Književni kutak

nastasenjka · **~daydreaming~**

London vodeća književna destinacija

London je imenovan svetskom top destinacijom za turiste ljubitelje književnosti, čime je nadmašio Pariz, Njujork i Rim, koji su se ipak svrstali među prvih deset na internet stranici literarnih putovanja.

London je, između ostalog, rodno mesto pisaca kao što su Džon Kits i Džon Don i lokacija na kojoj se odigravaju radnje brojnih romana.
Na drugom mestu je Stratford na Ejvonu, slikovito rodno mesto Vilijama Šekspira i sedište pozorišne trupe Rojal Šekspir kompani.
Škotski grad Edinburg na trećem je mestu, a zaslužio ga je svojim starim i novim književnicima. Bio je to dom Artura Konana Dojla, autora romana o Šerloku Holmsu, zatim Roberta Luisa Stivensona (poznat po romanu „Ostrvo s blagom“) i Voltera Skota, koji je napisao „Ajvanho“.
Uz Edinburg su vezani i autori kao što su Jan Rankin, Aleksander Mekol Smit i J. K. Rouling, autorka romana o malom čarobnjaku Hariju Poteru.
TripAdvisor (interenet adresa www.tripadvisor.co.uk) svoju je lestvicu deset književno najzanimljivijih gradova, poređala uz navođenje imena najpoznatijeg autora u zagradi.
TripAdvisor je internet stranica Velike Britanije, stoga su i najzastupljeniji autori iz anglosaksonske književnosti. U eri kulturno-turističkog nadmetanja, nema sumnje da bi neki drugi izvor napravio sasvim drugačiju listu.

Lista gradova/pisaca

1. London (Džon Kits)
2. Stratford na Ejvonu (Vilijam Šekspir)
3. Edinburg (Artur Konan Dojl)
4. Dablin (Džems Džojs)
5. Njujork (Arthur Miler)
6. Konkord, Masačusets (Luiza Mej Alkots)
7. Pariz (Viktor Igo)
8. San Francisko (Alen Ginsberg)
9. Rim (Vergilije)
10. Sankt Peterburg (F. M. Dostojevski)

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Rehabilitacija jedne zaboravljene epohe

U izdanju "Kairosa" iz Sremskih Karlovaca i Gradske biblioteke iz Rume objavljen je po prvi put prevod romana "Kandor ili otkrovenje egipatskih tajni" Atanasija Stojkovića, zajedno sa reprintom izdanja iz 1800. godine.

Po uzoru na Volterov "Kandid" i didaktičke povesti onog doba Stojković je tada napisao roman filozofsko poučnih namera sa dosta mističnih elemenata. Prevodilac Vladislav Todorović kaže da je u nameri da izbegne da piše ruskoslovenskim, ali i srpskim narodnim jezikom, Stojković odlučio da "Kandora" napiše na slavenosrpskom, čime je udovoljio većini čitalaca, pišući jezikom koji im je bio bliži.

Životno delo Atanasija Stojkovića (1773-1832) je "Fisika" koja je izdata u Budimu u tri toma – 1801, 1802. i 1803. godine. Kao obiman pregled tadašnjeg znanja iz prirodnih nauka, knjiga je imala ogroman broj pretplatnika među Srbima u Ugarskoj, a tokom 19. veka služila je kao nezaobilazan udžbenik za izučavanje prirode. Na Univerzitetu u Harkovu Stojković 1804. godine postaje profesor i provodi ostatak svoje karijere, a dva puta biva biran za rektora.

Pored prve knjige o prirodi, Atanasije Stojković je 1801. godine objavio i prvi roman na srpkom jeziku "Aristid i Natalija", o kome je Jovan Deretić u "Istoriji srpske književnosti" napisao da je prvi originalni roman u srpskoj književnosti". Kao i Milovan Vidaković, takođe popularan pisac tog vremena, i Atanasije Stojković je bio jedan od najvećih protivnika Vukove reforme srpskog jezika. Vuk spominje Stojkovića kao priznatog naučnika, ali nepoznavaoca jezika.

Prema rečima Vladislave Kosijer, urednika "Kairosa", ovaj prvi prevod Kandora sa slavenosrpskog i izdavanje tog dela ima cilj da predstavi srpskoj čitalačkoj publici, a naročito školskoj omladini, jednog izuzetno obrazovanog autora s kraja 18. i iz prvih decenija 19. veka.

- Ovo je, takođe, i rehabilitacija jedne književnojezičke epohe iz istorije srpskog književnog jezika, a pre svega samog autora, kojim bi se ponosila svaka kultura i književnost i kojeg se ne bi odrekla nijedna nacija, a čije je delo nepravedno bilo uskraćeno tolikim generacijama, kaže ona i dodaje da je raritetni primerak "Kandora" iz Bibilioteke Matice srpske bio predložak za prevod.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Objavljena knjiga „Legenda o zidu“ Milana Vlajčića

Nedavno je objavljena knjiga „Legenda o zidu“ (izdavač „Književna opština“, Vršac) Milana Vlajičića, publiciste, književnog i filmskog kritičara, u kojoj su sabrani njegovi tekstovi koje je od 2004. do leta 2008. objavljivao u „Blicu“, u svojoj kolumni pod naslovom „Cigla u zidu“. Reč je, zapravo, o svojevrsnoj analitičkoj hronologiji ovdašnjeg kulturnog života koja fokusira i one markantne momente koji su neretko izmicali široj pažnji javnosti.

Govoreći o tome zašto je rubriku koja se bavi kulturnim fenomenima nazvao „Cigla u zidu“, a shodno tome naslovio i knjigu, Vlajičić kaže: „To je, znamo, naslov hita harizmatične engleske grupe ‘Pink Flojd’. Cigla u zidu može da bude metafora nepristajanja na okamenjeno mesto u kastinski hijerarhizovanoj kulturi. Ali na drugoj strani, ako je reč o društvu koje je razorilo tradicionalni sistem vrednosti a nije stvorilo nove vrednosne paradigme, cigla u zidu može da posluži kao gradivna jedinica, kao kockica u mozaiku novih kulturnih poduhvata.“
U osvrtu na ovu svoju knjigu autor napominje: „U ovoj mozaičnoj slici prepliću se osetljiva pitanja naše kulturne politike (uglavnom haotične i svaštarske) sa lažnim kulturnim mitovima, duhom mentalne palanke i mondijalizma (nema evropske zemlje u kojoj ovaj termin ima tako uvredljivo značenje u dobrom delu javnosti), korupcijom i nemoralom koji nas udaljuju od civilizovanog sveta.“

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Brže i jednostavnije do knjige

Random Haus i Hačet, izdavači koji u Britaniji kontrolišu 30 odsto tržišta, uskoro će ponuditi izdanja koja će moći da se skinu sa interneta, među njima i dela slavnog britanskog pisca Jana Mekjuena, a i ostali veći izdavači već se pripremaju da učine isto. Ovaj potez britanskih izdavača iniciran je pojavljivanjem dva čitača - Sonijevog „rajdera“ i Amazonovog „kindla“, koji će uskoro biti dostupni i na evropskom tržištu.

„Kindl“ je dimenzija male sveske, s ekranom koji zauzima najveći deo prednje strane, minijaturnom tastaturom u dnu i dodatnim tasterima za brzu i jednostavnu navigaciju kroz knjige i časopise u digitalnom formatu, ali i neke druge sadržaje. U memoriju staje nekoliko stotina knjiga, a moguće ju je proširiti memorijskim karticama.
Uobičajena knjiga time neće biti uništena, isto kao ni knjižare, ali to definitivno donosi veliku promenu - biće dostupno mnogo e-knjiga, a tehnologija, odnosno čitači, postajaće sve bolji, izjavljuju britanski izdavači, napominjući kako se nadaju da će sve knjige biti čitljive na svim dostupnim uređajima, te da neće biti ekskluzivnih prava na formate.
Još uvek je rano donositi bilo kakve prognoze koliko će vremena proći dok e-knjiga u većoj meri ne zavlada tržištem. Otkad su u Americi u prodaji dva čitača, broj naslova koje je moguće skinuti popeo se na 90.000, a do knjige nikad nije bilo lakše i brže doći: da bi se skinula sa Amazona, potrebno je manje od minuta. Tako, na primer, za samo dva dana skinuto je više od milion primeraka poslovne knjige „Žene i novac“, koju je preporučila Opra Vinfri, stavila je na svoje stranice i ponudila besplatan daunloud.
Da li digitalizacija pisanih izdanja, odnosno mogućnost da stranicu knjige zamenimo monitorom, predstavlja ozbiljnu opasnost za knjigu i da li je reč o trenutnom hiru ili dugotrajnom procesu u kome će sve knjige visoke čitanosti imati i svoja elektronska izdanja, ostaje tek da se vidi.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Le Klezio dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost je francuski pisac Žan-Mari Gistav Le Klezio, saopštio je danas komitet za dodelu nagrada.

Švedska kraljevska akademija nauka u Stokoholmu odala je priznanje Le Kleziu (68) za njegove avanturističke romane, eseje i dečiju književnost.
Ovo je prvi put da je jedan francuski pisac dobio Nobelovu nagradu za književnost od 1985. godine.
U saopštenju akademije se navodi da je Le Klezio "autor novih pravaca, poetske avanture i senzualne ekstaze, istraživač ljudskog roda izvan i ispod (granica) vladajuće civilizacije". Među njegovim poznatijim književnim delima su "Groznica", "Voljena zemlja", "Rat" i druga.
Nedavno je objavio jedan od svojih najpotresnijih romana "Tužbalica o gladi", čija se radnja odvija između 1930. i 1940. godine, inspirisan događajima iz života njegove majke.

Najpoznatije svetske nagrade, koje podrazumevaju ček od 10 miliona kruna (1,4 miliona dolara), dodeljuju se svake godine, a ustanovio ih je, sem nagrade za ekonomiju, švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel, čija ih fondacija dodeljuje još od 1901. godine.
Svečana dodela nagrada biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Nobel preminuo 1896. u San Remu.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Predstavljanje japanske književnosti

Na ovogodišnjem, 53. sajmu knjiga u Beogradu učestvovaće oko 800 izlagača iz zemlje i inostranstva (po prvi put svoje štandove imaće Danska i Ukrajina), a zemlja gost je Japan. Sajam će 20. oktobra svečano otvoriti savremeni japanski pisac Nacuki Ikezava.

„Japan će na Sajmu knjiga predstaviti ne samo svoju književnost već i kulturu, što je veoma značajno jer je to zemlja o kojoj znamo malo“, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Zoran Hamović, urednik programa Sajma knjiga.
Novinarima se (na tečnom srpskom) obratio i Teruhiko Šinada, savetnik Ambasade Japana, koji je rekao da je Japan, iako kod nas poznat najviše kao donator, pre svega zemlja kulture. Pored preseka izdavaštva u ovoj zemlji, biće organizovana i izložba japanske keramike u Muzeju primenjenih umetnosti, radionica manga stripova, predavanje o popularnom japanskom piscu Harukiju Murakamiju, projekcije japanskih filmova u Kinoteci, prezentaciju haiku poezije…
Tradicionalni Forum sajma baviće se aktuelnim temama kao što su kulturna politika u izdavaštvu, pitanje besplatnih udžbenika, elektronsko izdavaštvo, kao i preispitivanje kvaliteta školske lektire. Kao i prethodnih godina, biće održani i susreti bibliotekara i izdavača, kao i susreti prevodilaca i izdavača.
Glavna tematska izložba „Dva veka Velike škole“ biće postavljena u Hali 14 zajedno sa izložbom japanske arhitekture, a biće obeleženi i jubileji - 50 godina RTS-a i 50 godina „Dadova“.
Pojedinačne ulaznice će koštati 220 dinara, a grupne 150 dinara. Kako se ne bi stvarale gužve, posetioci koji na Sajam dolaze kolima moći će karte da kupe unutra, a obezbeđeno je i dodatnih 400 parking mesta.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

U SAD izašla knjiga "Dragulj Medine"

Kontroverzni roman novinarke Šeri Džons "Dragulj Medine", o najmlađoj supruzi proroka Muhameda, osvanuo je u američkim knjižarama, devet dana pre roka, a pošto su napadnute kancelarije britanskog izdavača knjige.

"Bofort buks" prihvatio je da objavi spornu knjigu, pošto je od toga u maju odustao izdavač "Rendom haus", zbog bojazni da bi njeno objavljivanje moglo da podstakne nasilje.
Bofort je saopštio da prvi tiraž knjige, koja je danas ugledala svetlost dana u SAD, broji 40.000 primeraka.
Kancelarije "Bofort buksa" su danas zatvorene "zbog predostrožnosti", dok u međuvremenu, vlasnici saopštavaju da nisu primili nikakve pretnje.
Londonska policija uhapsila je u subotu trojicu muškaraca zbog sumnje da su planirali terorističku akciju. Oni se dovode u vezu sa podmetanjem požara u kući izdavača Martina Rinje, vlasnika izdavačke kuće Gibson skver koja će štampati "Dragulj Medine" u Britaniji.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Prva evropska digitalna biblioteka na internetu

Prva evropska digitalna biblioteka, sa dva miliona naslova u ponudi, danas je puštena u probni tromesečni rad, objavile su svetske novinske agencije.

Digitalizovana dela koje sadrži ta nova riznica predstavljaju deo evropske kulturne baštine, prikupljena su sa sve četiri strane kontinenta, i dostupna su besplatno preko interneta na 21 jeziku.
Broj naslova bi do 2010. trebalo da dostigne cifru od deset miliona, a biblioteka će, kako je najavljeno, osim književnih dela omogućiti i onlajn pristup velikom broju rukopisa, slika, mapa, fotografija i audiovizuelnih dokumenata.
Nova biblioteka, nazvana "Europeana", trebalo bi da bude konkurent sličnoj usluzi američkog veb pretraživača "Gugla" - "Gugl buk" gde je dosad digitalizovano sedam miliona knjiga.
"Radi se o početku jedne neverovatne avanture", izjavila je evropski komesar za informatičko društvo i medije Vivjan Reding.
Ona je istakla da će ta usluga dati bolji uvid u sva kulturna blaga zaturena u evropskim bibliotekama, muzejima i arhivskim centrima.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Nagrada za neobjavljen roman "Beograd za pokojnike"

Regionalnu nagradu za najbolji neobjavljeni roman, koju već sedam godina dodeljuje hrvatska izdavačka kuća "V.B.Z", dobio je beogradski pisac Predrag Crnković, prenosi B92.

Nagrada za knjigu "Beograd za pokojnike" Crnkoviću je uručena na međunarodnom zagrebačkom sajmu knjiga i učila "Interliber", koji je ove godine održan 31. put.
Predrag Crnković je beogradski pisac koji je nedavno objavio prvi roman "Čarapanke sa Zvezdare".
Na konkurs "V.B.Z - Tiska", koji objavljuje najbolji novi i originalni roman na hrvatskom, srpskom i drugim štokavskim jezicima, kao i na čakavskom i kajkavskom književnom jeziku, Crnković se prijavio pod šifrom "Sofronije Mravokop, Nježna duša...".
Osim vredne novčane nagrade, očekuje ga uskoro i promocija romana u Srbiji.
Boško Zatezalo, vlasnik izdavačke kuće V.B.Z. , kaže da je autor knjige “Beograd za pokojnike” pobudio veliko interesovanje.
“Vrlo je duhovit, šaljiv i zabavan, pa su i publika i kritika i novinari pokazali veliko interesovanje za njega. Na žalost, bio je ovde kratko, jer je morao da ode na sajam u Kopenhagen, pošto je skandinavista", rekao je Zatezalo.
Međunarodni sajam knjiga i učila okupio je ove godine oko 300 izlagača iz Hrvatske, regiona i sveta i videlo ga je oko 100.000 posetilaca.
Iako je bilo najavljeno učešće beogradskog BIGZ-a i vojvođanskog udruženja izdavača, po rečima organizatora, oni su ipak u poslednji čas otkazali učešće.
Jakša Depolo, direktor projekata "Interliber", objašnjava šta se dogodilo: "Kažu, nije još vreme. Ne znam kad je vreme, ali u zadnji čas je odustalo i novosadsko udruženje izdavača i knjižara, možda nedelju dana pre početka. Ipak, imamo dve firme iz Beograda, koje su naši stalni izlagači."
Osim nagrade za najbolji neobjavljeni roman na sajmu Interliber dodeljene su, između ostalog, nagrada Hrvatske akademije nauka i umetnosti "Josip Juraj Štrosmajer" za najuspešniji izdavački poduhvat, kao i književna nagrada "Kočićevo pero" koju dodeljuje Zadužbina "Petar Kočić" iz Banjaluke.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Vladimiru Pištalu uručena NIN-ova nagrada

NIN-ova nagrada za najbolji domaći roman objavljen u 2008. godini, uručena je danas u Skupštini grada Beograda laureatu Vladimiru Pištalu za knjigu "Tesla, portert među maskama".

Vladimir Pištalo se prilikom uručivanja nagrade zahvalio članovima NIN-ovog žirija na značajnom priznanju i rekao da mu je drago što je njegova knjiga naišla na odobravanje profesionalnih čitalaca, ali da je konačan sud prepušten "običnim čitaocima".
"Provodeći četiri meseca godišnje u Srbiji i osam u Americi, živeći u dva sveta, govoreći dva jezika, često sam se osećao kao da stojim u dva čamca, ali taj život u dve sredine omogućio mi je da opišem prvu fazu Teslinog života, koja nije poznata Amerikancima, i američku fazu, koja nije uvek dovoljno poznata kod nas", rekao je on.

Pištalo je rekao da je za njega moguće živeti na dva mesta, ali da nije moguće pisati na dva jezika.
"Moja poslednja dva romana posvećena su Beogradu i Nikoli Tesli, koje prema mom mišljenju ujedinjuje besmrtnost. Ja nastavljam da pišem o Beogradu, koji nastavlja da me inspiriše", rekao je on.
Predsednik žirija Milan Vlajčić je na uručenju nagrade rekao da je ove godine, na konkurs za NIN-ovu nagradu pristiglo 128 romana, od kojih je 25 ušlo u širi izbor, "što predstavlja izvanredan prosek u vremenu skribomanije i nekritičnih kompijuterskih radosti".
Prema njegovim rečima, o ovogodišnjem dobitniku nagrade odlučilivale su nijanse, a dobitnik je dobijen tesnom većinom.
"Nagrađeni roman Vladimira Pištala nije romansirana biografija u uobičajenom značenju pojma. Tesla je, u piščevom viđenju, književni junak sa tajnom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Pištalo u svojoj knjizi stvara složenu mapu kretanja Nikole Tesle kroz prostor i vreme, koji je u ovom romanu junak koji se nikome nije požalio, i koji je, kao antički junaci, živeo u skladu sa svojom sudbinom.

Književniku Vladimiru Pištalu plaketu je uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić, a predsednik upravnog odbora Telekoma Srbije Dragor Hiber uručio mu je ček u vrednosti od 900.000 dinara.
Žiri za dodelu NIN-ove nagrade, odlučio je većinom glasova, da ovogodišnji laureat tog priznanja bude književnik Vladimir Pištalo za knjigu "Tesla, portet među maskama" koji je objavila izdavačka kuća "Agora".
U najužem izboru za NIN-ov roman godine bile su i knjige "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, "Moja poslednja glavobolja" Laure Barne, "Nevidljivi" Aleksandra Gatalice, "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića i "Dnevnik Marte Koen" Svetislava Basare.
NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić, za roman "Koreni".

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Stazama mašte

TRADICIONALNU nagradu “Gordana Brajović” za najbolju knjigu za decu, koju dodeljuje Kompanija “Novosti”, ravnopravno su dobili Uroš Petrović, za zbirku priča “Misterije Ginkove ulice”, u izdanju “Lagune”, i Vlasta N. Cenić, za pesničku zbirku “Krilati kamen”, u izdanju KZ “Veljko Vidaković”.
To je u ponedeljak jednoglasno odlučio žiri u sastavu: Slobodan Stanišić (predsednik), Milivoje R. Jovanović, Milomir Kragović, Marina Biorac, Ivan Matejević i Dragan Bogutović. Na konkurs je stigla 41 knjiga, a u užem izboru su se našle “SMS priče” Igora Kolareva, “Naša sjajna igra” Sonje Ćirić, “Princ od papira” Vladislave Vojnović i “Ekskurzija” Jove Kneževića.
Neobičnom knjigom priča

Uroš Petrović nastavlja da podstiče mladog, i ne samo mladog čitaoca, na razmišljanje, istraživanje i potpunu razmahanost mašte, uvlačeći ga u pravu istraživačku avanturu. Zbirku pesama Vlaste N. Cenića odlikuju lirizam, osećajnost, prefinjen ritam stiha, kao i stil koji pleni svežinom. Lakoća tkanja priče, iskazane stihom, vodi neograničenim stazama mašte i detinjstva, ističe se u obrazloženju žirija.
Članovi žirija dodelili su i tradicionalne nagrade osnovcima i srednjoškolcima za najbolje literarne radove. Njihova imena objavićemo u jednom od narednih brojeva našeg lista. Nagrade će biti uručene na Književnom susretu “Gordana Brajović”, koji će se održati 12. put u Aleksincu, 16. aprila.

Izvor: Novosti

nastasenjka · **~daydreaming~**

Na ravne časti

KAO i u životu i u književnosti se s vremena na vreme na neočekivan i lep način zatvaraju ciklusi. Tako su prvu nagradu „Meša Selimović“ za najbolju knjigu u 1988. podelila dva romana, „Predeo slikan čajem“ Milorada Pavića i „Forsiranje romana reke“ Dubravke Ugrešić.
Ovo prestižno priznanje, koje dodeljuje Kompanija „Novosti“, dve decenije kasnije, za 2008, ponovo je otišlo na ravne časti, takođe za dva romana: „Sara“ Petra Sarića i „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića, koji su dobili po 14 glasova članova velikog žirija. Laureatima će nagrada biti uručena na svečanosti u utorak u podne u Skupštini grada Beograda.
O nagrađenim knjigama govoriće prof. dr Aleksandar Jovanović i prof. dr Petar Pijanović, dok će odlomke čitati dramski umetnik Petar Kralj. „Mešinu“ nagradu, koju čine skulptura sa likom velikog pisca (rad Miroslava D. Savića), povelja i novčani iznos (po 300.000 dinara) uručiće Manojlo - Manjo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“.

U velikom žiriju ove godine bilo je 49 najuglednijih književnih znalaca različitih generacija i zagovornika različitih književnih poetika. Njihova imena obelodanjena su 7. januara, a rok za njihove odgovore bio je 6. februar. Sutradan su, kako stroga pravila nalažu, komisijski otvorene sve koverte, a objavljivanje izbora kritičara počelo je 10. februara i trajalo punih 11 dana. Kada su se glasovi sabrali, ispostavilo se da su Petar Sarić i Vladimir Kecmanović dobili podjednaku naklonost članova žirija.
Glasove „Sari“ u izdanju SKZ, dali su: Marko Nedić, Jasmina Tonić, Dragoljub Stojadinović, Danica Andrejević, Petar Pijanović, Jovan Pejčić, Srba Ignjatović, Aleksandar B. Laković, Miroslav Egerić, Đorđe Pisarev, Vladimir Gvozden, Slavko Gordić, Saša Radojčić i Sanja Macura. Za „Top“, u izdanju „Via print“ glasali su: Bojana Stojanović-Pantović, Dragan Bošković, Slađana Ilić, Mileta Aćimović Ivkov, Slađana Jaćimović, Ljiljana Šop, Petar Pijanović, Aleksandar Jovanović, Dragan Hamović, Svetlana Šeatović-Dimitrijević, Vesna Trijić, Mladen Vesković, Vladimir Gvozden i Slobodan Vladušić.

Kritičari su za nagradu predložili ukupno 75 naslova, a na rang-listi najboljih posle Sarića i Kecmanovića našli su se Vladimir Pištalo („Tesla, portret među maskama“), Aleksandar Gatalica („Nevidljivi“), Dragomir Brajković („Pesma u pesmi“), Vladislav Bajac („Hamam Balkanija“), Duško Novaković („Klupe ne nagrađenih“), Dejan Aleksić („Dovoljno“)...
Knjige ovenčane „Mešinom“ nagradom uspele su da izdrže probu vremena, neke od njih se smatraju i nezaobilaznim u istoriji novije srpske književnosti, a sve su, po pravilu, imale po nekoliko ponovljenih tiraža, što je još jedna potvrda značaja i popularnosti ovog priznanja.

SVI DOBITNICI
NAGRADU „Meša Selimović“ dobili su: Milorad Pavić („Predeo slikan čajem“), Dubravka Ugrešić („Forsiranje romana reke“), Slobodan Selenić („Timor Mortis“), Svetlana Velmar Janković („Lagum“), Radoslav Bratić („Strah od zvona“), Ivan V. Lalić („Pismo“), Radoslav Petković („Sudbina i komentari“), Dragan Jovanović Danilov („Živi pergament“), Antonije Isaković („Gospodar i sluge“), Dobrica Ćosić („Vreme vlasti“), Goran Petrović („Opasada crve Svetog Spasa“), Dobrilo Nenadić („Despot i žrtva“), Milosav Tešić („Sedmica“), Radovan Beli Marković („Limunacija u Ćelijama“), Danilo Nikolić („Jesenja svila“), Rajko Petrov Nogo („Nedremano oko“), Vojislav Karanović („Svetlost u naletu“), Stevan Raičković („Fascikla“ 1999/2000“), Miro Vuksanović („Semolj zemlja“), Novica Tadić („Neznan“) i Dragan Velikić („Ruski prozor“).

Izvor: Novosti