Povrce i voce za bolje zdravlje

Lane86 · **~The last lady~**

Čerimoja

Čerimoja je poznata i pod imenom Amona... Slatka je i podseća na bananu i vanilu... Koristi se kao voćka ili za mlečne napitke...
Čerimoja sadrži dosta kalcijuma koji je nezamenljiv za kosti i zdrave zube, a ugljeni hidrati brzo snabdevaju telo energijom...

Marakuja

Marakuja je voće poreklom iz Kolumbije... Ovo mirisno voće rašireno je u Srednjoj i Južnoj Americi, a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara... Najukusnija vrsta je okruglog oblika i vrlo tamne kore... Semenke su jestive mada se najčešće odstranjuju... Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadržaja vitamina C, kalcijuma i gvožđa... Jede se sveža... Dobra je za voćne salate i sladolede... Od marakuje se najčešće pravi sok, čiji ukus postaje izvanredan uz dodatak soka od limuna...

Urma

Urme su ukusan plod tropskog drveta koje raste u suptropskom pojasu Azije... Na tržištu se nalaze u svežem stanju ili osušene sa košticom ili bez nje, kao i u praškastom obliku... Urma, datula pripada rodu palmi... Prava datula ima oko 100 vrsta... Plodovi su veoma slatki, imaju oblik izdužene šljive sa duguljastim košticama... Ljuska je tanka i tamno-mrke boje... U 100 g sušene ima 273 kalorije... Urme su bogate šećerima (320 kcal u 100 g)... Sadrži vitamine i minerale, ali samo u prosečnim količinama... Jedu se zajedno sa ljuskom... Koriste se kao hrana i za pravljenje osvežavajućih napitaka, sirupa, alkoholnih pića i kao surogat kafe... Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom... Mogu se kombinovati i sa muslijem... Pospešuje mentalne aktivnosti i koncentraciju... Urme mogu pomoći kod sledećih bolesti: rak pankreasa, slobodni radikali, loša krvna slika, gubitak težine, umor, impotencija, anemija i bronhtis... A takođe jačaju reproduktivni sistem, jetru, organe za varenje, disajne organe i nervni sistem...

Kaki

Kaki se koristi za egzotične voćne salate ili za torte u toku zime... On je zaista zreo kada je mek i kad mu se meso providi kroz tanku koru...
Fosfor, koji kaki sadrži je od ogromnog značaja za aktivnost mozga i nerava kao i za pročišćavanje krvi... On je sastavni deo ćelija ljudskog organizma...

Klementina

Klementina se koristi kao voćka ili za kolače i deserte... Divan miris koji je javlja prilikom ljuštenja, dolazi od eteričnih ulja koja su u njenoj kori...
Sadrži flavonoide koji štite ćelije od slobodnih radikala, a vitamin C pomaže organizmu u borbi protiv izazivača bolesti...

Kesten

Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u južnom Tirolu (severna Italija)... Ima ga i kod nas... Sirov kesten nije jestiv mora se ispeći ili skuvati... Pre termičke obrade treba nožem zaseći vrh opne, pa ga kuvati 20 minuta u vodi, tj. dok se opna ne odvoji... Pečenje kestena može se obaviti u poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u pećnici na 200 stepeni, dok se ljuska ne odvoji... Kad se pečeni ili kuvani kesten prohladi, prstima ukloniti opnu, a tanku kožicu skinuti nožem... Kuvano kestenje odlično je za punjenje guske, pileta ili kao prilog uz crveni kupus...

Lubenica

Lubenica sadrži oko 95% vode, pa je na prvom mestu po diuretičkoj moći... Zato se preporučuje u ishrani osoba kod kojih je otežano izlučivanje tečnosti (kardivaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega)... U 100 g voća ima 21 kcal koje potiču od lako resorbujućih ugljenih hidrata... Zato se konzumiranje voća ograničava kod dijabetesa i povišenog nivoa triglicerida... Pored kalijuma od minerala sadrži još fosfor, magnezijum i cink... Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C... Lubenica pomaže kod srčanih smetnji, grebanja u grlu, infekcije urinarnog trakta, raka, depresije i edema... Jača organe za varenje, bešiku, srce i krvne sudove...

Lešnik

Osušen plod lešnika koji se i koristi u ishrani sadrži oko 701 kcal u 100 g voća... Visoka energetska vrednost potiče od visokog sadržaja masti oko 70%, ugljenih hidrata 6% i belančevina 14%... Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline... Lešnici sadrže i značajne količine kalijuma, kalcijuma i sumpora, nešto fosfora i magnezijuma... Zbog velike količine masti ne preporučuje se kod dijeta za mršavljenje, kod žučnih oboljenja i povišenog nivoa triglicerida i holesterola u krvi... Lešnik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene...

Nar ili šipak

Plod ima oblik crvene jabuke sa tvrdom i glatkom korom... Sadrži minerale: kalijum, kalcijum, fosfor i vitamine: beta karoten i vitamin C... Meso ima ukus sličan borovnici; Sastavljeno je od sitnih mekih i sočnih zrna... Jedu se samo zreli plodovi tako što se kašikom izbuši kora i iz sredine se vade zrna... Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa ili za sok koji je dobar protiv dijareje... Nar može da pomogne kod klimakteričnih tegoba, problema sa prostatom, hormonske neravnoteže, srčanih smetnji, umora, upale, crevnih parazita, nedostatka apetita, želudačnih tegoba, poremećaja rada žučne kese i urinarnog trakta, dijareje i raka prostate... Jača organe za varenje, nervni sistem, prostatu, srce i krvne sudove, nokte, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, žučnu kesu, bešiku i želudac...

Nektarina

Nektarina ili golišava breskva male je hranljive vrednosti, svega 53 kalorija na 100 g mesa... Kalijum iz nektarina deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska, a blage voćne kiseline podstiču apetit... Nektarina može pomoći kod srčanih smetnji, raka i osetljivih mladeža. Jača imunološki sistem...

Papaja

Ako se na dnevnom jelovniku ne nalazi sveže voće ili sok od ceđenog voća, onda su problemi sa želucem i varenjem gotovo neizbežni... Naučnici tvrde da je papaja najbolja... Supstance ovog egzotičnog voća ne samo da pospešuju razmenu materija pri varenju i crevnu funkciju nego pomažu izlečenju obolelog želudačno-crevnog trakta...

Pistaći

Gaji se u mediteranskim zemljama i na primorju zbog semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi... Plod je mali orašastog oblika sa veoma ukusnim jezgrom... U 100 g ploda ima 621 kalorija... Bogati su raznim mineralima kalijum, fosfor, magnezijuma, kalcijuma itd., a sadrži pored ostalog i vitamine naročito B grupe... Koriste se prženi sa solju (slično kikirikiju)... Zatim, za kolače, sladoled i kao dodatak mesnim prerađevinama, naročito kobasicama... Fitosteroni iz pistaća snižavaju nivo holesterola u krvi...

Rogač

Rogač je mediteransko zimzeleno drvo koje raste i preko 10 metara visine... Sazrevanje plodova rogača traje skoro godinu dana... Zreli plodovi se mogu konzumirati sveži kao slatka grickalica... A, sa mlevenim rogačem mogu se pripremiti razni kolači i poslastice... Pržen i samleven može poslužiti kao zamena za kakao, (njegov proizvod) čokoladu ili kafu... Bogat je vitaminima i mineralima a posebno kalcijuma, kao i nekih drugih elemenata u tragovima... Masnoća se u njemu pojavljuje samo u neznatnim količinama... Na Srednjem Istoku rogač je veoma popularan i koristi se za pripremu različitih slatkiša i pića... U ishrani je najbolje upotrebljavati fino mleven rogačev prah, kojim se mogu pripremiti ukusna i zdrava topla "čokoladna" pića i deserti...

Grejpfrut

Ovo voće je hibrid limuna i narandže... Od vitamina najviše ima vitamin C i B1, kao i vitamin B2, zatim nijacina i karotenoida... Grejpfrut ima veliki sadržaj julikopena, antioksidansa koji je značajan za prevanciju tumora creva i prostate, a dobar je i za snižavanje nivoa (LDL) holesterola u krvi... Neka istraživanja su pokazala da grejpgrut ili sok od ovog voća, u sklopu uravnotežene ishrane, može doprineti boljoj regulaciji telesne mase, a samim tim i poboljšanju kontrole šećerne bolesti, naročito kod gojaznih osoba obolelih od ove bolesti... Grejpfrut pomaže kod gojaznosti, kašlja, lošeg varenja, upale grla, prehlade, gripa, svraba, raka, dijabetesa, ekcema, visikog pritiska, reumatoidnog artritisa, lošeg varenja, ateroskleroze i srčanih smetnji... Jača jetru, imunološki sistem, organe za varenje i kožu...

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

Kupus , mrkva, svjeza paprika, blitva...spanac je zabluda i nije uopste zdrav kako se pise...
Nego je jako stetan...sadrzi neke svoje kiseline koje ostecuju jetru i bubrege...
a blitva je ta biljka koja dize iz mrtvih...spanac je obicna travuljesina - korov...
Sve domace vrste jabuka...caj od koprive i sipka...i plod gloga...
Med...( nije ni voce ni povrce al nema zdravlja bez njega) i to sve ako se redovno konzumira ne trebaju ti nikakvi egzoticni plodovi..nekada davno kod nas na ovim prostorima nije bilo tog precijenjenog juznog voca...pa su ljudi ipak bili zdravi...

biobalans · Početnik Domaćeg.de

Puno dobrih ali i pogrešnih informacija. Šteta što je tako nabacano. Razumijem tvoju dobru namjeru ali ovako nisi dala priliku nikome da reaguje a kad se stigne do kraja izgubi se volja.
Mislim da bi bilo svrsishodnije dati priliku da se reaguje na pojedini tekst, koji, iako je od zvaničnih organa u opće ne mora biti točan - ili možda baš zato nije točan. Kao i u svemu (čak i u postovanju na ovom forumu) važno je zašto neko nešto piše a potom i šta to piše.
Još jednom pohvale na dobroj namjeri a kritike su već napisane.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Sveže voće i povrće čuva od dehidracije

Vrućine opterećuju organizam, zato u ovom periodu prilagodite ishranu kako biste izbegli dehidrataciju koja dovodi do pada krvnog pritiska i opšte slabosti.

Da bi organizam lakše podneo vrućine, ne opterećujte stomak teškom hranom, već jelovnik pojačajte sezonskim namirnicama koje će vam obezbediti neophodne vitamine i minerale, savetuje dr Dušan Avramović, specijalista higijene i magistar medicinskih nauka u oblasti ishrane zdravih i bolesnih ljudi. - Grčevi u mišićima, posebno u nogama, pad krvnog pritiska, vrtoglavica i nesvestica jasni su simptomi dehidratacije. Zato pomozite organizmu nadoknađivanjem tečnosti i pravilnim odabirom hrane. Voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode a i sve elektrolite koje gubimo znojenjem - ističe naš sagovornik i daje osnovne smernice za ishranu tokom vrelih dana.

UNOS TEČNOSTI
Sezonsko voće i povrće, kao što su zelena salata, šargarepa, krastavac, trešnje, jabuke, breskve, sadrže preko 80 odsto vode, pa pomažu da se posle obilnog znojenja nadoknadi izgubljena tečnost, ali i vitamini i minerali.
U jelovnik uvrstite namirnice bogate kalijumom, bananu, brokoli, artičoku, narandžu, krompir, kajsiju, paradajz i grašak. Ovaj elektrolit neophodan za optimalno funkcionisanje organizma intenzivno se gubi znojenjem.

RIBA UMESTO ŠNICLE
Za probavu crvenog mesa potrebno je dosta energije, stoga prednost valja dati ribi i plodovima mora. Listu namirnica treba dopuniti i žitaricama koje pružaju lako svarljiv obrok idealan za vruće dane. Bogate su biljnim vlaknima koja podstiču probavu, te sprečavaju osećaj nadutosti, koji je delimično uzrokovan i gubitkom elektrolita znojenjem.

I ZAČINI HLADE
Iako će vam se činiti nelogičnim, ljute papričice, sveži đumbir, kari, biber i drugi jaki začini spasavaju od nesnosnih vrućina. Unos soli treba da bude racionalan.

Organizam traži vodu
- Da bi se izbegla dehidratacija tokom toplih dana, treba piti jednu do dve čaše na svakih pola sata do sat vremena. Nema potrebe piti više od 300 do 400 mililitara tečnosti u jednom dahu - savetuje dr Dušan Avramović.

RASHLADITE TELO
Pored unosa tečnosti, u rashlađivanju organizma važnu ulogu ima i isparavanje tečnosti sa površine kože, te se preporučuje i raspršivač s vodom da bismo se povremeno prskali. Takođe, savetuje se izbacivanje tečnosti češćim mokrenja, čime se telo oslobađa toplote nakupljene tokom fizioloških procesa.

(Zena)

biobalans · Početnik Domaćeg.de

Ne bih želio da ovo bude "Bacanje bisera pred svinje", ali, niko ne reaguje na postove. Ovdje ima mnogo više gluposti nego dobrih savjeta i bilo bi mnogo bolje da ove preporuke nisu u opšte pisane nego što su ovako nabacane na ove prethodne strane. Obično se klonim foruma ovako započetih gde neko "Uhvati bank" i napiše gomilu gluposti, samo zato što je moderator, i moderira temu zato što misli da nešto zna o temi. Ne znači da je moderator glup već samo da je prenio gomilu gluposti zato što ga je mrzilo da se malo dublje pozabavi temom.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

20 najzdravijih namirnica na svetu

Donosimo vam listu ukusnih i slasnih namirnica, koji čuvaju vaše zdravlje.

♦ Limun je pun vitamina C. Malo limuna u zelenom čaju omogućava da organizam bolje apsorbuje antioksidanse koji se nalaze u čaju, kao i gvožđe iz plodova mora.

♦ Skuša, tuna, pastrmka su izvor prirodnih masnih kiselina omega-3. Brojne studije su pokazale da njihovo redovno jedenje smanjuje srčane udare, a sprečava i recidiv infarkta.

♦ Grožđe - Pravi su izvor minerala i vitamina A, B i C.

♦ Paprika je dobra u borbi protiv visokog holesterola, a štite i od raka prostate.

♦ Ren je koren sa antibiotičkim svojstvima i pun je vitamina C. Prema jednoj japanskoj studiji, wasabi (japanski senf), koji se dobija od jedne vrste rena, sprečava, navodno, stvaranje karijesa.

♦ Kupus izvor je vitamina K, koji je dobar za krvotok i rast kostiju. Poznat je po tome što sprečava razvoj mnogih vrsta raka.

♦ Smokva je bogata vlaknima. Ali verovatno i voće najbogatije kalcijumom.

♦ Zeleni čaj blagotvorno deluje na zdravlje ljudi pa tako može da smanji rizik bolesti srca i krvnih sudova, da smanji opasnost od rasta tumora.

♦ Jagode i maline su važni izvori vitamina C, E, betakarotena, koji je i antioksidans.

♦ Pasulj je pun vlakana i složenih glicida, kao i minerala i vitamina. I dobar je prilikom držanja dijete.

♦ Luk sprečava zakrčenje krvnih sudova, a to pomaže boljoj fluidnosti krvi.

♦ Brusnice pomaže u borbi protiv urinarnih infekcija, jer sprečavaju taloženje bakterija u urinarnom traktu, ali samo severno-američke vrste brusnica imaju lekovito dejstvo.

♦ Jabuka smanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti, kancera, pa čak i od astme. Njena koža sadrži 6 puta više vitamina i antioksidanasa od njenog mesa.

♦ Fizalis (peruanska jagoda) raste, između ostalih, i na američkom kontinentu. Prema nekim studijama, najjači je antioksidans od svih vrsta voća. Neke ga tradicionalne medicine koriste za lečenje astme i reumatskih bolesti.

♦ Đumbir, pikantan i mirisav začin pravi je lek. Pokazao se vrlo efikasnim protiv mučnine (mučnine u trudnoći, morske bolesti).

♦ Crna repa, njen sok se koristi u lekovite svrhe. Pomaže kod nekih probavnih smetnji, jer stimuliše prolaz kroz creva i pomaže žučnu cirkulaciju.

♦ Bademi, orasi, lešnik bogati su mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama, aduti su protiv lošeg holesterola i kardiovaskularnih bolesti.

♦ Brokoli je bogat vitaminom B9. Pomaže u borbi protiv anemije, sadrži i antikancerozne antioksidanse. Najbolje dejstvo ima kada se jede sirov.

♦ Beli luk je u pravom smislu saveznik našeg zdravlja. Pun je vitamina A, B i C, pomaže u borbi protiv visokog pritiska, lošeg holesterola i nekih vrsta raka. Najbolji je ako se jede svež i sirov.

♦ Spanać nije posebno bogat gvožđem, ali je zato bogat vitaminom B9 koji se preporučuje trudnicama. Smanjuju rizik od katarakte.

(Izvor,Kurir.)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Limun

Limun kao lek

Limun i sok od limuna su najpoznatiji izvori vitamina C, ali se zaboravlja da limun sadrži i druge lekovite sastojke. Limun pomaže ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Mnogi ga smatraju lekom za sve bolesti. On spada u južno voće i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnoću i niske temperature.

Smatra se da je Aleksandar Makedonski limun doneo u Staru Grčku iz Persije. Poznato je da ga je Kolumbo odneo u Ameriku. Iako se limun relativno kratko gaji na Američkom kontinentu, najviše se gaji baš u Meksiku i Americi.

Pošto razgrađuje masti, preporučuje se prilikom dijeta.

Sastav

Limunov plod, pored vitamina C, sadrži malo kalorija, ali i mnoge korisne sastojke i supstance od kojih nabrajamo samo neke:

biljna vlakna
biljne masti
bioflavonide
vitamine B1, B2 i B12
vitamin C
gvožđe
etrična ulja
kalijum
kalcijum
magnezijum
natrijum
proteine
so
ugljene hidrate
fosfor

Lekovito dejstvo

Limun treba koristiti kao lek ili kao pomoćno sredstvo kada su u pitanju sledeće bolesti i tegobe:

akne
alergija
anemija
artritis
astma
bolesti grla i nosa (krajnici)
bronhitis
glavobolja
grčevi u želucu
grip i prehlada
degenerativne bolesti
depresija
dijabetes
ekcem
za jačanje zglobova
za normalan rast
za poboljšanje koncentracije
zatvor
impotencija
infekcije kože
jačanje imuniteta
jačanje nervnog sistema
kod poremećenog metabolizma
kašalj i kijavica
krvarenje iz nosa
migrena
može se koristiti kao diuretik
neke vrste raka
neplodnost
nervoza
nesanica
održava krvne sudove
opadanje kose i drugi problemi sa kosom
opekotine
osteoporoza
pege na koži
poboljšava cirkulaciju
povišena temperatura
popravlja krvnu sliku
prevencija organa za varenje
problemi sa bubrzima i mokraćnim putevima
problemi sa arterijama i venama
problemi sa krvnm pritiskom
problemi sa radom jetre
problemi sa kožnim bolestima
problemi sa nervima (živcima)
problemi sa kostima i zubima
protiv zanoktica
protiv bubuljica
protiv gojaznosti
protiv starenja
protiv stresa
problemi u trudnoći
razne infekcija
reuma
reumatska groznica
sinuzitis
sindrom nadraženih creva
skorbut
smanjuje bol u stopalima
suzbija bakterije i viruse
srčane bolesti
upale organa za disanje
pospešuje rad žuči, želuca i creva
ublažava bol
ubrzava zarastanje rana
ubrzava razgradnju masti
uganuća i istegnuća
umor
hemoroidi
šlog

Korišćenje limuna

Limun (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine za pripremanje sokova i čajeva, kao dodatak jelima (kolačima) i kao sredstvo za dezinfekciju i konzerviranje namirnica (voća). Limun je prirodan antioksidans.

Limun se dodaje sirćetu, ali se koristi i za spravljanje likera.

Limun se koristi u kozmetici (kreme i preparati za negu kože), ali i za spravljanje parfema.

Interesantno je da se limun preporučuje i kao sredstvo protiv komaraca.

Način delovanja

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da limun treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema. Najčešće se koristi limunov sok ili limunova kora (ukoliko kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i herbicidima).

Limun se koristi kao dodatak u ishrani, ali i kao sredstvo za konzerviranje namirnica. Naročito je lekovita kombinacija meda i limunovog soka.

Upozoreavamo da treba voditi računa i o tome da neko može biti alergičan na limun.

Preporučujemo da često pijete limunadu, a da limunov sok dodajete čaju.

Limun - Citrusi su kao stvoreni za leto. Prepuni su vitamina, savršeni su dodatak osvežavajućem piću, ali i izvrsni su borci protiv komaraca i deluju i protiv uboda. Isecite krišku limuna, iscedite sok a unutrašnjom stranom namažite delove na koje inače nanosite parfem. Namažite i mesto uboda i neugodan svrb će nestati.

Šta sve može limun?

Postoje naučni dokazi da limun smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara, a postoji i niz drugih dejstava koje deluju povoljno na pojedina tkiva i organe.

Gotovo da nema toga što limun, odnosno sok iz njega, ne mogu da isprave, poboljšaju, izleče... Postoje čak i naučni dokazi da limun smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara.

Eliminiše bubuljice: Premažite bubuljice limunovim sokom. Kiselina će dopreti i do najdubljih naslaga mrtvih ćelija kože, i učiniti da pore budu čiste.

Otklanja jutarnju mučninu: Mnoge trudnice osete olakšanje kada popiju limunadu, sisaju krišku limuna ili dodaju poneku kap u slab crni čaj. Oštar ukus i aroma smanjuju mučninu i smiruju želudac.

Za lep miris : Limunov sok može da bude odlična zamena za dezodorans ako se stavi ispod pazuha, jer se bori protiv bakterija koje prouzrokuju loš miris praveći pH vrednost kože kiselijom.

Pomaže srcu : Kako je bogat vitaminom C, suprotstavlja se slobodnim radikalima u telu. Nizak nivo antioksidanasa, a naročito vitamina C, povezani su sa povećanjem rizika od moždanog i srčanog udara, jer slobodni radikali oksidiraju holesterol koji se drži za zidove krnih sudova, što dovodi do začepljenja arterija.

Masna kosa: Tanka, slaba kosa, posledica je prevelike aktivnosti lojnih žlezda, najverovatnije zbog loše ishrane ili neke bolesti. Limunov sok može da smanji masnoću kose. Ulijte sok jednog limuna u šolju vode i polijte time mokru kosu umesto završnog ispiranja.

Bubrezi: Citrusna kiselina iz limuna pomaže u prevenciji nastanka bolnog kamena u bubregu - svakog jutra pijte čašu vruće vode u koju ste iscedili malo limuna. Na taj način, stimulisaćete peristaltiku (talasaste kontrakcije mišića crevnog kanala koje pomeraju hranu duž digestivnog trakta), i sprečiti konstipaciju, odnosno zatvor. Takođe, pijući ovaj napitak svakodnevno, ubrzaćete metabolizam.

Zaustavlja štucavicu: Sisajte krišku limuna da biste štucanje držali pod kontrolom.

Borba protiv kancera: Stručnjaci koji se bave kancerom, otkrili su da jedna hemijska komponenta u kori limuna može da spreči razvoj ćelija raka. Osim toga, sugeriše se da ista supstanca stimuliše jetru da razlaže toksine, uključujući i potencijalne karcinogene.
Osim toga, jedna studija pokazuje da ljudi koji redovno piju crni čaj u koji je ubačena kriška limuna, ređe dobijaju rak kože od onih koji to ne čine. Smatra se da limun aktivira enzim glutation, koji se bori protiv karcinogena u telu.

Lakše disanje: Ako se borite sa sinuzitisom, "lekovi" od limuna mogu da vam pomognu. Isprobajte kombinaciju tople vode i malo ljute papričice za smanjenje sluzi. Ili, pomešajte čašu vode, sok od pola limuna i dosta soli, to sipajte u plitku posudu, nagnite se nad tim najpre na levu stranu, levom nozdrvom "usisajte" vodu koja bi trebalo da počne da izlazi kroz desnu. Nežno izduvajte nos, pa ponovite postupak na drugu stranu.

Uklanja bradavice: Istucajte tri tablete vitamina C i prah pomešajte sa onoliko limunovog soka koliko je potrebno da dobijete gušću pastu. Premažite time bradavicu, nastojeći da smesa ne dospe na okolnu kožu, pa preko stavite flaster. Kiselina iz vitamina i limuna učiniće da bradavica posle izvesnog vremena nestane, odnosno otpadne.

Posvetljavanje: Staračke fleke premazujte limunovim sokom dvaput dnevno. Citrusna kiselina deluje kao blagi izbeljivač.

Lek za suva usta: Zbog određenih lekova, događa se da imamo manjak pljuvačke, što ume da bude neprijatno. Ovaj problem je povezan i sa procesom starenja. Kako biste stimulisali protok pljuvačke, dodajte sasvim malo limunovog soka u vodu i to mućkajte u ustima.

Borba protiv virusa: Nikada nemojte da previdite izlečujuću moć vrućeg napitka od limuna u situacijama kada treba da se izborite sa prehladama, gripom, kijavicom... Ona će smiriti iritaciju i redukovati histamin - hemikaliju koja prouzrokuje upale, zapušene noseve, suzne oči...

Šećer u krvi: Razdražljivost, slaba koncentracija, umor i glavobolje simptomi su promenljivog nivoa šećera u krvi zbog čega žudimo za slatkom hranom. Ako poprskate jelo sa limunovim sokom, smanjićete efekat šećera u krvi za 30 odsto. Korišćenje limunove kore tokom kuvanja osiguraće ravnomerno raspoređivanje šećera po celom krvotoku. Ribu i piletinu poprskajte limunovim sokom, a koru dodajte u supe i salate.

Za vitkost: Limun je odličan za detoksikaciju organizma, pomaže kod izlučivanja suvišne tečnosti i smanjuje celulit. Kao niskokalorična namirnica koja usporava asimilaciju masnoća, može da pomogne pri održavanju idealne telesne težine.

Izvor b92

Лимун ублажава мучнину на путовању

Радујете се годишњем одмору, али вам срећу квари чињеница да ниједно путовање авионом, аутобусом, возом, или аутомобилом не може да вам протекне без мучнине и повраћања. Срећом, проблем може да се реши правилном исхраном.

Уместо таблете за ублажавање мучнине, пре или за време пута посегните за намирницама које ефиксно ублажавају проблем. Помаже и неколико гутљаја хладне минералне воде у коју сте додали мало лимуна. За сваки случај – и таблете против мучнине треба да су вам при руци.

Да би и дужа породична путовања с децом протекла лакше, нутриционисти препоручују неколико златних правила којих се треба придржавати. На пут не крећите празног стомака, али ни након обилног ручка, поготово ако су на менију биле тешке и масне намирнице, или слаткиши. Уместо тога једите овсене пахуљице, мусли, салату од поврћа без мајонеза и јогурт. То је лака храна која ће вам смирити желудац.

Вече уочи пута, нити на дан путовања немојте да пијете алкохолна пића, јер ће вам на путу сигурно бити мука. Избегавајте и пиво, чак и оно с малим процентом алкохола. У ручни пртљаг спакујте сок од јабуке, или боровнице, а можете да спремите и лимунаду, јер ћете мучнину лакше поднети ако с времена на време удахнете мирис лимуна.

Већина људи најлакше подноси путовање аутомобилом, јер могу да праве паузе сваки пут када мучнина постане неподношљива. Уколико сте на пут кренули колима, понесите ручни фрижидер и напуните га водом, чајем од нане, или камилице благо заслађене медом, или свеже цеђеним соком од јабуке и поморанџе. У чај можете да додате и мало соли, јер се она губи из организма повраћањем и знојењем, а со ублажава мучнину.

Нутриционисти у Институту за јавно здравље препоручују да на пут понесете сенвиче од сира и парадајза, кексиће, слане кифле, јабуке, брескве, орахе, лешнике и суво воће. Храну упакујте у вакуумиране пластичне кутије које дуго одржавају свежину. Сваки сендвич појединачно умотајте у фолију, ставите у пластичну кутију и спакујте у ручни фрижидер. Успут негде можете да станете и поједете супу, чорбу, или салату. Међутим, роштиљ и тешка, масна јела треба да избегавате.

Због посебне микроклиме, својствене великим висинама, током вожње авионом организам губи много течности, што доводи до нарушавања равнотеже воде у организму. Нутриционисти препоручују да, уместо вина, за разбијање треме од стјуардесе затражите воду или киселкасти сок. Избегавајте алкохол, јер изазива дехидратацију, такође и слатке газиране напитке. Пијте сокове од поморанџе, јабуке, или парадајза. Пријаће вам и благо газирана минерална вода.

Многи људи се лоше осечају чак и након дугог путовања. Муче их шум у глави, зујање у ушима, болови у желуцу и клецање ногу, као најчешћа последица мањка кисеоника у крви изазваног дугим путовањем. Након пута шетајте пола сата, а затим поједите пилећу супу, чорбицу од поврћа, салату од свежег поврћа, мало сира и воћа.

Зашто се уморимо на путовању, упркос томе што цео пут преседимо? Стручњаци објашњавају да се у затвореном лименом простору губе лаки негативни јони, због којих се осећамо добро, а нагомилавају се позитини који нас умарају и лоше утичу нс наше расположење, Зато нам прија шетња поред воде, где се накупљају добри јони, а највише их је у озону након кише.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Znate li pravilno da jedete voće?

Sezona je raznolikog voća, a usled letnjih vrućina dobro nam dođe da se njime rashladimo. Međutim, da bi imalo efekta, morate ga pravilno konzumirati - na prazan želudac...

Voće igra glavnu ulogu u detoksikaciji našeg organizma, jer ga snabdeva velikom količinom energije koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti, ali i za mršavljenje.

Sok ili ceo plod?

Pijte samo sok od svežeg voća, a ne koncentrat sokova. Nije dobro jesti ni kuvano voće, poput kompota jer se kuvanjem uništavaju svi vitamini. Pojesti ceo plod bolje je nego pijenje soka. Ako želite da se osvežite sokom, pijte ga sporo - gutljaj po gutljaj!

Svi mislimo da jesti voće znači oguliti mu koru, naseći ga na kriške i staviti u usta. Međutim, to nije tako jednostavno. Važno je znati kako i kada jesti voće, smatra doktor Mehmed Oz.

Voće bi trebalo jesti na prazan želudac, a nikako posle obroka. Ako pojedete dva parčeta hleba, a zatim voćku, ona je zbog brze razgradnje i mnogo vode koju sadrži spremna da "prođe" ravno kroz želudac u creva, ali je prethodno unesen obrok u tome sprečava. Voće dolazi u kontakt sa hranom u želucu, pa cela masa takve hrane počinje da se kvari. Ceo obrok fermentira i pretvara se u kiselinu.

Koliko ste puta osetili da vam se podriguje od kriške-dve lubenice kojom ste želeli da se osvežite nakon ručka ili večere ili ste osećali da su vam creva odjednom proradila kad ste pojeli bananu u istoj situaciji. To se neće dogoditi ako pojedete voće na prazan želudac. Voće pomešano sa drugom hranom izaziva truljenje i proizvodi gasove i zato često osetite naduvenost u stomaku, osim kada jedete citrusno voće s puno kiseline, poput pomorandži ili limuna.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Grožđe spada u 20 nazdravijih namirnica na svetu

Lekovitost grožđa

Iako se o hranljivim i lekovitim svojstvima grožđa dosta zna, navešćemo još neke korisne informacije. Grožđe čovečanstvo koristi već nekoliko hiljada godina za ishranu (Egipćani, Feničani, Kinezi...), a od Stare Grčke i Rima pominje se i vino.

Vrste grožđa

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu i smatra se da ima nekoliko hiljada vrsta. Postoje vrste koje su pogodne i za jelo i za spravljanje vina, a postoje vrste samo za jelo ili samo za vino. Za uzgajanje vinove loze i dobijanje kvalitetnog grožđa potrebno je posebno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po boji, ukusu, veličini i obliku zrna.

Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su: sovinjon, merlot, pinot i širaz, a belog - šardone, semiljon, rizling i traminer.

Korisni sastojci

Grožđe je pogodno za dijetalnu ishranu, a bogato je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Interesantno je da semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.

Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke:
antocijane
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B
vitamin C
bitamin E
gvožđe
epikatehin
jabučnu kiselinu
kalijum
kalcijum
katehin
kvercetin
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
organske kiseline
polifenole
rasveratrol
silicijum
flavonoide
fosfor
celulozu
šećer (fruktoza i glukoza)

Primena u ishrani

Pored vina, koriste se sokovi od čistog grožđa, ali i kokteli sa drugim voćnim sokovima. Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu. Suvo grožđe se koristi u savremenoj ishrani, naročito za spravljanje poslastica.

Grožće se koristi u ishrani kao desert, salata, užina, začin, dodatak jelima...

Korišćenje

Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima je sveže grožđe, pa se zato ona najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.

Lekovita svojstva

Grožđe ima lekovita svostva koja povoljno deluju na neke bolesti i tegobe:
avitaminoza
alergije
Alchajmerova bolest
anemija
angina pektoris
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, desni, grla i ždrela
bronhitis, prehlada i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
gubitak apetita
gubitak koncentracije
zatvor
infektivna oboljenja
infarkt
slabljenje imunološkog sistema
kašalj
kamen u žuči
kožne bolesti (bubuljice)
nadutost
neke vrste raka
nervoza
nesanica
očne bolesti
otežano mokrenje i problemi sa bubrezima
povišen nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem i jetrom
problemi sa kosom
problemi sa mišićima
problemi sa prostatom
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa plućima i disajnim organima
problemi sa polnim organima
problemi sa cirkulacijom
razdražljivost
reumatični procesi
sinuzitis
hronični umor
nestabilna crevna flora
šlog

Grožđe se koristi u narodu za jačanje krvi, ali povoljno deluje i na: bubrege, jetru, žuč, kožu, prostatu, stomak, creva, srce, krvne sudove i imuni sistem.Pored toga, dokazano je da grožđe u ishrani usporava procese starenja i pomaže organizmu u borbi protiv toksina, virusa i karcinoma.

Vinsko sirće

Vinsko sirće ima velikih prednosti kao začin i dodatak jelima u ishrani.

Vinsko sirće se preporučuje za lošu cirkulaciju, gljivične infekcije, kožne bolesti, probleme sa varenjem i usnom dupljom.

Crveno vino

Zahvaljujući osobinama grožđa i njegovim sastojcima, svakodnevno konsumiranje, u manjih količnama, crvenog ili crnog vina veoma povoljno deluje na organizam, a naročito na srce i krvne sudove (povišen krvni pritisak). Naravno, vino je veoma korisno ako se pije u umerenim količinama.

Sok od grožđa

Sok od grožđa je veoma hranljiv i lekovit napitak, a naročito povoljno deluje na jetru.

Zaključak

Na osnovu navedenog, vidimo da su legende iz davnina o lekovitosti grožđa i danas veoma aktuelne. Poznato je da Francuzi dosta jedu grožđe i umereno piju vino, pa zato imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima od ostalih naroda.

Grožđe - zdravlje na stotinu načina

Koja je vaša prva asocijacija kad ugledate vinograd?

Košara puna sočnih bobica? Grožđice? Mošt?

Sve to ima jednako značenje: zdravlje!

Vinova loza je jedna od najstarijih kultiviranih biljaka u svijetu.

Kultura vinove loze potječe od prije 9000 godina iz područja Male Azije, Zakavkazja, Mezopotamije.

Pouzdani podaci o kulturi vinove loze u Egiptu stari su 6000 godina.

Danas u svijetu postoji oko 8000 vrsta grožđa.

Bobica grožđa je hrskave teksture i slatkog ili oporog okusa.

Grozdovi sa svojim sočnim, slatkim ili kiselkastim različito obojenim bobama dozrijevaju tijekom ljeta i nude obilje hranjivih tvari, vitamina i minerala potrebnih našem organizmu.

Bogatstvo hranivih sastojaka

Grožđe je odličan izvor vitamina C i vitamina skupine B (osim B12), koji su važni za izmjenu ugljikohidrata i povoljnu utječu na živčani sustav.

Od minerala, grožđe sadrži kalij, fosfor, kalcij, magnezij, mangan, natrij, bakar, cink i željezo.

Sok od grožđa je bogat vitaminima A, B i C.

Sto grama svježeg grožđa sadrži samo 69 kcal, 0,72 grama proteina, 0,16 grama masti, 18,10 grama ugljikohidrata, 0,9 grama dijetetskih vlakana i 15,48 grama grožđanog šećera

Ljekovitost grožđa

Grožđe obiluje polifenolima - prirodnim tvarima koje štite srce i krvne žile.

Polifenoli iz grožđa su snažni antioksidansi i štite tijelo od prijevremenog starenja, bolesti i propadanja.

Konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, sprječava nakupljanje kolesterola, poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Crveno grožđe sadrži željezo i bakar - minerale važne za stvaranje crvenih krvnih stanica i sintezu hemoglobina. Zbog toga se preporučuje anemičnima i svima koji se oporavljaju nakon operacija ili ozljeda.

Ovo voće normalizira rada crijeva i bubrega.

Šećer iz grožđa izvanredno brzo ulazi u krvotok i zato je prikladan prilikom fizičkih i psihičkih napora.

Crno grožđe sadrži pigment antocijanin iz grupe biljnih fenola, koji djeluje slično likopenu iz rajčice - kao jak antioksidans. Jača imunitet, pospješuje probavu i regulira rad crijeva.

Antioksidansi iz crnog grožđa štite od razornog učinka slobodnih radikala, suzbijaju zgrušavanje krvi, snižavaju loš kolesterol, smanjuju rizik od moždanog udara i tumora.

Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Bijelo grožđe sadrži 20 posto šećera te obiluje kalijem i kalcijem. ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima.

Ljekovito djelovanje grožđa -

čisti organizam
čuva zdravlje srca i krvnih žila
topi masne naslage
sprečava upalne procese
poboljšava rad metabolizma
pomaže kod artritisa i reume
štiti od mnogih vrsta raka
poboljšava rad bubrega i pluća
sprečava nastanak bubrežnih kamenaca
pomaže kod bronhitisa i kašlja
pospješuje probavu i regulira rad crijeva
poboljšava pamćenje i koncentraciju
usporava starenje
poboljšava san

Grožđice

Suho grožđe ili grožđice bogate su fruktozom i glukozom. Grožđice pomažu kod bolesti dišnih organa, ublažavaju kašalj, bolove u bubrezima i mokraćnom mjehuru.

Fitokemikalije prisutne u grožđicama suzbijaju rast bakterija u usnoj šupljini odgovornih za nastanak karijesa i bolesti zubnog mesa.

Grožđice su odličan visokoenergetski obrok, koji će vam tijekom fizičkih napora nadoknaditi energiju.

Grožđice za zdrave kosti

U časopisu British Journal of Nutrition objavljeno je da žene u postmenopauzi, koje redovno jedu grožđice, imaju značajno niži rizik za razvoj osteoporoze ili fraktura kostiju, u odnosu na ostale žene iste dobi.

Do sada niti jedno istraživano voće nije imalo ovakav učinak na gustoću kostiju kao što imaju grožđice ili suhe šljive. Naime, istraživanje provedeno na 90 postmenopauzalnih žena, u trajanju od 12 mjeseci pokazalo je da su žene koje su uzimale oko 100 grama grožđica (ili 10 suhih šljiva) na dan, imale veću gustoću ispitivanih kostiju (lakatna kost, kralježnica) u odnosu na žene u kontrolnoj skupini.

Smatra se da se ovaj učinak grožđica može pripisati njihovoj supresiji razgradnje kosti.

Glavni razlog osteoporoze kod žena je prestanak proizvodnje spolnih hormona u jajniku u postmenopauzi, a najveći rizik od gubitka koštane mase je u prvih 5 do 7 postmenopauzalnih godina, kad se gubi otprilike 3-5 % gustoće kosti godišnje.

I muškarci obolijevaju od osteoporoze, a njihova se koštana masa počinje smanjivati iza 65 godine života, istom brzinom kao u žena.

Zato počnite grickati grožđice i šljive jer sa samo nekoliko ovih moćnih voćki, održati ćete kosti zdravima.

(MOJEzdravlje)

Grožđani sok

Svježi sok grožđa potiče apetit, poboljšava metabolizam, pospješuje izlučivanje štetnih tvari iz organizma.

Kurom od svježeg soka možete smanjiti rizik od bubrežnih kamenaca i poboljšati rad žlijezda s unutrašnjim lučenjem.

Koristi se za liječenje katara crijeva, kroničnih proljeva i žutice. Preporučuje se kod slabokrvnosti, gastritisa i bolesti crijeva. Pomaže u normaliziranju krvnog tlaka.

Sok će pomoći i onima koji boluju od upale zglobova, gihta, bolesti jetre i slezene te kod nekih oblika trovanja.

Njime ćete očistiti jetru, ojačati imunitet i izbaciti višak mokraćne kiseline iz tijela.

Sok od grožđa Osim vitamina, grožđe sadrži minerale, uključujući kalcijum, bakar, jod, gvožđe, fosfor i kalijum. Ovaj sok je dobar za probavu, bolesti srca, artritis, tuberkulozu, probleme s jetrom, hemoroide i razne alergije...

Pripravci od listova grožđa

Čaj od svježih listova pogodan je protiv reume, gihta, povraćanja, gastritisa, hemoroida i krvarenja - naročito kod obilnog mjesečnog ciklusa.

Oparak i uvarak od listova upotrebljava se za kupku i njegu ispucale kože ruku i nogu te za liječenje ozeblina.
Ako vas muči glavobolja ili boli želudac, stavite oblog od usitnjenih svježih listova vinove loze.

Cvjetovi vinove loze koriste se kod oslabljenih moždanih funkcija i za liječenje leđne moždine, jer oživljavaju živčane ganglije.

Od cvjetova se izrađuje čajni oparak, mast za masažu i krema protiv sunčanih pjega.

Ostaci grožđa preostali nakon proizvodnje vina mogu se upotrijebiti u borbi protiv 14 vrsta bakterija, uključujući Escherichiju coli i Staphylococcus aureus.

Kožice bobica grožđa bogate su vlaknima te zahvaljujući tome pospješuju rad crijeva i sprečavaju zatvor.

Odstranjuju suvišnu vodu iz tijela, uklanjaju otrove i vežu na sebe masne tvari. Osobito je zdrava kožica crnog grožđa.

Ulje sjemenki grožđa

Sjemenke grožđa služe za izradu ulja koje snižava razinu kolesterola u krvi.

Ulje grožđanih sjemenki dobiveno hladnim prešanjem grožđanih boba vrlo je cijenjeno i traženo.

Najprije se počelo proizvoditi u Francuskoj kao zamjena za maslinovo ulje.

Ulje se upotrebljava u kulinarstvu i sadrži obilje antioksidanata i polifenola.

Ovo je ulje zlatno žute boje, bez okusa i mirisa. Sadrži omega-3 masne kiseline i ima zaštitni učinak na krvožilni sustav.

Ulje se primjenjuje i u prirodnim proizvodima za njegu kože.

Njegovi sastojci usporavaju proces starenja kože, štite je od infekcija i jakog utjecaja sunca. Preporučuje se i za njegu problematične kože.

Grožđe u narodnoj medicini

Kod upale želuca

Tri puta dnevno, 20 dana za redom natašte jedite 40 dekagrama crnoga grožđa s komadom crnoga kruha, starog najmanje jedan do dva dana.

Za bolju cirkulaciju

Dvije šake usitnjenih svježih listova vinove loze kuhajte 15 minuta u litri vode. Ovaj uvarak dodajte u kupku i u njoj pola sata držite noge namočene do koljena. Ponavljajte to svaki dan kroz mjesec dana, najbolje prije spavanja.

Protiv crvenih bubuljica

Jednu žličicu usitnjenoga, suhog, neprskanog lista vinove loze kuhajte 10 minuta u 2,5 decilitra vode. Ostavite da se ohladi, procijedite i pijte tri puta dnevno između glavnih obroka. Pijte mjesec dana, a po potrebi terapiju ponovite.

Protiv bradavica

Tri žličice sjemenki bijeloga grožđa i sjemenki dunje usitnite u mikseru ili mužaru te prelijte s dva decilitra prokuhane vode. Kada se sve ohladi, pripremljenom mješavinom natopite bradavice nekoliko puta dnevno. Nakon dvadesetak minuta bradavice obrišite vatom namočenom u mlaki čaj od kamilice.

Osvježavajući losion

Čistu vatu natopite bijelim vinom pa premažite lice i vrat. Nakon dvadesetak minuta tretirana mjesta isperite mlakim čajem od kamilice. Bijelo vino odličan je osvježavajući losion koji će vašoj koži dati svjež izgled. Navedeni tretman primjenjujte povremeno.

Maska od grožđa

Masku od svježih bobica možete jednostavno pripremiti tako da dvadesetak bobica ogulite i izvadite sjemenke, a dobivenu kašu nanesete na prethodno očišćenu kožu lica i vrata. Nakon dvadesetak minuta isperite mlakom vodom.

Sjemenke grožđa zdravije od voća

Sjemenke grožđa su snažni antioksidansi koji blokiraju prerano starenje i bolesti kontroliranjem slobodnih radikala. Poznato je da neki ekstrakti sjemenki grožđa imaju i do 50 puta veću nutritivnu vrijednost vitamina E i C. Oni također imaju antivirusna, antikancerogena svojstva koja osiguravaju cirkulaciju krvi. Koža grožđa je također vrlo hranjiva. Ona uništava stanice raka u ljudskom tijelu.

Grožđe - hrana i lek

Grožđe je jedna od najlekovitijih vrsta voća na našem jelovniku, a vino piće koje u manjim količinama čuva naše zdravlje. Osim što osvežava, preporučuje se za čišćenje krvi, u održavanju zdravlja pluća, kao i u borbi protiv visokog pritiska, za regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lečenje upalnih procesa organa za varenje, kao i za uklanjanje reumatičnih teškoća i kožnih alergija.

Grožđe nije samo veoma ukusno i osvežavajuće, već je i lekovito. Deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, sprečava demenciju i degenerativne bolesti, čisti krv, uklanja masne naslage iz tela, jača srce...

Za srčane bolestike, posebno one sa povišenim krvnim pritiskom, najveća prednost ovog voća u odnosu na ostala je odsustvo natrijuma i hlora, a prisustvo kalijuma, što dovodi do pada krvnog pritiska. Grožđe deluje preventivno na srčane bolesti i time što povećava zaštitni HDL holesterol, a smanjuje koagulaciju krvi.

Grožđe, posebno crno, sprečava pojavu osteoporoze. Sadrži dosta kalcijuma i magnezijuma, što dovodi do jačanja kostiju. Osim toga ima i bora, koji sprečava gubitak kalcijuma i povećava nivo hormona estrogena, čime jača kosti, štiti srce i ublažava klimakterične tegobe. Sadržajem brojnih antioksidanasa, uništava slobodne radikale, pa sprečava oksidaciju holesterola i nastanak arterioskleroze, pojavu tumora i starenje organizma. Dugovečnost grožđe omogućava najviše zbog sadržaja resveratrola, od koga se prave pilule za dug život. Za kvercetin se smatra da sprečava pojavu raka. Zbog sadržaja bora, deluje na električnu aktivnost mozga, povećavajući motorne i mentalne aktivnosti. Flavonoidi mu daju protivzapaljenjsko i antialergijsko dejstvo.

Veoma blago i ukusno ulje isceđeno iz semenki grožđa, koje se kod nas nažalost ne proizvodi, može povećati veoma važni HDL holesterol, koji deluje zaštitno na kardiovaskularni sistem.

Redovno i umereno konzumiranje crnog vina uz obroke poboljšava antitrombotičku aktivnost, sprečavajući tako infarkt miokarda, moždani udar i trombozu vena. Naprotiv , uzimanje većih količina vina i opijanje mogu podstaći zgrušavanje i dovesti do fatalnih srčanih bolesti. Važno je piti crno vino uz obrok da bi direktno poništilo delovanje faktora iz hrane, koji podstiču zgrušavanje krvi. Crno vino sprečava srčane bolesti i povećavanjem "dobrog" HDL holesterola. Ono podiže nivo estrogena u krvi pa preko njega deluje na sprečavanje osteoporoze i ublažavanje klimakteričnih tegoba. Za njegovo dejstvo je potrebno popiti jednu čašu uz obrok svaki drugi dan.

Vinsko sirće je lekovito i hranljivo. Smiruje proliv i krvarenje, a koristi se i za obloge. Čišćenjem kože rastvorom sirćeta i vode se podstiče cirkulacija krvi i čiste pore.

Od davnina se smatra da je grožđe veoma lekovito, a savremena medicina to potvrđuje, jer su ispitana lekovita svojstva mnogih jedinjenja sadržanih u ovom voću. Zato ga treba uvrstivi u ishranu, sada sveže, a tokom cele godine kao suvo, ali ne zaboraviti ni crno vino.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Lubenica - osvežava i leči

Obično se smatra da lubenica sadrži samo vodu i osvežava kada su velike vrućine. Laicima nije poznato da lubenica, pored tečnosti, sadrži dosta vitamina i minerala i da značajno doprinosi našem zdravlju.

Lubenica je veoma pogodna za ishranu u toku leta, jer nam nadoknađuje izgubljenu tečnost, minerale i vitamine.

Lubenicu obično smatramo voćem, iako je u stvari povrće iz porodice krastavaca. Lubenica ili bostan (Citrullus lanatus) poreklom je iz Afrike a prvo pravo uzgajanje lubenice kao domaće vrste počelo je u Egiptu.

Lubenica se upotrebljava u ishrani u gotovo svim zemljama sveta. Najveći proizvođači lubenica u svetu su: Kina, Turska i Rusija, a u Evropi: Grčka, Makedonija, Italija i Španija. Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka, najčešće loptastog oblika, pretežno zelene boje sa šarama i prugama. Unutrašnjost lubenice je najčešće crvene ili narandžaste boje, mada postoje i žute lubenice (luben-dinje).

Postoji više vrsta lubenica nastalih ukrštanjem, a razlikuju se po veličini, boji, obliku. Sve sadrže dosta korisnih supstanci, a niskokalorične su. Lubenica može imati težinu i do 25 kg, a u sebi sadrži preko 90% vode, pa je pogodna za dijetalnu ishranu... Lubenica se na našoj trpezi najčešće nalazi u periodu jun-avgust, ali zavaljujući staklenicima i plastenicima (i uvozu iz drugih zemalja) na našem tržištu se može naći od proleća do kasne jeseni.

Lekoviti sastojci

Lubenica sadrži dosta vode a malo kalorija, tako da je pogodna kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke:

azotnu kiselinu
bakar
beta karoten
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormone
vitamin A
vitamine B1, B2, B3, B5, B6
vitamin C
gvožđe
glutation
eterična ulja
jabučnu kiselinu
jod
kalijum
kalcijum
likopen
limunsku kiselinu
magnezijum
mineralne soli
organske kisline
proteine
folate
fosfor
celulozu
cink
šećer

Lubenica u ishrani

Za ishranu se koristi plod lubenice. Veoma je lekovit i sok od lubenice ili kombinacija sa sokovima od drugog voća... U mnogim zemljama se lubenica koristi za spravljanje slanih, slatkih jela i salata, dok je kod nas poznata uglavnom kao poslastica i desert. Pored ploda i soka, u Africi se za ishranu koriste i semenke (za neke vrste hleba).

Lekovita dejstva

Lubenica veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

akne
anemija
arteroskleroza
artritis
astma
bolesti žuči
bolesti zuba i usne šupljine
bolesti srca i krvnih sudova
bronhitis
bubuljice
glavobolja
gojaznost
gubitak pamćenja
dijabetes
depresija
edem
ekcem
impotencija
kamen i pesak u bubrzima
mamurluk
neke vrste raka
neplodnost
opekotine
pad imuniteta
povišena temperatura
povišeni nivo holesterola
pojava bora na koži
prehlade i grip
problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
problemi sa zglobovima i kičmom
problemi sa crevima i organima za varenje
problemi sa krvnim pritiskom
problemi sa metabolizmom
problemi sa jetrom
problemi sa prostatom
problemi u trudnoći
protiv opekotina od sunca
protiv starenja
razne infekcija
sinuzitis
skorbut
stres
uganuća i istegnuća
ujedi insekata
upale kože i svrab (osip)
hemoroidi
herpes
hronični umor
celulit
šlog

Lubenica se može koristiti kao diuretik, a za opekotine i neke bolesti kože povoljno deluju obloge sa sokom od lubenice ili obloge od kore lubenice.

Lubenica poboljšava PH vrednost krvi, a krvne sudove čisti od masnih naslaga.

Kod dijabetičara i prilikom problema sa trigliceridima, treba voditi računa o količini lubenice koja se jede.

Zaključak

Lubenica je korisna namirnica, prirodni lek za detoksikaciju i antioksidans (za prevenciju mnogih bolesti), pa je preporučujemo u ishrani.

Tokom leta, pri velikim vrućinama, posle obilnog znojenja, lubenica nadoknađuje izgubljenu tečnost i minerale.

Лубеница (лат. Citrullus vulgaris) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (Cucurbitaceae), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода. Процентуално у саставу плода највише има воде.

Према агрономској подели, лубеница спада у поврће. Лубеница је веома здраво поврће, а посебно је добра за бубреге. Веома је слатка и људи је најчешће користе као посластицу. Због тога што је слатка, људи често говоре да је лубеница воће. Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија.

Postoje mnoge zablude da je lubenica voće, jer se koristi najčešće kao poslastica i veoma je slatka. Jednostavno pravilo koje govori da se radi o povrću je to što se radi o plodu jednogodišnje biljke, što je pravilo povrća. Svi plodovi koji se koriste kao hrana i koji se moraju saditi svake godine su povrće. Voće je plod višegodišnjih biljaka, koje se ne mora saditi svake godine. To je elementarna razlika između voća i povrća, uz činjenicu da je lubenica samo jedna vrsta tikve koja je u svakom slučaju povrće.

Lubenica kao prirodni dezodorans

Crvena, sočna i rashlađena, lubenica je pravi melem za telo u vrelim letnjim danima. Osim što gasi žeđ, ovo voće veoma efikasno čisti organizam, pogotovo bubrege i deluje kao snažan prirodni dezodorans.

Telu će, takođe, prijatan miris, kao i ravnotežu nervnom sistemu, dati i nekoliko kapi mešavine eteričnih ulja, stavljenih na kožu odmah nakon tuširanja.

Zbog preteranog korišćenja industrijskih mirisa i dezodoransa došlo je do prestanka prepoznavanja mirisa tela, a oni su važan indikator psihičkog i fizičkog stanja, imunog sistema, intoksikacije organizma.

Da bi stvorili određeni prijatan miris koji će pozitivno da deluje i na zdravlje dovodeći ga u stanje ravnoteže, mogu da posluže razne prirodne mešavine eteričnih ulja.

Nekoliko kapi stavljenih na kožu odmah nakon tuširanja, daće telu veoma prijatan miris, a u zavisnosti od izbora ulja, smiriće ili aktivirati nervni sistem, štititi i poboljšati cirkulaciju.

Ona će takođe delovati i kao snažan prirodni dezodorans, sprečavajući prekomerno razmnožavanje mikroorganizama, a time i pojavu neprijatnog mirisa.

Ako se sluša priroda organizma i poštuju njegove potrebe, letnji period, sam po sebi, uticaće na njegovo čišćenje i kvalitetnije funkcionisanje.

Pomaže i obilje svežeg voća, povrća, bogatstvo vitamina, minerala i enzima. Veoma efikasno višestruko čišćenje organizma postiže se uz pomoć lubenice.

Često konzumiranje lubenice, pored toga što deluje kao prirodni dezodorans, izvanredno čisti bubrege od višegodišnjih naslaga, poboljšavajući funkciju bubrega, utiče direktno i indirektno na čišćenje i bolju funkciju zglobova i kičme.

Čišćenje pomoću lubenice omogućiće i oslobađanje od viškova soli u svim delovima organizma, gde se ona sakupljala usled prekomerne upotrebe ili nekih zdravstvenih razloga.

Lubenica će očistiti i krvne sudove od masnih naslaga i celulita. Ovakav način ishrane pročišćava creva, uspostavlja normalizaciju mikroflore i uspostavlja Ph ravnotežu.

(Izvor,B92)

Kako da odaberete najbolju lubenicu

Najpre tražite onu sa što tamnijom korom, glatkom, ali ne i previše sjajnom. Obratite pažnju i na peteljku, koja ne sme da bude suva. Kada kucnete po kori, zvuk koji dopre do vas ne sme da podseća na odjek šupljeg predmeta. Ukoliko čujete puckanje kada je pritisnete i prinesete ušima, bićete sigurni da je zrela. Naravno, imate pravo i da tražite da vam iseku komadić da je probate

Kako da je isečete

Najpre joj odsecite poklopac, tj. gornji deo gde je peteljka. Potom je prepolovite, pa svaku polovinu još na pola i dobićete četiri komada koje ćete dalje lakše seći na još manje ili tanje komade.
Svaku krišku stavite na tanjir, pa nek se gosti dalje sami zabavljaju. Ili, ukoliko imate više vremena, odsecite koru, pa lepe sočne crvene delove naseckajte na kockice i servirajte u činije.

Kako da je ohladite
Ako ste nestrpljivi i ne možete da sačekate da se lubenica dovoljno ohladi, najbolje je da je isečete na kriške i da svaku uvijete u alu-foliju. Tako spakovanu nakratko je stavite u zamrzivač. Isto ćete postići i ukoliko lubenicu potpuno očistite, naseckate na kockice, stavite u plastičnu posudu s poklopcem, lepo zatvorite i ubacite u zamrzivač na sat vremena.

Lubenicu čuvajte u frižideru celu ili sečenu najviše nedelju dana. Isečenu lubenicu omotajte plastičnom folijom da sprečite njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.

Lubenica

Prvenstveno se jede samostalno, ali može biti i dio voćnih salata. Možete je rezati na ploške, na kocke ili putem posebnog nožića vaditi u obliku kuglica.

Energetska i nutritivna vrijednost

Energetska vrijednost 100 g lubenice je mala i iznosi 30 kcal / 127 kJ. Od toga sadrži 7,55% ugljikohidrata, 0,61% proteina i 0,15% masti.

Od minerala u lubenici se nalaze kalcij (7 mg), željezo (0,24 mg), magnezij (10 mg), fosfor (11 mg), cink (0,1 mg), bakar (0,04 mg), mangan (0,04 mg), fluorid (1,5 μg) i selen (0,4 μg).

Od vitamina lubenica sadrži vitamin C (8 mg što čini 13% RDA), tiamin (0,03 mg), riboflavin (0,02 mg), niacin (0,2 mg), pantotensku kiselinu (0,2 mg), vitamin B6 (0,05 mg).

Lubenica u 100 g sadrži i 0,4 g dijetalnih vlakana, 4,5 mg likopena i 303 mg beta-karotena.

Aminokiselina citrulin iz lubenice se u tijelu pretvara u aminokiselinu arginin koja složenim procesima metabolizma utječe na sniženje tlaka i opuštanje krvnih žila.

Ljekovitost

Visoki udio vode čini ovo voće idealnim desertom u vrućim ljetnim danima. Istraživanja potrošača otkrivaju da se za lubenicu vjeruje da je nutritivno vrijedna hrana i da je zdravi međuobrok. Prema standardima Agencije za hranu i lijekove (FDA) lubenice su danas nutritivno bogatije nego prije.

U nekim južnoameričkim kuhinjama kora lubenice se marinira, kiseli ili kandira.

Visoki udio vode čini ovo voće idealnim desertom u vrućim ljetnim danima. Istraživanja potrošača otkrivaju da se za lubenicu vjeruje da je nutritivno vrijedna hrana i da je zdravi međuobrok. Prema standardima Agencije za hranu i lijekove (FDA) lubenice su danas nutritivno bogatije nego prije.

Među nutrijentima lubenice osobito su zanimljivi fitonutrijenti kao što su antioksidansi od kojih je najpoznatiji vitamin C, zatim likopen i betakaroteni. Ovi vrlo moćni antioksidansi spriječavaju štetno djelovanje slobodnih radikala na organizam. Slobodni radikali primjerice mogu pogoršati oboljenja kao što je astma začepljenjem dišnih putova, oksidiraju kolesterol koji postaje ljepljiv te se veže na stijenke što može imati vrlo ozbiljne posljedice kao što su srčani ili moždani udar. Štetno djelovanje slobodnih radikala može dovesti do oboljenja kao što su artritis ili oštećenja stanica debelog crijeva i potaknuti razvoj raka.

Brojne studije su pokazale da antioksidansi kao što su vitamin C i beta-karoten mogu vrlo učinkovito spriječiti štetno djelovanje na način da neutraliziraju radikale.

Vitamin C također pomaže u održavanju funkcija vezivnog tkiva, sudjeluje u procesima koji pospješuju zacjeljivanje rana i potiče rad imunološkog sustava. Jedna od uloga je i u procesima iskorištenja željeza u organizmu.

Likopen je također jedan od vrlo učinkovitih antioksidanta koji daje crvenu boju rajčici, lubenici ili ružičastom grejpu. Većina istraživanja o likopenu provedena je na ljudima, a ne laboratorijskim životinjam. Te studije su utvrdile zaštitnu ulogu likopena u nekoliko vrsta raka (rak pluća, dojke, prostate i drugih vrsta). Likopen štiti stanice od oksidativnog oštećenja te na taj način sudjeluje u procesima zaštite srčano-krvožilnog sustava.

Zanimljiv sastojak lubenice je aminokiselina citrulin koja se u tijelu pretvara u drugu aminokiselinu arginin koja složenim procesima metabolizma utječe na sniženje tlaka i opuštanje krvnih žila. Arginin poboljšava i osjetljivost na inzulin u oboljelih od dijabetesa tip 2 koji su otporni na inzulin.

Lubenica snižava krvni pritisak

Lubenice su postale najnoviji prehrambeni sastojak za koji naučnici tvrde da je uopšteno vrlo koristan za zdravlje, a posebno za zdravlje srca

VAŠINGTON- Lubenice su postale najnoviji prehrambeni sastojak za koji naučnici tvrde da je uopšteno vrlo koristan za zdravlje, a posebno za zdravlje srca.

Novo istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta na Floridi pokazalo je da amino kiseline koje se nalaze u lubenici podstiču protok krvi kroz arterije ljudi koji imaju povišeni krvni pritisak.

Pored toga, naučnici su otkrili da svakodnevna konzumacija lubenice smanjuje krvni pritisak kod ljudi koji inače imaju visoki krvni pritisak, što znači da je lubenica mnogo više od niskokaloričnog voća bogatog vlaknima, prenosi portal Moj doktor.

Lubenica čisti organizam

Višestruko čišćenje organizma postiže se konzumiranjem lubenice, a ovakav način ishrane poboljšava funkciju bubrega, zglobova i kičme, podsećaju nutricionisti.

Lubenica najbolje čisti bubrege od višegodišnjih naslaga, poboljšavajući njihovu funkciju i utiče direktno i indirektno na čišćenje i bolju funkciju zglobova i kičme.

Čišćenje lubenicom omogućava i oslobađanje od viška soli u svim delovima organizma gde se ona skuplja zbog zdravstvenih razloga ili prekomerne upotrebe.

Lubenicom se najbolje pročišćavaju creva, krvni sudovi od masnih naslaga, a pomaže i normalizaciju mikroflore i uspostavlja PH ravnotežu krvi. Novija istraživanja pokazuju da je ovo voće delotvorno (bar donekle) kao vijagra.

Stručnjaci ukazuju da je moguće da se na ovaj način oslobodi i pesak iz bubrega, a ako neko ima kamen u bubregu, preporučuje se da uzima dve kašičice limunovog soka i dve kašičice maslinovog ulja tri puta dnevno na prazan stomak, jer je moguće da se kamen rastvori ili usitni i tako lakše izbaci.

Nutricionisti smatraju da se čišćenje može sprovoditi na više načina, a najbolje je jednu nedelju jesti samo lubenicu, uz eventualni dodatak zrele dinje radi "razbijanja monotonije".

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Borovnica: Listovi puni insulina

Predstavlja najbogatiji izvor antioksidanasa, usporava starenje, poboljšava vid i zaustavlja početne faze karcinoma.

Borovnica (Vaccinium myrtillus) žbunasta biljka iz porodice vresova, čija je pradomovina Severna Amerika, izuzetno je korisna i lekovita. A posebno njen sok, koji je odličan lek protiv malokrvnosti, pišu Novosti.

Brojna istraživanja pokazala su da je ova voćka najbogatiji izvor antioksidanasa među 40 različitih vrsta voća i povrća. Za prestižnu "titulu" najzaslužniji su antocianini, supstance koje borovnicama daju i karakterističnu boju.

Istraživanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, poboljšavaju funkciju vida i krvotok, zaustavljaju početne faze razvoja karcinoma... Plod ove biljke, koja u divljem obliku raste na umerenovlažnom zemljištu listopadnih bukovih šuma, sadrži organske kiseline, a posebno jabučnu i limunsku, šećer, pirokatehinske tanine, vitamine C i B, karotin, masna ulja, proteine...

Listovi su takođe vrlo lekoviti i predstavljaju pravu riznicu minerala kalijuma, natrijuma, mangana, hroma, gvožđa, bakra. U obilju sadrže i vitamin C, organske kiseline, saponine, šećer, tanine.

Da bi bili delotvorni, listove treba brati u proleće dok biljka cveta, a plod tek kada je potpuno zreo.

Osušene bobice, koje se suše u hladu ili u rerni na 40 stepeni, takođe su izuzetno lekovite.

Sadrže brojne vredne sastojke, kao što je flobatanin, mešavinu raznih antocijanskih heterozida, invertni šećer, organske kiseline (jabučnu, limunsku i ćilibarnu), pektin, vitamin C, karotin..

Plodovi borovnice ravnomerno su zastupljeni u narodnoj, ali i u zvaničnoj medicini.

Antikancerogeni sastojak

Sastojak pterostilben, nađen u borovnicama, mogao bi da bude delotvoran u sprečavanju raka debelog creva, ističu naučnici Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju i Ministarstva poljoprivrede SAD. Sastojak je moćan antioksidans, od kojeg bi mogle da se proizvedu pilule sa manje štetnih efekata u odnosu na pojedine komercijalne lekove namenjene sprečavanju ove zloćudne bolesti, izjavio je profesor dr Bandar Redi, rukovodilac istraživačkog tima sa Odeljenja za hemijsku biologiju Univerziteta u Nju Džersiju. Eksperimenti su pokazali da pterostilben smanjuje umnožavanje ćelija debelog creva i blokira gene odgovorne za upalne procese. Inače, to su dva glavna faktora rizika za nastanak raka debelog creva, ističe dr Redi.

redstavljaju blagotvorno sredstvo u preventivi i terapiji avitaminoze i hipovitaminoze, kao i u lečenju neinfektivne dijareje kod dece. Poznato je i njihovo dijetetsko delovanje. Bez obzira za šta da se koriste, plodove je najbolje uzimati u svežem stanju ili kao sok.

Borovnice su prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. Međutim, ne treba zaboraviti da se od ove modrocrne, okrugle, sočne bobice, prave i ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti... Jedino što im nedostaje nakon kuvanja je vitamin C. Sok je najbolji za ispiranje grla, dok marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Iz zrelih plodova spravlja se i poseban ekstrakt, od kojeg se prave dražeje za jačanje vida.

S obzirom na to da je ovaj lek za većinu preskup, kao alternativa može da se uzima čist, neprevreo sok od borovnice.

U istu svrhu može da se napravi i kompot od osušenih zrelih plodova.

Listovi su odličan kardiotonik, diuretik, a koriste se i za lečenje bubrega i bešike. Obavezni su i u biljnim mešavinama za lečenje šećerne bolesti. U narodnoj medicini lekovitost listova ističu do te mere, da ih nazivaju "biljnim insulinom". Koriste se i kod poremećaja rada organa za varenje, odnosno povraćanja, dijareje, želudačnih grčeva, kašlja...

Priprema napitka dobija se jednostavnim prelivanjem listova vrelom vodom.

Međutim, pri korišćenju treba biti oprezan, jer pri dugotrajnoj upotrebi ili predoziranju, može doći do hroničnog trovanja koje iziskuje ozbiljnu terapiju.

U svakom slučaju, imajući na umu da je borovnica višestruko zdrava, trebalo bi je što češće koristiti u ishrani.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Grejpfrut (Rutaceae)

Područje života

Grejpfrut je biljka iz porodice Rutacea. To je zimzeleno drvo koje uobičajeno raste do 6 metara u visinu, ali može doseći i trostruko veću visinu. Treba toplu klimu i veliku vlažnost. Plodovi grejpa narastu od 10 do 15 centimetara u promjeru, a imaju žutu ili narančastu boju kore. Lišće je duguljasto, kožasto, eliptično i veoma široko. Plod je veličine do 15cm.

Najveći proizvođači ovog voća su SAD, Kina i Južnoafrička Republika.

15 ekstra moći najjačeg prirodnog antibiotika

Najjači raspoloživi prirodni antibiotik koji uništava širok spektar mikroba, uključujući viruse, bakterije i gljivice je ekstrakt semenki grejpa poznat i kao citrofit.

Najjači raspoloživi prirodni antibiotik koji uništava širok spektar mikroba, uključujući viruse, bakterije i gljivice je ekstrakt semenki grejpa poznat i kao citrofit.

Upoznajte širok spektar delovanja na zdravlje ovog čudotvorca među prirodnim lekovima.Grejpfrut je poznat kao antioksidans sa snažnim antibakterijskim delovanjem. Bogat je vitaminom C, sadrži vitamine A, B, D, E i K, kao i kalcijum, fosfor, magnezijum, mangan, cink, bakar i gvožđe. Ali njegovo pravo blago krije se unutar semenki.

*** Sve tajne mršavih ljudi, kojih ni oni sami nisu svesni ***

Iz semenke i pulpe grejpa dobija se citrofit, najjači raspoloživi antibiotik koji deluje na jačanje imuniteta. Zbog velikog broja polifenolnih jedinjenja, bioflavonoida (60-70 posto), ekstrakt semenke grejpa pokazuje neverovatna svojstva.

Blagodati ekstrakta semenki grejpa:

- snižava nivo holesterola u krvi

- idealan je za prevenciju gripa i prehlade

- delotvoran je kod alergija

- leči akutne i hronične upale

- pomaže kod lečenja gastrointestinalnih infekcija

GREJPFRUT: Najjači prirodni antibiotik

Iz semenke i pulpe grejpa dobija se citrofit, najjači raspoloživi antibiotik koji deluje na jačanje imuniteta, a posebno je delotvoran za lečenje bakterijskih i gljivičnih infekcija.

*** Umesto veštačkih suplemenata: Suvo voće za jače zdravlje ***

- leči bolesti uzrokovane parazitima

- idealan je za ispiranje usta, kod usnih ranica, zadaha, popucalih i suvih usana
- deluje protiv zubnog plaka i karijesa

- pomaže kod bolova u uhu i hroničnih upala uha

- odlično se pokazao u borbi protiv peruti, svrbeža temena i parazita u kosi

- isceljujuće deluje kod malih rezova, ogrebotina, ranica, opekotina, osipa

- smiruje ubode i ugrize insekata

- pomaže kod čireva na nogama, bradavica i kožnih infekcija

- deluje i kod gljivičnih infekcija i vaginalnih parazita

- pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, pomaže rad jetre i jača arterije.

„Sastojci ovog voća pomažu u sagorijevanju masnoća i stabilizovanju šećera u krvi, te nivo insulina“, kaže dr Kristin Gerbstad, autorka knjige Doctor's Detox Diet. Dakle, prirodno suzbija apetit.

Elastičnost kože

Grejpfrut pomaže elastičnosti kože. Bogat je vitaminom C, a ovaj vitamin je neophodan za proizvodnju zdravog kolagena, proteina koji održava mladalački izgled kože. Mnogi dermatolozi zato preporučuju da se jede jedan grejpfrut na dan.

Grejpfrut u borbi protiv raka

Samo 1 čaša soka isceđenog iz grepfruta ima moć da umanji loša svojstva medikamenata koje konzumiraju pacijenti koji boluju od raka.

Ustanova registrovana kao ”Clinical Cancer Research” obavila je istraživanje na supstanci naziva sirolimus. Tim istraživanjem putem analize došlo se do zaključka da je ova supstanca, koja se i ranije upotrebljavala pri blokiranju sistema za odbranu pri presađivanju organa, sada veoma uspešna pri preventivi loših dejstava kod lečenja nekih tipova raka i pri sprečavanju razvoja tumora.

Pacijenti bi trebalo da svakodnevno piju po 1 čašu svežeg soka ove voćke, da bi količina sirolimusa unutar organizma postala manja i da bi došla do optimalnog nivoa. Na taj način došlo bi do pozitivnih dejstava na kontraindikacije koje za sobom povlači medikamentozno lečenje obolelih.

Mada, po rečima naučnika, da bi došlo do definitivnog saveta za ove pacijente za svakodnevan unos soka grejpfruta, trebalo bi obaviti još analiza, koje bi bolje pojasnile delovanje ovog voća na sirolimus koji je inače sastojak nekih lekova za lečenje karcinoma.

Čak i ako niste ljubitelj ovog voća zbog svog gorkog i specifičnog ukusa, na grejprut se valja navići...

Čuva srce

Uklanja tamne mrlje na koži...

Grejprut uklanja bol u želucu i skida holesterol

„Sastojci ovog voća pomažu u sagorijevanju masnoća i stabilizovanju šećera u krvi, te nivo insulina“

Ako imate problema s nadimanjem i varenjem svakog jutra ocijedite svježi grejpfrut. Ako budete pili ovaj osvježavajući sok bez dodavanja šećera svakog jutra, ubrzo ćete osjetiti kako uporni bolovi povezani s lošim varenjem nestaju. A to je tek jedan od razloga zašto treba redovno jesti grejpfrut.

Skida holesterol

Osim što djeluje povoljno na varenje, ako svakog dana jedemo jedan grejpfrut, nivo „lošeg“ LDL holesterola smanjiće se za 15,5 posto, a triglicerida za 27 posto, pokazuje studija objavljena u Journal of Agricultural and Food Chemistry.

Grejpfrut crvene boje je posebno zdrav, jer ima još veću količinu antioksidanata, piše Magazin. Ipak, imajte na umu da mogu pojačati djelovanje nekih lijekova - ukoliko ih pijete konsultujte se s ljekarom.

Ubrzava metabolizam

Pomaže u mršavljenju. Ljudi koji pojedu pola grejpfruta prije svakog obroka, bez uvođenja bilo kakve druge promjene jelovnika, izgube u prosjeku oko 1,5 kg tokom 12 sedmica, pokazala je studija sprovedena u Nutrition and Metabolic Research Center u klinici Scripps u Kaliforniji.