Egipat

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Veliki broj drevnih hramova, piramida i grobova u steni, upadljivo je obelezje danasnjeg Egipta. To su velicanstvena svedocanstva vrlo razvijenog sastava verovanja koja su vekovima vladala u dolini Nila, ali je, zacudo, nase poznavanje tih verovanja nepotpuno. Arheoloski ostaci – hramovi, piramide i sadrzaji grobova, ukljucujuci papiruse i natpise na kamenu, kao i kipove razlicitih bogova – glavni su nasi izvori. Zbog razlicitih razloga, Egipcani su pridavali vaznost gradnji spomenika koji ce trajati. Pretpostavlja se da im je prirodna ocuvanost tela pokopanih u vruci pesak najpre dala ideju o balzamovanju i o grobovima koji ce se vekovima odrzati.

secerlama · Početnik Domaćeg.de

Imam pitanje... odakle u Rimu toliko egipatskih insignija??? Zar su Talijani krali iz Egipta? Rolling Eyes

[I]

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

DianaLA · Početnik Domaćeg.de

Pa bila sam nekoliko puta tamo i to u 80tim i 90tim za vrjeme vladavine Predsjednika hosni Mubarak, neznam dali je jos uvjek on na vrhu ako jeste onda je diktator.

Sto se tice Egipatskog naroda, jako su prijatni, usluzni i gostoprimljivi cak i u vrjeme Gulf rata. Stari Egipcani su bili narod sa veoma naprednim razmisljanjima i dalekim vizijama na svjet i njegov razvoj danas. Jako su misticni i predvidivi. Imam zelju otici tamo ponovo samo su nepogodna vremena za nas Amere na Middle East.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Za pocetak, preporucujem knjige u vezi Egipta:
Vil Djurant - Istocne civilizacije ( mnostvo korisnih informacija, ne samo o Egiptu )
Veronika Jons - Egipatska mitologija( fascinantna knjiga koja
kompletno i iscrpno opisuje egipatsku religiju i bogove )
Otto Neubert - Tutankamon
Philipp Vandenberg - Nofretete ( iliti Nefertiti )
Igor Uranic - Stari Egipat, povijest, knjizevnost i umetnost drevnih egipcana

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

UMETNOST STAROG CARSTVA

Najsjajniji elemenat u ovoj civilizaciji je bila njena umetnost. Njeni poceci mogu se pratiti od 4000. godine pre n.e. Razvijala se u donjem toku reke Nil, oko glavnih starih centara Memfisa i Tebe. Opsta, karakteristicna oznaka arhitekture je teznja za efektom grandioznosti i nastojanje da se sagrade dela koja ce vecno trajati. Najmnogobrojniji spomenici su grobnice i hramovi; grobnica je bilo dve vrste: nadzemnih, tzv. mastabe i piramide, i uklesanih u stenovite litice. Od najvece su vrednosti spomenici iz prvog perioda.

Zagrobni spomenici I dinastije sastavljeni su od pogrebnih odaja sa zidovima od opeka, presvucenih drvetom i pokrivacem od greda na kojima se dize nadgrobna humka. U ovim oblicima ogledaju se razlicite pogrebne navike koje odgovaraju Gornjem i Donjem Egiptu: ovim zblizavanjem zelelo se, prema tome, da se simbolizuje ujedinjujuca vlast faraona. Tadasnje grobnice u Memfisu, vec stepenasto gradjene, podsecaju na oblike kraljevskih palata. Likovi vladara se, u tim najstarijim primerima vajarskih i slikarskih dela, pojavljuju sa licem iz profila i frontalno datim trupom. Najznacajnije manifestacije skulpture Starog carstva sacinjavaju statue s punim oblinama, bilo od drveta ili od kamena, po pravilu u prirodnoj velicini, sa punom strogoscu za proporcije i gestove, koji ce zatim ostati kao pravila vekovima.

Grupe pogrebnih konstrukcija III dinastije, osnovane pod kraljem Djoserom, koji je otvorio ovaj bogati, istorijski period poznat pod nazivom Staro carstvo, relativno su dobro ocuvane i nadjene u oblasti koja obuhvata Abu Ravas, Gizu, Sakaru i Medum. Prestonica Memfis je vec tada ispunjen sjajem i uzivao je znacajan ugled. U blizini Memfisa, u Sakari, dize se ogroman kompleks od kamena, iza koga se dize najstarija egipatska stepenasta piramida. Ona ima zbijeni, pojednostavljeni oblik koji se odlikuje racionalnim polaganjem kamena u horizontalnim registrima; potpuno lisena ukrasa, ona simbolizuje apsolutnu vlast faraona, izolovanog od sveta, okrenutog prema nebu ali cvrsto postavljenog na zemlju. Svuda na delovima spomenika koji nisu ukopani u zemlju postavljene su statue: u jednom hodniku je nadjena divna statua od krecnjaka kralja Djosera, sada u Muzeju u Kairu. Kancelar - arhitekta Imhotep, koji je zamislio njenu monumentalnu sintezu, dao je oblik u kome je utvrdio pravila celokupne egipatske arhitekture a verovatno je on bio taj koji je projektovao posmrtni hram faraona Zosera sa divnim stubovima u obliku lotosa i panel – zidovima od krecnjaka. O vlasti dvorskih velikodostojnika svedoci mastaba iz Hesirea, gradjena od opeke; na istocnoj strani ima udubljenja u kojima su naslikani apstraktni motivi. U deset od ovih udubljenja stajali su drveni stolovi izradjeni u bareljefima. Slikarski reljefi govore o slozenim svecanostima kulta mrtvih i nadzivljavanju na onom svetu. Boje, dobijene iz mineralnih supstanci, su crvena i zuta, upotrebljavane za musku i zensku kozu, plava za vodu i zelena za biljke.

IV dinastija obuhvata najvisi trenutak umetnosti Starog carstva. U osnovi ovog istorijsko – umetnickog trenutka nalaze se tri piramide: Keopsova ( Kufuova ), Kefrenova ( Kafreova ) i Mikerinova ( Menkaureva ), kao i velika Sfinga. U unutrasnjosti, hodnici Keopsove piramide, kao i stubovi od ruzicastog granita Kefrenovog donjeg hrama, imaju funkcionalne strukture i ciste oblike, lisene bilo kakve dekorativne nametljivosti. U kraljevskim grobnicama najistaknutiji polozaj imale su statue faraona. Nema niceg lepseg u istoriji vajarstva od dioritskog kipa Kefrena u Kairskom muzeju; tron je bogat pojedinostima na naslonima za ruke u obliku lavljih sapa, dok naslonom dominira lik boga Horusa u obliku orla; upadljivo i staticno lice faraona, s jednom rukom rasirenom a drugom skupljenom u obliku zatvorene sake, kao izraz naizmenicne vlasti i velikodusnosti, govore o monumentalnosti koja se ne razlikuje od one koja izbija iz piramida. Piramida je po svojoj visini, po svom obliku i polozaju tezila stabilnosti kao nacinu dostizanja besmrtnosti; morala je da ima postojanost i snagu sto je postignuto kamenim blokovima od kojih su gradjene. U Keopsovoj piramidi ima dva i po miliona blokova, od kojih neki teze sto pedeset tona a svaki je, u proseku, tezak dve i po tone. Medjutim, ova piramida je izgubila dvadeset stopa svoje visine ( 147 m ), a sva njena oplata je nestala. Pored nje stoji Kefrenova piramida, koja je jos uvek oblozena granitnim oplatom a iza nje se nalazi Mikerinova piramida, pokrivena neuglednom opekom, sto ukazuje na to da je u vreme njene gradnje zenit Starog carstva vec prosao.
Nedaleko od tri velike piramide u Gizi, nalazi se Sfinga. Ovo cudoviste je nacinjeno od kamena, s glavom coveka i telom lava. Ona svojom simbolikom prenosi lavovsku osobinu nekog oholog faraona; ona nema samo velicinu, dimenzije, vec i karakter. Gigantske crte prikazuju snagu i dostojanstvo, skepticnu i spokojnu zrelost prirodnog kralja. Telo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obradjena. Oci su tajanstvene i imaju pogled koji jos niko nije umeo da objasni. Figura je visoka preko 20, dugacka 57 metara a veruje se da je stara preko 5000 godina.
Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima jos sfingi. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima rec – sfinga – znaci gospodar. Verovalo se da kralj poseduje snagu i lukavstvo razlicitih zivotinja. Tu moc je sticao stavljajuci na glavu njihove koze. Zato su stari Egipcani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluzivotinje – poluljude.

Remek – dela vajarstva Starog carstva, pored Kefrenove statue, su figura Seika-el-Beleda i statua pisara, koji se nalazi u Luvru. Seik nije nikakav seik vec nadzornik radnika, naoruzan palicom vlasti, sa nogom isturenom, u stavu zapovednika. Iako izrezbaren u trosnom drvetu, vreme nije ozbiljno smanjilo njegov krupni stas i zdepaste noge; njegov struk ima sav obim dobrostojeceg burzuja; njegovo okruglo lice sija od zadovoljstva coveka koji zna svoje mesto i ponosi se njime. Celava glava i nemarno raskopcana odeca pokazuju realizam umetnosti. U Luvru se nalazi kip pisara koji cuci, skoro nag, sa perom iza uha kao rezervom za ono koje drzi u ruci.

Manja remek – dela su: sedeci portreti Rahotepa i njegove zene Nofrit, figura Ranofera, komicne figure pivara i patuljka Knemhotepa, sokolova glava u zlatu, bakrene statue kralja Fiopsa – sve prozete snagom licnosti.
Slikarstvo je dekorativno i dvodimenzionalno, rado je ilustrovalo prirodu. U unutrasnjosti hramova i piramida nalaze se slike na kojima su, na realistican nacin, prikazivani detalji iz zivota, obicaji i verovanja starih naroda. Staroistocni slikari nisu znali za perspektivu. Udaljene predmete su prikazivali na taj nacin sto su ih predstavljali iznad slika koje se nalaze u donjem delu crteza.

U umetnosti koja prati razvoj V dinastije, ogleda se prevlast dostojanstvenika i svestenika: oni su prisvojili sebi takva ovlascenja, da postaju jedini izbornici kraljeva a kraljevske grobnice se izgradjuju u manjim razmerima i sa manje velicanstvenosti i konzervatizam religije se uvukao u umetnost, posebno guseci vajarstvo.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

UMETNOST SREDNJEG CARSTVA

Sa XII i XIII dinastijom nalazimo se pred pocetkom Srednjeg carstva. Teba je nova prestonica Gornjeg Egipta. Kao sediste kulta Amona, Teba postaje duhovni centar od velikog znacaja, mesto gde se sahranjuju faraoni i najpotpunije simbolizuje egipatsku civilizaciju, i posle razaranja usled unutrasnjih sukoba ili stranih invazija.

Umetnost ovog vremena prikazuje nostalgicnost za oblicima proslosti, te bi mogla da se smatra neoklasicnim trenutkom egipatske umetnosti.
Skulptura XII dinastije je, medjutim, u punom rascvatu. Dokaz za to su statue Sesostrija I i Sesostrija III. Glava Amenemheta III u crnom dioritu, nagovestava u isto vreme povratak karaktera i oporavak umetnosti. U raznovrsnom vajarskom stvaralastvu tog vremena, cesto se javlja tzv. kubicna statua, kod koje je lik uklesan u stenu sa skrstenim rukama. Medaljoni, komadi nakita u zlatnoj vlaknastoj obradi najcesci su predmeti zlatarstva u grobnicama XII i XIII dinastije.

Medjutim, vremena se opet krecu u pravcu ozbiljnih istorijskih dogadjaja. Na Egipat se srucuje invazija Hiksa. Oni, kao i svi nomadi, dovode do propasti razvijenu poljoprivredu kao sto je egipatska, uspostavljajuci u do tada jedinstvenoj dolini Nila mnostvo velikih i malih gospodara umesto egipatskog drzavnog aparata. Medjutim, Egipcani ce povesti rat za oslobodjenje, isterati Hikse i uspostaviti Osamnaestu dinastiju koja ce Egipat uzdici do veceg bogatstva, slave i moci nego ikada ranije.

UMETNOST NOVOG CARSTVA

U Novom carstvu, za vreme vladavine XVIII, XIX i XX dinastije, dolazi do ogromnog procvata Tebe, koja postaje duhovni centar celog Egipta. U to doba kraljice Hatsepsut i svih kraljeva Tutmosa, Amenhotepa i Ramzesa, umetnost je dozivela drugo uskrsnuce u dolini Nila. Statua Tutmosa III, lavlja sfinga Amenhotepa III, granitni kip Ramzesa II, zamisljena krava iz Der-el-Baharija, kolosi kod Abu Simbela, dve biste kraljice Nofretete su samo neki od primera koji mogu da ilustruju vajarska dostignuca tog bogatog doba carstva. Najvelicanstvenija dela nastaju u Luksoru, Karnaku, Asuanu i gore sve do gornje doline Nila u Abu Simbelu.
Na istocnoj obali Nila nalazi se hram boga Amona, u Luksoru, koji je podigao Amenhotep III, a koji je alejom sfingi povezan sa velikim hramom u Karnaku. Pomocu plena iz pobeda Tutmosa III, poceo je da gradi svoje najpretencioznije zdanje; smrt ga je zadesila u toku izgradnje a zatim, posto je rad zanemaren citavih sto godina, Ramzes II ga je dovrsio u kraljevskom stilu. Siroko dvoriste poplocano je mermerom; na tri strane postavljene su velicanstvene kolonade kojima su samo one u Karnaku ravne; posvuda je rezbaren kamen u bareljefu a kraljevske statue su dostojanstvene cak i u ocajanju.

U gradnji hramova Karnaka ucestvovalo je pedeset faraona, od poslednjih dinastija starog kraljevstva pa do vremena dinastije Ptolemeja. " Ulica sfingi ¨ vodi do mesta gde je Sampolion, utemeljitelj egiptologije, stajao 1828. i zapisao: ¨ Nijedan narod, drevni ili moderni, nije kreirao umetnost arhitekture u tako uzvisenim, tako sjajnim, tako gracioznim razmerama, kao stari Egipcani ¨ . Glavnu grupu zgrada sacinjavaju Amonov hram, velike kapije izmedju dvorista, stubovi Tutmosa III, mali Ptahov hram, Setaliste sa jednostavnim i masivnim kolanadama, Hipostilna dvorana, prava suma od stotinu cetrdeset gigantskih stubova. U blizini su dva obeliksa, koji se uzdizu kao stubovi svetlosti usled rusevina statua i hramova. Ti obelisci, kako pise na rezbariji, ¨ izradjeni su od tvrdog granita iz kamenoloma Juga; njihovi vrhovi su od finog zlata odabranog od najboljeg u svim zemljama. Oni se mogu videti sa reke izdaleka; njihov sjaj ispunjava Dve zemlje i kada se Sunce pojavi izmedju njih, zaista izgleda kao da se ono podiglo na nebeskom horizontu…¨ . Prvi je visine 30 metara, sa horizontalno i vertikalno postavljenim tekstom, a drugi, izmenjen dodacima Ramzesa IV, je visine 23 metra.

Strog i imponzantan monumentalni kompleks u Dejr-el-Bahriju, je istovremeno hram boga Amona i grobnica kraljice Hatsepsut. Ona je pomogla da se uredi Karnak , podigla je dva velicanstvena obeliksa u njemu i popravila neka ostecenja na starijim hramovima nastala u vreme hiksiskih kraljeva. ¨ Obnovila sam ono sto je bilo u rusevinama¨, s ponosom govori na jednom natpisu,¨ Podigla sam ono sto je bilo nedovrseno, posto su Azijati bili usred Severne zemlje, ruseci ono sto je bilo napravljeno ¨ . Na kraju je za sebe izgradila skrivenu i ukrasenu grobnicu izmedju planina koje zasipa pesak na zapadnoj strani Nila, u kraju koji se naziva ¨ Dolina kraljevskih grobnica ¨; njeni naslednici su sledili njen primer sve dok nekih sezdesetak grobnica nije bilo useceno u ta brda a grad mrtvih je po naseljenosti poceo da se takmici sa brojem zivih u Tebi.

Amenofis IV pokusace da uvede novo shvatanje vere monoteistickog tipa, kultom usredsredjenim na boga Sunca. Cim je stupio na vlast, poceo je da se buni protiv Amonove religije. Objavio je da postoji samo jedan bog – Aton. Svoje vlastito ime Amenhotep ( Amenofis ), izmenio je u Ehnaton, sto znaci ¨ Aton je zadovoljen ¨. Pisao je divne pesme posvecene Atonu; reci ce da Bog nije osoba ogranicena na ljudski oblik. Naredio je da se imena svih bogova, osim Atona, izbrisu sa svih javnih natpisa u Egiptu; nelegalnim je proglasio sve vere osim svoje i naredio da se svi stari hramovi zatvore. Umetnicima je zabranio da prave figure Atona, na osnovu uzvisenog argumenta da istinski bog nema oblik. U Karnaku je podigao dvor sa ogromnim kraljevskim statuama. Posle sest godina vladavine, napustio je Tebu i presao u El Amarnu, koja postaje sediste Ehnatona i njegove zene, Nefretete.

Skulptura, nastavljajuci svoju staru parabolu, pruza priliku Nefreteti da se prikaze u dvema izvanrednim glavama, jednoj iz El Amarne i drugoj iz radionice nepoznatog vajara. Jedan od ovih primera je od tamnog kvarcita, nezavrsen i neobradjen do kraja, lisen zlatne kape, crno izvucenih obrva i trepavica. Drugi je od obojenog krecnjackog kamena; oci su od crnog voska, krunska kapa je simbol kraljevstva a ogrlica koja deli vrat predstavlja prirodni okvir licu.

Sin Ehnatona i Nefretete, Tutankamon, bio je prisiljen da napusti El Amarnu, povezanu sa jeretickim pokretom, a Teba ponovo postaje prestonica. Pod njegovom vlascu, reforme koje je Ehnaton zapoceo su stopirane. 1922. godine, ekipa arheologa je otkrila u Dolini kraljeva u Tebi grobnicu ovog vladara, u savrseno ocuvanom stanju. Ostaci ove Tutankamonove grobnice otkrile su zapanjujucu raskos egipatskog namestaja, stolice prekrivene zlatom i srebrom, krevete sjajne izrade, kutije za nakit i vaze, posude od srebra, zlata i bronze, pehare od kristala… Tutankamonovo posudje i savrsene solje u obliku lotosa i zdele za pice iskopane usred rusevina vile Amenhotepa III u Tebi, pokazuju kakav je visok nivo dostigla keramicka umetnost.

Godine XIX i XX dinastije su doba velikih arhitektonskih konstrukcija, poznatih kao dela Ramesida. Vec za vreme Setija I, oca Ramzesa II, podignut je Abidos, sveto mesto posveceno Ozirisu i mrtvima.

Hram Ramzesa II predstavlja najpotpunije svedocanstvo egipatske svetovne zgrade. Ramzesu II treba pripisati u zaslugu i dva hrama kod Abu Simbela. Ispred velikog Ramzesovog hrama, posvecenog bogu Amonu, isklesane su cetiri dzinovske sedece statue Ramzesa II. Visoke su preko 20 m. Manji hram njegove zene Nefertari posvecen je boginji Hator. Tokom izgradnje Asuanske brane i vestackog Naserovog jezera hramovi su podignuti na nivo visi za 60 m od prvobitnog. Zagrobni hram Ramzesa III ( XX dinastija ) u Medinet Habu, dostojan je velike paznje zbog arhitekture spoljnog vojnog utvrdjenja, sastavljenog od uzajamno povezanog nizeg zida od opeka oblozenih kamenom i ogromnih zidina debelih desetak a visokih oko osamnaest metara.

Arhitektura i vajarstvo su glavne egipatske umetnosti ali kada bi se racunala brojnost, bareljef bi se tu morao dodati. Prvo nas sokira dosadna slicnost kamenorezackih prica, pretrpanost, odsustvo proporcije i perspektive, iznenadjeni smo kako je faraon visok a njegovi neprijatelji mali. Ali onda se nadjemo pred krecnjackim reljefima na stepenastoj piramidi kod Sakare, drvorezom princa Hezirea na istom lokalitetu, reljefima koji pricaju o tome kako su Tutmos III i Ramzes II osvojili sve pred sobom, reljefima izradjenim za Setija I kod Abidosa i Karnaka i sa interesovanjem pratimo gravure na kojima skulptori kraljice Hatsepsut na zidovima Der-el-Bahrija pricaju pricu o ekspediciji koju je ona poslala u misterioznu zemlju Punt. Bareljef je spona izmedju skulpture i slikarstva. U Egiptu, osim za vreme Ptolomeja, slikarstvo nikada nije dostiglo status nezavisne umetnosti; ono je ostalo dopuna arhitekturi, skulpturi i peljefu – slikar je ispunjavao glavne crte urezane rezbarskim alatom.
Doba XXI i XXII dinastija je doba ekonomskih kriza, skandala, pljackanja, pobuna, kada u velikom delu zemlje svestenici imaju vise vlasti od faraona. Malobrojne umetnicke manifestacije ogranicene su na uzdizanje vojnih licnosti.

Posle osvajanja Aleksandra Velikog, za vreme dinastije Ptolomeja, egipatska umetnost ponovo nalazi izraze visoke originalnosti. Aleksandrija je poslednji veliki centar egipatske istorije. Grad je osnovan 332. godine, u cast Aleksandra Velikog. Zauzimajuci izvanredan prirodni polozaj, na uskom poluostrvu izmedju Sredozemnog mora i jezera Mareotis, grad se brzo razvijao, narocito u periodu izmedju vladavine Ptolomeja II i Avgustovog carstva. Za vreme Ptolomeja II, u Aleksandriji je sagradjen Farovski svetionik, Muzej i poznata Biblioteka. Poslednji dogadjaji u zivotu ovog grada, povezani sa imenom Kleopatre, dobili su zbog intriga i strasnih ljubavi razmere legende.

Grcka kultura vec je bila prodrla u Egipat pre vojske Aleksandra Velikog ali je tek u toku tri veka ptolomejskog doba doslo u egipatskoj zemlji do susreta dve najvece civilizacije istocnog basena Sredozemlja. Aleksandrija tada postaje sediste helenisticke kulture.
Rimsko osvajanje nece imati uticaja u daljem razvoju egipatske umetnicke civilizacije, koja je vec zavrsena mesanjem sa grckim iskustvom.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

RELIGIJA

U Egiptu je religija bila ispod i iznad svega. Ne mozemo razumeti Egipcanina sve dok ne proucimo njegove bogove.

¨ U pocetku bese nebo ¨, rekao je Egipcanin; i do kraja su nebo i Nil bili njegova glavna bozanstva. Samo nebo je bilo svod na cijem je ogromnom prostoru stajala velika krava, a to je bila boginja Hator; zemlja je lezala pod njenim nogama a njen trbuh je bio prekriven lepotom deset hiljada zvezda. Mesec je bio bog, mozda stariji od svih koji su u Egiptu postovali ali u zvanicnoj teologiji, najveci bog je bilo Sunce. Ponekad je obozavano kao vrhovno bozanstvo Ra ili Re, ili je Sunce bilo bog Horus, koji je uzimao otmeni oblik sokola. Uvek je Ra bio Tvorac: kada je prvi put izasao i video zemlju pustu i neplodnu, preplavio ju je zracima sto daju snagu i sva su ziva stvorenja iskocila u haosu iz njegovih ociju i rastrckala se po svetu.

Popularnija su bila zivotinjska bozanstva. U najstarije doba, stari Egipcani su bili lovci i primitivni stocari a njihova religija se sastojala u obozavanju raznih divljih zivotinja, zavisno od plemena: krokodila, ptica, macki, sakala, zmija... Sa razvojem stocarstva, poceli su da obozavaju domace zivotinje: kravu Hator, bika Apisa…

Kada je egipatsko drustvo postalo pravo klasno drustvo i zemljoradna se razvila, poceli su da veruju u bogove od kojih je, po njihovom verovanju, zavisio uspeh u obdelovanju plodnih polja u dolini Nila. Ra ( ili Amon, kako su ga zvali na Jugu ), Oziris i Horus, spadali su u vece bogove Egipta.
U Egiptu su postojale doktrine cetiri velika kultna sedista – Heliopisa, Hermopolisa, Memfisa i Tebe, koji su na razlicite nacine objasnjavali nastanak sveta i koji su imali svoje bogove. U heliopoliskoj doktrini opisujue se izranjanje Atuma iz haoticnog vodenog prostranstva Nuna. Atum je stvorio sam sebe snagom volje. Posto je bio bez zene, morao je sam stvoriti svoje potomstvo. On je rodio svog sina Sua tako sto ga je ispljuvao a svoju kcer tako da ju je izbljuvao. Su i Tefnut su postali roditelji Geba ( zemlje ) i njegove sestre Nut ( neba ). Geb i Nut su bili roditelji cetvoro dece: Izide i Ozirisa, Neftisa i Seta. U memfiskoj doktrini, Ptah je proglasen stvoriteljem sveta. Zatim se tvrdilo da je Ptah Nun stvorio Atuma. U Hermopolisu je vladala oktoada, grupa od osam bogova: Nun i njegova zena Naunet, Huh i Hauhet, Kuk i Kauket, Amon i Amaunet. Glavni bog Tebe bio je Amon.

Veoma razvijene verske obrede obavljali su svestenici, povlascene i cenjene grupe ljudi. Zrtve prinosene bogovima obezbedjivale su svestenicima hranu i pice; zgrade hramova su im pruzale prostrane domove; prinosi sa zemljisnih poseda hramova, na kojima su radili robovi, donosili su im bogate prihode; bili su oslobodjeni prinudnog rada i vojne sluzbe. Svestenici su bili vise zauzeti prodajom vradzbina, bajanjem i obavljanjem magicnih obreda, nego usadjivanjem etickih pravila. Zivot je bio pun talismana, cini, gatanja; svaka vrata morala su imati svog boga koji ce terati zle duhove. ¨ Svaki dan i mesec ¨, kaze Herodot, ¨ dodeljen je nekom bogu i prema danu na koji je svaka osoba rodjena, oni odredjuju sta ce je zadesiti, kako ce umreti i kakva osoba ce biti ¨ .
Egipcani su verovali u zagrobni zivot. Verovalo se da telo nastanjuje mala kopija njega samog koja se naziva ka, kao i dusa koja prebiva u telu. Oni su nadzivljavali smrt; mogli su da izbegnu smrtnost na neko vreme u srazmeri u kojoj je telo bilo sacuvano od kvarenja; ali ako pred Ozirisa dodju ocisceni od greha, odlaze da zive vecno u nebeskim vrtovima u kojima ce uvek biti obilja i sigurnosti. Ili bi Oziris ispitivao mrtve, stavljajuci na vagu srce svakog kandidata, sa jednim perom na tasu, da bi iskusao njegovu iskrenost. Oni koji bi pali na tom poslednjem ispitu bili bi osudjeni da vecno leze u svojim grobnicama, gladni i zedni, kao hrana strasnim krokodilima. Po svestenicima, postojali su mudri nacini da se prodju te probe: jedan nacin bio je da se grobnica opskrbi hranom, picem i slugama koji ce hraniti i pomagati mrtve; drugi nacin bio je da se grob ispuni talismanima koji ce bogovima ugoditi – zmijama, ribom i iznad svega skarabejem, insektom koji je simbolizovao uskrslu dusu. Jos bolji nacin bio je da se kupi Knjiga mrtvih, zbirka pergamenata, za koju su svestenici napisali molitve i vradzbine za smirivanje i zavaravanje bogova.

Konacno, za ka je bio osiguran dug zivot ne samo sahranjivanjem u sarkofagu od najtvrdjeg kamena, vec i njegovom obradom u vidu mumificiranja. Da bi dusa zivela i posle smrti, telo je trebalo sacuvati od raspadanja. Tako je nastala vestina mumificiranja ili balzamovanja. To je bilo tako efikasno obavljano, da i do danas delici kose i mesa prijanjaju uz kraljevski kostur. Najpre su izvlacili mozak kroz nozdrve gvozdenom kukom, pokupivsi jedan deo na taj nacin, a ostatak pomocu ulivanja lekovitih tecnosti. Zatim bi ostrim kamenom napravili urez na boku i izvadili utrobu. To se cuvalo u zasebnim sudovima tzv. kanopskim vazama. Posto su ocistili trbusnu duplju, posuli bi je mirisnim prahom. Onda bi ubacili mirisnu smolu i druge mirise, pa bi ponovo zasili trbuh; posle toga se vrsi potapanje i kiseljenje u natronu u toku 70 dana. Po isteku sedamdeset dana, oni peru les i obmotavaju celo telo u zavoje od navostenog platna i namazu ga biljnom smolom. Nakon toga, rodjaci preuzimaju telo, prave sanduk po meri i zatvaraju telo; zatim, kada dobro zatvore sanduk, ostavljaju ga u jednu odaju grobnice i postavljaju ga uspravno uz zid. Tako oni pripremaju tela koja se balsamuju na najskuplji nacin.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

VLAST

Na celu egipatske drzave bio je vladar koga su zvali faraon. Smatralo se da je faraon voljom bogova postavljen da vlada, da bude posrednik izmedju naroda i bogova. Njegova vlast bila je neogranicena, nasledna i dozivotna. Ziveo je u raskosi i mogao je uvek lisiti imovine i zivota svakog svog podanika.

Ovakva neogranicena vladavina, dovedena do vrhunca, naziva se despotija. Faraon se smatrao vrhovnim vlasnikom zemlje, bio je poglavar drzave, vrhovni vojni zapovednik i vrhovni sudija. Ziveli su u velelepnim palatama a sahranjivani u velicanstvenim piramidama. U upravljanju drzavom oslanjali su se na najamnicku vojsku i cinovnike iz redova robovlasnicke aristokratije. Posto je bio bozanska licnost, faraona su dvorili brojni pomocnici, ukljucujuci generale, perace rublja, belioce, cuvare carske garske garderobe, frizere i berbere.

Najstariji dvorjani su sacinjavali Savet staraca zvani Saru, ili Velikani, koji su kralju sluzili kao savetodavni kabinet. U svim sluzbama bili su neobhodni brojni pisari. Pomocu tih pisara, kao cinovnicke birokratije, faraoni i provincijski plemici su odrzavali red i disciplinu u drzavi.
Postojala je apsolutna jednakost pred zakonom. Sudije su zahtevale da slucajevi budu zastupani i resavani, ponovo raspravljani i odbijani, i to pismeno. Laganje pred sudom se kaznjavalo smrcu. Prestupnici visokog roda su bili postedjeni javne egzekucije, time sto im je bilo dopusteno da se sami ubiju. Na celu administracije bio je vezir, koji istovremeno obavlja funkciju prvog ministra, vrhovnog sudije i upravitelja drzavne blagajne; na skali vlasti, nalazi se ispod faraona. Bila je to dobro organizovana vlast, sa boljim uspehom trajanja nego bilo koja druga u istoriji.

ZEMLJORADNJA

Iza ovih kraljeva i kraljica bili su pioni; iza ovih hramova, palata i piramida bili su radnici u gradovima i seljaci na njivama. ¨ Kada Nil nadodje po svojoj volji i poplavi njihove njive, pa se povuce posto ih je navodnila, onda svaki covek zasejava svoje parce zemlje i svoju svinju dotera na njivu; i kada svinja ugazi seme, on ceka vreme zetve; a onda prikuplja letinu ¨ .A isti taj Nil koji je navodnjavao polja, ostavljao je na njima u svom plavljenju hiljade riba u plitkim jezerima. Ipak, seljak nije bio taj koji je imao koristi od darezljivosti reke. Svaki aker zemlje pripadao je faraonu, a drugi ljudi mogli su da je koriste samo zahvaljujuci njegovom milostivom ustupanju: svaki zemljoradnik morao je da mu placa godisnji porez od deset ili dvadeset procenata u naturi. Veliki delovi zemljista pripadali su feudalnim baronima ili drugim bogatim ljudima. Zitarice, riba i meso bili su glavne stavke u ishrani. Bogatasi su svoje obroke zalivali vinom a seljaci pivom od jecma. Sudbina seljaka je bila teska. Slobodni zemljoradnik bio je podredjen samo posredniku i porezniku, koji su sa njim poslovali po najstarijim ekonomskim principima. Seljak je morao da obavlja prinudni rad za faraona, kopa kanale, gradi puteve, obradjuje faraonova imanja ili da vuce ogromne kamene blokove i obeliske za hramove, piramide i palate. Mnogi od radnika su bili robovi, zarobljeni u ratovima ili optereceni dugovima.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

PISMO I KNJIZEVNOST

Najstarije pismo je bilo piktografsko – predmet je prikazivan njegovim crtezom. Posto su neke ideje bile suvise apstraktne da bi moglo doslovno da se nacrtaju, piktografija prelazi u ideografiju – odredjene slike su koriscene ne za predstavljanje predmeta koji su naslikani, vec ideja koje su ti predmeti sugerisali. Zatim, kao sledeci korak u razvoju hijeroglifa, kako se naziva egipatsko pismo, crtezi predmeta nisu vise predstavljali same te predmete, vec glasove ili slogove – nastaje silabicko pismo. U daljem razvoju, nastala je azbuka od 24 suglasnika ( samoglasnike nisu upotrebljavali ). Medjutim, Egipcani nisu nikada usvojili potpuno alfabetsko pismo; oni su kombinovali piktograme, ideograme i silabicke znake sa svojim slovima do samog kraja svoje civilizacije.

Svestenici su pocetne poduke davali deci imucnih, u skolama pripojenim hramovima. Zadatak nastavnika je bio da skoluju pisare za drzavne administrativne poslove. Glavni metod nastave se sastojao od diktiranja ili prepisivanja tekstova koji su ispisivani na tankim plocicama krecnjaka. Predmeti su uglavnom bili trgovacki, jer su Egipcani bili prvi i najveci utilitaristi. U visim razredima uceniku je bilo dozvoljeno da koristi papirus. Stabiljka papirusa je secena u trake, druge trake su postavljane poprecno preko onih prvih, tabak se presovao i tako je napravljena sama gradja civilizacije. Tabaci su spajani u knjige lepljenjem desne ivice tabaka za levu ivicu sledeceg. Crno i neunistivo mastilo se pravilo mesanjem vode sa cadju i biljnom smolom na drvenoj paleti; pero je bila obicna trska, na vrhu oblikovana u tanku cetkicu.

Najstarija postojeca egipatska literatura se sastoji od Tekstova piramida - religiozna tematika ugravirana na zidovima u pet piramida Pete i Seste dinastije. Biblioteke su sacuvane cak iz daleke 2000. godine pre n.e. – papirusi u svicima i upakovani u cupove, oznaceni natpisima i poredjani na policama; u jednoj takvoj posudi nadjena je najstarija verzija price o Sinbadu moreplovcu. Tekstovi sarkofaga i Knjiga mrtvih, nastali za vreme Dvanaeste i Trinaeste dinastije, naslednici su Tekstova piramida. Fantasticne price o duhovima, cudima, princevima i princezama, basne, pesme, zakonska dokumenta, magijske formule, moralni saveti, filozofske rasprave – napisani su na papirusima. Rana egipatska knjizevnost bila je u velikoj meri religiozna. U okviru poezije, cuvena je Ehnatonova Himna suncu. Na prelasku u srednje kraljevstvo, knjizevnost tezi ka svetovnom. Javljaju se ljubavne pesme, koje uglavnom velicaju ljubav izmedju sestre i brata. Istoriografija je u Egiptu stara koliko i istorija; cak su kraljevi sa ponosom vodili istorijske zapise.

NAUKA

Na samom pocetku egipatske istorije, nalazimo veoma razvijenu matematiku; projektovanje i izgradnja piramida zahtevali su preciznost merenja, koja bi bila nemoguca bez znatnog poznavanja matematike. Zavisnost Egipta od kolebanja vodostaja Nila podstakla je zapisivanje i izracunavanje porasta nivoa i povlacenja reke; stalno su premeravali zemljiste cije su se medje brisale poplavama, a to merenje zemljista bilo je, ocigledno, izvor geometrije.

Svestenici su uporno posmatrali nebo i nebeska tela da bi upoznali atmosferske prilike i unapred odredili vreme poplava Nila. Na bazi tih posmatranja su sastavili kalendar. Iz posmatranja neba i nebeskih tela razvila se astrologija, a iz nje astronomija.

Egipcani su sastavili kalendar, gde se godina sastoji od 12 meseci i ima 365 dana. Poceli su sa deljenjem godine na tri sezone od po cetiri meseca: prva – porast, izlivanje i povlacenje Nila; druga – period obrade zemlje i treca – period zetve. Svakom od ovih meseci dodelili su trideset dana, sto je bila najpogodnija aproksimacija lunarnom mesecu od dvadeset devet i po dana. Na kraju dvanaestog meseca dodavali su pet dana, da bi godinu uskladili sa rekom i Suncem. Kao pocetak godine uzeli su dan kada Nil dostize svoj vrhunac i na koji se velika zvezda Sirijus ( koju su zvali Sotis ) pojavljivala istovremeno sa Suncem. Posto im je kalendar dopustao samo 365, umesto 365 ¼ dana godisnje, ovo pojavljivanje Sirijusa pred sam izlazak Sunca desavalo se dan kasnije svake cetvrte godine; na taj nacin, egipatski kalendar je odstupao za sest casova godisnje u odnosu na stvarni kalendar neba. Egipcani nikad nisu ispravili ovu gresku.

U anatomiji su ostvarili slab napredak. Mislili su da krvni sudovi prenose vazduh, vodu i izlucevine i verovali su da su srce i utroba sediste duse.

Slavno poglavlje egipatske nauke je bila medicina. Od bolesti su se, uglavnom, lecili pomocu vradzbina i amajlija. Kasnije su razvili medicinu i pravili razne lekove i preparate od travki, krvi zivotinja, zuba i mesa, mokrace i sl. Nastojali su da zdravlje poboljsaju javnim sanitarijama, obrezivanjem muskaraca i redovnim koriscenjem klistira.
Dostupno nam je nekoliko papirusa posvecenih medicini. Najvredniji od njih je Edvin Smit Papirus ( nazvan po coveku koji ga je pronasao ), svitak dugacak petnaest stopa, koji datira iz 1600. godine pre n.e. a njegovi izvori su jos mnogo stariji radovi; u njemu je opisano cetrdeset osam slucajeva u klinickoj hirurgiji, od fraktura lobanje do povreda kicme.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

MORAL I PONASANJE

Za stari Egipat je bio karakteristican kraljevski incest. Vrlo cesto, kralj se zenio sopstvenom sestrom ili cerkom, da bi ocuvao cistotu kraljevske krvi. Pored svojih sestara, faraon je imao bogat harem. Obicni ljudi su se, nasuprot, vecinom zadovoljavali monogamijom.

Zene su imale visok status. ¨ Nijedan narod, drevni ili moderni, ¨ rekao je Maks Miler, ¨ nije dao zeni tako visok pravni status, kao sto su to ucinili stanovnici doline Nila ¨. Na spomenicima su prikazane kako jedu i piju na javnim mestima, idu ulicama bez pratnje i slobodno se bave trgovinom. Posedovale su i nasledjivale imovinu na svoje vlastito ime. Moguce je da je ovaj visok polozaj zene izrastao iz blago matrijahalnog karaktera egipatskog drustva. Cak i u udvaranju, zena je preuzimala inicijativu.
Egipcani su bili zaneseni velicinom, posveceni gigantnoj tehnici i velicanstvenom gradjevinarstvu, marljivi i prakticni. Bili su hiper – konzervativci istorije; sto su se vise menjali, to su vise ostajali isti; tokom cetrdeset vekova, njihovi umetnici su pobozno kopirali stare konvencionalne oblike.

Prema slikama i skulpturama, zamisljamo ih kao fizicki snazne ljude, misicave, sirokih ramena, tankog struka, punih usana i ravnih tabana zato sto su hodali bosi. Pripadnici visih klasa su prikazivani kao elegantno vitki, visoki, sa ovalnim licem, iskosenim celom, pravilnih crta lica i divnih ociju.

Egipcanke su vodile racuna o kozmetici. Na lice se stavljao ruz, nokti i usne su bojene, kosa je mazana uljima; cak i na skulpturama, egipatske zene imaju obojene oci. I muskarci i zene su nosili perike, ukrase i nakit. Njihova odeca je prosla kroz celokupnu gradaciju od primitivne nagote, do blistave garderobe u doba carstva. Deca oba pola su do adolescencije isla naga. Sluge i seljaci su nosili samo komad platna oko struka. Pod Starim carstvom, slobodni muskarci i zene su isli nagi do pupka a pokrivali su se od struka do kolena kratkom, uskom suknjom od belog lana. Kada se Egipat razvio i kada se bogatstvo uvecalo, prosirila se i garderoba.
Igrali su brojne javne i druge igre; deci su davali mnoge moderne igracke, kao sto su klikeri, lopte, cigre; uzivali su u takmicenjima u rvanju, boks-mecevima i borbama bikova.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Discovery channel je izdao dokumentarce pod nazivom "Nefertiti - kraljica Egipta" i "Ramzes - u potrazi za dokazom o drevnom hebrejskom prokletstvu". DVD-ove sam nasla u Crnoj Gori, mislim da ih u Srbiji nema, mozda gresim. Nego, ovaj prvi sam pogledala, drugi jos nisam stigla.

Ovaj o Nefertiti je vrlo zanimljiv. Evo ukratko o cemu se radi:
Jedna grobnica u Dolini kraljeva krije jednu od najvecih tajni drevnog Egipta. U tajnoj prostoriji, skrivenoj laznim zidom, pronadjene su tri neidentifikovane mumije. Vekovima su lezale zaboravljene. Nikada nisu istrazene i identifikovane. Egiptologinja dr Dzoana Flecer veruje da je jedna od mumija misteriozna kraljica Nefertiti. O Nefertiti se danas vrlo malo zna. Iz nepoznatih razloga, nakon njene smrti, uklonjeni su svi tragovi njenog postojanja. Ipak, bilo je nemoguce zatrti legendu o kraljici koju smatraju najlepsom zenom svih vremena ( hajde nek bude Wink

).

Na osnovu zapisa koji govore o tri skrivene mumije, dr Flecer polazi u potragu za njima. I pronalazi ih. Dovodi tim strucnjaka koji uz najsavremeniju tehnologiju, upravo tu, u grobnici, pokusavaju otkriti identitet mumija. Posle niza dokaza, njene sumnje se potvrdjuju. Za prvu mumiju se pretpostavlja da je Aja, Eknatonova majka tj. Nefertitina svekrva, za drugu mumiju da je to Eknatonov brat i za trecu, naravno, da je sama Nefertiti. Uz pomoc kompjutera i raznih pomagala strucnjaci su konacno dobili lik Nefertiti koji izgleda...