Književni kutak

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

"Kikinda Šort" treći put od 25. do 29. juna

BEOGRAD - Treći međunarodni festival kratke priće "Kikinda Šort", koji se ove godine održava pod nazivom „Pričaj mi", biče odrzan od 25. do 29. juna u Beogradu i Kikindi, najavio je danas njegov organizator Narodna biblioteka "Jovan Popović" u Kikindi.

Više od 40 pisaca iz zemalja centralne i jugo-istočne Evrope predstaviće se prvo pred beogradskom publikom u Bašti Studentskog kulturnog centra 25. i 26. juna. Karavan se potom seli u Kikindu, u baštu biblioteke "Jovan Popović" 27. i 28. juna.

Ove godine zemlja-specijalni gost festivala je Velika Britanija koju će predstavljati Kler Vingfal , Pol Ivn i Piter Hobs.

Status specijalnog gosta festivala ima i naš kritičar i pisac Nenad Šaponja.

Specijalnu pozivnicu Festival je uputio Melini Kamrić iz Bosne i Hercegovine koju je publika na prošlogodišnjoj smotri i posle tročasovnog čitanja vraćala na binu. Ljubiteljima kratke priče predstaviće se i dobitnica nagrade "Đura Đukanov" Biljana Čučko.

Organizatori su najavili i održavanje koncerata, performansa, ali i mogućnost neformalnog druženja sa piscima.

(preuzeto sa www.rtv.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Roman o Džonu Diju

BEOGRAD - Izdavačka kuća „Alnari“ nedavno je objavila roman „U lavirintu ruže“, o Džonu Diju, čuvenom špijunu, astrologu i matematičaru. Reč je o delu Titanije Hardi, koja se, inače, čitavog života bavi ozbiljnim istraživanjem ezoterije. Dok je stvarala „Lavirint ruže“, vodila se svojom ljubavlju prema književnosti, istoriji, mitologiji, ali isto tako i dubokim poznavanjem folklora i religije. Diplomirala je psihologiju i engleski jezik na Bristolskom univerzitetu, a trenutno radi na magistarskom radu čija su tema pesnici romantizma. Osim „Lavirinta ruže“, Titanija je napisala i brojne knjige iz publicistike, kao i zbirku priča za decu...

Pre nego što će umreti 1609. godine, Džon Di, briljantni špijun, astrolog i matematičar elizabetanskog doba, sakrio je najveći deo svojih rukopisa, uveren da svet još nije spreman za ideje zapisane na tim papirima. Tokom sedamnaest generacija, Dijevi ženski potomci čuvali su njegove najdragocenije tajne, iščekujući pravi trenutak da ih obelodane. U proleće 2003, Dijana, jedan veoma daleki Dijev potomak - umire od raka i prinuđena je da prenese to zagonetno nasleđe jednom od svoja dva sina. Ona bira svog strastvenog, temperamentnog mlađeg sina i ostavlja mu srebrni ključić i komad pergamenta na kojem je ispisana poruka: „Za Vila, kada bude nešto, ili neko što nije sada“. Tokom dugog, toplog leta 2003, dok ozbiljno bolesna Lusi King čeka na operaciju srca u Londonu, Vil putuje Evropom pokušavajući da rastumači nagoveštaje u drevnom dokumentu i da pronađe bravu koju otvara neobični ključ koji je nasledio. Ta potraga neraskidivo će zbližiti Lusi i Vila, i povesti ih u svet neverovatnih zagonetki i opasnih tajni. Di je rođen u Londonu 1527. godine, u velškoj porodici - njegovo prezime potiče od velške reči du, što znači crn. Četrdesetih i pedesetih godina šesnaestog veka putovao je Evropom: školovao se u Luvenu i Briselu, a zatim je u Parizu predavao Euklidova učenja. Uhapšen je 1555. godine i optužen zbog toga što je izradio horoskope kraljice Marije Stjuart i princeze Elizabete, a optužnica je kasnije proširena i na izdaju. Di se pojavio u Zvezdanom veću i oslobođen je optužbe, ali je stavljen pod istragu reakcionarnog katoličkog biskupa Bonera.
Autor:
M. Miladinović

Izvor: Glas Javnosti

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

'Žensko pero' Gordani Ćirjanić

Književna nagrada 'Žensko pero' uručena je književnici Gordani Ćirjanić za roman 'Poljubac'.

Počasna predsednica žirija Madlena Cepter uručila je dobitnici u Domu Narodne skupštine novčani iznos od 5.000 evra i zlatno naliv pero koje daje 'Fond Madlena Cepter', a povelju Branka Jeremić Subota, glavna i odgovorna urednica 'Politika Bazara', časopisa koji je ustanovio nagradu pre osam godina.

Madlena Cepter je rekla da su na konkurs za najbolju prozu [roman ili zbirku propovedaka] koju je napisala žena na srpskom jeziku u 2007. godini stigle 42 knjige i da je žiri, pored nagradjene, odabrao još četiri u najuži izbor ['Plišani soliter' Ane Vučković, 'Brojanje' Dragane Stanković, 'Akt' Ljiljane Dugalić i 'Jabana' Emsure Hamzić].

Odluka je doneta jednoglasno uz obrazloženje da je nagradjena knjiga 'prožeta skalom duboke emotivnosti i da prati psihološka poigravanja glavnih junaka izmedju doživljaja ljubavi i potrebe za razumevanjem'.

'Čarolijom pripovedanja, priča o jednom jedinom davnašnjem poljupcu junaka, razotkriva pred čitaocem različite ljubavne trouglove, umetničke opsesije i egzistencijalna ishodišta', piše u završnom saopštenju žirija.

Konstatujući da se oseća odgovornom što je ovo priznanje rezervisano za žene-pisce dobila po drugi, Ćirjanićeva je rekla da nije u medjuvremenu promenila stav da je legitimno razvrstavanje književnosti po polu i dodala da polna pripadnost pisca nema veze sa knjižvnom vrednošću dela.

Za nju je indikativno što u našoj sredini niko nije obraćao pažnju na činjenicu da je žena dok je pisala poeziju, ali je njen pol postao važan čim je počela da piše prozu i neki su mislili da joj prave kompliment kada su konstatovali da piše 'muški'.

Osvrnuvši se na lična literarna iskustva, Ćirjanićeva je zaključila da se opredelila za iskrenost kao etičko-estetički izbor naspram intelektualnog pozerstva i da se odlučila za rehabilitaciju patosa.

Izvor: RTS

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Puteljak koji vodi ka istoriji

Knjiga Dušana Čkrebića Između pamćenja i zaborava preksinoć je predstavljena u kafe-galeriji "Prometeja", koji je, inače, i njen izdavač. O knjizi su, pored autora, govorili izdavač Zoran Kolundžija, recenzent dr Draško Ređep i dr Venčeslav Glišić. Nakon što je Kolundžija predstavio prisutne, dr Glišić je rekao: "Knjiga sadrži pet delova – Portreti i skice, Politički eseji, Prisećanja, Osvrti i Putopis – gde najveći deo, zapravo, zauzima 21 portret. Za Dušana Čkrebića mogu reći da je čovek koji ima šta da kaže, a posebno priznanje odao bih recenzentu dr Drašku Ređepu i izdavačkoj kući 'Prometej'".

Prisećajući se nekih zajedničkih trenutaka, dr Draško Ređep je zaključio da je Čkrebić bio na nekoliko sudbonosnih raskrsnica ovdašnjeg društva, tako da nam, kako je rečeno, još dosta toga duguje u smislu pojašnjavanja i objašnjenja mnogih pukotina u sistemu. Dušan Čkrebić je rođen 1927. u Nišu. Dobrovoljno je učestvovao na Sremskom frontu, u Trećem kragujevačkom bataljonu Prve proleterske brigade. Iz rata se vratio s ordenom za hrabrost i oficirskim činom. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1953. Radio je u struci i bio stipendista UN u Nemačkoj, a radio je i "u privredi" BiH. Bio je podsekretar u Republičkom sekretarijatu za privredu, predsednik Privredne komore Srbije, predsednik republičkog IV, predsednik CKSK Srbije i član Predsedništva CKSKJ. Nosilac je više domaćih i stranih odlikovanja. Bavi se publicistikom. Sarađivao je u medijima, u političkim i kulturnim časopisima.

– Ovu knjigu sam pisao otprilike 12 godina i uvek sam se vraćao, jer je uvek bilo razloga da se nešto promeni. Mislio sam kako treba da se, na neki način, obeleži socijalistički period, jer je to vreme kad su stasali dobri umetnici, inženjeri, pa čak i vojskovođe, a imam utisak da je sve to zatamnjeno i da tone u zaborav. Pisao sam portrete i skice jer mislim da će to služiti istoričarima kako bi popunilo praznine između dokumenata, pa sam tako više bio memoarista. Ovo nije istorija, nego jedan puteljak ka njoj – objasnio je Čkrebić.

(preuzeto sa www.gradjanski.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Dvanaest stilskih vežbi

Po rečima predsednika žirija Slobodana Grubačića (u žiriju su bili i Dubravka Popović-Srdanović, Milena Stojanović, Milica Lilić i dobitnik nagrade za 2005. godinu Ratomir Damjanović), knjiga „Priče za dosadno popodne“ Mirjane Bjelogrlić-Nikolov je „na tragu savremenog života, a odlikuje je doživljaj sveta kao istovremenosti“. Proza ove autorke opisana je kao „sanjarenje koje je dobilo konturu“ jer sadrži raznorodne elemente, poput dnevnika, biografije, eseja... Kuriozitet je da se radi o debitantskoj knjizi urednice za kulturu RTS-a, a dodela nagrade biće 24. juna u Skupštini grada.
„Dvanaest priča u knjizi su neka vrsta stilskih vežbi na razne žanrovske matrice, ali i omaž mojim omiljenim autorima visoke i ‘trivijalne’ proze: Nabokovu, Brunu Šulcu, piscu špijunskih romana Le Kareu, tvorcu ‘sajberpanka’ Viljemu Gibsonu...“, kaže za „Blic“ Mirjana Bjelogrlić-Nikolov.
Fond „Isidora Sekulić“ ustanovljen je 1977, a među dosadašnjim dobitnicima su Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Tanja Kragujević, Svetlana Velmar-Janković, Zoran Živković...

Izvor: B92-Kultura

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nagrada Radoje Tatic Biljani Isailovic Bukvic

BEOGRAD (SEEcult.org) - Nagrada “Radoje Tatic” za najbolji prevod beletristike, poezije ili esejistike sa spanskog ili portugalskog na srpski jezik dodeljena je za 2008. godinu Biljani Isailovic Bukvic za prevod romana Benita Peresa Galdosa “Dona perfekta”, u izdanju kuce Clio (2007).

To priznanje dodeljuju svake druge godine Fond "Radoje Tatic" i Udruzenje knjizevnih prevodilaca Srbije, a prvi put je dodeljeno 2004. godine.

Nagrada "Radoje Tatic" za 2008. godinu svecano ce biti urucena Biljani Isailovic Bukvic 17. juna u prostorijama Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije u Francuskoj.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sarajevske sveske u Amsterdamu

AMSTERDAM (SEEcult.org) - Casopis za knjizevnost “Sarajevske sveske”, koji je pokrenula tokom 90-ih grupa etabliranih pisaca i intelektualaca sa prostora bivse Jugoslavije, bice predstavljen 18. juna u Feliks Meritis fondaciji u Amsterdamu, u okviru medjunarodne platforme za susrete i debate o kulturnim aktivnostima i kulturnoj politici.

Kao glavni govornici na toj promociji najavljeni su Helena Drnovsek Zorko i Boris A. Novak iz Slovenije, Vojka Smiljanic Djikic iz Bosne ai Hercegovine, Sibila Petlevski iz Hrvatske, Basri Capriqi sa Kosova,
Zoran Hamovic iz Srbije i, kao moderator, Ales Debeljak iz Slovenije.

Koncept “Sarajevskih sveski”, kako su naveli organizatori, osmisljen je u cilju ozivljavanja komunikacija razlicitih regionalnih i etnickih zajednica koje su tokom rata naglo prekinute.

Istovremeno, “Sarajevske sveske” pokusavaju da formiraju forum za ubrzanje, promociju i podsticanje dijaloga medju piscima.

Do sada je objavljeno 18 izdanja “Sarajevskih sveski”, a ucestvovalo je vise od 300 autora sa celog Balkana.

Program je organizova u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Slovenije i kucom Academic Pres iz Ljubljane, prenela je platforma Dare2Connect (http://www.dare2connect.nl), koja je zajednicki projekat Felix Meritisa i holandskog Centra za medjunarodne kulturne aktivnosti.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Memorijal Miroslav Antic 24. juna u Mokrinu

MOKRIN (SEEcult.org) - Mesna zajednica Mokrin organizuje 24. juna 23. Memorijal “Miroslav Antic”, u cast tog slavnog pesnika, slikara, novinara, filmskog i pozorisnog stvaraoca, a tema susreta bice motiv putovanja u njegovom delu (“Kad mi dodje da idem, mnogo moram da idem”).

U programu, koji ce voditi Minja Subota, ucestvovace Aljosa Vuckovic, Vesna Cipcic, Miodrag Miki Krstovic, Ivana Popovic, Miodrag Petrovic, Vida Ognjenovic, Bozo Koprivica, Rasa Popov, Bogdan Ibrajter Tane, Merima Njegomir, Duet Selimova - Zelcevski, Momcilo Moma Nikolic, Tamburaski orkestar “Mokas” i gosti iznenadjenja, najavili su organizatori.

Scenarista priredbe je novinar Mica Vujicic, a scenografkinja Darinka Maljugic.

Pokrovitelji programa su Skupstina opstine Kikinda, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu i Ministarstvo kulture Srbije.

Antic je Miroslava rodjen u Mokrinu 1932, a preminuo je u Novom Sadu 1986. godine.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Drugo izdanje Bensedina Radovana Nastica

BEOGRAD (SEEcult.org) - Knjiga “Bensedin” Radovana Nastica, bivseg voditelja i lutajuceg reportera B92, dozivela je ovih dana drugo izdanje, a objavljena je originalno 2005. godine, u izdanju “Beorame”.

Nastic je do sada objavio i knige “... I napravim se da je sve u redu” (2006) i “Rejcel, ljubavna prica” (2007), a ucesnik je i strip antologije “Balkan Twilight” (2008).

Prema navodima Teofila Pancica u “Plejboju”, “Bensedin” je kolekcija neocesljanih, neprilagodjenih, neretko downunder deprimantnih (para)autobiografskih proznih krokija s margina grada i zemlje u poodmaklom truljenju.

Beogradski umetnik Sasa Markovic Ganesa (Mikrob) naveo je za Nastica da mu je skrenuo paznju pre desetak godina pricama punim seksualnih i svakih drugih frustracija, a za “Bensedin” da je istinit dokument o jednom zivotu u jednom gradu u jednom vremenu.

Nastic je od 1995. do 2005. godine radio na Radiju B92 kao voditelj, lutajuci reporter, saradnik redakcije za kulturu i clan “Ritma herca all stars”, a nakon dvogodisnje pauze, pocetkom 2007. postao je saradnik “Sportskog ritma srca”, na poziv Urosa Djurica.

Nadimak Bensedin dobio je tokom caskanja sa Nenadom Dzonijem Rackovicem davnih dana, u studiju Radija B92 u Domu omladine.

Izuzetno postuje putopisca Zeljka Malnara i junake njegove emisije “Nocna mora”, kao i Ljubodraga Ducija Simonovica, jednog od najboljih svetskih kosarkasa, jer obojica, prema recima nastica, na specifican nacin propagiraju slobodu misljenja i delanja.

Od generacijski bliskih ljudi, postuje grupu Beogradski sindikat, kao “sinonim pameti, zdravog razuma i ljudskosti koja je veoma retka”.

Cita: maniac.blog.hr i http://www.trablmejker.com, kao i pisma sa mejling liste PLJUS poznatog beogradskog umetnika Dragana Papica, koju je u medjuvremenu obustavio.

Najdraza Nasticeva knjiga je “Too far to go”', odnosno “Price o Mejplovima” Dzon Apdajka.

Izvor: Seecult

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Iskrena, potresna knjiga priča

Prva knjiga narativne proze Đorđa Brankova iz Bečeja – Pričanja (Interprint, Beograd) – predstavljena je preksinoć u čitaonici Gradske biblioteke. Na promociji su govorili književnici Boško Ivkov i Vujica Rešin Tucić iz Novog Sada i Svetislav Travica iz Bečeja. Novosadski glumac Miodrag Petrović pročitao je iz knjige priču Oslobodilac, dok je sâm autor pročitao 3:45, priču koja nije objavljena u knjizi.

Kao glavni razlog što knjiga izdata pre sedam godina tek sad ima promociju u Novom Sadu, Boško Ivkov je naveo autorovu preteranu skromnost i dodao da je knjiga dosad predstavljena u Somboru, Bečeju i, pre dve sedmice, u Senti. Knjiga sadrži deset priča, tri zapisa i jednu legendu, u vremenskom rasponu od Dedala i Ikara, preko Prvog i Drugog svetskog rata, pa sve do današnjice.

– Slike raznih razdoblja upečatljive su i bez šablona – kaže Ivkov, procenjujući da Brankov spada u grupu pripovedača koji se dugo pripremaju pre nego što krenu s radom. "On ne priča običnu, realističku fabulu, nego beleži duhovna stanja i zbivanja u poetičkom ključu jednog psihološkog realiste... Prelomi, sunovrati i rušenje čitavih svetova događaju se iznenađujuće tiho i nemo", rekao je Ivkov, opisujući Brankova kao odličnog poznavaoca mentaliteta vojvođanskog starosedelačkog sveta.

Vujica Rešin Tucić, opet, priznao je da ga je čitanje knjige privuklo da razmišlja na temu "Šta smo mi Vojvođani?", tako da je na promociji govorio o vojvođanskom mentalitetu s aspekta svog detinjstva i sudbine svojih roditelja, a Svetislav Travica je objasnio da su u Bečeju kružile razne priče o tome zašto su Brankov i on u poznim godinama napisali svoje prve knjige, kao i da je pravi razlog na promociji i zove se Radoslav Zlatan Dorić (Jedini je verovao da te knjige postoje u nama, i da ih samo treba zapisati...).

– Pred vama je dobra, iskrena, potresna knjiga priča, koja na malom prostoru, u maloj formi, uspeva da ubedljivo i objektivno dâ sve naznake epohe, sve dileme vremena... da vojvođansku provinciju pretvori u mikrosvet u kome hladno, ali suvereno ispituje ljudsku postojanost i izdržljivost pred neumoljivim diktatom prirode, istorije i ideologije. Priče su kratke, jezgrovite, dovršene, u njima nema izveštačenog, doteranog, artificijelnog, jezik je svež, izvoran i sočan – rekao je Travica.

(preuzeto sa www.gradjanski.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Istorijska romansa

„Možda je istorija, kao neki živi organizam ili kao lik iz umetničkog dela, samoinicijativno planirala ponavljajuće ukrupnjavanje pa usitnjavanje balkanskog humusa i kamena. Čini se da je postojanje tog plana sasvim izvesno, a njegovo kruženje još nezavršeno“ - napisao je Vladislav Bajac u romanu „Hamam Balkanija“ („Arhipelag“), koji je promovisan juče u prostorijama PEN centra. Bajac za „Blic“ govori o romanu, ličnim momentima u njemu, dodirnim tačkama knjige sa našom svakodnevicom.

„Hamam Balkanija“ je satkan iz dvojnosti, čak je pisan i ćirilicom i latinicom, radnja se odvija u Beogradu i Istanbulu u XVI i XX veku...
Bajac napominje da se dugo bavio skupljanjem građe, da je to donelo niz zanimljivih momenata, da je ovim romanom, između ostalog, pokušao da se razračuna sa floskulama i predubeđenjima o Balkanu, napomenuvši da su u vreme najvećih ratova i razaranja Beograd i Istanbul bili kosmopolitski gradovi, da je našao rečnike koji svedoče da su još u srednjem veku Arapi napravili arapsko-srpski rečnik, što svedoči o snazi srpske kulture...

Koji momenat u romanu bismo mogli izdvojiti kao najličniji?
- Kada se posle 5. oktobra 2000. osnivalo Srpsko književno društvo, održao sam inauguracioni govor, s obzirom na to da nisam prethodno bio član nijednog književnog udruženja. Rekao sam, između ostalog, „Ovde smo da zidamo a ne da rušimo“. Dakle, najbliži momenat u knjizi mi je kodža Mimar Sinan, koji, iako mu je posao bio vojno razaranje, zapravo je bio veliki graditelj i arhitekta. Prestao je da ruši da bi gradio. Zanimljivo, posle ko zna koliko odlazaka u Istanbul, uspeo sam da nađem džamiju gde je on bio svoj zidar, graditelj i klijent u isto vreme. Fascinirala me svojom porukom - ona je veliki korak i više i dalje i jače od tog „treba zidati a ne rušiti“.

U čemu se ogledaju dodirne tačke ovdašnje realnosti i „Hamam Balkana“?
- S obzirom na to da nam je politika ušla i u kupatilo i u spavaće sobe - istorija - ta reč mi deluje nekako daleko, jer ljudi su isti, menjaju se tehnologije - jedna od tih dodirnih tačaka je priča o tome da svet nikada nije bio crno-beli. Takvim su ga predstavljali samo adaptirani događaji, priče o bitkama, grubostima, osvajanjima, tzv. istorijskim faktima. Vidimo da se i danas buduća istorija zida na sličnim elementima, floskulama, parolama, priličnom broju laži. Bavio sam se onom suptilnijom, a tačnijom istorijom, punom nijansi.
U knjizi ima, da tako kažem, i jedan pedagoški čas koji sam napravio na primeru jednog užasavajućeg poraza koji je imalo Osmansko carstvo na vrhuncu svoje moći. Bavio sam se i time kako ga je svarilo, savladalo i iz njega izašlo, za razliku od Srba koji su iz Kosovskog boja izvukli loše pouke i nikada završenu mistifikaciju i mitomaniju.

Izvor: Blic

nastasenjka · **~daydreaming~**

Spoj tradicije i modernosti

Međunarodna nagrada za književnost, koju po treći put dodeljuje Društvo književnika Vojvodine, ove godine pripala je Benu Okriju, istaknutom nigerijskom romanopiscu, pripovedaču, pesniku, dramskom piscu i esejisti. Okri (1959) je objavio dvadesetak romana, knjiga pesama, eseja, drama i prevođen je na mnoge svetske jezike, a neki od zapaženijih naslova su „Cveće i senke“ 1980; „Put gladnih“ 1991; „Očaravajuće pesme“, 1993; „Rajske ptice“, 1995; „Opasna ljubav“, 1996; „Arkadiji“, 2002; „Zvezdana knjiga“, 2007.

Ben Okri je nesporno impozantna pojava savremene svetske književnosti i vodeći autentični afrički pisac. Bio je saradnik na Triniti koledžu u Kembridžu, član je Kraljevskog društva za književnost i počasni doktor na univerzitetima Vestminster i Eseks, potpredsednik je engleskog PEN centra i član saveta Kraljevskog nacionalnog pozorišta. Dobitnik je najznačajnijih nagrada za književnost: Nagrade Komonvelta za najbolju knjigu; Nagrade Aga Kan za pripovedaštvo, Gardijanove nagrade, Bukerove nagrada, nagrade Čijanti Rufino u Italiji, nagrade Premio Grincane u Italiji; Nagrade Ekonomskog foruma, Nagrade Kristal, nagrade Premio Palmi u Italiji itd.
Prema rečima predsednika žirija, Okri je blizak iskustvu evropskog modernizma koji reprezentuju Virdžinija Vulf i Džojs, ali je zadržao i epsku naraciju, uključujući u njen prosede afrička predanja i usmenu kulturu koja je u dijaloškom odnosu prema modernizmu. Nagrada Benu Okriju biće uručena 29. avgusta u okviru Trećeg međunarodnog novosadskog književnog festivala, koji se održava od 25. do 30. avgusta i u okviru koga će biti dodeljena i Brankova nagrada Danetu Komljenu iz Banjaluke.

Izvor: Blic