Prakticni saveti prilikom nege biljaka

Yasmin · Prijatelj foruma

Pravilna prehrana zelenih i cvatućih biljaka

U proljeće slijedi prva opskrba gnojivima s dugotrajnim djelovanjem, iz kojih se postupno oslobađaju hranjiva.

Sredinom ljeta kada je većina biljaka u jeku cvatnje, za velike cvjetne posude potrebna su brzo djelujuća tekuća gnojiva.

Od rujna, u pravilu se više ne prihranjuju jer su u fazi mirovanja. Zalijevanje se smanjuje kad su biljke u hladnijoj prostoriji s temperaturom oko
10 �C., koja se se ne smije nikada spustiti ispod
0 �C. Pazite da im osigurate dovoljno svjetla jer ne mogu preživjeti u mraku (zatvoreni prostori bez svjetla kao što su podrumi, garaže i sl.).

Yasmin · Prijatelj foruma

Recepti za dohranjivanje biljaka

Odavno poznati i iskušani domaći recepti baziraju se na prirodnim sastojcima koje često završe u otpadu. Pa zašto ih ne iskoristiti i pritom očuvati naš okoliš? Lako ćete od njih napraviti prirodna sredstva (mogu se pripremiti u svakom domaćinstvu) u nedostatku kemijskih koja će poslužiti za dodatnu prihranu sobnih i vrtnih biljaka, a neka i za zaštitu od biljnih nametnika.

Otopinu češnjaka pripremite tako da usitnjeni češnjak prelijete vodom i ostavite da stoji nekoliko sati, najdulje 1 dan. Zatim procijedite i 2-3 puta tjedno nerazrijeđenom otopinom poprskajte napadnute biljke od raznih nametnika. Neugodan miris će brzo ishlapiti. Možete očišćeni češnjak prepoloviti i lagano utisnuti u zemlju. Ovako ćete se riješiti gljivica koje se razmnožavaju u zemlji i štete biljkama, a ne podnose češnjak.

Sitno nasjeckana kora banane koju treba umiješati u zemlju služi kao gnojivo cvijeću jer sadrži veliku količinu kalija i šećera.

Ljuske jajeta koje ostanu nakon pripreme slastica i raznih jela namočite u vodu i ostavite da odstoje nekoliko dana. Tom otopinom zalijevajte biljke i prirodno ih prihranjujte.

Umjesto da ostatke kave bacite, zalijte njome cvijeće. Učinak će biti veći ako je zaslađena jer će šećer u supstratu aktivirati faunu. Osim toga efekt gnojiva postići će se visokom razinom kalija iz kave koji će ojačati obrambeni sustav biljke.

Yasmin · Prijatelj foruma

Biljke u borbi protiv nametnika

Postoji više vrsta cvjetnih lončanica koje nam uz svoju ljepotu pomažu svojom prisutnošću da se oslobodimo neugodnih nametnika kao što su komarci, moljci, muhe, razni glodavci i mravi.

Poznato je da Lovor "Laurus nobilis" svojim mirisom tjera glodavce, a vrlo lijepo izgleda u tegli kao stablašica - brzo raste i lako se održava, ne zahtjeva previše vlage, uspijeva i u hladu i na suncu, a cvate u proljeće.
Timijan "Thymus vulgaris L." svojim intenzivnim mirisom tjera komarce, muhe i mrave. Također nam mogu pomoći različite začinske biljke. Uz svoju ulogu borca protiv nametnika, izvrsno će izgledati u svakoj kuhinji i biti nam na dohvat ruke kao svježi i prirodni (nešpricani različitim insekticidima) začini prilikom kuhanja.
Tu spadaju Ružmarin "Rosmarinus officinalis", Lavanda "Lavanda angustifolia", Kadulja "Salvia officinalis L." i Vlasac "Allium schoenoprasum".

Yasmin · Prijatelj foruma

SOBNE BILJKE ZIMI
I saksije odmaraju

Treba znati da svaka biljka ima posebne zahteve u pogledu uslova za život, količine svetlosti, toplote, vlažnosti zemlje i vazduha. O tome se valja raspitati kod cvećara, ili naći podatke u nekoj dobroj knjizi o nezi biljaka, a onda neće biti teško da cveće koje voli više svetlosti, pronađe mesto pored prozora, a ono ostalo smestite malo dalje. Isto važi i u pogledu zalivanja. Opšte pravilo koje bi važilo za sve ne može se dati, ali ponešto možete zaključiti i na osnovu iskustva. Zapazićete da biljke sa tanjim lišćem traže često zalivanje, dok one sa debljim i mesnatijim manje ”piju� vodu. Najjednostavnije je da prstom pipnete površinu zemlje u saksiji: ukoliko je suva, biljku umereno zalijte, a ako je vlažna, zalivanje nije potrebno. Zimi se biljke uglavnom odmaraju pa im je i zalivanje ređe potrebno. Isto važi i za dodavanje tečnog mineralnog đubriva. Ova dodatna hrana potrebna je samo cveću koje i u toku zime cveta, kao što su ciklama, afrička ljubičica, anturijum, primula, kamelija, klivija, azalea, amarilis i neke druge. Ali, i njima je dovoljno ako tečno đubrivo dobiju jednom mesečno.

Vlažnost...

Različiti su zahtevi biljaka i u pogledu vlažnosti vazduha, zavisno od toga da li im je postojbina u vlažnom ili suvom podneblju. Ipak, većini velikih, odraslih biljaka dovoljna je vlažnost u prostoriji od oko 40 odsto, dok onim mladim i malim treba između 60 i 70 odsto. U stanovima sa centralnim grejanjem vazduh je suv, što škodi ne samo cveću, već i ljudima koji tu borave. Vlažnost može da se obezbedi, na različite načine. Najjednostavnije i najefikasnije je ako nabavite električni aparat - ovlaživač vazduha, mada on nije baš jevtin. Zato većina stavlja na radijatore razne posude s vodom koja isparava, ili ovlažene stare peškire, ili nešto slično. Pogrešno je držati vodu u tacni - podlošku u kojoj stoji saksija, jer cveću škodi ako saksija stoji u vodi. Zato, desetak minuta posle zalivanja iz podloške treba prosuti vodu koju biljka nije upila.
Inače, cveće koje držite u hladnijoj i ne previše svetloj prostoriji treba zalivati sasvim malo i retko, tek da zemlja ne bude sasvim suva, a i vlažnost vazduha može biti manja.

... i temperatura vazduha

Većina sobnih biljaka ne podnosi temperaturu nižu od 8o S, a difenbahija strada već i na toj temperaturi, (njoj je potrebno najmanje 12o S). Najveći broj vrsta koje se gaje u našim stanovima najbolje se oseća ako je prostorija zagrejana između 15o i 20o S, izuzetak su ciklame koje više vole hladnije prostor. Ali, velike biljke u saksijama ili drugim većim posudama najbolje je smestiti u svetlu ali prohladnu prostoriju u kojoj temperatura nikada nije niža od 2o S, ali ni više od 10o S. To važi za hibiskus, palmu, limun, pomorandžu, oleander, urminu palmu, ukrasni nar i slične biljke koje se zimi odmaraju. Zimi ih treba retko zalivati, tek toliko da zemlja nikada ne bude sasvim suva. Što se tiče kaktusa, njih zimi treba držati u svetloj prostoriji u kojoj temperatura nikada nije ispod 5o S, inače stradaju. Najbolje je da se u toku zime ne zalivaju, jer se dešava da onda iduće godine ne cvetaju, pošto samo u toku mirovanja formiraju cvetne pupoljke. Izuzetak je božićni kaktus koji cveta upravo zimi, ali i tu treba biti umeren u zalivanju. U toku zime bolje je da se sobno cveće ne presađuje, ako iz bilo kog razloga ne želite da sačekate proleće.

vecadok · Prijatelj foruma

Cvetna kuhinja

Kuhinja i trpezarija ne moraju da budu puste, jer i u njima postoje optimalni uslovi za uzgajanje prekrasnih zelenih biljaka.
Okrenuta prema jugu, kuhinja bi leti bila pravi pakao da na velikom prozoru nema dekorativne, dosta debele tkanine koja propušta svetlost. Zavese su ovlaš nemarno nabrane i na krajevima prozora delimično skupljene. Ideja je jednostavna i laka za realizovanje.

Evo još jedne dobre ideje: ako ste odsutni šest do osam dana, napunite sudoperu vodom i zamočite u nju kraj tkanine na koju ste položili svoje biljke. Zalijte ih tako da se zemlja dobro natopi. Kasnije će se i saksije automatski ovlažiti, zahvaljujući kapilarnosti.

Biljka po imenu kalanhoja veoma se ceni zbog svog izgleda, lišća i dugog perioda cvetanja. Voli jaku, ali ne i prejaku svetlost. Treba je zalivati jednom do dva puta nedeljno, od proleća do sredine jeseni, a posle toga jednom do dva puta mesečno. Oko 130 vrsta kalanhoje raste u svim suptropskim i polutropskim regionima od Arabijskog poluostrva do južne Afrike.

Trpezarija je najposećenija prostorija u kući. Iz tog razloga domaćin je u nju smestio svoje omiljene biljke i najspektakularnije primerke iz svoje kolekcije cvetnica u velikom formatu. Tako stalno uživa u najlepšem procvetavanju, a biljke se premeštaju u vlažan i za njih prijatan ambijent.

Izvrstan intenzitet svetlosti koji vlada u ovoj trpezariji omogućava biljkama da cvetaju tokom više meseci u godini. Orhideje traže veliku vlažnost za svoj razvoj. Orošavanje se ne preporučuje dok biljke cvetaju, jer na cvetovima ostaju mrlje od kapljica vode, što dovodi do sušenja. Streptocarpus grandis je izvanredna biljka sa jednim ogromnim listom prošaranim brazdama i cvetovima koji veoma dugo traju. Vodi poreklo iz južne Afrike, Kenije i Tanzanije. Biljku treba đubriti od aprila do septembra, jednom mesečno, đubrivom za paradajz ili jagode. Međutim, ova biljka ne podnosi zadimljene prostorije.

pinkie · Prijatelj foruma

Sobne biljke zimi

U toku zime cveće u stanu često strada, mnogim biljkama lišće žuti i opada, stablo se suši i sasvim propada. Ovde ćemo vam dati osnovna uputstva kako i gde biljke čuvati, koliko i kada ih zalivati i kako ih negovati tokom zime.
Posle boravka na otvorenom (balkonima i u baštama) biljke u toku zime moraju da se prilagode novim uslovima u zatvorenom prostoru. Ti uslovi su nepovoljni u pogledu svetlosti,vlažnosti vazduha i temperature. Na šta treba obratiti pažnju?
Biljke ne podnose naglu promenu temperature: zimogrožljive biljke treba prilikom otvaranja prozora pomeriti ili zakloniti. Važno je da biljke koje traže više svetlosti npr. drvo života, fikus, kroton i druge budu postavljene bliže prozoru. Problem nedostatka svetlosti može se delimično rešiti kupovinom neonskih i bio-sijalica.

Vlažnost vazduha: zahtevi biljaka prema vlažnosti vazduha su različiti.Opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40%, dok je manjim biljkama potrebno 50-60% vlažnosti vazduha. Kako povećati vlažnost vazduha? Orošavanje odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim časovima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na grejna tela, električnim ovlaživačima ili kupovinom većeg podmetača koji ćemo ispuniti kamenčićima i vodom, a saksiju sa biljkom postaviti na vlažne kamenčiće. Biljke sa dlačicama na listovima kao što su ljubičice ne podnose prskanje, kao ni biljke kojima preti potencijalna opasnost od razvoja gljivičnih oboljenja( cvetna begonia, ciklama itd).
Upozorenje: važno je da se biljke drže na udaljenosti 2-3m od grejnog tela.
Kako biljke zalivati? To zavisi od vrste biljke, mesta na kome se nalazi, temperature u prostoriji. Ako je prostorija svetla i topla biljke treba češće zalivati (zemlju održavati umereno vlažnom). Biljke koje cvetaju u toku zime češće zalivati, a one koje se u to vreme odmaraju ređe.
Temperatura: Temperatura vazduha u prostoriji treba da bude između 15-20oC (dozvoljeno kolebanje je 3 oC). Pojedine biljke kao što su: datura, oleander, bugenvilija,neke palme, hristov venac, hrizanteme, limun, pomoranđže, treba držati na T od 4-10 oC. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor T od 10-13 oC.
Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 8 oC i ne treba ih zalivati da bi naredne godine cvetali.
Presađivanje i đubrenje: U toku zime biljke miruju pa ih zato ne treba presađivati. Ako smo primorani da to uradimo, onda koristimo novu zemlju, a biljke presađujemo u za broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intezivnog rasta ( proleće, leto i rana jesen). Međutim postoje vrste koje cvetaju u toku zime ( kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus,itd.) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine npr. ljubičice i one se moraju prihranjivati.
Zalivanje: Biljke sa sitnim listovima koje prekrivaju tlo (npr. kućna sreća) zalivati odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem 3/4 saksije u posudu sa vodom. Biljke koje cvetaju zalivati samo dva puta nedeljno. Ako je temperatura u stanu veća od 20oC u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja itd.) sipati vodu, ali ne kvasiti suviše supstrat. Palme (areku i kenciju) zalivati jedanput u 10-12dana. Dracenu, kroton i fikuse zalivati jedanput u 10-15 dana. Kliviju prebaciti na hladno i tamno mesto. Početi sa zalivanjem kada se pojavi cvetna stabljika visine 20cm. Božićni kaktus koji cveta u decembru i januaru, ne zalivati sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Cvetnice koje cvetaju u toku zime ili krajem zime zalivaju se svaka dva do tri dana, čim se primeti da se zemlja prosušila. Ovo važi i za ciklame, kamelije, azaleju itd. Afričke ljubičice iako cvetaju u toku zime, ne podnose mnogo vlage pa ih treba zalivati umereno iz podmetača. Na zalivanje kaktusa i sukulenata (biljke mesnatih listova) treba u toku zime «zaboraviti» ukoliko se čuvaju na T od 8-10oC. Ukoliko se čuvaju na sobnoj temperaturi zalivaju se na 20-30 dana.
Biljke koje u toku zime zahtevaju hladnije mesto T od 5-10oC zalivaju se tek toliko da ne budu suve. Vodena palma mora biti dobro zalivena u toku cele godine. Voda za zalivanje mora da odstoji i da bude sobne temperature.

Podsetnik šta uraditi:

1. Primaknuti biljke prozoru

2. Grupisati biljke u skladu sa njihovim potrebama za svetlošću

3. Održavati ujednačenu temperaturu oko 20oC.

4. Smanjiti broj zalivanja, jer biljke ulaze u period odmora.

Biljke bolje podnose sušu, nego previše vlage u zemljištu.

Dipl.ing.Ivana Čolović

ralfy · Početnik Domaćeg.de

Da li puzavicama treba mnogo svetla i koliko treba da cekam dok mi ne napravi dzunglu? Very Happy