Pticiji grip

vecaveca · Početnik Domaćeg.de

ja sam vala kad je najveca kriza bila jeo po 6 jaja za dorucak, a redovno sam jeo i pilece filete posto je to zdravo i puno proteina, i nisam se bas obazirao na te gluposti

besana · Početnik Domaćeg.de

pinkie · Prijatelj foruma

evo i najnovijih podataka koji ce nadam se smiriti one koji su ipak podlegli panici Wink

Adekvatna priprema hrane uništava H5N1

Ženeva - FAO (Hrana i Poljoprivreda) i WHO (Svetska Zdravstvena Organizacija) su izdale zajedničko sapštenje i prosledila ga svim nacionalnim vlastima nadležnimm za zdravstvenu ispravnost hrane i namirnica, u kojoj se kaže da su piletina i ostala živina bezbedne za upotrebu u ljudskoj ishrani, ukoliko se adekvatno pripreme. Svakako, ptice iz jata zaraženih ptičjim gripom ne treba da uđu u lanac ishrane.
FAO/WHO su dale ovo saopštenje kako bi razjasnile detalje o vezi zdravstvene ispravnosti hrane i ptičjeg gripa. Izjava je prosleđena kroz INFOSAN (Međunarodna mreža državnh organa nadležnih za zdravstvenu ispravnost hrane) i dostupna je svima na 6 službenih jezika Ujedinjenih Nacija na sl. web adresi:

http://www.who.int/foodsafety/fs_management/infosan_archives/en/index.html

U područjima gde ptičji grip nije zahvatio živinu, ne postoji ni opasnost da potrošači budu ugroženi virusom preko živine i živinskih proizvoda.

Spremanje živine (piletina, patke, guske, ćurke) na 70 ili više stepeni tako da meso nigde ne ostane crveno ili sirovo je sasvim dovoljna mera da se ubije virus H5N1 u područjima sveta koja su zahvaćena ptičjim gripom medju živinom, po izjavi FAO/WHO. Ova mera uverava da ne može ostati aktivni virus ako je živa ptica bila zaražena i već ušla u lanac ishrane. Do danas nema epidemioloških podataka da su ljudi zaraženi virusom posle konzumiranja zaraženog mesa koje je ispravno pripremljeno.

Živina

Prema trenutno dostupnim informacijama, veći broj slučajeva ljudi zaraženih virusom su isti dobili uglavnom klanjem živine u kućnim uslovima kao i u kontaktu sa zaraženom ili mrtvom živinom pre nego što je bila termički obrađena. FAO i WHO naglašavaju da u procesu ubijanja i pripreme žive živine za hranu, najriskantniji momenat za prenošenje virusa sa živine na čoveka je upravo kada se živina kolje. Najveća količina virusa ptičjeg gripa su uglavnom nađena u respiratornom i gastrointestinalnom traktu zaražene ptice, ali ne u mesu. Mada, visoko patogeni virusi, kao što je H5N1, raširen je zapravo po svim delovima zaražene ptice, uključujući i meso. Odgovarajuća priprema živine na 70 i više stepani Celzijusa će dezaktivisati virus u svim delovima ptice.

Kada je zaražena ptica/živina zaklana, očerupana i izvađena utroba, virus sa ptice može direktno da se prenese na čoveka kroz direktni kontakt. Zaražena ptica luči virus kroz sekreciju i izmet. Izloženost može da se poveća kada je virus udahnut sa prašinom i moguće kroz kontakt sa površinom koja je kontaminirana virusom.

U područjima gde je prodaja živih ptica uobičajena kao i klanje živine u kućnim uslovima, čerupanje i uklanjanje utrobe ptica povećava rizik izloženosti zaraženim delovima živine. Ovakvo ponašanje rezultira značajno povećanom riziku od infekcija u područjima gde postoji zaraza među živinom.

Nije uvek moguće da se razlikuje zaražena ptica od nezaražene u području kome ima zaraze medju pticama. Neke ptičje vrste, kao što je domaća patka, može da ima virus, a da ne ispolji simptome. Iz tih razloga ljudi treba da budu potpuno informisani o merama predostrožnosti, uključujući upotrebu zaštitne opreme. Običaj klanja i konzumiranja zaražene ili već uginule živine mora da se spreči, upozoravaju iz FAO i WHO. Ove životinje takođe se ne smeju koristiti kao životinjska hrana.

Čak i u područjima i zemljama gde postoji zaraza ili je u začetku, verovatnoća da se zaražena živina koristi u industriji, prodaje na tržištu ili se koristi u restoranima, je vrlo mala ukazuju FAO/WHO. Pridržavanje higijenskih pravila pri pripremi i spremanju živine na temperaturi 70 i više stepeni Celzijusa će samo doprineti beybednosti upotrebe spremljenog živinskog mesa. Prikladna vakcinacija domaće živine može biti vrlo korisno oružje kao deo opšte primenjene strategije za kontrolu visoko patogenog ptičjeg gripa i mora biti primenjeno u saglasnosti sa postojećim standardima i procedurom vakcinisanja uz odgovarajuću kontrolu, vakcinisana živina može da uđe u lanac ishrane bez nekih većih rizika za potrošače.

Jaja

Visoko patogen virus ptičjeg gripa može da se nađe u jajetu, ali i na ljusci a koje je izlegla zaražena ptica. Mada će zaražena ptica prirodno prestati da leže jaja, ona jaja koja je ptica snela u ranoj fazi gripa mogu biti zaražena, kako belance, tako i žumance i sama ljuska.

Pravilna priprema jaja dezaktivira virus koji se nalazi unutar jajeta. Pasterizacija koja se koristi u industriji da se spravljaju tečni proizvodi od jaja je takođe efikasna u dezaktivaciji virusa.

Jaja sa zaraženih područja ne bi trebalo da se koriste ako su rovita ili delimično kuvana, savetuju FAO i WHO. Do danas nema dokaza da su se ljudi zarazili ptičjim gripom konzumiranjem jaja i proizvoda od istih.

Preporučena pojačana higijena za smanjenje izloženosti virusu u zaraženim područjima:

1. Ptice iz zaraženih jata nikako ne smeju da uđu u lanac ishrane

2. Ne treba jesti sirove delove živine, uključujući sirovu krv, rovita jaja u zaraženim područjima ili ako dolaze iz istih.

3. Odvojiti sirovo meso od već spremljene hrane ili one koja tek treba da se sprema da bi se izbegla kontaminacija iste. Ne koristiti čak ni istu dasku za sečenje niti isti nož. Nikako doticati sirovo živinsko meso/jaja i drugu hranu ukoliko se ne operu ruke pre i posle toga, niti spremljeno meso vraćati na tanir na kome je bilo kao sirovo. Ne koristiti živa ili termički slabo obradjena jaja u hrani koja naknadno neće biti tretirana visokom temperaturom.

4. Perite ruke. Posle obrade smrznute ili otopljene živine ili jaja, oprati ruke sapunom. Oprati i dezinfikovati površinu kao i sav kuhinjski pribor koji je korišten u pripremanju sirovog mesa.

5. Hranu dobro skuvati. Kuvanjem se uništava virus u mesu. Ili proveriti da je meso pripremljeno na temperaturi od 70 stepeni Celzijusa i više, kao i proveriti da u spremljenom mesu nema delova koji su ostali ružičasti. Žumanca za ljudsku ishranu ne smeju biti rovita niti tečna.

Sve izjave za štampu ali i druge informacije po pitanju ove teme mogu se naći na internetu, na stranici WHO http://www.who.int.
Potpune informacije po pitanju ptičjeg gripa i ispravnosti hrane na sl. adresi: http://www.who.int/foodsafety/micro/avian/en/index.html ili http://www.fao.org/ag/againfo/subjects/en/health/diseases-cards/special_avian.html

rile_89 · Početnik Domaćeg.de

mislimda ne treba panicit...prokudano i przeno---nema sanse se zaraziti

merymca · Odomaćeni član

evo sad je došla kod nas u sloveniju...ali ja mislim da je to izmišljotina...prije bi rekla da če amerikanac pustiti i pustio neki otrov koji če nas otrovati pa su izjavili ptičja gripa,...jer kad sam gledala raspravu o tome,rekao je čovjek iz švice da epidemija če doč i kod nas u sloveniju...znači kako on to zna...mora onda da nešto zna o svemu tome...a u taj ljek tamiflu nevjerujem previše...

rile_89 · Početnik Domaćeg.de

ma nevjerujem da ce doc do nas....mozda dode al bez posljedica

tttttttttt · Početnik Domaćeg.de

me verujem u pricu o pticijem gripu.to je prenaduvano ,a naduvali su ga mediji i farmaceutske komapnije

pinkie · Prijatelj foruma

sve je vise nalaza i to novih da se pticji grip i dalje siri...cinjenica je i da ima ljudskih zrtvi, ali i dalje smatram da nema mesta nikakvoj panici...samo pazite odakle kupujete meso i koliko je provereno, voite racuna o tome i bice sve u redu Wink

Francuskinja · **♦Un Mal pour un Bien♦**

ma ja se za sad ne plasim pticije gripe jer kazu da nije toliko rizicno.ako nismo u kontaktu sa njima onda nema razgola za brigu.pa cak i za jelo tj piletina kad je pecena nema problema.

M@RCHELLO · MUSIC WIZZARD

Ne plasim se nicega pa ni pticijeg gripa

boban11 · Prijatelj foruma

meni je to sve nekako namješteno prvo lude krave pa asad i ptice pošašavile, stvarno gde je kraj tomu

pinkie · Prijatelj foruma

Ptičji grip - Avian influenza

Poštovani čitaoci, pred vama je deo seminarskog rada dr. Nedeljka Vasića na temu "Bolesti kaveznih ptica". Kako se u javnosti i medijima u poslednje vreme mogu čuti raznolike, često i netačne informacije na temu ptičjeg gripa, smatramo da bi bilo jako korisno da objavimo tekst stručnog lica. Zahvaljujemo se dr. Nedeljku Vasiću, Željku Aleksiću i Savezu organizacija za zaštitu i odgoj ptica SiCG na ustupanju ovog rada.

Ptičji grip je zarazna bolest ptica, koja je uzrokovana tipom A virusa influence. Bolest je prvi put identifikovana u Italiji pre više od 100 godina. Osetljivost ptica na infekciju i klinička slika su različite. Registrovane su blage i teške, visoko zarazne forme koje su rezultovale velikim epidemijama. Ove poslednje, poznate kao visoko patogena ptičja influenca, odlikuje se iznenadnim početkom, teškom kliničkom slikom i smrtnošću od oko 100%. Sve do sada registovane epidemije visoko patogene influence u ptičjoj populaciji bile su uzrokovane virusima influence A, podtipovima H5 IH7.

Izazivač je virus iz familije ORTHOMYXOVIRIDAE. To su jednolančani RNK virusi. Reč Orthomyxovirus izvedena je iz grčkih reči orthos što znači gornji i myxa što znači sluz, slina. U ovu grupu virusa ubrajaju se Influenzavirus A, Influenzavirus B i Influenzavirus C. Influenzavirusi B i C su patogeni isključivo za humanu populaciju i izazivaju grip kod ljudi dok Influenzavirus A izaziva grip kako kod ljudi tako i kod ptica, svinja i konja.

Virus može da preživi na niskoj temperaturi u đubrivu kontaminiranom ptičjim izmetom najmanje 3 meseca, u vodi na temperaturi od 22 ° C do 4 dana i na 0 ° C više od 30 dana. Ova široka rasprostranjenost virusa u ptičjoj populaciji i u životnoj sredini,povećava izloženost infekciji humane populacije.

Virus se uništava izlaganjem temperaturi od 56 ° C za 3 sata, a temperaturi od 60 ° C za 30 minuta i uobičajenim dezificijensima, kao što su formalin i jedinjenja joda.

Karakteristika Orthomyxovirusa je da izrazito lako mutiraju. Tačkaste mutacije dovode do novih subtipova virusa prosečno svake druge godine i ta se pojava naziva antigenski drift. Zbog toga se u humanoj populaciji i javljaju nove epidemije gripa uglavnom svake druge godine pri čemu bolest ima umeren tok zbog prethodno stečenog imuniteta od infekcija izazvanih prethodnim varijantama virusa. Međutim, povremeno dolazi do mnogo kompleksnijih mutacija i promena u strukturi virusa koje se nazivaju antigenski šift i koje dovode do pojave potpuno novih tipova virusa influenze sa kojima ljudi ili životinje prethodno nikada nisu bili u kontaktu. Antigenski šift se u proseku javlja na svakih 20 godina i obavezno dovodi do pandemija gripa u humanoj populaciji pri čemu je bolest praćena visokim mortalitetom i ima izrazito težak tok. Osim toga, zbog sklonosti ka mutacijama otkriveno je da virus može preskočiti takozvanu barijeru vrste tako da su zabeleženi slučajevi oboljevanja ljudi od gripa nakon kontakata sa svinjama ili živinom bolesnom od influenze.
Zbog svega navedenog Svetska zdravstvena organizacija [WHO] je uvela poseban sistem obeležavanja virusa influenze pri čemu se u nazivu virusa sadrže tip virusa, domaćin, geografsko poreklo, broj soja, godina izolacije i subtip virusa. Na primer: A/equine/Prague/1/56(H7N7)je virus influenze izolovan iz organizma konja tokom 1956. godine.

Rezervoari Influenza A virusa u prirodi su vodene ptice, naročito patke. Prilikom migracija ovih vrsta ptica dolazi i do interkontinentalnog širenja virusa. Virus se umnožava u intestinalnom traktu ovih životinja i prenosi se fekalno-oralnim putem. Uzroci svih do sada zabeleženih pandemija gripa ljudi bili su povezani sa lošim higijenskim uslovima života kao i kohabitacijom ljudi sa velikim populacijama svinja i domaće živine.

Pošto su svinje osetljive na infekciju i animalnim i humanim tipom virusa influence u njima može doći do rekombinacije genetskog materijala oba virusa, što bi rezultovalo pojavom novog subtipa virusa visoko patogenog za čoveka. Posebnu sposobnost brze mutacije poseduje tip H5N1. Tako je 1918. godine od španske groznice umrlo preko 30 miliona ljudi, a slične pandemije desile su se i 1957. godine kao i 1967. godine.

Druga dokumentovana infekcija u humanoj populaciji registrovana je 2003. godine, u Hong Kongu, takode izazvana H5N1 virusom ptičje influence u kojoj su registrovana dva slučaja oboljenja kod ljudi, sa jednim smrtnim ishodom.

Ostale epidemije koje su registrovane u humanoj policiji, a izazvane virusom ptičje influence su:

epidemija u Holandiji, izazvana H7N7 tipom 2003, godine, sa 83 obolela i jednim smrtnim ishodom;
epidemija u Hong Kongu, izazvana H9N2 tipom 1999. godine, sa dva slučaja i sredinom decembra 2003. godine sa jednim slučajem.
Ni u jednom slučaju nije potvrđen prenos sa čoveka na čoveka.

Dosadašnja iskustva u dokumentovanim epidemijama ukazuju da brzo sinhronizovano uništavanje rezervoara infekcije (ptica) redukuje brzinu prenosa u humanu populaciju, čime je bio izbegnut i rizik interhimanog prenosa ovog oboljenja. Vakcinacija osoba koje rade sa vakcinisanom živinom, primenom postojeće aktuelne vakcine cirkulirajućeg sojavirusa influence u humanoj populaciji, kao i primena antivirusne terapije pokazala se kao efektivna mera u dosadašnjim epidemijama.

U decembru 2003. i početkom 2004. godine registrovane su epidemije u ptičjoj populaciji izazvane virusom H5N1 u Koreji, Japanu, Vijetnamu, Tajlandu, Kambodži, Kini, indoneziji i Laosu. U više od polovine ovih zemalja visokopatogena ptičja influenca registrovana je po prvi put.

Epidemije u ptičjoj populaciji u Vijetnamu, Tajlandu, Indoneziji i Kambodži praćene su obolevanjem u humanoj populaciji. Zaključno sa 05.08.2005. godine registrovano je 112 obolelih I 57 umrlih osoba (letalitet 51%). Kod svih slučajeva laboratorijskim testovima potvrđen je uzročnik, virus influence A/H5N1.

Genetska struktura virusa ukazuje da je u potpunosti u pitanju virus ptičjeg porekla i da on još uvek nije
stekao gene virusa humane influence. Ukoliko bi se to desilo, stvorili bi se preduslovi za otpočinjanje
interhumanog prenosa, što bi jako otežavalo kontrolu ove bolesti i predstavljalo najavu pandemijskog talasa influence u svetu.

Krajem jula 2005. godine u Rusiji i Kazakstanu registrovane su epidemije ptičje influence A/H5N1. Epidemije u obe zemlje su nastale kontaktom između domaćih ptica i divljih barskih ptica i to preko vode kao zajedničkog izvora. Nije bilo oboljenja ljudi.

Početkom avgusta, u Moldaviji je zabeleženo uginuće 89 ptica selica na dva jezera na severu zemlje. Virus ptičje influence tipa A označen je kao uzročnik, ali nije još potvrđen. Uzorci su poslati u referentnu laboratoriju SZO radi daljih ispitivanja.

Iskustva u jugoistočnoj Aziji pokazuju da su infekcije kod ljudi retke i da se virus ne prenosi lako sa živine na ljude. Najveći broj obolelih registrovan je u seoskim područjima. Većina obolelih bila je izložena uginuloj ili oboleloj živini naročito tokom procesa klanja, tranžiranja i pripreme hrane. Nije bilo slučajeva povezanih sa konzumiranjem termički obrađenog živinskog mesa ili jaja.

Influenza A virus je rasprostranjen u svim delovima sveta. Umnožava se u organizmu klinički zdravih ptica, naročito pataka. Infekcija se odražava uglavnom u populaciji divljih ptica, a vodene ptice se smatraju prenosiocem virusa na populaciju domaće živine. Bolest se širi uglavnom na sajmovima ili pijacama gde se prodaju žive kokoši ili kretanjem radnika zaposlenih na farmama živine. Od domaće živine najosetljivije su kokoške i ćurke.

Dužina inkubacionog perioda varira ali inkubacija nikada nije duža od 7 dana.

Značajne mere kontrole infekcije
Bolest se nalazi na A listi OlE-a (Office International de Epizooties) tako da se u kontrolu i suzbijanje ove zarazne bolesti ukljuuju dravni organi. Ukoliko postoji rizik od unošenja bolesti iz susednih zemalja, osetljiva populacija domaće živine mora se držati u strogo zatvorenim prostorima kako ne bi došlo do kontakta divljih ptica koje su rezervoari virusa sa domaćom živinom.

Najznačajnija mera kontrole infekcije u ptičjoj populaciji je brzo uništavanje svih inficiranih i ptica izloženih infekciji, njihovo adekvatno uklanjanje i rigorozne mere dezinfekcije na farmama.

Restrikcije u kretanju žive živine unutar jedne oblasti, zamlje ili medu zemljama je druga veoma značajna mera kontrole širenja infekcije. Bolest se može proširiti i putem internacionalne trgovine živom živinom.

U zemljama slobodnim od avijarne influenze vakcinacija protiv ove bolesti je zabranjena jer bi u protivnom zbog prisustva antitela u krvi vakcinisanih jedinki bilo teko razlikovati bolesne od vakcinisanih ptica. Pojedine zemlje zbog izrazito visokih troškova kontrole bolesti dozvoljavaju vakcinaciju inaktivisanim srednje virulentnim sojevima virusa zbog čega se u takvim zemljama povremeno javlja ptiiji grip umereno teškog toka bolesti.

Međutim, vakcine nisu efikasne u zaštiti ptica od novih tipova virusa koji se povremeno pojavljuju. Da ne bi došlo do mutacije i pojave novih tipova virusa, nigde u svetu se ne koriste žive vakcine protiv ptičjeg gripa.

SZO je intenzivirala aktivnosti koje su usmerene u tri pravca:
• redukovanje obolevanja i smrtnosti u humanoj populaciji izazvanih pti č jom influencom H5NI;
• hitno redukovanje preduslova za otpo č injanje nove pandemtje influence;
• hitno iniciranje neophodnih internacionalnih i nacionalnih istra ž ivanja.

Do sada nije potvrđena transmisija sa osobe na osobu. Poštujući preporuke, Srbija je uvela rigoroznu kontrolu uvoza živinskog mesa i nadzor nad zdravstvenim stanjem živine na našim farmama. Našim građanima koji putuju u zemlje gde je ptičji virus prisutan, savetuje se da ne posećuju farme živine i sajmove za prodaju ptica. Takode, savetuje im se konzumiranje isključivo termički obrađenih namirnica.

Dr. Nedeljko Vasić