Kratke priče

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

Kad si u ringu

Turnir u toku. Sedamdesetak igrača. U prvih nekoliko kola nižem pobede, i poneki remi. Stižem do vrha tabele. Drugar iz ekipe komentariše. - Mnogo si visoko. U sledećem kolu ćeš dobiti nekog od velemajstora. - Šta da radim. Takva su pravila. Objavljuju parove sledećeg kola. Stvarno igram protiv velemajstora. Drugari se okupili. Dele savete. Preporučuju otvaranja. - Beli si, igraj e4. On će ući u Sicilijansko otvaranje. Uvek to radi. A ti si tu dobar. Posle gledaj da izmenjaš što više figura i što pre udji u završnicu. Imaćeš šanse za remi. Gledaj samo da ti ne proda neki fazon u otvaranju. Smejem se. - Momci hvala vam. Sve ste me naučili, savetovali, dopratili me do ringa. Dalje ću morati sam. Sad se i oni smeju. - Ajd, srećno ti bilo! Počinje partija. Slušam njihove savete. Stvarno igramo Sicilijanku. Krećem u razmenu figura. Gledam i ne verujem. Iz razmene ću izaći sa pešakom više. Mora da je neki trik. Razmišljam. Trošim previše vremena. Preračunavam kombinacije. Ne vidim nikakvu opasnost. Gledam na sat. Imam još pet minuta do pada zastavice. - Nema druge. Uzeću. Ako je trik, svaka mu čast. Uzimam pešaka. Nastavljamo partiju. Nije bio trik. Nije video da gubi. Oko stola gužva. Čujem šapat. - Pobediće velemajstora! Igramo još nekoliko poteza. Vreme mi ističe. U brzini, vučem nepromišljen potez. Sve se ruši. Gubim. Pružam ruku. Velemajstor se hvata za glavu. - Al si me namučio! Imao si dobijenu partiju! Ustajem. Drugari me opkoljavaju. - Ne možemo da verujemo šta si uradio! Svi mi oko stola smo videli potez posle koga mora da preda. Samo ti nisi video! Sležem ramenima. - Kad si u ringu sve to izgleda drugačije. Sasvim drugačije.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

SEDAMDESETE. Bili smo derani. Тukli se u prašini. Znali da nije časno tući protivnika kad padne. Čekali da ustane. Da nastavimo tuču. Nismo tukli one koji su bili očigledno slabiji. Ali smo nasrtali na jače od sebe. Jer smo znali da nam tako slava ne gine. Dobro de, najčešće nisu ginule ni batine.
I negde u tom periodu, kao po pravilu uzimali smo u ruke knjigu "Dečaci Pavlove ulice". Himnu u čast dečaštvu, drugarstvu, poštenju i junaštvu. U vremenu kada nismo znali šta su podmuklost, kukavičluk i izdajstvo, knjiga nam je ukazivala gde mogu nastati koreni, iz kojih, odrastanjem, niče drvo zla. Pričajući priču o dve grupe dečaka, koje se bore za teritoriju, ispričana je priča o nečem mnogo važnijem. O ratovima, fobijama, mržnji, neprihvatanju različitosti, zavisti, pokvarenosti, izdajstvu i iznad svega, neosetljivosti na tuđe muke. A iznad sveg tog kala, uzdizala se gromada u obliku plavokosog, sićušnog, bolešljivog mršavka po imenu Erne Nemeček. Deteta koje je nepravedno kažnjeno time što su mu drugovi zapisali ime SVE SAMIM MALIM SLOVIMA. I to dete se suprotstavilo strašnom protivničkom vođi.
„Jedan mali dečak stajao je pred Feri Ačom, jedan dečak koji je za čitavu glavu bio manji od njega. Jedno slabačko, plavo dete je podiglo dve ruke. I detinji glas je uzviknuo: Stoj! Vojska dečaka Pavlove ulice, već zastrašena iznenadnim obrtom, odjednom prolomi vazduh oduševljenim poklicima: Nemeček!“ Maleni Erne umire od upale pluća, koju je zaradio u borbi da odbrani svoje malo, časno ime. Pred smrt, drugovi mu donose knjigu u kome je SVE SAMIM VELIKIM SLOVIMA ispisano: ERNE NEMEČEK. Ovozemaljska priznanja ponekad zakasne. Nebeska nikada.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

KENTAUR http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/21/4136951

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

Priča solunskog ratnika - prvi deo

http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/22/4137160

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

Priča solunskog ratnika prvi deo

SEDAMDESETE. Popodne na selu. Ničeg zanimljivog u okolini. Bar ne za nekog ko ima devet godina. Celom dužinom kuće, otvoren trem, „konk”, sa drvenim stubovima na koje se oslanja krov. Na konku, za stolom, deda čita novine. Nezanimljiv, trenutno. U dnu dvorišta, baba sa malom sekirom u ruci. Trčim prema njoj. - Šta će ti sekira? - Zlato babino, hoću da nasečem nekoliko bundeva. Da dam svinjama. Deluje mi kao zanimljiva aktivnost. Gledam šta radi. Pod laganim udarcima, bundeve pucaju. - Mogu li da ti pomognem? Babi milo. - Zlato babino, kako on hoće da pomogne svojoj babi! Stavljaj parčad u korpu. Posle par razlupanih bundeva, baba kreće u donje dvorište. Sekiru ne nosi sa sobom. Gomila bundeva, sekira i nesnosno derište bez nadzora. Loša kombinacija. Veoma loša. Desetak minuta kasnije. Baba se vraća. - Auuu! Šta to učinje? Sav zadihan, stojim pred gomilom raskomadanih bundeva. - Ostala je još jedna. Dovršavam posao. - To je trebalo svakog dana pomalo seći i davati svinjama! Uh! - Nisam znao. A baš sam hteo da ti pomognem, da se ne mučiš. Ako je i bila ljuta na mene, sad više nije. - Dobro, neka si. Idi sad kod dede, nek ti ispriča neku priču, dok ja sredim ovaj rusvaj. Skakućem do dede. Ne vidim ga od novina. Virim sa strane. Smeje se.Suze mu idu na oči. Valjda je gledao kako mahnito mlatim po bundevama. - Šta si to uradio od babinih bundeva? Retoričko pitanje. - Rekla je baba da mi ispričaš neku priču. - Sedi na hoklicu. Koju priču hoćeš? - Neku od onih kad si bio ratnik. Na Solunskom frontu. - Šta ti znaš o tome? - Znam da su tamo bili neki crno-beli vojnici sa smešnim brkovima. Gledao sam fotografije. Deda se smeje. - Šalim se. Znam da su bili u boji. Pričaj mi priču.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

RAŠOMON prvi deo

Popodne u videoteci. Napolju hladno. Led okovao sve. Policijska kola staju pred ulazom. Izlaze uniformisani policajac i jedan čovek u civilnoj odeći. Otvaraju vrata. Talas hladnog vazduha ulazi zajedno sa njima. Predstavljaju se. Inspektor počinje razgovor. - Neko je prošle večeri odavde zvao policijsku stanicu. Prijavio je da je pronađen čovek koji je ležao na ulici. - Ja sam zvao. - To sam i mislio. Ti si, dakle, taj bradonja? - Očigledno jesam. Samo ne znam kako ste preko telefona videli da imam bradu. Smeška se. - Dobro, o tom možemo pričati kasnije. Treba da daš izjavu o onome što se sinoć desilo. - Hoću. Jeste li za kafu? - Baš bi nam prijala! Da se malo ugrejemo! Kafa skuvana. - Izvoli, momče. Slušamo te. Pričam im sve što znam. Povremeno razmenjuju poglede. Inspektor sve zapisuje u blokče. Priča završena. - Mnogo si nam pomogao. Neke kockice mozaika su se uklopile. Neke još nisu. Ako nam bude potrebno još neko razjašnjenje, gde da te potražimo? Dajem im adresu. - Najlakše vam je da me nađete ovde, na poslu. Radim popodne, svakog dana. Spremaju se da pođu. - Hvala ti na kafi! Vidimo se! Odlaze. Pravim red na pultu. Stavljam na tacnu šoljice, tanjiriće, pepeljaru ... - Ups! Blokče! Ostalo je blokče na pultu ...

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

TRI ZAKONA ROBOTIKE (NOĆ POSLE NAPORNOG DANA) prvi deo

Ponoć. Pregrmeo redovan posao i večernja predavanja. Vreme je za programiranje. Lonac kafe i The Beatles, "It's been a hard day's night
And I've been working like a dog". Radim mesecima na projektu. Na hard disku tone podataka. Prepravljam program. Puštam obrade. Još malo i gotovo.
Linije programskog koda lete po ekranu. Popušta mi koncentracija. Protežem se. Pravim poslednju izmenu. Valjda je dobro. Treba da lupim "Enter" i da krene obrada podataka. Finalna. Pevušim. "Don't let me down". Obrada završena. Treba da je potvrdim. Nejasna slutnja da sam negde pogrešio. Nisam. Jesam? Nisam. U glavim vrtim kombinacije. Ovo bi moglo da mi "preore" sve podatke. Nemam rezervnu kopiju. Skok bez padobrana. Euforija. Ma! Dobro je! Lupam po tasteru "Enter". U magnovenju shvatam da neće biti dobro! Ledeni nož posred grudi. Sve sam uništio! "Help! I need somebody!" Kakav idiot! Hvatam se za glavu. Gledam u ekran. Trepćem. Nešto je čudno. Zakucao se. Restartujem računar. Poruka da je hard disk oštećen! Samo mi je još to nedostajalo.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

ŠABLON C4

KRAJEM PROŠLOG VEKA. Vrtim šablone za početak razgovora. Šablon C1: "Nešto ste mi poznati". Šablon C2 : "Da li se znamo, odnekud?". Šablon C3: "Ja se vama sviđam, a vi meni?" Šablon C4 ... Ne mogu da se odlučim. Srećom, prva prekida tišinu. - Kako to da se nikad nismo sreli? - Jesmo, samo se vi ne sećate. Bilo je to sedamdeset četvrte. - Ja sam tada imala dve godine! - Zato se i ne sećate. Ali ja se sećam, tada sam imao deset godina. Prošao sam pored vas. Bili ste u dečjim kolicima. Gleda me. Vidi da sam ozbiljan, šatro. Prekidaju nam konverzaciju. Dovoljno sam rekao. Za sada. Za nastavak ima vremena. Videćemo se i sutra. Krećem kući. Golf kec pali skoro iz prve. Brekće. Razmišljam o toj sedamdeset četvrtoj. Te godine smo se rastali od učiteljice. Na jesen nas dočekali nastavnici. Igrano je Svetsko prvenstvo u fudbalu. Jugoslavija pobedila Zair, devet prema nula. Posle smo ispali. Bijelo dugme snimilo "Selma, ne naginji se kroz prozor". Na tekst Vlade Dijaka. Selma i Vlado se sreli kada je putovala za Sarajevo. Pomogao joj da ponese kofer i ispratio je na voz. Kada se smestila, sa perona je uzviknuo: "Ne naginji se kroz prozor!" Od te ljubavi, nikad ništa. Tako mu i treba, kad nema spremne šablone. Možda. Bora Čorba se rastaje od Biljane. Biljana kreće za Sarajevo, u novi život. Poziva je da se sretnu. Pred kafanom "Lipa" u dahu joj recituje novu pesmu. "Ostani đubre do kraja". Šmeker ostaje šmeker. Te godine, Jeanette peva "Porque Te Vas". "Zašto odlaziš?". Kad se sve sabere, mogao sam odabrati neku drugu godinu. Uostalom, nije ni važno. Sutra je novi dan. Tako kaže Scarlett O'Hara, u filmu Prohujalo sa vihorom. A njoj se valjda može verovati.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

KAD SREĆA OKRENE LEĐA prvi deo

Trifunu je sreća okrenula leđa . U proteklih par meseci obavio je svega nekoliko kupoprodaja. Zarada mala. Par slika, sumnjive autentičnosti, nekoliko novčića i jedna srebrna ogrlica. Ostalo nije vredno pomena. Bilans srednje žalostan. Kad se tome pridoda jučerašnji fijasko... Očuvana barokna stolica oglašena za prodaju. Kasnio u polasku. Gužva u saobraćaju. Kad je konačno stigao, stolicu su unosili u kombi... Prelistava rokovnik. Precrtava neke adrese i imena. U dnu stranice nažvrljan broj telefona. Nema imena. Pokušava da se seti zašto ga je zapisao. Ne uspeva. Nazvaće. Ionako nema ništa u planu. - Dobar dan, Trifun ovde. Zapisao sam vaš broj ... - Gos'n Trifune, možemo se videti predveče. Daću vam adresu. Zapisuje. Prekida vezu. I dalje se ne seća. Verovatno je neko od skupljača starih stvari. Svašta oni pronađu po podrumima i tavanima. Ovoga je verovatno sreo u nekoj antikvarnici. Ili na pijaci. Svejedno. Veče se spušta. Stiže pred oronulu kuću. Proverava adresu. Uzdiše. Verovatno ga očekuje preturanje po gomili nabacanog krša. - Biće tu svega, od igle do lokomotive. Tako razmišlja. Ni ne sluti koliko je u pravu.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

U potrazi za blagom prvi deo

Ulični prodavac novina izvikuje naslove. Jedan, češće od ostalih: "JUČE U ZORU POČELE SU BORBE NA CELOJ POLJSKO-NEMAČKOJ GRANICI" ! Jedna žena je zastala pred izlogom. Jedna devojčica je produžila dalje. Sada je uspaničena. Vidi krajičak maminog kaputa u gomili ljudi. Trči za njom. Dugo se probija. Konačno je stiže. Hvata za ruku. Nepoznata žena se okreće. - Oprostite! Trči nazad. Pokušava da se vrati do mesta gde je poslednji put videla majku. Seća se da je pominjala kupovinu čaja. Prolazi pored male prodavnice. Iznad vrata natpis: "Lekovito bilje i čajevi". Ulazi unutra. U prostoriji nema nikoga. Pult, na njemu kasa. Dve male fotelje i stočić. Mirisi raznog bilja. Iza zavese se čuje zveckanje porcelanske šoljice. - Sedi Estera! Sad ću ja! Pojavljuje se starija žena. - Da li je moja mama dolazila ovde? - Sedi. Popićemo čaj. Tvoja mama nije dolazila. Stići će uskoro. Dete je gleda, užasnuto. - Da li ste vi prodavačica? Kako znate moje ime? Kako znate da će mama doći? - Jesam prodavačica. I vlasnica sam ove male prodavnice. Ali sam i gatara.Znaš li šta je ovo? - Staklena kugla? - Kristalna. Stavi ruke na nju. Hajde, ne plaši se. Mama će uskoro stići.

Napomena: Nemačka je bez formalne objave rata 1.septembra 1939. napala Poljsku.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

U potrazi za blagom drugi deo

Umirena blagim glasom, devojčica stavlja ruke na kuglu. Gatara ćuti. Povremeno zabacuje glavu. Drhti. Progovara. - Na dan tvoje Bat micve, srešćeš mladića. Poveriće ti tajnu. Umreće posle toga. Umrećeš i ti, ako je odaš nekome. Tajna će te proganjati po danu. Buditi noću. Nećeš naći mir, dok je nekome ne ispričaš. - Ali ću tada umreti! - Postoji izlaz. Možeš je ispričati jednom dečaku. Samo njemu. - Kako ću ga pronaći? - Pronaći će on tebe. Tako je suđeno. Gatarinu priču prekida naglo otvaranje vrata. - Estera, dete! Svuda te tražim! Šta bi bilo da nisam pogledala kroz izlog? Kako bi se vratila kući? Šta tražiš ovde? - Ne brinite gospođo, bila je sve vreme sa mnom. Dobra je to devojčica. A vi, želite da kupite mešavinu kantariona, žalfije i nevena? - Da. Otkud znate? - To mi je posao. Dve kutije? -Da. Esterina mama vadi spisak iz tašne. - Mogu li vas zamoliti da je pričuvate još malo? Treba da skoknem do bakalnice, a vidim da se vas dve lepo slažete. Hoćeš li da ostaneš kod ove tete? - Hoću! Treba nešto da je pitam. - Pitaj, ali nemoj da dosađuješ. Brzo ću ja!
Napomena: Bat micva je ceremonija punoletnosti kod Jevreja, gde devojčice nakon navršavanja dvanaest godina života postaju religiozno punoletne.

http://priceotecama.blogger.ba/

serpentiner · Početnik Domaćeg.de

Poštovani čitaoci, ovaj post je namenjen VAŠIM KOMENTARIMA. Trenutno je u pripremi ZBIRKA PRIČA O TEČAMA. Molimo vas da nam pomognete u IZBORU priča. Zanima nas vaše mišljenje o pričama ili temama, za koje smatrate da trebaju da budu SASTAVNI DEO ZBIRKE. Svaki komentar je dobrodošao i na njemu smo unapred ZAHVALNI. Pišite nam: koja je vaša OMILJENA priča, koja TEMA vas zanima, za koje priče bi voleli da pročitate NASTAVAK, koje priče vam se NAJMANJE sviđaju ... HVALA! Smile

http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/03/09/4139439