Jovan Ducic

Beatrica · Odomaćeni član

Vracanje

Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.

Jer ti ne znas, bedna| kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene|
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...

Beatrica · Odomaćeni član

Refren

Snevaj,da uvidis da prolazni snovi
Jos najblize stoje postojanoj sreci;
Da ne pitas nikad,zasto jadi ovi,
A ne koji drugi,a ne koji treci.

LJubi,ljubi silno,uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ces jasno znati;
Kako malo treba da se bude sretan.
I sto puta manje da se vecno pati.

I umri,da spases verovanje cisto,
Da si kadgod stao pred istinom golom:
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom,a drugi put bolom.

Beatrica · Odomaćeni član

Kraj

Hocu u tvom srcu,posle tamnih jada
da ostavim jednu nostalgiju dugu
pa sve kada prodje, da se secas tada
sa bolom na srecu, sa radoscu na tugu

Hocu moja ljubav, kad sve jednom prodje
da u tebi umre, kao u dan sivi
sto mre grm ruza: miris koji dadne
to je bolna dusa koja ga nadzivi.

I kad ovi dani za svagda prohuje
i kad opet htednes cuti moje ime
hocu da se ono u tvom srcu cuje
ko sapat poljupca i uzdisaj rime.

Beatrica · Odomaćeni član

Srce

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Sto ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.

Beatrica · Odomaćeni član

Put

Da mi je da nadjem novi ritam neki,
I gordu sposobnost kojoj ne znam ime,
Da svagda bez straha put predjem daleki-
Put od jednog bola do njegove rime.

I da moja miso nikad ne zaluta
U tom svome casu svecanu i retku,
Uvek svetu vatru nosec celog puta,
Veliku u svetlu,kao u zacetku.

I da nakraj pesme ne osetim tada
Bole koje nista ne moze da spreci:
U dusi ostane jos toliko jada,
Za koje nemamo ni suze,ni reci.

Beatrica · Odomaćeni član

Zvezde

Kad nebo zasja prvo vece,
Cu se glas zvezde s vidokruga:
Ja sjam za srecne, jedna rece,
- A ja za bedne, kaze druga.

- Ja kraljevima, zbori treca,
- Ja herojima - A ja roblju.
- Ja zaljubljenim! - A najveca:
- A ja za dugu noc na groblju.

- A ja cu, cu se iz tog suma,
- Svetlosti taste dati reku:
- Kao Bozanstvo, ta kob uma,
- Sto sjaji samo u coveku.

Beatrica · Odomaćeni član

Zamor

Oci su ti danas pune tople tajne,
Po poljubac ima u pogledu svakom:
I ima u glasu tuznom,nejednakom,
Obecanje srece nove i beskrajne.

Dosta,jadna zeno,sve je zalud!Dosta!
Mi smo jedno drugom davno sve vec dali.
Pogasimo lampe pira!Kao vali,
Sve je vec proteklo,i niceg ne osta...

Jos jedan dan samo hteli bi svom snagom,
Jedan,samo jedan!Vaj,dok se,sve brze,
Kroz kobnu noc cuje kako besno rze
Par zlih crnih konja,vec spremnih pred pragom.

Beatrica · Odomaćeni član

Mirna pesma

U zenice me neprestano gleda:
Sta trazi u mojim ocima ta zena
Sjaj magijski nekog sunca koje seda-
Jednu drugu zenu i druga vremena.

Jer zaljubljen pogled zene dobro vidi
U ocima nasim,kroz sivu dubinu,
Sve tragove kojim neprijatelj minu,
I njegov sen kao tamni sen na hridi.

Dugo sja na oku tugom vecno mladom
Lik zene sto ga je ocarala jednom;
Zato jedna zena zna kad prodje kradom
Pogled za odbeglom i za nedoglednom.

Od proslosti je dusa napravljena;
Slike su po cvecu zrak sunca od juce;
Od svacega je pala neka sena;
I usahle reke i sad negde huce.

A nase ljubavi sto su davno pale,
Kao pobijena jata na po puta,
Jos zive zivotom svog prvog minuta
U ocima sto su nekad rasplakale.

Beatrica · Odomaćeni član

Što tuži srce tvoje

Sta tuzi srce tvoje
I za prosloscu vene?
Sto tako bolano jecas
jos se sjeca mene
Kad je nad nami pustos
razvila davno krila.
A sudba kobna I teska
Izmedju nas se svila

Umiri srce svoje
Sto bone uzdahe vije
Na ovom svijetu duso
Nista vjecito nije
A tamo u svijetli dvori
Gdje Gospod vecito vlada
Zbrisace tugu nasu
Spojice srca mlada.

Beatrica · Odomaćeni član

Snovi

Vaj! Kako to boli reci jedno zbogom!
I kolika rana otvori se tajna,
Kad i za tolikom nasom suzom mnogom,
Opet padne jedna suza oprostajna.

Napred! Ali kuda, i kamo, i zasto?
I zar uvek isto, i sve tako vecno?
Pa kako to ipak boli neizlecno
Kad svrsi snevanje, i prazno, i tasto.

I obamre snaga, i zanemi vera,
Dok zedj tamnog srca postaje sve veca;
Tad vidis da cesto, koliko i sreca,
Vredi jedna topla i lepa himera.