El CyberNovela Domaci De

andrejica · Tico & Ada

29 Epizoda

Zivot je gotovo stao u Haciendi Domaci, nesto cudno se desavalo tj desilo i to je pogodilo ljude koji su ziveti tu iznenada, da ni sami nisu svesni da se ista nesto desilo.. Kao magija.. Zivot u Haciendi je bio siv, tmuran, tuzan, gotovo da se nista nije ni desavalo, svaki dan je bio isti. Hodnicima Haciende nisu vise jurila deca, nije bilo smeha, nije bilo veselja, kao da je Hacienda Domaci umrla ili pak spavala dubokim snom. Sve je bilo mrtvo.. Vreme je prolazilo, a praznina u ukucanima samo rasla do momenta kada bi ih praznina potpuno i preuzela. Sve je delovalo zacarano, ukleto. Ljubi koji su pokusavali da udju u Haciendu bili su spreceni nekim cudnim silama, ili jednostavno nisu mogli da nadju pristup Haciendi, nigde vrata, nigde kapije, nigde ulaza.. Oni koji su boravili u Haciendi bii su zarobljeni, sumorni, depresivni, polako gubeci ono malo ljudkosti koje su nosili u sebi, gubili su svoju dusu.. Svaki od njih se borio sa nekim svojim unutrasnjim demonom.

Nasta se osecala zarobljenom u telu nepoznate zene. Zene koja je zudela sa Valterom koji se svidjao njenoj sestri Skorpijici. Svako vece prerusavala se u izgubljenu, bespomocnu princezu sa maskom na licu, koja bi joj dala moc da se oseca nepobedljivom, nevidljivom za svo zlo. Tako bi Nasta u pola noci dolazila kod Valtera u sobu i vodili bi ljubav strasno, kidajuci jedan s drugog odecu, dok bi dugmici leteli na sve strane po sobi.. Svila sa postelje koja ih je kao veo obavijala lebdela je pokraj otvorenog prozora noci sumorne i sive kao i dusa Naste dok je nosila tu masku na licu. Valter je ljubio svuda po telu, nezno ali sa puno pozude kao da je omadjijan. Provlacio je svoje snazne, dugacke prste od njenog potiljka pa kroz njenu kosu, spustajuci se do njenih bedra, stomaka, butina.. Mazio je svaki deo njenog tela.

U momentu Nasta se uzdigla, prekoracila ga i pocela ga ljubiti po vratu.. Svila sa vela kreveta je jos vise zaigrala kada se Skorpijica pojavila na vratima, siroko otvoreci velika teska vrata. Nasta je skocila sa kreveta zgrabvsi komad pokidanog carsava pokrivi svoje golisavo telo, uputila se ka otvorenom prozoru. Ocesala se o naslonjac o koji umalo nije pala, iskocila je kroz prozor. Dok se Skorpijica priblizila prozoru, Nasta je nestala kao da nije ni bila tu. Valter je i dalje lezao na krevetu kao u transu, do onog momenta kada ga je Skorpijica udarila jastukom po medjunozju. Skorpijica se okrenula i uvredjena i povredjena napustila sobu. Valter se priblizio prozoru van sebe, kao da je sve sanjao, sa namerom da zatvori prozor jer se u medjuvremenu vetar samo pojacao. Nesto mu je ubolo nogu, sagnuo se da dohvati.. Bila je to snala Naste koju je ona ispustila dok je bezala kroz prozor. Valter je podigao tu snalu i cvrsto je zagrlio.
Nasta se vratila u svoju sobu, skinula masku sa lica. Opet se osecala slabom, nemocnom, ranjivom.. Pogledala je niz svoje golo telo dok je jos uvek bila umotana u deo carsava i upitala: „O Boze sta sam ucinila?”.

Coka je poprimila kostim amazonke i mamila, i lovila je sve muskarce u Haciendi i u okolini koji bi nekom teskom mukom i uspeli koliko toliko da se priblize dvoru. Zbog Coke je i broj muskaraca u okolini drasticno smanjio, retki su preziveli ili uspeli da se izvuku od Cokine ruke.

Coka je zena koja je povredjena Ticminim nerazumevanjem da joj je kao i svakoj drugoj zeni potrebna ljubav, potrebna paznja. Povrh svih sumnji da je on mozda ne vara sa bliznakinjama i sa ko zna skime jos po Haciendi demon Coke je pretvorio u amazonku, osvetoljubivo zenu ubicu muskaraca. Cokin plan je bio da svu patnju koji su muskarci naneli zenama da prebaci muskarcima, da ih oni iskuse na svojoj kozi. Posle muskaraca bi dosli na red i sve fufe koji bi ikad i pomislile da pogledaju ozenjenog ili zauzetog muskarca. Nije bilo vise minica ni dekolteo u Haciendi, Coka bi to strogo resavala a to bi bilo presudno za one koji ne bi postovali njene zakone. Ticma je bio kukavica, kada je vidio kuda sve ovo vodi, sakrio se kao mis u svoju jazbinu iz koje nije izlazio. Ticma je u pocetku i pokusao da urazumi Coki govoreci da je voli i da je sve ovo zla magija sto se desava, da pokusa da se bori protiv toga, ali Coka naravno ga nije ni htela slusati:
- „Zla magija te je i naterala da me zapostavis? Zla magija te je i naterala da se spandjas sa onim fufama? Ne bi rekla... jedino si zlo ovde ti i zato te trebam unistiti” - Coka je izvadila ogroman noz i bacila ga ka Ticmi. Noz je proleteo pokraj Ticme okrznujuci ga da mu je Coka skratila kosu za koju dlaku. U ovom novom svetu, Ticma i Coka su razvedeni i Coka ga duboko mrzi. Ticma nije nasao srecu i bez nje je samo propao. Postao je klosar, ziveci od danas do sutra, spavajuci po parku, nosio je prljavu odecu a i sam Bog zna kad se i on poslednji put okupao. Grozno..

Malena se opustila i previse u drustvu svojih novih prijatelja. Prijatelji su joj bili buntovnici koji su ziveli u kombiju, imali su dugacke ispletene kose sa pirsingom u obrvi, jeziku i ko zna gde sve jos.. Oblacili su se u crno, sminkali su se u crno. Njenoj sestri Nexi oni su bili potpuni gubitnici, pijanice i narkomani. Pokusala je svoju malu sestru da izvuce iz kandzi ovih strasnih „demona” koji su je sve vise i vise uvlacili u svoj svet bluda i stida, ali ona kao da je nije ni cula, nije marila za nju i nije je bilo briga sta ce joj reci ili uraditi. Jednom prilikom je zatekla kako izlazi iz kombija pijana i nadrogirana sa jarko crvenim natecenim ocima, kako namesta grudnjak.

Nexa je pocela da urla na Malenu i zabranila joj je izlazke do daljnjeg, zatim je poslala u sobu. Malena se samo jako nasmejala, okrenula i uputila nazak da kombiju. Nexa je uhvatila za misicu:
- „Gde si to krenula?”
- „Sta se to tebe tice?”
- “Neces valjda da se vratis tamo? Upropastices se dete!! Vidi sta su ti uradili!! Pijana si i nadrogirana! Samo jos fali da ti obriju glavu id a ti stave pirsing u jezik!” – govorila je Nexa pokusavajuci da je osvesti.
- “Vidis… Nije ti to losa ideja!” – priblizila se sestri i olizala joj desni obraz znajuci koliko se Nexa gadi na takve stvari.

Malena se vratila u kombi nakon cega je usledila velika dreka, a jedan crni grudnjak je izbacen kroz prozor kombija ispred noge Nexe. Nexa je pala na kolena, podigla je grudnjak i pocela da place.

Jbstapar je oduvek bila kao maleno, razmazeno, umiljato devojce koja nikako nije htela da odraste i da predje u svet devojaka. Htela je da se promeni ali joj to nije uspevalo. Njen najveci strah je bio da zauvek ostane devojcica. Njena porodica se trudila da je promeni, da je malo oslobodi, zato su i unajmili Anabel da bi joj pokazao svet kakav jeste i da je prihvati, te da zakoraci u svet kako to dolici devojci njenih godina. Jbstapar je iskopala iz dna ormana njene stare haljinice koje je kao devojcica nosila. Te haljine je dobila od svoje bake, volela ih je tada nositi i majka je jedva odvojila od njih. Omiljeni komplet, koji je i sada obukla je crvena siroka leprsava suknja sa belim masnicama i bela kosulja nabrana na grudima gde su izvezene ogromne ruze, i sa crvenim masnicama na ramenima i rukavima. Skupila je kosu u dve kikice i podigla ih, vezala ih crvenim masnicama. Kao mala volela se sminkati maminim i sestrinim sminkama. Ulazila je u tudje sobe i uzimala im najsjajniju sminku. Nasminkala se u fazonu barbi devojcice. Roze senka na ocima koje je pokrivalo pola kapaka, roze-crveno rumenilo na jagodicama, crven karmin na usnama. Sedela je u svojoj sobi, rasirila je cebence iz detinjstva nasred sobe, sela i okruzila se igrackama koje je cuvala u ormanu u jednom velikom kovcegu. Najvise je imala lutke oko sebe koje je uredno poredjala u krug, u sedeci polozaj. Izvukla je i njen set za cajanku i svakoj lutci je stavila soljicu u krilu.

Na malenom sporetu je kuvala rucak mesajuci je kasikicom, i kuvala je caj sa svoje drugarice. Pocela je da zvizdi:
- „Devojke caj je gotov” – smeskala se Jbstapar.
- „Molim? Ne, Anabela nam se nece pridruziti Breskvice” – pricala je sa lutkom „Ona nas ne razume, hoce da kaze da vi niste zive, hoce da nas razdvoji ali mi joj to necemo dozvoliti jel tako Jagodice Bobice?” – srkala je izmisljeni caj trepcuci silno okicama na koje je napola nalepila vestacke trepavice.
- „Nemoj tako da pricas samnom Breskvice!” – rekla je pomalo iznervirano Jbstapar i skocila je na lutku i pocela je da je bije, da je udara o stomak pesnicama.

Nekadasnji Bojan Kralj nije vise radio u Kafani, Kafane gotovo da nije ni bilo. Ostalo je samo prazno mesto, daske, prljavstine, kartoni, prazne flase i case na sve strane. Bilo je to staniste pacova koji su se iz dana u dan sce vise i vise mnozili i preuzimali ovaj deo prostora. Idealno je mesto za njih, mracno i vlazno. Gde je nekad stojao sank i natpis Kafane sad je samo prazno mesto, prazan zid sa pukotinama pune paucine i prasine. Dole lezi slomljen zastitni znak Kafane. Da, nije bilo vise Kafane, sad je to samo krs i lom, propala je Kafana. Tako nekadasnji konobar Bojan Kralj je pak ziveo ovde u Kafani zajedno sa pacovima. Zavlacio se pod kartone kao pacov, oni su ga grejali. Za razonodu, svaki dan je tacno u 14h izlazio napolje u dvoriste Haciende da se pod olucima dok je voda kapljala okupa. Zatim bi uzdignuo obe ruke u visine i potpuno go trcao unaokolo sat vremena urlajuci nekim jezikom koji niko nije razumeo. Kada bi pak naleteo na neku devojku, zenu digao bi sve tri „ruke” u vis, te trcao oko nje u krug, u krug, u krug.. Kada bi tih sat vremena proslo utrco bi tako go u rupu od nekadasnje Kafane i pao u nesvest a pacovi bi ga prekrili kartonima.

Pored Bojana koji je trckarao go po vrtu tu se mogao naci i Aleks koji je vec mesecima tmurno lutao po vrtu poput deteta koji za uskrs trazi sakrivena uskrsnja jaja. Samo sto Aleks nije trazio uskrsnja jaja vec sta bi mogao da cugne. Mesecima njegova alkoholom gladna usta nisu nista okusila. Osecao se sam, izgubljen kao u pustinji, nigde oaze gde bi mogla poteci fina, tek ispecena rakija. Aleksa je cesto hvatala fatamorgana.. Te kada se desilo da Aleks zaluta u Bojanov termin ludarluka i slucajno se sretnu, te Bojan natrci na Aleks i sudare se, oboje bi ustali vristaci pobegli na drugu stranu glavnom bez obzira, ali posto je citav vrt Haciende uredjen poput lavirinta kako ga je Tamara uredila, ponovo bi se sreli i jos u vecem zaletu bi se sudarili. Aleks bi urliko jer se sudario sa golim Bojanom Kraljem i sto mu to medju nogama landara na sve strane, plasio se Aleks golog Bojana. Proklinjao sve redom sto nije imao pri ruci nesto da cugne, ko zna mozda bi mu Bojan nestao, mozda je sve to prividjenje, mozda je poput narkomana pa mu se prividjaju stvari... Ili mozda bi lakse podneo Bojanovu golotinju?
„U svakom slucaju uz pomoc cuge bi mi sigurno bilo lakse... Znao bi sta treba raditi..” – mislio je Aleks. „Ili bi mozda Bojanu ponudio cugu pa bi nestao? Neeeeee... Ne dam ja cugu Bojanu”. „Uhhh kako bi mi sad dobro dosla ova cuga” – na trenutak je stao, prestao da panici i krenuo da prevrce zbunove oko njega u nadi da je tu kao pas mozda „zakopao” ostavio koju cugu za crne dane kakvi su sad dosli.
Preturao je, preturao i napokon je pronasao cev od buradi piva s kojim su nekada u Kafani na zurkama ispijali pivo. Aleksu je zasjala iskra u ocima, uhvatio je cev i snazno je povukao.
- „Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!” – zaculo se iza zbuna.

Aleks je imao fatamorganu, nazalost to nije bilo crevo od bureta piva vec je bio Bojan Kralj i njegov ... Bojan je poput ranjene zveri skocio na Aleksa i potrcao dalje, Aleks je ostao da lezi i dalje na zemlji i razmisljao o buretu piva..
To nije bio jedini slucaj kada je imao fatamorganu, desavalo se vec da se baci na oblizni kaktus i da pocne da lize kaktus od korena do vrhu, zagrlivsi ga ko da mu je najmilija majka.

Lizao je kaktus sve do momenta kad bi mu se na jeziku skupile sve iglice koje je mogao da pokupi. U njegovoj svesti kaktus nije bio kaktus vec flasa tekile, savrseno ohladjen u kantici okruzen svezim limunom. Ali to je samo bio stari kaktus koji je bio izbacen u vrt zbog sujeverja da donosi samo nesrecu.
Aleks je postao ocajan, postao je alkoholom opcinjen razbojnik koji bi provalio u tudje stanove i pljackao im ormanice za lekove, uzimajuci medicinski alkohol. Ljudi su poceli da skrivaju hidrogene, medicinske alkohole, boricide, sredstva za ispiranje usta jer sve bi to nestalo kada bi se Aleks pojavio. Ljudi su poceli da ga se plase kada je i sam poceo da izaziva nesrece, kopajuci rupe po vrtovima, podmazujuci stepeniste nekom klizavom, providljivom masom; da bi se desile odredjene nesrece koje iziskuju koriscenje dezinfekcionog sredstva i medicinskog alkohola. Alkohol ga totalno preuzeo, unistavalo ga.. Pre nedelju dana su ga videli u stali kako je legao pod malu ovcicu i milije je po trbuhu govoreci:
- „Lepo moje bure vina, lepo moje....” – pokusavao je da nadje slavinu
- „Meeeeeeeeeeeeeeeee”.

Svi su bili depresivni u Haciendi Domaci, tmurni i ponasali se kao da su srenuli sa uma. Svi, sem Coco Bila. Bil je zadovoljno, smeseci se prolazio kroz Haciendu i divio joj se. Razgledao je po hodnicima i zadovoljno se smeskao kada bi zacuo neki vrisak ili zvuk zalupljenih vrata. Kao da ga ovaj haos koji je nastao zadovoljava.. Zastao je iza jednih vrata gde je vladala potpuna tisina. Vladala je potpuna tisina, moglo se samo cuti neko grebanje i cvilenje miseva koji pokusavaju da pobegnu gladnim pacovima. Bil je pokucao na vrata:
- „Jesi ziv?”

Zaculo se neko zveketanje lancima.
- „Dobro je..” – odgovorio je Bil i krenuo dalje.

Usao je u veliki dnevni boravak gde su dva coveka, naizgled mnogo ostarila, lica su im bila umorna i duga ko da imaju sto godina. Igrali su sah. Bili su to Nenad i Dusan. Bil ih je potapsao po ramenima i spustio im caj koji se pusio u tamnoj, hladnoj prostoriji i vise nego sto je trebao. Caj je bio neobicne boje ali je Bil govorio da je normalno da ima fluoroscentnu zelenu boju posto je to caj od posebne mesavine biljaka koji okrepljuje duh i telo. Nenad i Dusan su iz jednog daha popili caj vec naviknuti da grozomoran ukus koji je podsecao na mokracu zabe i sluzi puza, te nastavili da igraju salje sah. Dusan je uradio potez i pojeo Nenadovog pijuna. Nenad se naljutio i podigao svoj stap pomocu kojeg je bio prinudjen u poslednje vreme da hoda jer bez njega je jako brzo gubio ravnotezu; i lupio Dusana po glavi bez ijedne reci. Dusan je bio pomalo iznenadjen Nenanovim postupkom, ali mu se u ocima pojavio cudan sjaj, te je i on postupio isto, podignuvsi svoj stap i uzvrativsi Nenadu istom merom. Sada je Nenad bio iznenadjem ali istog momenta je odlucio da mu uzvrati udarac, Dusan mu ponovo uzvratio. Bil je posmatrao kako se njih dvojica mlate stapovima po glavi, te je zadovoljan tokom dogadjaja, zatvorio za sobom siroka gvozdena vrata.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Svaka cast na ovako bujnoj masti Mr. Green

mada su neki opisi interesantni i istiniti Mr. Green

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

Wiiiu, bravo Laughing

Svaka cast Wink

Bojan_kralj · **~Angel azul~**

Covece dal je moguce da je kafana od mene napravila manijaka...da me vodis kod psihijatra Mr. Green

Iskreno ocekivao sam da cu nakon zatvaranja kafane biti normalniji, ali dobro Mr. Green

...za ove ostale si sve pogodila Mr. Green

btw. ako moze jedan mali predlog, da malo izbacis ove neaktivne clanove a da ubacis ove nove, aktivne...eto toliko od mene Smile

nastasenjka · **~daydreaming~**

hmmm...interesantno stivo

andrejica · Tico & Ada

Bi ja ali posto nisam bila dugo na forumu ne znam ni ko je aktivan a ko nije...

Bojan_kralj · **~Angel azul~**

Pa aktiviraj se malo Mr. Green

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Andrejice, su ovo neke tvoje "skrivene" zelje? Shocked

Mis'im kazi ako jesu, imam kuci i tekilu, i limun a vala i kaktus ako zatreba.. Laughing

A i slavina ima kol'ko 'ocesh.. i sve su u funkciji Embarassed

Aj' javi pa cemo se iskombinovati nekako.. Laughing

andrejica · Tico & Ada

hm... vrlo tesko.. nemam stalno pristup netu...
tako da sledecu epizodu ocekujte za nedelju dana, mozda dve nedelje...

Aleks Laughing

andrejica · Tico & Ada

30 Epizoda

Nasta je i ove noci dosla kod Valtera, mameci ga svojim usnama, dozvolivsi da joj se priblizi samo malo nakon cega bi se izmigoljila. Valter je svuda po sobi pratio kao malo kuce sto prati svoju gazdaricu. Nasta sedne na krevet, evo ga i Valtera, Nasta ustane i Valter ustane, Nasta se seta gore, dole, kad bi se naglo okrenula sudarila bi se sa Valterom. Valter je bio kao opijen sa Nastinim parfemom, hormonom koji je Nasta proizvela. Zeleo je jako, i previse, neobjasnjivo, nekontrolisano. Nasta je bila pomalo surova prema Valteru, jasno je dala do znanja da oni ne mogu da budu zajedno, ne moze da mu se preda da zna da je ono sto je njeno Valter darovao Skorpijici.
- „To pripada meni! Meni! Kako si samo mogao da joj to das?”
- „Nisam. Uzela mi je iz ruke, pomislila je da je to dar za nju..”
- „Zasto joj nisi rekao za nas? Zasto joj nisi rekao da zelis mene dok si snjom?” – Nasta je pocela da ljubi bradu Valteru – „Zasto joj nisi rekao da zamisljas mene dok nju ljubis?” – Valter joj hteo poljubiti usne ali se Nasta izmakla, ustala – „Ne. Dobices me tek kada mi vratis snalu.”
- „Dobices je veceras!”
- „I bolje bi ti bilo inace me nikad vise neces videti”
- ”Neeeeeee” – Valter joj pritrcao i poceo joj ljubiti ruke pocevsi od dlanova, polako na gore, preko laktova, ramena, jos jedan pokusaj da joj se domogne usana... Ali bezuspesan, Nasta je izmakla svoju ruku, okrenula se i otisla.
Kasnije te noci, Valter se usunjao u Skorpijicinu sobu dok je ona spavala. Preturao joj je po fiokama, prevrtao im sadrzaj ne bi li nasao gde li je Skorpijica ostavila snalu. Nasao je neku ukrasnu kutiju, izvadio je i otvorio.

Kutija je pocela da svira, Valter je brzo zatvorio i okrenuo glavu ka Skorpijici sa strahom nije li je probudio. Nesto je promumlala u snu i okrenula se na drugu stranu prekrivsi glavu jorganom. Valter je ponovo otvorio kutiju ovog puta brze i za treptaj oka ispraznio sadrzaj kutijice, i brzo zatvorio kutiju. Pogledao je ponovo ka Skorpijici, samo se „planina” ispod jorgana pomerila.. Pregledao je izvadjen sadrzaj iz kutije i uocio snalu koju je trazio, cvrsto je stegnuo u saku i ubo se na njega
- „Aaaaaauuuuu!!” – u trenutku kada je shvatio da je to glasno ispustio, drugom slobodnom rukom je prekrio usta i polako se okrenuo prema Skorpijici.
Sav se skamenio kada se okrenuo i ugledao Skorpijicu besnu ispred sebe.
- ”Valtere sta to radis?”
- ”Ja... Ja... Ja...”
Skorpijica je uocila kutijicu na stolu i njen sadrzaj pored.
- „Tako znaci? Ko zna kome si namenio tu snalu pa si sad dosao po nju... Cija je? Kome si je namenio? Priznaj gade!!!”
- „Sreco nije tako kako mislis” – polako se Valter povlacio ka vratima..
- „Naravno da nije ljubavi. Ni ovo nece biti tako kako izgleda..” – zgrabila je kutijicu sa stola i gadjala Valtera. Uspela je da pogodi Valtera u glavu, Valter se ocesao o kljucaonicu i ispao napolje. Skorpijica je prisla vratima i zatvorila ih ljutito:
- „Skote!!” – rekla je.

Valter se vratio u svoju sobu gde ga je vec Nasta cekala, rastezuci se po krevetu poput macke. Kad se Valter priblizo krevetu Nasta ga je scepala i povukla pod sebe
- „Jesi li mi doneo?” – nezno se priljubila uz njegov obraz, sada se mazeci kao malo cedo kada se ulaguje roditelju za novu igracku koju je videla u izlogu dok su se setali gradom.
Valter izvadi onom povredjenom rukom snalu iz dzepa i pokaze Nasti. Nasta uzme snalu iz njegovih ruku i pocela mu ljubiti povredjeni prst, ubrzo ga citavog strpala u usta. Strasti su se razbuktali, napokon su vodili ljubav, ispunjavajuci svoju sudbinu. Ali sudbina Valtera je bila malo drugacija... On nije primetio da Nasta nije ni na tren ispustila snalu iz ruke. Na vrhuncu strasti, kada su oboje bili veoma blizu da dozive ekstazu Nasta je stisnula sredinu snale i iz nje je iskocila dugacka, tanka igla. Valter sav opijen strascu nije nista primetio dok je zatvorenih ociju uzdisao na jastuku. Nakon sto je Nasta zadovoljila svoje potrebe, u istoj sekundi je probola iglom Valterov grkljan dok se on izvijao glavom unazad.. Valter je ispustio svoj poslednji uzdah.. Skorpijica je najednom osetila tup bol u grudima..

Stanje Coke se sve vise i vise pogorsavalo, izgubila je veru u sve muskarce. Prvo ih je samo ignorisala, govorila kako moze sama i bez njih. Ali kasnije se zaista razocarala, silni pokusaji da krene dalje bez Ticme, mozda sa nekim drugim pokusa. Ali na kraju sve ih je uporedjivala sa Ticmom, mozda nekad i nije to radila naglas ali u glavi je stalno ponavljala da su svi muskarci isti, da svi maju samo jedan cilj, da nijedan ne moze da bude veran, dobar i posten muz, decko. Nijedan nije zasluzio da zivi! U jednom od ovih momenata se najverovatnije i pretvorila u nemilosrdnu Amazonku koja ima jedini cilj da muci sve muskarce, da im vrati bol koji su naneli zenama, da im se osveti i da ih na kraju i iskoreni sve do jednog.

„Nema vise muskaraca, nema vise boli.. Svi srecni... Ja srecna”
Stalno je ponavljala sebi kako bi svet bez njih bio mnogo lepsi. Sto je najgore, u svakom muskarcu je videla Ticmu, neku njegovu osobinu, karakter, sve dok se on ne bi pretvorio u njenim ocima u sliku i priliku Ticme.
Uhvatila je Coka nekog coveka koji se skupljao sa zice zenski dolnji ves. Coka je skocila na njega i zarobila ga. U njenim ocima on je bio jos jedan perverznjak, manijak koji otima zenama dolnji ves i ko zna sta radi sa njim. Grozno! Bolesno! Nije ni na tren pomislila da on mozda skuplja dolnji ves svoje zene ili majke pomazuci joj. Coka je ispred sebe sa videla Ticmu kako uzima gacice bliznakinja, Jelene i Lane i sakriva ga brzo u kutiju sa alatima jer je neko naisao i ometao ga. Coka je skinula kosulju sa coveka i krenula ga nemilosrdno bicevati svojim dugackim bicem koji je bio kruci od bica kojim se sibaju konji. Vrisak coveka se daleko cuo ali niko se nije usudio odgovoriti jadima mucenog coveka. Svi su znali sta se desava, sta se desava sa Cokom ali ona vise nije bila ona ista Coka, ona mala, mirna i simpaticna zenica koja je samo brinula o svom domu i porodici, ova Coka je bila surova i gruba. Ticma kao i uvek bio je u blizini Coke, drzajuci je na oku, ali ni on se nije usudjivao pojaviti pred njenim ocima znajuci da sve ovo radi zbog njega. Sakrivao se sve do momenta kad je Coka izgubila kontrolu, iztresajuci se na sirotom neduznom coveku, bicevajuci ga do same krvi i mesa, jedva da mu je ostalo nesto malo koze na ledjima koliko ga je izmucila.
- „Ne ljubavi! Nemoj vise!” – iskocio je Ticma. Nije mogao to vise da podnese, makar morao da zrtvuje sebe radi toga. – „Vidi u sta si se pretvorila...”
- „Vidi u sta si ti mene pretvorio”
- ”Pusti ga, nije on nista kriv” – pogledom je pokazao na veznaog, onesvescenog coveka koje su sada samo kanapi drzali podignutog. Izgledao je poput onih lutaka koje se pomeraju na koncima.
- „Neeeee” – zamahnula je bicem prema Ticmi. Ticma se izmakao i sakrio iza nekih drvenih buradi, ali Coka je bicem ispomerala buradi. – „Ne mozes se duso od mene sakriti.. Nikada i nisi nista mogao od mene sakriti” – ljutnja joj je bljestila iz oka.

Na ulazu u dvor se pojavio Coco Bil. Ticma je skocio iza njegane bi li ga Bil zastitio. Coka zamahne bicem i udari Bila. Bil iznenadjen pogleda u Coku dignute obrve.
- „Platices mi Ticma za sve moje prolivene suze”
- „Coka saberi se! Ja sam, Bil!, secas li me se?” – govorio je Bil, ali Coka kao da ga nije cula, ona je sada svuda videla samo Ticmu.
- „Bas me briga sta radis sa drugim muskarcima, ali Coka to sam ja!!!!”
- „I ti si muskarac! Platices mi i ti za to!” – podigla je bic i zamahnula prema Bilu, ali ovog puta Bil je bio spreman i uhvatio je bic u letu. Povukao i oteo joj iz ruke.
Coka je zarezila i jurnula velikim nozem ka Bilu koji je izvukla iz svojih cizama.
- „Sama si to trazila” – rekao je Bil i podigao ruku visoko u vazduh pogledavsi prvo u nebo a posle u Coku, Coka se pretvorila u ogrmonu curku koja je skocila na njegovu nogu. Bil je samo sutnuo, curka je ispustila bolan zvuk. Kad je Ticma video, plakajuci, jecajuci i urlajuci od bola potrcao je prema curki

- „Coka?!” Ljubavi moja” – plakao je grlio curku koja se prvo otimala nakon cega se umirila. Pogledao je ka Bilu i povikao: - „Platices mi za ovo!!!” – velikim zaletom je potrcao ka Bilu.
- „Ticma nemoj da me teras da...” – Ticma je pesnicom udario Bila kome je niz usana potekla krv koju je Bil polizao – „Zazalices za ovo” – izbecio je oci na Ticmu koji se u istom momentu smanjio i pretvorio u curana. Bil je stao ispred njega, sa visine ga pogledao, obrisao rukama usne i nastavio svojim putem. Bil je usao u kuhinju kod sefa kuhinje: - „U dvoristu imate sve odbegle curke”
Posle par minuta se u dvoristu pojavio kuvar Hacijende na kapiji vrta, kada je ugledao dve ogromne curke kako se sepure po vrtu, sa velikim osmehom se i sa velikom satarom u rukama se pojavio ponovo na kapiji vrta za manje od 5 minuta. Curke su do tada mirno sepurile ali pri prizoru gazda kuvara sa velikom satarom u ruci pocele su skakati i bezati na sve strane. Perje je letelo svuda u vazduhu. Gazda kuvar ih je za dlaku promasio, potkresajuci im samo vrh perja. Namucio se kuvar sa njima...

Sa Malenom je bila druga muka u Haciendi, iz inata sestri stavila je 7 pirsinga na telo, asvoje telo je davno predala vodji grupe a kasniej i svima ostalima u drustvu jer oni su bila jedna velika porodica i nije nije imao nista licno jer je sve bilo zajednicko, tako da se to odnosilo i na Malenu. Nije se tacno znalo da li je to zaista Malena radila svojom voljom ili su je nekako primorali na to ili bi to radila samo da napakosti sestri. Sestrini svi strahovi su se ostvarili. Nije vise mogla da je gleda tako droljastu, nadrogiranu kako se vucara sa raznim olosima. Htela je da pomogne svojoj mladjom sestrici ali ovde vise ni prepirke, svadje, teranje u sobu, kazne, nista nije pomagalo. Banda bi je nekako izcupala, iskrala iz sobe. Uvlacili su je u svakakve igralije i snabdevali je redovno drogom. Nije bilo dana kada Malena nije bila nadrogirana. Postala je zavisnik i to je otvoreno i priznala. Ovo se nije moglo vise ovako nastaviti, sestra je resila da stvar uzme u svoje ruke. Otela je Malenu. Lupila je odnazad u glavu sa flasom piva dok se iskradala iz kuce.
- „Mene ovo vise boli nego tebe” – smestila je u kolica, prekrila starim kartonima, papirama, krpama da je ostali ne bi primetila dok je gurala pored njih.
Banda je ismevala, saputali su o njoj dok je ona prolazila pored njih, dovikavali joj, dobacivali.. Pokusali su milion puta i nju da uvuku u svet narkomanije ali ona, starija nije se dala ubediti, dok je sirota Malena, mlada i naivna, i nazalost zaljubljena u vodju grupe bila lak plen.. Odgurala je u napusteni deo Domaceg gde skoro niko nikad ne zalazi. Tu je bila stara koliba na koju su svi zaboravili, obrasla je bila brsljanima tako da je i tako bilo tesko uociti, pogotovo onim novajlijama koji su krace vreme boravili ovde. A i zasto bi oni zalazi ovuda, mracno je, prljavo, napusteno i dosadno... Koliba je bila udaljena od dvora vise od pola sata pesacenja, pa je ono bilo idealno mesto za Neksin plan.
Nesto malo ranije ona je pripremila kolibu za sestru, prebrisavsi prasinu da se ne bi ugusili od prasine ili ne daj Boze razboleli od nje. Bilo je posla oko nje ali vredelo je, barem je ona to tako mislila.. U kolibi je bilo samo dve prostorije, jedna sobica sa krevetom i stolom, i maleno kupatilo sa wc, umivaonikom, ogledalom i sirokim drvenim buretom koji bi posluzio umesto kade za kupanje. Neksa je unela Malenu ali se saplela o rupu na podu i pada zajedno sa Malenom. Malena se nije budila, ocigledno je bila dobro nadrogirana i dobila lagodan udarac u glavu pa je sve sastavilo. Neksa je imala dovoljno vremena da je veze za krevet, pricvrscuci joj noge i ruke da se ne moze pomerati mnogo, ne bi li se previse pomerala, ili pobegla. Kada se Malena osvestila, bila je osamucena jos od drogi koje su joj skoro umesto krvi tekle venama. Nije shvatala situaciju u kojoj se nalazi, gotovo da je pomislila da se momci ponovo poigravaju sa njom pa da ce posle „igrarije” da dobije svoju dozu droge. Nasmejala se i prepustila se igri i skoro pozudno se migoljila vezana za krevet, oblizavajuci usne zatvorenim ocima posto je ipak bila suvise slaba da ih otvori.. Posle nekog vremena kao da je pala u komu, ali samo se onesvestila ili zaspala.. Sestra ju je hranila i pojila, umivala, stavljala joj hladne obloge na glavu, vrat, njedra. Malena uopste nije reagovala na to, iako je imala otvorene oci, nije je mogla videti, sve joj je bilo mutno, samo je gledala u jednu tacku. Tek posle dva dana kada je dolazila polako sebi, shvatala bi da je ona stvarno vezana za krevet i da je nece pustiti. Falila joj je njena dnevna doza. Pocela je da vice, da histerise.

- „Dzabe vices, niko te ne cuje. Bolje pokusaj da se smiris.” – cula je glas iz drugog dela zatamljene sove.
I dalje je bila na neki nacin pod uticajem droge te ni glasove nije prepoznavala, a ni lica, slike su joj se mutile, sve joj se vrtilo. Telo joj je gorelo, drhtalo, osecala je strasan bol u citavom telu. Vristala je od bola ali senka do nje je bila nemilosrdna ma koliko ona vristala od bola, samo je stajala tamo.. Histerisala je, dahtala veoma brzo, molima je i kumila, pokusavala da se izmigolji i oslobodi ali neuspesno.
- „Molim te... Potrebno mi je... Treba mi... Samo malo... Samo malo... Daj mi... Bicu dobra.. Dacu ti... Dozvolicu ti... Molim te...”

Ali dzabe je je Malena molila, nije dobila sta je zelela, svaki put kad je trazila drogu, polivali su je vodom da bi malo dosla sebi i umirila se. Preznojavala se, trzala se, cela soba joj se vrtila, glasovi su joj se komesali, pricinjavalo joj se da cuje glasove kojih nema, cas visoki glas, cas duboki, vristala je, sve joj je bilo mutno. Pocele su joj se i prividjati stvari, videla je ovce koje mekecu na nju, vukove koji joj lizu noge, klovnove koji se naginju nad njom i prskaju je vodom iz svojih cvetova prisivenih na svoja odela.

- „Molim vas moram do toaleta”

Klovn je odvezao ali je zgrabio za misicu i odveo je u kupatilo i celo vreme stajao iza nje. Malena je dosepala do umivaonika, bledo se gledala u ogledalo. Iza nje se klovn osmehivao i rugao joj se. Malena je uhvatila rucku sto se nalazilo na ormaricu pored umivaonika i razbila ogledalo ispred nje. U tom istom delicu sekunde uhvatila je veci deo komadica ogledala i zabola ga klovnu u ramena koji je krenuo ka njoj da je zgrabi i vrati nazad u sobu. Kako je ranjeni klovn pao na kolena, Malena je istrcala napolje i uputila se u susu koja se nalazila ispred nje. Maleni se cinilo kao da je danima trcala, u krug, u krug i da njenom putu jednostavno nema kraja. Sve joj se cinilo poznatim a opet jako nepoznatim da bi nasla put nazad, do kuce, do njenog dragog, vodje grupe, do bande. Bar da naidje na nekog poznatog da je spase, da je uputi... Magla je padala pred njenim ocima, magla koja se sa svakim satom sve pogorsavala i bivala sve gusca i gusca, da se gotovo ni drvece vise nije videlo. Malena se spotakla i zavladao je potpuni mrak. Mrak koji je za nju trajao vecno. Za nesto vise od dve nedelje su je pronasli u sumi kako je razvlace zivotinje, nedaleko od putica koji bi je izveo na cistinu, na put do kuce.
- „Sirota Malena koliko je bila ovisna od narkotika ko zna sta je imala u glavi”
- „Ko zna sta je videla pa je uplasilo da pobegne cak ovamo..”
- „Sta je uopste ovde radila?”
- „Mozda je ovo ubistvo?” – pricalo se medju ljudima.

Neksa je sa zavojom na ramenu slusala sta su ljudi pricali o strasnoj nesreci njene sestre, nakon sto su joj izjavili saucesce i malcice se udaljili od nje dajuci joj privatnosti da se sama izbori sa tugom. Neksa je sama zivela sa boli sto je izgubila sestru na ovaj nesrecan nacin dok je pokusavala da je spasi iz sveta narkomanije i siledzijstva. Jedino sto nije mogla da predvidi je to da ce ona da ima toliko jake halucinacije tokom odvikavanja da ce umisliti sebi neprijatelje, napasti je i pobeci sama, u dolnjem vesu u sumu, vrteti se u krug, ne nalazeci izlaz. Nikom nije smela da kaze sta se zaista desilo..

Nesho79 · **Zaljubljeni**

pozdrav svima

andrejice drugarice ovo je extra sto si sastavila svaka cast

moze li mene biti negde u ovim serujama posto nemam vremena da procitam sve ali ako ima mesta ubaci i druga svog

pozzz

andrejica · Tico & Ada

Naravno, sto da ne Wink