Stvari koje ne bi smele da postoje...ili ????

dado2009 · Početnik Domaćeg.de

sve mi ovo zvuci malo zastrasujuce...
mislim da je posljedica otkrica putovanja kroz vrijeme, iz neke blize ili dalje buducnosti... tko zna

woolf99 · Upućeni član

Jer može Jasmin još neka pričica Wink

SrXXX · Početnik Domaćeg.de

Hmmm...Te kristalne lobanje...Baš bih volio da se otkrije još koja.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

poison · **~Chase The Sun~**

zna li netko nesto o lubanjama pronadjenima u spilji, al zaboravila sam gdje, te lubanje su prave ljudske samo sto su se po njima valjda nahvatali kristali.lubanje izgledaju ko da su iz neke bajke.ko da su obicne ljudske lubanje posute milijunima malih dijamanata, carobno se svjetlucaju i mene su strasno fascinirale.gledala sam o njima dokumentarac na discoveryu al sam stigla na kraj tako da nista nisam skuzila o cemu je rijec.od tad pokusavam nac nesto o njima i nikako.znala sam i od kud su al sam zaboravila, zovu se glowing sculls i jos nesto sto sam zaboravila.zna li netko nesto o tome?

silver_rain · **~~Nutella Girl~~**

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

poison · **~Chase The Sun~**

da to je to Exclamation

e bas ti hvala ja sam se ubila trazec i nisam nasla nista, sad bum bas procitala o cemu je rijec.hvala jos jednom Very Happy

drone · Upućeni član

Cudne su to stvari
Moze da bude samo necija neslana sala i zelja da zavara covjecanstvo

Ali takodjer moze da bude i istina a u slucaju da je istina na sto nas to upucuje da su nas posjetili vanzemaljci jos u doba npr. anticke grcke

uvrnuto

"Neznanje je blagoslov" (u nekim slucajevima )

goran.b · Početnik Domaćeg.de

SKRIVENA TVRDJAVA {Hidden Fortress}
Tvrdjava koja je pronadjena u Siberiji usred jezera na malom otoku; procenjeno je da je stara oko 1500 godina.

slike:

link:http://englishrussia.com/?p=1206

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Svako odstupanje od određenog pravila ili zakona, ustaljenog reda ili uobičajenog toka stvari kod nas uglavnom pobuđuje sumnju ili bar radoznalost. A toga je toliko mnogo da bi za svet u kome živimo moglo da se kaže da je muzej sa zbirkom najneobičnijih predmeta. Zato bi iznad ulaza u naš zamišljeni muzej moglo da piše "Vi koji ulazite zaboravite na samouverenost!" Jer, u ovom našem svetu mnogo toga je neizvesno. U budućnosti bi čovek lako mogao da napusti neka svoja vekovna ubeđenja ili, u najmanju ruku, da ih okrene naglavačke! A evo i zašto:

Dvonožna bića ili vanzemaljci

Povešćemo vas prvo do jende krečnjačke stene na zapadnoj obali Misisipija. U Sent Luisu. Tu je 1816. ili 1817. godine izvesni Džordž Rep našao savršene otiske ljudskog stopala dugačkog 27cm. Proučavao ih je etnolog Henri Šulkraft i zabeležio da su oblikovana kao kod osoba koje stalno idu bose – da deluju izuzetno prirodno i da se na njima vide svi mišići, izbočine na peti, kao i proširenja na mestima gde su zglobovi. Zaključio je da su tragovi ostavljeni u vreme kad je stena bila mekana. A prema nekim geološkim pravilima, ovaj krečnjak je očvrsnuo pre 270 miliona godina!

Ali, ovo nisu i najstariji otisci stopala. Oni su pronađeni 1968. u Antiloup Springu (SD Juta) i to zaslugom Vilijema Majstera, istraživača amatera. U stvari radi se o tragu pravih pravcatih sandala. Njima neko dvonožno biće ili vanzemaljac gazi trilobita, malog beskičmenjaka od koga su se razvili rakovi. A poznato je da su ove životinjice izumrle pre oko 280 miliona godina i da se čovek, po svemu sudeći, pojavio na Zemlji pre oko dva miliona godina, dok je sandale poneo pre "samo" nekoliko hiljada godina.

Stručnjaci su potvrdili da su trilobit i prolaznik koji ga je ubio živeli u isto vreme i da je otisak stvoren prirodnom fosilizacijom. To opet znači da može da bude star i do 600 miliona godina!

Mumija na vašaru

Kosturi pronađeni 1880. u jednoj zajedničkoj grobnici u Seiru, u Pensilvaniji, osim što su na lobanji, odmah iznad obrva, imali izraštaje nalik na rogove, ni po čemu drugom se nisu razlikovali od kostura normalnog čoveka. Ti ljudi su bili visoki preko dva metra, a računa se da su sahranjeni oko 1200. godine. Za ovo otkriće zaslužni su istoričar Donhu i profesori Skiner i Morhedu iz Američkog istraživačkog muzeja Filipsove akademije.

Neki od ovih kostura poslati su u istraživački muzej u Filadelfiji odakle su tajanstveno nestali.

Osam godina kasnije u jednoj grobnici u blizini Klirvotera (SD Minesota), pronađeno je još sedam neobičnih skeleta. Lobanja svakog od njih imala je po dva reda zuba, kako u gornjoj, tako i u donjoj vilici. Umrli su bili sahranjeni u sedećem položaju, okrenuti prema jezeru. Zapaženo je i to da su imali izuzetno nisko čelo, sa jako izraženim koščanim lukovima obrva.

Kada su 1932. kopači zlata dinamitom razneli jednu stenu u planinama Pedro, sto kilometara jugozapadno od Kaspera (SD Vajomnig), pred njima se ukazalo udubljenje i u njemu mumija, u sedećem položaju, visoka svega 35cm. Ruke su joj bile skrštene iznad kolena, u položaju Bude. Pošto su je proučili, naučnici su izneli pretpostavku da se radi o pretku, ili možda praocu američkih Indijanaca.

Godinama su ovo čudno biće tamne i naborane kože, pljosnatog nosa, niskog čela, velikih usta, ali tankih usana prikazivali po vašarima širom Amerike, a onda ga je otkupio bogataš Gudman iz Kaspera i odneo u Njujork gde ga je radiografski proučavao naučnik Henri Šapiro, iz Američkog prirodnjačkog muzeja. Ubrzo je Institut za antropologiju univerziteta u Harvardu i zvanično potvrdio njegovu autentičnost i izneo podatak da se radi o osobi koja je umrla u 65. godini.

Javnost se veoma zainteresovala za ovu hipotezu jer se u legendama Indijanaca, iz plemena Krou i Šošoni, pominju mali ljudi, visine svega nekoliko desetina centimetara.

Posle Gudmanove smrti 1950, mumija je nestala, ali zanimanje za nju ne prestaje. Antropolozi su joj čak dali i ime – Pedro – prema planini na kojoj je pronađena i nadaju se da će uspeti da joj uđu u trag.

Žaba ili vampir

U vreme izgradnje akvadukta u Daremu, u Engleskoj, 1865. radnici su, razbijajući krečnjačku stenu osam metara duboko pod zemljom, pronašli živu žabu. Oči su joj caklile i bile izuzetno živahne. U trenutku oslobađanja teško je dolazila do daha i kad god joj je to polazilo za rukom ispuštala je glas nalik na lavež, a to je ponavljala i svaki put kada bi je neko dodirnuo. Pažljivim ispitivanjem utvrđeno je da su joj usta potpuno zatvorena i da zvuk dolazi kroz nozdrve, da su joj prednje noge povijene unutar i da su zadnje mnogo duže nego u bilo koje druge vrste koja danas živi u Engleskoj.

Kada su je oslobodili imala je boju stene, ali je na suncu potamnela. Geolog Robert Tejlor utvrdio je da je stara najmanje šest hiljada godina! Još živu žabu smestili su u muzej u Hartpulu.

Poslednji pterodaktil sa membranom umesto krila i dugačkim kljunom punim zuba, prema zvaničnom mišljenju nauke uginuo je pre oko sto miliona godina. Ali, to je za grupu radnika u Francuskoj koja je 1956. prokopavala železnički tunel na liniji San Dizije – nansi, poslednji reptil uginuo upravo te godine, i to na njihove oči. Naime, u polutami tunela, nešto veliko i zastrašujuće poletelo je ka njima sa jedne krečnjačke stene iz perioda jure koju su tek počeli da razbijaju... zaklepetalo krilima, graknulo i srušilo se beživotno na zemlju. Raspon krila ove životinje, nalik na krila slepog miša, iznosio je oko tri metra. Na zadnjim nogama je imala dugačke kandže, a u kljunu zube. Koža joj je bila tvrda i masna.

Paleontolozi su odmah utvrdili da je reč o pterodaktilu. Sloj stene u kojoj je pronađen odgovarao je periodu u kojem su živele ove životinje, sâm krečnjak koji je krilatog reptila milionima godina držao. U zatočeništvu imao je šupljinu koja je u potpunosti odgovarala obrisima njenog tela.

U kamenu nešto novo

Godine 1961. tražeći neobično kamenje, vlasnici jedne zlatarske radnje i prodavnice suvenira iz Olanke (SD Kalifornija) Voli Lejn, Majk Majksel i Virdžinija Meksi našlli su u blizini planine Kozo, na brdu iznad isušenog jezera Ovens, kamen u čijem se središtu nalazila metalna nit prečnika 2mm, obavijena keramikom i drvetom u obliku šestougla, koje se vremenom okamenilo.

Radio-snimci ovog predmeta pokazali su iznenađujuću sličnost sa automobilskom svećicom. Starost se procenjuje na oko 500.000 godina. Prodat je još 1969. na jednoj aukciji za 25 hiljada dolara i od tada se o njemu ništa ne zna.

Nomo je približio zvezde

Za Dogone, pleme iz Malija, kažu da su srećan i jednostavan narod koji se bavi poljoprivredom. Ali, njihova znanja iz astronomije zadivljuju sav naučni svet. Oni znaju za Sirijus B – takozvanog belog patuljka i pratioca najsjajnije zvezde na nebu – koji je nevidljiv golim okom, a snimljen je, uz pomoć teleskopa, tek 1970. Znaju i da je Mesec "suv i mrtav", da Saturn ima prsten i da Jupiter ima četiri "glavna pratioca". Znaju takođe da se planete okreću oko Sunca, da se Zemlja okreće oko svoje ose i da u Mlečnom putu ima beskonačno mnogo zvezda... Ovi zanimljivi astrološki podaci sastavni su deo mitologije Dogona i utkani su u njihove ritualne igre, crteže na stenama, u njihovu tradicionalnu arhitekturu, rezbarstvo i ćilimarstvo.

Zanimljiva je i njihova tvrdnja da su do tih saznanja došli preko bića iz svemira, tačnije iz sazveđća Veliki pas gde se nalazi i zvezda Sirijus. Zovu ih Nomo i na crtežima ih predstavljaju kao neke vodozemce.

[iz "Politikinog zabavnika"; 2020/1990]

Dogonski crtež koji prikazuje kompletan Sirijuski sistem.
A – Sirijus
B - "po tolo", objekt jednak Sirijusu B, prikazan u dva položaja
C – "Emme ya" – žensko sunce, Sirijus C
D – Nommo
E – "Yourougou" (Jurugu), mitska muška figura koja prati njegovog ženskog blizanca
F – ženska zvezda, satelit "emma ya"
G – znak žene
H – pol žene, predstavljen u obliku materice

Ceo sistem je predstavljen u ovalu, predstavljajući "jaje sveta"

casopis horizont · Početnik Domaćeg.de

U porti male crkve brvnare na obroncima Radan planine sve šljive rastu tako što se uvrću oko svoje ose. Mladica koja se presadi izvan crkvenog dvorišta se ubrzo rasplete i nastavlja da raste uobičajeno...

http://www.casopishorizont.com/prolomlegenda.html

Šta god da je razlog ovog neobičnog fenomena, činjenica je da malo koji posetilac Prolom banje propusti priliku da poseti ovu crkvu, pomoli se Bogu i, barem na trenutak, pomisli koliko, zapravo, malo poznajemo svet u kojem živimo.