Njujork je Menhetn

Ako prvi put dolazite u ovaj grad trebalo bi i da odsednete negde na Manhattan-u, da bar delimično osetite čari koje ovo ostrvo ima da ponudi, fancy delove poput Park Avenije, užurbane ulice shopping ulice, 5th Avenue, Central Park, nekadašnju hipi četvrt East Village i uvek trendy SoHo.



Njujork i ja smo se prvi put susreli u jednom parku u Queens-u. Bio je to jedan tih i zbunjujući susret, ja umorna, pristigla posle svetlosne godine putovanja, presedanja, check in-ova u grad koji me čeka u svom najsakrivenijem, unutrašnjem, džepu.

Uzimam taksi sa aerodroma, putujem ka Queens-u i čitam taksisti poruku sa mobilnog telefona koja detaljno objašnjava lokaciju parka u koji sam se zaputila. Otkrivam da smo taksista i ja razdvojeni jednim providnim panelom i da on ima mogućnost da me ignoriše ukoliko to želi, što on naravno i čini. Koristi ove duge sate u saobraćaju da telefonira sa svojim kolegom, prijateljem, bratom, ali zvuk njegovog glasa koji objašnjava nešto na nekom jeziku sa juga Indije ipak dopire do mene. Ne smeta mi, gledam kroz prozor, mrak već pada, napolju je gužva, pretpostavljam da je ovo uobičajena slika Njujorka u sumrak.



Stižem u park, u toku je projekcija jednog koreanskog filma, okolo se služi i kuva koreanska hrana, ljudi sede na travi i gledaju pokretne slike na video bimu, i ja konačno ugledah jedno poznato lice koje mi se približava iz gomile, u Njujorku sam.

Great expectations

U Njujorku možete da očekujete apsolutno sve, da vas oduševi i zbuni, rastuži i iznervira, sve osim da budete ravnodušni prema njemu. Ne trpi melaholiju. Ako vas vidi u takvom raspoloženju on će već sam nešto preduzeti da vas izvuče iz melanholičnog, letargičnog, ili kakvog li već agregatnog stanja životarenja. S pravom očekuje od vas neki vid reakcije jer zaista i nudi jako puno toga u čemu se uživalo, što bi se izbegavalo, o čemu bi se polemisalo. I sasvim je sigurno da ja nisam jedini stranac koji je sklanjajući se ispod neke tende od otvorenog njujorškog neba stekao utisak da bi mogao i da živi u ovom gradu.



Vrlo često kada kažem Njujork ja zapravo mislim na Manhattan. Jednom dok sam čekala autobus negde u downtown-u, pričala sam sa nekom bakicom koja se deklarisala kao New Yorker. Ona mi reče kako ceo svoj život živi u Nujorku, osim jedne godine kada je živela u Rusiji i godinu dana kada je živela na Bruklinu. Hm, izgleda da se i Nujorčani slažu sa ovom konstatacijom, New York is Manhattan i obrnuto. Ako prvi put dolazite u ovaj grad trebalo bi i da odsednete negde na Manhattan-u, da bar delimično osetite čari koje ovo ostrvo ima da ponudi, fancy delove poput Park Avenije, užurbane ulice shopping ulice, 5th Avenue, Central Park, nekadašnju hipi četvrt East Village i uvek trandy SoHo. A onda kad preživite sve ovo da se povučete u neke, možda, mirnije krajeve.

Engleski se govori sa najrazličitijim akcentima, samim tim svako je i manje stranac. Ne morate da strahujete da će vas prodavci u radnjama pitati nešto potpuno nerazumljivo, jer najverovatnije je da su i oni stranci poput vas i vrlo verovatno akcenat im je “rough enough”. Sama kupovina u Njujorku je poseban doživljaj, ili ako ništa drugo, onda bar “window shopping”. Izlozi butika su pravi arhitektonski izazovi, potrošač nije od samog starta pretrpan artiklima, niti njihovim cenama, tek mu predstoji teatralan ulazak u svet kupovine. Srećno! Trebaće vam jak karakter, prazan novčanik i veliki minus na kreditnoj kartici da se staloženo izborite sa ovim nemanima.

Meatpackig District

Sve žene koje su religiozno pratile seriju “Sex&City” sigurno se sećaju Samante Džons i njene selidbe u Meatpacking District, gde po dolasku u ovaj kraj, Samanta konstantno ima problem sa bukom koju u kasnim večernjim satima pravi lokalna transvestitska populacija. Na svoj dobro poznati način ona već uspeva nekako da ih šarmira i da kao pionir u ovom kraju za uzvrat ima miran san.



Samo početkom prošlog veka u ovom distriktu je bilo smešteno preko 200 mesara, ’80-ih godina pomenuta oblast je najviše privlačila pažnju javnosti zbog droge i prostitucije, da bi ’90-ih doživela svoju kolosalnu transformaciju. Tih godina pojavljuju se velika dizajnerska imena, restorani, klubovi i odjednom, umesto do tada uobičajenih slika mesara, imena poput Buddha Bar-a, Pastis-a, Ciela postaju sve češće scene iz života Meatpackig District-a. I dok u štiklicama nabadate kaldrmom u jednom trenutku prolazite pored grupe ljudi koja čeka da uđe u neki klub, a već u sledećem pored vas prolaze radnici koji završavaju smenu za taj dan. Definitvno novi njujuorški fancy neighborhood je našao svoje mesto na kaldrmi ovog zaboravljenog kraja pod budnim okom Apple Store-a koji 24 časa dnevno služi Njujorčane.

Ellis Island

Od svih znamenitosti kojima obiluje ovaj grad mene je posebno dirnuo Ellis Island. U novijoj kinematografiji Ellis Island se pojavljuje u filmu "Hitch", u sceni kada Vil Smit skuterom odvodi Evu Mendes na ovo ostrvo gde zajedno obilaze zgradu muzeja američkih doseljenika.

Krajem XIX i početkom XX veka Ellis Island je predstavljao glavno mesto ulaska za sve emigrante koji su u tom periodu pristizali za Ameriku. Pre samo sto godina da biste postali Amerikanac skoro da je bilo dovoljno da kupite bespovratnu kartu za neki od prekookeanskih brodova koji su se iskrcavali na ostrvu Ellis. Danas je situacija nešto drugačija, ali još uvek možete da računate na Green Card Lottery.

Muzej američkih doseljenika na Ellis Island-u je pun fotografija, nošnji, priča, svega onoga što su ljudi nosili iz svog starog sveta iskrcavajući se u novi. Pomalo i potresno i dirljivo, priče svih tih ljudi koji su puni nade mesecima prelazili okean, da bi im kasnije predstojao “final check” pre ulaska u novu zemlju. Oni koji iz nekih razloga, uglavnom zdravstvenih, nisu bili podobni da postanu američki građani vraćani su natrag u matičnu zemlju, njih je bilo svega 2%, a među njima se našao i jedan srpski seljak čija slika danas stoji u muzeju.

Žene u početku nisu mogle same da se zapute ka novom svetu, u američkoj luci morao je da ih čeka rođak, muž ili verenik, tako da su neka venčanja i obavljena odmah po iskrcavanju na ostrvo Ellis. Već materijalno situirani došljaci su želeli da se ožene ženama iz svog starog kraja, pa su poznanstva i veze sklapane preko pisama i fotografija konačno bivala krunisana dolaskom njihovih izabranica u novi svet. Zamislite sad sebe da sa svim svojim potrepštinama i slikom tamo nekog čoveka koga ni ne poznajete ulazite na brod u nekoj od velikih evropskih luka i krećete ka zemlji gde skoro da i nemate nikoga. E, pa to je hrabrost.

Jedan od svih tih tih 12 miliona emigranata koji su preko ostrva Ellis ušli u SAD, je bio i moj čukundeda sa mamine strane koji se nikada kasnije nije javio svojoj supruzi i ona je umrla u neznanju šta se sa njim dalje dogodilo. U to vreme je bilo prilično lako “propasti u zemlju”, tako da moja čukunbaba na kraju nikada nije saznala kakva je sudbina zadesila njenog supruga, da li se ikada dočepao američkog tla ili je možda umro na nekom od gigantskih iseljeničkih brodova. Ona ga je godinama čekala, pokušavala da ga pronađe preko Crvenog krsta i nakon nekog vremena moj čukundeda Mileta je proglašen za nestalog i čukunbaba se preudala .

Danas postoji zvanična elektronska pretraga Ellis Island-a, tako da je Mileta konačno raskrinkan. Pre tačno 100 godina on je kročio na teritoriju SAD-a, u dobi kada je imao 40 godina, a šta se dalje sa njim dogodilo to više niko ne zna...Da li se razboleo i umro ubrzo po iskrcavanju u novu zemlju ili ga je omađijala neka žena novog sveta možemo samo da nagađamo. Ja ipak nekako pretpostavljam da je "magija" bila u pitanju u njegovom slučaju,a verovatno i u mnogim drugim. Postoji opcija gde možete da kupite sertifikat o iskrcavanju svojih predaka na Ellis Island, možda je i ja trebalo da "pay a tribute" mom čukundedi Mileti, jer da se slučajno javio i odveo svoju ženu i ćerku na novi kontinent mene nikada ne bi bilo…

Nova godina u Njujorku

Ako postoji trenutak u kome će grad Njujork biti u stanju da kolektivno bar na trenutak zaboravi postojeće nedaće, to je onda za doček Nove 2009. na Tajms skveru.



"Ranije se znao red", uveravala me je domaćica večere, evocirajući uspomene na ne više od deset godina unazad. "Prvo se obeležavao Halloween (Noć veštica), pa Thanksgiving (Dan zahvalnosti), pa tek na kraju Božić i Nova godina.

Osamdesetogodišnja Tamara Toumanova R. koja je i ime i prezime (!) dobila po nekada čuvenoj gruzijskoj balerini, shodno vlastitom i uverenju svojih roditelja (koji su oboje Njujorčani nekoliko generacija unazad i simpatizeri američke Komunističke partije) za "novu modu" krivi kapitalistički sistem i velike prodavnice poput Hallmark (Holmarka) čiji bi se biznis model mogao definisati kao - kupuj, kupuj i samo kupuj.

Bio je kraj novembra, i u njenom stanu koji gleda na reku Hadson smo uz tradicionalnu pečenu ćurku i pitu od bundeve obeležavali Dan zahvalnosti, dok su na radiju uglavnom puštali božićnu muziku.

I sad je trenutak za priznanje. Kad sam prvi put došla u Njujork, iz Srbije izmrcvarene sankcijama, imala sam zaista utisak da dane provodim u nekom holivudskom filmu. Stigla sam taman na vreme da ostanem zadivljena blještavim izlozima, uličnom dekoracijom i veselom, prazničnom muzikom koja se orila iz poneke od prodavnica i čiju sam lepršavu melodiju nosila sa sobom dugo pošto bih prestala sa kupovinom. Bio je kraj oktobra.

Danas, sa stažom u gradu dovoljnim da i zakonski budem priznata kao građanin Njujorka, u periodu od sredine novembra do sredine januara imam ozbiljnih audio-vizuelnih problema. Ne mogu da zaspim jer je park preko puta mog stana toliko okićen svetlima da blješti bezmalo kao na fudbalskom stadionu, a sladunjavu muziku i zvuke zvončića kojima je čovek okružen u skoro svakom javnom prostoru je doslovno nemoguće izbaciti iz glave.



I nisam jedina! Ove godine je lokalni radio objavio rezultate studije po kojoj kombinacija zelene i crvene boje u ogromnoj količini dovodi do nervne razdražljivosti. O tome kako se osećaju stanovnici Njujorka u kome je i najviša zgrada u gradu, Empajer stejt bilding, u dane praznika osvetljena crveno-zeleno, tom prilikom nije bilo reči.

Da praznici dolaze u Njujork zna se ne samo po sumanutoj kupovini podsticanoj tradicionalnom muzikom i rasprodajama, o čemu će biti više reči nešto kasnije, nego i po javno istaknutim (i izgovorenim) čestitkama. Pristojan svet, što u Americi uvek znači i - politički korektan, u to vreme je na muci šta, kad i kome čestitati, i to posebno važi za Njujork koji se diči podatkom da u njemu žive ljudi iz gotovo celog sveta.

U praksi to izgleda otprilike ovako: ranije se čestitao Božić, ali sada u gradu žive i oni koji ili nisu religiozni, ili možda jesu veoma, ali nisu hrišćani. Od 1966. crnci (ali nikako svi!) širom Amerike slave Kwanzza (Kvanzu) što je, sudeći prema Wikipediji, praznik posebno kreiran da bi "crni ljudi imali svoju proslavu radije nego da imitiraju proslave dominantnih struktura u društvu".

Tokom sedam dana od 26. decembra do 1. januara pali se sedam sveća koje su u posebnom svećnjaku - kinari. Priznajem da sam laik za pitanja novih rituala i religija, ali mene kinara neodoljivo podseća na - menoru, svećnjak od devet sveća koji se u ovo doba može videti na mnogim javnim mestima i u prozorima stanova i kuća. Reč je o načinu na koji Jevreji proslavljaju praznik svetla, i kojima se, u to ime, čestita Hanukkah (Hanuka). Ostalim grupama, u gradu se obično upućuje neutralni pozdrav "Srećni praznici". Politička korektnost na delu u mojoj zgradi se ogleda u čestitki istaknutoj odmah posle Dana zahvalnosti na kojoj se svim stanarima čestita Božić, Hanuka, Kvanza (iako pouzdano u zgradi ne živi nijedan crnac) i "ostali praznici". Oni manje opterećeni i duhovitiji su pre nekog vremena saželi pozdrav u Happy Chrismahanukwanzakah ili u prevodu - Srećan Božihanukvanza.

I kad smo kod političke korektnosti ali i sve veće komercijalizacije porodičnih praznika na koju mi se žalila gospođa Tamara, valja spomenuti i polnu i rasnu jednakost koja vlada među deliocima poklona za Božić i Novu godinu. Deda Mrazovi sa kojima je moguće slikati se u velikim prodavnicama često su uočljivo poreklom iz Latinske Amerike, dok među ukrasima na jelkama povremeno rame uz rame stoje Deda Mraz i Baka Mrazica.



Najpoznatija jelka u gradu je sigurno ona u Rokfeler centru. Običaj postavljanja jelke u, po nekima, samo srce luksuznog dela Menhetna datira još od pre više od 70 godina. Kako i priliči jednoj od najstarijih i najuticajnijih porodica grada, Rokfelerima, jelka (tačnije, u ovom slučaju, bor) koja se diže u njihovom kompleksu je najčešće i najveća u gradu. Tradicionalno, takođe, ovaj bor nije ni iz šume ni iz rasadnika nego iz dvorišta običnih građana, za koje je, u slučaju da su željni pet minuta slave, tokom cele godine otvoren konkurs za buduće praznično drvo. Ove godine bor visok preko 20 metara je stigao iz Konektikata, i 12. decembra je svečano podignut (pomoću hidrauličnog krana i 20-ak asistenata), te ukrašen sa 25.000 kristala i 30.000 svetlećih kugli dok mu je na vrhu zvezda od "svarovski" kristala teška oko 250 kilograma. Za one (sve brojnije i u Americi) koji se pitaju šta se dešava sa drvetom kad se praznici završe, marketing odeljenje Rokfeler centra ima spreman odgovor. Od 1971. godine se, naime, ovaj bor reciklira, i skoro svake godine drvo se donira u neke druge (humanitarne) svrhe. Uz izviđače koji konstantno dobijaju daščice da prave stazice, prošle godine je veći deo upotrebljen da se žrtvama "Katarine" naprave montažne kuće, a nekoliko godina pre toga od delova drveta su pravljene igračke za životinje njujorškog zoološkog vrta u Bronksu.

Obrni-okreni, samo par koraka daleko od Rokfeler (šoping) centra i opet se vraćamo kupovini i potrošačkom mentalitetu kao pokretaču novogodišnjih praznika. Kad sam prvi put videla da ljudi strpljivo stoje i po pola sata u redovima da bi videli kako su ukrašeni izlozi, nisam mogla da se otmem utisku da su Ameri fin ali malo površan svet, kad ih na nivou odanih posetilaca galerije ili muzeja zanima ono što je istaknuto u izlogu radnje. I naravno, rekla sam Debori, jednoj od svojih prvih njujorških prijateljica, kako "nisam luda da stojim po ciči zimi da bih videla šta novo ima da nam predoči 'Lord & Taylor' ili neka druga luksuzna radnja". Htela sam da dodam još ponešto o tome kako su ovce tu da bi se šišale, ali sam kao i mnogo puta pre toga odustala pred barijerom neprevodivosti naših živopisnih izreka. Samo nekoliko godina kasnije i evo me u vremenu sadašnjem, na internetu proučavam vremensku prognozu ne bih li utvrdila koje je najbolje vreme da svoju ćerkicu povedem na Petu aveniju da... pa da pogledamo izloge. I, majke mi mile, nisam se poamerikančila. Izlozi o kojima je reč su tako bajkoviti i maštoviti, da zbog njih vredi pomalo i sačekati u redu. Najčešće su to razrađene scene, nalik pozorišnim predstavama, koje uključuju posebno definisanu temu, namenski napravljene lutke, igračke, aparature i slično. Na kraju, Rokfeler centar, baš kao i Central park, Prirodnjački muzej, njujorška luka i još desetine destinacija širom grada preko zime imaju otvorena klizališta u kojima često uživaju najmlađi žitelji grada i po kojima upravo klinci znaju da se praznici približavaju.

Ali, vratimo se odraslima, dakle, platežno sposobnima. Nacija koja ima izreku Shop until you drop (u slobodnom prevodu - Kupuj dok ne spadneš s nogu), u kojoj je preporučeni lek protiv depresije - kupovina, i čiji niz heroina, od Skarlet O' Hare iz "Prohujalo s vihorom" do Keri iz "Seks i grad", mrtve 'ladne izgovaraju: “Misliću o tome sutra", decenijama je ohrabrivana da troši, troši, troši, da se ako je potrebno i zaduži na kreditne kartice itd, i učena je (i uslovljavana) da je trošenje pred božićne praznike, pa... deo praznika. Muzika, boje, izlozi... sve je podređeno stvaranju slike o lakoći življenja uz koju prirodno ide lakoća vađenja novčanika. Da bi oni koji su sve što im je potrebno kupili prethodnih godina imali čime da se zanimaju svake nove godine, reklamiraju se ne samo proizvodi koji su u trendu, kao i "nove i unapređene" verzije starijih proizvoda, već postoji i čitava industrija bazirana na prodaji stvari koje se marketinški pozicioniraju kao potpuno nove i shodno tome predstavljaju "idealan novogodišnji poklon". U takve, za ovu godinu, spadaju daljinski upravljač koji se aktivira na zvuk (39), kao i naočare (249,95), stereo zvučnik (299,95) te držač specijalno dizajniran za tuš kabinu (69,95 dolara) sve dodaci za ajpod. Slično je i sa konzolom za roditelje koja može da se programira da automatski isključuje TV, DVD, računar itd, a kad je dečje vreme za igru prošlo (89,95), bežični pronalazač ključeva (49,95) te ornamenti za jelku u dve boje sa digitalnom fotografijom po vašem izboru (39 dolara). Među ovogodišnje bestselere spadaju još i "Moja bliznakinja", lutka koja se posebno pravi po liku devojčice kojoj se poklanja (145) te fudbalska lopta marke "adidas" koja se reklamira kao "inteligentna" (!), koja pomoću ugrađenih čipova ume da prepozna da li je zaista u pitanju gol, aut i slično (web prodaja, 20 dolara). Što se tiče liste najprodavanijih knjiga Njujork tajmsa, koja je obično barometar raspoloženja u gradu, od prva tri naslova u non-fiction selekciji, prva dva se bave pogubnom politikom Džordža Buša.



S tim u vezi, nedavno mi je komšinica, još jedna starija gospođa, američka Jevrejka koja u Njujorku živi od početka '60-ih, poverila kako se plaši da država ulazi u ekonomsku krizu. Dodala je da se boji kako će biti "isto ili gore kao početkom '70-ih". "Kako je bilo u to vreme", i sama pomalo zaplašena sam zapitala. "Jako teško", odgovorila mi je, "stajali smo u redovima za benzin." "I koliko je sve to trajalo", pitala sam dalje imajući na umu balkansko iskustvo po kome se istorija ponavlja. "Dugo", uzdahnula je, "skoro pune dve godine."

U zavisnosti od toga ko je dežurni ekspert, Amerikanci ovih dana mogu da čuju da zemlja "ulazi u recesiju", da "recesija traje od decembra prošle godine", te da "nikako ne treba spominjati reč na 'r' jer se tako gubi poverenje u tržište". Među ljudima vlada nekakav neodređeni strah, i prvi put (pretpostavljam od početka sedamdesetih) Amerikanci javno koriste inače retko upotrebljavanu frazu "kupovanje u okviru (postojećeg) budžeta". Već je objavljeno da usled krize većina firmi neće praviti tradicionalne novogodišnje koktele i proslave. Čak su se i glavešine sa Vol Strita javno oglasile izjavom da shodno postojećim prilikama, ove godine neće deliti bonuse. U smislu, za nas ima, ali ćemo se suzdržati, za razliku pak od većine Amerikanaca čije kompanije (i to je već objavljeno) neće imati višak novca da podele novogodišnje bonuse i koji, ako uspeju da zadrže poslove, zapravo mogu da kažu kako im je ispunjena najvažnija novogodišnja želja. Pod takvim okolnostima, dok ovih dana šetam po gradu, opet imam utisak da živim u filmu, ali je to ovog puta nešto kao Matriks sa greškom. Radnje krcate raznom robom zvrje bez posetilaca. Blještava svetla koja nemaju koga da impresioniraju. Tobože vesela muzika koja zapravo više zvuči kao neka pokvarena ploča.

Ako postoji trenutak u kome će grad Njujork biti u stanju da kolektivno bar na trenutak zaboravi postojeće nedaće, to je onda za doček Nove 2009. na Tajms skveru. U ovom delu grada, jedinstvenom između ostalog i po tome što zakon ne zabranjuje nego upravo zahteva da svi biznisi imaju svetleće reklame, nova godina se tradicionalno dočekuje već duže od 100 godina, spuštanjem kugle tačno u ponoć nakon čega sledi veličanstveni vatromet. Svake godine na Tajms skveru Novu godinu dočeka u proseku 750.000 ljudi, a zvanični podaci ukazuju na to da je 2000. godine trg ugostio čak dva miliona posetilaca. Istini za volju, na Tajms skveru je obično mnogo više turista nego žitelja grada, ali je takođe izvesno da će većina Njujorčana, ma gde da je, pred ponoć ne samo upaliti TV da pogleda šta se dešava na trgu, nego će tu istu proslavu potom komentarisati kao da su na Tajms skveru stajali čitavo veče. Svake godine Alijansa zadužena za organizovanje dočeka odredi i zvaničnu temu novogodišnje proslave. Tako je 2008. dočekana pod motom "Nadamo se miru", dok će ove godine tema biti "Neka bude radost". Kao i većina žitelja ovog grada, i ja se nadam da će se ova želja ispuniti.

Njujork za početnike

Čak i prekookeanski letovi nisu strašni kada se putuje u Njujork. Ako imate sreće da u grad sletite noću, samo ćete odjednom, u mrklom mraku, ispod sebe ugledati nepregledna svetla velegrada: Njujork vam želi dobrodošlicu! Najveće uzbuđenje osetite kada prvi put kročite na Manhattan. Već iz daljine nazire se šuma oblakodera. Čin stignete, pogledajte oko sebe: svuda oko vas haotično se kreće reka ljudi najrazličitijih nacija, rasa i kultura. Upravo ste stigli u centar sveta!



Diznilend za odrasle

Manhattan je, povrh svega, harizmatičan. Kao da je neko odlučio da sve opuštene, urbane i progresivne ljude ove planete bezbedno izdvoji na jedno mesto. To je grad u kome se i kao stranac udobno osećate. Da budem preciznija, ne osećate se kao stranac. I upravo se po tome ovo mesto izdvaja od ostatka sveta. Koliko god tamo boravili, nemojte da se štedite. Šetajte, istražujte, uživajte... budite bahati – u svakom novom kvartu čeka vas univerzum za sebe. Otkrijte njujorške parkove, restorane i kafiće, prošetajte Wall Street-om, preprešačite The Brooklyn Bridge. Nikako nemojte zaobići Tribeca-u i Greenwich Village. Obiđite Manhattan s vode, svratite u sve muzeje u koje možete, čitajte The New York Times i Time Out, posetite sve umetničke događaje. Posmatrajte ljude u metrou, pričajte s policajcima na ulici, probajte bagels i halal food, naručite apple martini i priuštite sebi barem jedan skup ručak. Budite i vi deo tog ogromnog Diznilenda za odrasle!

Idealno bi zapravo bilo da ceo grad prvo obiđete helikopterom. To je jedini način da sagledate sve njujorške krovove i vertikale. Svaki neboder, iz kojeg god ugla ga posmatrali, kada god na njega nabasali, učiniće da vam zastane dah. U nedostatku helikoptera, popnite se na Empire State Building. Veličanstven pogled obuhvata sva arhitektonska remek-dela koja pamtite sa razglednica, uključujući i The Chrysler Building, za mene lično, simbol Manhattan-a. Tokom sunčanih dana, kada pogledate nadole, pred vama će se pružiti impresivna senka zgrade. Daleko dole, na ulici, guraju se žuta taksi vozila. Na mestu gde su nekada bile Kule bliznakinje, „blinkću“ dva svetla, a daleko na horizontu nazire se Kip Slobode.



Svaki dobar domaćin posavetovaće vas da Njujork posetite kad je lepo vreme, u maju ili u septembru. Tada ćete moći u njemu da uživate punim plućima. Jedan od najlepših doživljaja koje možete sebi da priuštite jeste ulazak u grad pešice, preko Bruklinskog mosta. Dok budete prelazili reku, zastanite na trenutak i uživajte u pogledu – s ovog mesta vidi se najlepša panorama Manhattan-a.

Njujork, Njujork

Šetajući njujorškim avenijama i ulicama, ne možete a da ne primetite koliko je u ovom gradu sve kreativno i kompaktno. U masi prizora koji vam svakog trenutka mame pogled, samo iskrsne neki detalj po kome ćete pamtiti Njujork: elegantne brownstone stepenice na Upper West Side-u, tenement zgrade u Soho-u ili kaldrma u centru Tribeca-e. Obična stanica metroa može da bude pravi doživljaj: svaka je rađena u drugačijem stilu – mozaici, skulpture, instalacije, inspirisane su delom grada u kom se nalazite. Tako ćete na stanici ispod Prirodnjačkog muzeja najpre ugledati velikog dinosaurusa ili mozaik sa podvodnim svetom. Dizajn je upravo ovde dobio svoj puni smisao: čak i najtrivijalnije stvari, poput vatrogasnih kola, poštanskih sandučića ili telefonskih govornica, mogu se posmatrati kao umetnička dela.

Njujorčani su opušteni, gostoljubivi i drže do stila. Uglavnom se kreću podalje od Times Square-a, koji je, po pravilu, preplavljen turistima. Lower Manhattan je biznis zona prepuna japija, čija koncentracija naglo raste kako grabite ka Wall Street-u. NoHo je alternativni deo za mladalačke eksperimente svih vrsta, a Little Italy i China Town veliki vašar na otvorenom. U slobodno vreme, svi vole da se opuštaju u Central Park-u, a tokom pauze za ručak njujorčane ćete naći u Bryant Park-u, na 42. ulici, kako leže na travnjaku, posmatraju nebo, dremaju ili se boćaju uz neko meze. Svako veče se izlazi u downtown. Najbolje je da izbor kafića pravite prema trenutnom raspoloženju. Preporučujemo isključivo stylish mesta kao što su 'inoteca, Pastis i La Goulue. Iskoristite i ostale blagodeti Njujorka, odslušajte neki dobar koncert, svratite na brodvejsku predstavu ili pogledajte neku novu izložbu.



Zvučaće kao kliše, ali neka vas ne mrzi da detaljno pregledate najpoznatije muzeje. Čak i oni koji su u školi imali „nategnutu dvojku“ iz istorije umetnosti, znaju da se upravo ovde nalazi najveći broj svetski poznatih umetničkih dela. Apsolutni imperativi su Metropolitan Museum of Art i Museum of Modern Art, poznata MoMA. Budite pametni i počnite od delova koji vas najviše zanimaju jer samo tako nećete biti očajni kad shvatite da ni mesec dana ne bi bilo dovoljno da vidite sve što vas zanima. U Metu je jedan od najupečatljivijih delova posvećen egipatskoj umetnosti. Pored originalnih statua, sarkofaga, sfingi, njegova kolekcija obuhvata i jedan čitav hram i nadgrobni spomenik, poklon Egipta gradu Njujorku. Deo posvećen modernoj umetnosti u oba muzeja je briljantan. U muzeju MoMane propustite dela Vorhola i Lihtenštajna.

The only real city - city Koliko god to bilo smešno priznati, najbolji osećaj vezan za Manhattan je ipak to što ste svesni da ste odjednom smešteni u centar svih svetskih dešavanja. Tu se donose bitne odluke, odatle se diktiraju svetski trendovi. Tu su snimljeni veliki filmovi, napisane značajne knjige, svirani legendarni koncerti. To je definicija metropole. Najbolje što vam planeta Zemlja trenutno nudi.

Zato, neka vam bude jasno da, ako držite do sebe, morate da kad-tad odete tamo. Nezavisno od ličnih afiniteta, Njujork nikada ne može da vam dosadi. Takođe, on ne zna za godine – kad god ga prvi put posetili, znajte da nije kasno. To je grad koji inspiriše i osvaja svojom energijom, raj za sva vaša čula. Neko je jednom to lepo opisao: No matter from which angle New York hits your eyes – they will ask for more...

Pomoć prijatelja...

· U Njujorku treba lepo da se oblačite i praktično da se obuvate.

· Jedna od najpoznatijih ulica, Houston, čita se „Hauston”, nikako „Hjuston”.

· U Njujorku se i domaćini pre voze metroom nego autobusom ili kolima.

· Barem jednom se provozajte yellow cabom i ne zaboravite napojnicu.

· U Istočni Harlem idite samo ako volite da rizikujete.

· Ako imate fobiju od pacova, Njujork nije mesto za vas.

· Koštala 5 ili 105 dolara, hrana na Menhetnu je uvek odlična.

· Nju Džersi nije kul mesto za izlaske.

· Bruklin jeste. Opustite se, u Njujorku niko nije napet...

Njujork, grad kultnih filmskih scena

Svratite u restoran u kojem je Meg Rajan simulirala orgazam ili u kafe gde su pre vas sedele Keri Bredšo, Samanta, Miranda i Šarlot.



Njujork. Dovoljno je samo izgovoriti ime i voilà: pred očima se odmah nižu slike pravih ulica sa žutim taksijima, Central park sa oštrim špic-konturama oblakodera, vrišteće svetleće reklame na Tajms skveru.

I svi napamet znaju stereotipne slike, i svi znaju grad. Ili je ipak ovo najpreciznije: svi MISLE da poznaju Njujork.

Ali to ne znači da će se turista u Njujorku osetiti kao kod kuće. Malo hladniji ton prilikom komunikacije ili bolje rečeno efikasna dinamična komunikacija - to je jezik koji u Njujorku najbolje prolazi.

Postoje 2 Njujorka: onaj o kojem čitamo u enciklopedijama, i onaj imaginarni koji je nikao snagom filma.

Njujork & sedma umetnost

Može se slobodno reći da je nastankom filma, Njujork postao zvezda No.1. Filmska industrija započela je svoju karijeru na istočnoj obali gde je početkom 20.veka tehnološka revolucija promenila profil grada uvođenjem štampe, radio stanica, i naravno filmova, stvorenih od strane komercijalista sa Brodveja.

Ulice Njujorka bile su odlična lokacija za rađanje filma.

11. maja 1896. u 2 po podne, William Heise snimio je prvu scenu u Njujorku. Kamera je imala uporište na prozoru zapadne strane Herald Skvera, a fokus je bio na sledećem: u sredini Herald Building, u prvom planu 6 tramvaja u pokretu i kola sa 4 upregnuta konja. Trotoar, skroz levo, vrvi od prolaznika koji se žure.

Prvi filmski snimak Njujorka prikazuje grad kao dinamičan, uskovitlani univerzum, u kojem nema vremena za sumnju, niti ima mesta pesimizmu.

Kada je filmska industrija zbog klime svoje svetlo uperila ka Los Anđelesu, Njujork je ostao kao simbol težnji, nade i novih šansi.



Kultne scene

Novozelandski reditelj Piter Džekson bio je istrajan u svojoj zamisli - King Kong mora biti snimljen u Njujorku. To se radi generacijski, po difoltu, stara verzija iz 1933, pa onda i rimejk iz 1976, pa najnoviji iz 2005.

I sam Džekson ne vidi nijedan drugi grad kao bolji background za tako nešto: King Kong na Ajfelovom tornju? Pa, to je nemoguće.

Tamo gde je grad sinonim za filmski dekor, turista može samo da figurira.

Svi se sećamo Džon Travolte u Groznici subotnje večeri kako posmatra obrise Menhetna dok prelazi East River iz pravca Brunklina.

Čak i u lošije rangiranim filmovima, Njujork uvek sija.

U sceni iz filma Služavka na Menhetnu koji je snimljen u muzeju umetnosti Metropoliten (Metropolitan Museum of Art), Jenifer Lopez na gala večeri biva potpuno oborena s nogu fenomenalnim dvoranama jednog od najdragocenijih muzeja Menhetna.



Onaj ko poseti Njujork, ujedno je upio i lekciju iz istorije filma. Jedna kratka šetnja dovoljna je da se desetine filmskih scena reanimiraju pred vašim očima.

Plaza Hotel, pravo ispod Central parka (59th Street, zapadno od Pete avenije), jedan je od hotela u kojem je izvedeno par briljantnih scena.

Pol Hogan je odseo ovde kao vanzemaljski džungla-kauboj u australijskoj komediji Krokodil Dandi (1986), a u restoranu ovog istog hotela Dadli Mur je ručao sa prostitutkom u filmu Artur (1981). Robert Retford i Džejn Fonda proveli su ovde svoju bračnu noć u filmu Bosonoga u parku (1967).

Možda ste raspoloženi za jednu pečenu ćurku u restoranu Katz's (205 East Houston Street) sedeći za istim stolom za kojim je Meg Rajan simulirala orgazam u sred punog restorana, a onda nastavila smireno da jede desert? (Kad je Hari sreo Seli, 1989)

U tom slučaju prikačite se dugom redu onih koji isto to žele i koji su kao i vi odgledali film i isto tako sanjaju o tome da se kući vrate noseći majicu na kojoj piše Jeli smo u restoranu Katz's.

Sto za kojim je Meg Rajan simulirala orgazam danas je markiran natpisom Where Harry met Sally...hope you have what she had!

Popijte jedan Cosmo u kafićima koje preferiraju Keri Bredšo, Samanta, Miranda i Šarlot iz Seksa i grada. Neke od adresa su: Magnolia Bakery, 401 Bleecker Street; Sushi Samba, 245 Park Ave @ 20th St; Café, Irving on Irving, 52 Irving Place @ 17th St.

Prošetajte se i do ugla na kojem se ukrštaju Lexington Avenue i 52nd Street i stavite se u ulogu Merilin Monro kojoj se vetar iz ventilacionih odvoda poigravao sa haljinom u kultnoj sexy sceni iz filma Sedam godina vernosti. (1955).

A sada prodavnica igračaka F.A.O. Schwarz (Fifth Avenue i 58th Street). Ovde je Tom Henks (Big, 1988) stopalima svirao na podnom klaviru i igrao uz numere Heart & Soul i Chopsticks što svakom posetiocu i dan-danas dozvoljeno da proba. To je i mesto gde su se Vudi Alen i Mira Sorvino slučajno sreli u završnoj sceni filma Moćna Afrodita (1995).

Nakon posete prodavnici Schwarz, skrećemo levo, pravac 737 Fifth Avenue. Tamo se nalazi Tiffany's, pred čijim je izlogom Odri Hepbern sa šoljicom kafe u ruci netremice stajala na početku Doručka kod Tifanija (1961) . Na istom mestu na kojem Džon Vojt nekoliko godina kasnije u Ponoćnom kauboju (1969) sreće onesvešćenog lutalicu na trotoaru.

I uvek postoji šansa da naletite na filmski set koji pravi neki novi filmski spektakl.
Klapna se preklapa i... Akcija!

Harlem, Njujork: kompletan vodič (1)

Za Njujorčane Harlem odavno nije zona za izbegavanje – ne propustite čuvene džez barove, sjajnu arhitekturu i soul food - kuhinju američkih crnaca

Harlem, Njujork: kompletan vodič (2)

Za Njujorčane Harlem odavno nije zona za izbegavanje – ne propustite čuvene džez barove, sjajnu arhitekturu i soul food - kuhinju američkih crnaca