама да остану неутралне ако иједна од њих буде уведена у рат с трећом силом (или офанзивно или дефанзивно).

Но, да је та трећа сила била Француска, Русија не би била обвезна пружити помоћ Немачкој (као и што Немачка не би могла пружити помоћ Русији у рату с Аустро-Угарском) Бизмарк је тим споразумом хтео да избегне могућност рата на двије фронте против Француске и Русије.

Била је то замршена мрежа савеза; руски цар Николај II укида Споразум 1890. (исте године када нови немачки цар Вилхелм II отпушта ветерана-канцелара Бизмарка).

Charmed · Malo ~ mače ~

Француско-руски споразуми

Годину након што је Споразум реосигурања пропао, Русија улази у савез с Француском. Обје силе пристале да се саветују једна с другом ако се једна од њих нађе у рату с неком другом државом, али и у случају да стабилност Европе буде угрожена.

Овај споразум додатно је учвршћен 1892. стварањем Француско-руског војног конгреса , који се специјализирао за протунападе на потенцијално опасне земље Тројног савеза - Немачку, Аустро-Угарску и Италију.

Укратко, да је Француска или Русија нападнута од стране потписница Тројног савеза, или да сила Тројног савеза започне мобилизацију против Француске или Русије (започињање свеопште мобилизације војске, припремања ратног стања и објаве рата), друга сила би пружила војну помоћ.

Британски излазак из "Сјајне изолације"

Насљедник цара Вилхелма, амбициозни Кајзер Вилхелм ИИ започео је Њемачко Царство водити према месту најјаче светске силе. С отпустом Бизмарка нови Кајзер започео је од Немачке стварати колонијалну силу што је значило успоставу њемачке моћи на Пацифику и, што је много важније, у Африци.

Вилхелм, охрабрен од стране министра морнарице Тирипица, започео је стварати масивну флоту која би била једнака, ако не и надмоћнија британској.

Британија, која је у то време била највећа светска сила, није само мирно гледала на немачке амбициозне планове. У првим годинама 20. века, 1902., потписује Војни споразум с Јапаном, тако ограничавајући ширење немачких колонија на Истоку.

Такође је започела преправљати своје старије бродове и градити нове, желећи тако надјачати немачку флоту. У томе је и успјела саградивши у само 14 мјесеци-што је био рекорд-огромни бојни брод ХМС Дреднот, који је завршен у децембру 1906. У време кад јој је Немачка објавила рат, 1914., Немачка је имала 29 оперативних бојних бродова, а Британија 49.

Осим њеног успеха у поморској утрци, немачке амбиције успјеле су "увести" Британију у Европски систем свеза, што је такођер, убрзало почетак рата.

Charmed · Malo ~ mače ~

Фридрих Барбароса

Фридрих Барбароса (1122 - 10. јун 1190.) је краљ Немачке од 1152 до 1190. Био је цар Светог Римског Царства од 1155 до 1190. Био је такође краљ Италије (1154-1186). Припадао је Хоенштауфен династији. Познат је по учешћу у Трећем крсташком рату, где се утопио при преласку реке. Немачка инвазија на Советски Савез 1941 имала је назив Операција Барбароса. Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Charmed · Malo ~ mače ~

Постаје краљ

Током другог крсташког рата прати свога стрица њемачког краља Конрада III. Поход се показао као потпуни промашај, али Фридрих се истакао и задобио поверење краља. Када је Конрад III умирао у фебруару 1152. присутни су били само Фридрих и бискуп од Бамберга.

Обојица су тврдили да је Конрад III предао Барбароси краљевска обиљежја и да је тиме Фридрих Барбароса наследник краља, а не краљев шестогодишњи син. Краљевски електори су поверовали у ту причу, тако да је Фридрих I Барбароса изабран за њемачког краља и крунисан је у Ахену.

Успоставља ред у Немачкој и околици

Барбароса је желио да поврати Свето Римско Царство на позицију, коју је имало под Карлом Великим и Отом I Великим. Сматрао је да је најпре нужно успоставити мир у Немачкој, да би касније могао да се окрене Италији. Издао је генерални позив на мир, а сам је направио великодушне уступке великашима.

Умешао се у дански грађански рат између Свенда III и Валдемара Данског. Започео је и преговоре са Манојлом I Комненом.

Charmed · Malo ~ mače ~

Споразум са папом да би био цар Светог Римског Царства

Да би био крунисан као цар Светог Римског Царства, нуди разне уступке папи у замену за подршку. Склопио је споразум са папом Евгенијем III у марту 1153. по коме се обавезује да брани папинство и да не склапа мир са Роџером II Сицилијанским или са другим непријатељима цркве, без изричитог папиног одобрења.

Подузео је 6 експедиција у Италију. Први пут је отишао да би био окруњен ѕа цара Светог Римског Царства, а после тога је смирио Арнолада од Бреше.

Поново успоставља ред у Немачкој

Напустио је Италију ујесен 1155., да би поново успоставио ред у Немачкој. Током Барбаросиног одсуства поново је у Немачкој завладао неред, а посебно у Баварској. По повратку Фридрих Барбароса брзо успоставља ред. Војвода од Саксоније Хенрик Лав добија Баварску, а војвода од Баварске је компензиран поставши војводе од Аустрије. Фредерик се оженио 1156. са Беатриче од Бургундије ,ћерком наследницом краљевства Бургундије. Тиме Фридрик Барбароса постаје и владар Бургундије.

Charmed · Malo ~ mače ~

Папа Александар III екскомуницира Барбаросу

У другу италијанску експедицију креће јуна 1158. Прати га војвода од Саксоније и Баварске Хенрик Лав са неустрашивим Саксонцима. Успостављају царску власт и царске службенике по градовима северне Италије. У Милану избија побуна, али га поново заузимају. Почиње и борба са новим папом Александром III, који екскомуницира Фридрика Барбаросу 1160. Као одговор на екскомуникацију Фридрик Барбароса даје подршку антипапи Биктору IV. То је стање борбе цркве и државе за примат.

Поново се враћа у Њемачку при крају 1162, па спречава појачање сукоба Хенрика Лава и бројних околних принчева, који су се бојали повећања моћи Хенрика Лава. Јако оштро је казнио грађане Мајнца због побуне против надбискупа Арнолда.

Тређи и четврти поход на Италију

Следећи поход на Италију је био 1163. Планирао је да освоји Сицилију. Међутим против њега је оформљен јаки савез, који је створен због великих пореза, који су им царски службеници разрезивали.

Поново креће у Италију 1166, да би осигурао и подржао свог штићеника антипапу Паскала. Хенрик Лав је одбио да се придружи том походу, јер је намеравао да решава спорове са суседима, а и да се шири на Словенске земље у југоисточној Немачкој. Нагло избијање куге угрозило је целу царску армију, тако да се Фридрих Барбароса вратио у Њемачку, где је остао следећих 6 година. Улази у пријатељске односе са Византијским царем Манојлом Комнином, а покушава успоставити боље односе са енглеским краљем Хенриком II и француским краљем Лујом VII..........

(preuzeto sa neta)